Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора

[Поуке.орг инфо]

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у манастиру Жичи и Београду од 9. до 18. маја 2019. године

Овогодишње редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве започето је 9. маја у манастиру Жичи, првом седишту аутокефалне Српске Цркве, а 800-годишњицу те аутокефалије, пуне црквене самосталности, великог дара Божјег и великог дела Светога Саве, прослављамо ове године. После свете саборне архијерејске Литургије и призива Светога Духа у храму манастира Жиче одржане су, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, прве саборске седнице у самом манастиру, 9. и 10. маја, да би Сабор наставио са радом у Патријашијском двору у Београду од 11. маја до завршетка овогодишњег заседања. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве осим Епископа западноевропског г. Луке.

На почетку прве саборске седнице Његова Светост Патријарх је присутним епископима упутио, по устаљеној пракси, приступну поздравну реч, у којој је указао на суштинска питања живота и мисије Српске Православне Цркве у савременом свету, препуном, с једне стране, великих духовних изазова и искушења, а са друге стране и отворених могућности за рад на духовној обнови нашег народа.

Већ на самом почетку свога рада Сабор је изузетну пажњу посветио богослужбеном прослављању и духовно-културном обележавању великог јубилеја, осамстогодишњице стицања аутекефалног статуса наше Цркве (1219 - 2019), како на нивоу читаве Цркве у манастиру Жичи и у Београду, у октобру, тако и по свим њеним епархијама. Поводом великог јубилеја, 800-годишњице аутокефалије наше Цркве, у саборској дискусији о начину стицања исте изнесен је једнодушан став свих присутних архијереја о апсолутно канонском карактеру светосавске аутокефалије. Ваља истаћи да ће прослава бити настављена и током читаве идуће, 2020. године, а одлучено је и да се те исте године молитвено и свечано обележи још један значајан јубилеј – стогодишњица уједињења покрајинских Цркава у једну јединствену Српску Православну Цркву и васпостављањa њеног статуса аутокефалне Патријаршије.

На позив Сабора, Патријаршију су посетили председник Републике Србије г. Александар Вучић и председавајући Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик. После заседања, у свечаној дворани за пријеме, Сабор је са дужном пажњом саслушао излагања двојице српских лидера о стању и проблемима нашег народа у Србији и Републици Српској, али и шире, као и о напорима и неравноправној борби са моћницима за очување Косова и Метохије у саставу Србије и о подршци и свеобухватној помоћи државе Србије нашем народу да опстане на најсветијој српској земљи, Косову и Метохији, и, паралелно, о братској сарадњи државних органа, образовних и културних установа и свих осталих носилаца јавне одговорности у Србији и у Републици Српској, на добро нашег народа с обе стране Дрине и на његово опште добро, ма где да живи.

Током Сабора одржана је и седница Централног тела за довршење Спомен-храма Светог Саве на Врачару, са извештајем о свим досадашњим радовима, извршеним уз велику помоћ државе и прилозима побожног народа, нарочито о постављању мозаикâ од стране руских уметника, и најавом свечаног великог освећења Храма следеће године.

Као и сваке године, Сабор се позабавио и питањима црквене просвете и стварањем услова за нормално функционисање Патријаршијске библиотеке и Музеја и Архива Српске Православне Цркве. Изабран је нови вршилац дужности ректора Богословије Светог Арсенија Сремца у Карловцима, протојереј мр Јован Милановић. Расправљало се и о сарадњи Цркве са надлежним органима Србије у процесу ревитализације Сремских Карловаца и стварања условâ за његову нову - у ствари стару - улогу важне духовне, културне и образовне кошнице српског народа.

Измењен је датум празновања светог Пајсија, патријарха пећког: уместо 2/15. октобра његов спомен ће се вршити 3/16. октобра на основу новооткривеног записа на његовим светим моштима.

Са жалошћу је констатовано деловање разних расколника и секташа.

Саслушани су и анализирани извештаји о раду Светог Архијерејског Синода и епархијских архијереја, као и добротворне фондације „Човекољубље” и других фондација и служби Српске Православне Цркве у протеклом периоду.

Извршена је арондација појединих епархија тако што је Епархија бањалучка уступила један број црквених општина, односно парохија, Епархији бихаћко-петровачкој, а Епархија зворничко-тузланска Епархији дабробосанској.

Сабор је једногласно доделио орден Светог Саве првог степена др Димитрију (Тракателису), донедавно архиепископу америчком у јурисдикцији Цариградске Патријаршије, за његову љубав и доброчинства учињена епархијама наше Цркве у Америци.

Размотрено је и стање наше Цркве у такозваном региону, односно у државама створеним на развалинама бивше Југославије, при чему је констатовано да су анимозност и дискриминација у односу на нашу Цркву присутне, у већој или мањој мери, готово свуда - у Хрватској, Босни и Херцеговини, Северној Македонији, а нарочито у Црној Гори, где је недавно потврђен антиевропски и антицивилизацијски предлог закона о Црквама и верским заједницама. Тим нацртом закона се специјално и намерно дискриминишу Епархије црногорско-приморска и будимљанско-никшићка, а предвиђа се чак и отимање светих храмова и њихово проглашавање за власништво државе (!). Таква решења укидају неотуђиво право грађанина на слободу вероисповести и савести и представљају директно мешање у унутрашње црквене послове. Ту су и покушаји насилног одузимања светињâ у корист канонски и реално непостојеће „Црногорске Православне Цркве” и претње да ће бити срушене поједине богомоље (црква на планини Румији и крстионица на Превлаци). Наравно, свуда - и у Црној Гори, и у Хрватској, и другде - има не мало часних појединаца и читавих заједница и организација које се залажу за правду и слободу свих. Тешко је и стање наше аутономне Охридске Архиепископије у Северној Македонији, где тренутно нема директног прогона архиепископа Јована, епископâ, клирикâ, монахâ и верникâ, али им стално над главом виси Дамоклов мач новог судског гоњења. Упркос томе, наша Црква је и даље, као и до сада, за дијалог са тамошњом Црквом која већ деценијама пребива у расколу и за решење проблема на аутентично канонској основи.

Поводом јавних ставова за обавезну вакцинацију деце или против ње, Сабор сматра да треба уважити разлоге научне медицине, али и бојазан родитељâ од њеног примања.

Највећи проблем Православне Цркве данас јесте црквени раскол у Украјини и промашени покушај Цариградске Патријаршије да тај проблем реши „преко колена”, на своју руку, без дијалога са канонском Црквом у Украјини и са Руском Православном Црквом као целином и без свеправославног саветовања. С тим у вези, Сабор остаје при свом досадашњем ставу: наша Црква не признаје новоустановљену парацрквену структуру у Украјини, на чијем челу су грађани Денисенко и Думенко, а налази се у литургијском и канонском општењу само и искључиво са канонском Украјинском Православном Црквом, на чијем челу се налази Његово Блаженство митрополит Онуфрије, и са свим осталим канонским Православним Црквама.

Сабор по ко зна који пут изражава своју запрепашћеност и огорченост услед неканонских упада епископâ и свештеникâ Румунске Православне Цркве у епархије Српске Православне Цркве у Источној Србији.

Односи са Римокатоличком Црквом и са Црквама Реформације у Србији, као и са Исламском заједницом Србије, традиционално су добри и коректни, што се, нажалост, не може рећи за односе са одређеним круговима Римокатоличке Цркве у Хрватској и Исламске заједнице у Босни и Херцеговини.

Чланови Светог Архијерејског Синода у новом сазиву су митрополит дабробосански Хризостом и епископи бачки Иринеј, шумадијски Јован и крушевачки Давид.

Доставља: епископ бачки Иринеј, 
портпарол Српске Православне Цркве

View full Странице

[Драгана Милошевић]

1 hour ago, Поуке.орг инфо рече

Сабор по ко зна који пут изражава своју запрепашћеност и огорченост услед неканонских упада епископâ и свештеникâ Румунске Православне Цркве у епархије Српске Православне Цркве у Источној Србији.

Никако да се окане ћорава посла.

[stevanjuric]

пре 5 часа, Поуке.орг инфо рече

Поводом јавних ставова за обавезну вакцинацију деце или против ње, Сабор сматра да треба уважити разлоге научне медицине, али и бојазан родитељâ од њеног примања.

Лаконски, нема шта. 

[Поуке.орг инфо]

пре 1 минут, stevanjuric рече

Лаконски, нема шта. 

Ово је став и Руске Православне Цркве

[Александар Милојков]

Тематски, врло богаз саборски садржај. Једно од важних питања, а које смо и ми овде на форму диксутовали, јесте питање општења СПЦ са осталим ПЦ, у контексту украјинске кризе, добило је јасан одговор Сабора. У општењу смо дакле

 

...са свим осталим канонским Православним Црквама.

[stevanjuric]

пре 10 часа, Поуке.орг инфо рече

Ово је став и Руске Православне Цркве

Што не мења ствар да је и даље потпуно нејасно какав је конкретан став наше Цркве. 

[Bokisha]

пре 22 минута, stevanjuric рече

Што не мења ствар да је и даље потпуно нејасно какав је конкретан став наше Цркве. 

Sve je jasno.sloboda izbora.

Uvažiti bojazan...gde ima dima ima i vatre

[stevanjuric]

пре 23 часа, Bokisha рече

Sve je jasno.sloboda izbora.

Uvažiti bojazan...gde ima dima ima i vatre

Јел то значи да Црква подржава идеју да сваки родитељ који осећа бојазан треба да има право да одбије вакцинацију? Ако је тако, зар није требало да се тражи измена закона (у делу који се тиче обавезности вакцинације), као што је био случај и када је доношен закон о личној карти?

[Bokisha]

пре 12 часа, stevanjuric рече

Јел то значи да Црква подржава идеју да сваки родитељ који осећа бојазан треба да има право да одбије вакцинацију? Ако је тако, зар није требало да се тражи измена закона (у делу који се тиче обавезности вакцинације), као што је био случај и када је доношен закон о личној карти?

е сад које су опције и прецизно значење  уважавања забринутости може дати једино онај које то и изјавио....може се схватити и да је апел науци да изанализира поново ,образложи ,докаже итд.

[Vladan :::.]

https://www.danas.rs/drustvo/grupa-vladika-ogradjuje-se-zvanicnog-saopstenja-sabora-spc/

Grupa vladika ograđuje se od zvaničnog saopštenja Sabora SPC

Više arhijereja Srpske pravoslavne crkve uputilo je pismo patrijarhu Irineju u kome ga obaveštavaju da se ograđuju od sadržaja zvaničnog završnog saopštenja Sabora, koje je javnosti 18. maja dostavio portparol SPC episkop bački Irinej (Bulović), saznaje Danas u viskim crkvenim krugovima.

17Piše: J. T.27. maja 2019. 11.52 Izmenjeno: 12.07

    

Foto: SPC

 

 

U pismu patrijarhu, više učesnika Sabora sa mitropolitom crnogorsko-primorskim Amfilohijem (Radovićem) na čelu, ocenjuje da je „portparol svojevoljno formulisao neke odluke, suprotno volji Svetog Arhijerejskog Sabora“ zbog čega „izražavaju svojenegodovanje i ograđuju se od pomenutog Saopštenja.

Kako se navodi u pusmu, u koje je naš list imao uvid“, grupa episkopa je razočarana što je autor saopštenja episkop bački Irinej „tendenciozno prikazao i prenaglasio značaj posete političkih lidera regiona Aleksandra Vučića i Milorada Dodika“. Oni tvrde da je „potpuno je bespotrebna rečenica koja govori o ‘naporima i neravnopravnoj borbi sa moćnicima za očuvanje KiM u sastavu Srbije‘, pošto o prirodi, umešnosti i iskrenosti vođenja te borbe saborski oci uopšte nisu imali jednoglasno mišljenje, čak naprotiv“. U pismu se negira da su Vučić i Dodik postili Patrijaršiju „na poziv Sabora“, kako piše u zvaničnom sapštenju, već da je „to bilo na inicijativu i poziv Patrijarha“. Vladike traže da se iz rečenica: „o podršci i sveobuhvatnoj pomoći države Srbije našem narodu da opstane na najsvetijoj srpskoj zemlji, Kosovu“ izbaci iz zvaničnog saborskog saopštenja u komeje, kako navode, izostavljenoda je Sabor svojim posebnim saopštenjem o KiM „potvrdio svoj nepokolebivi stav sa prethodna dva Sabora.

Ova grupa vladika je nezadovoljna i načinom na koji je u zvaničnom saopštenju „prećutana“ poseta poglavara Kiparske pravoslavne crkve arhiepiskopa Hrizostomapovodom ukrajinskog crkevenog pitanja, kao i „relativizovanja saborske odluke o nastavku dijaloga sa delom Crkve u Severnoj Makedoniji koja je u raskolu“. Oni traže da se i ove teme unesu u zvanično saopštenje.

Uz ocenu da su „iznenađeni i razočarani pojavom teksta u kome se stvari tendenciozno prikazuju drugačije nego što je bratski dogovoreno na Saboru“, ova grupa vladika traži da se zvaničnog sajta SPC objavi novo dopunjeno i ispravljeno saopštenje Sabora. Kako Danas nezavnično saznaje, patrijarh Irinej nije odgovorio na ovo pismo, a na zvaničnom sajtu SPC je i dalje verzija saborskog saopštenja vladike bačkog Irineja, koju je on već jednom menjao jer je u „prvoj varijanti“, mimo odluke Sabora u nju uključio i „slučaj“ episkopa zapadno-američkog Maksima. Ta tema se, ipak, potom našla na sajtu SPC zbog demantija vladike bačkog Irineja upućenog beogradskj štampi koja je negirala da se vladika Maksim „pokajao zbog svojih stavova o autokefalnosti“.

Patrijarh Irinej i vladika bački Irinej danas završavaju posetu Eparhiji budumskoj, gde je poglavara SPC u Sentandreji osveštao novi eparhijski muzej i imao susrete sa mađarskim zvaničnicima i srpskom zajedncom u Mađarskoj. Otvaranju Muzeja eprahije budimske, koje su finansijski pomogle vlade Srbije i Mađarsske, između ostalih srpskih državnih zvaničnika, prisustvovao je i generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković, koji je zajedno sa Vučićem bio na kontraverznoj predsednikovom prijemu u Patrijaršiji tokom nedavnog majskog zasedanja Sabora.

 

[Александар Милојков]

@Vladan :::. Има логике. Повежите са Саопштењем САС које се појавило на сајту Митрополије ЦП.

[Vladan :::.]

пре 5 минута, Александар Милојков рече

@Vladan :::. Има логике. Повежите са Саопштењем САС које се појавило на сајту Митрополије ЦП.

Нема ама баш никакве (мудре) логике али теби то није ни битно јер ти рече да знаш шта је било тако да не би требало да се ослањаш на логичност навода из новина да би закључио који сценарио има логике јер ти то већ знаш  
 

[Александар Милојков]

пре 4 минута, Vladan :::. рече

Нема ама баш никакве (мудре) логике али теби то није ни битно јер ти рече да знаш шта је било тако да не би требало да се ослањаш на логичност навода из новина да би закључио који сценарио има логике јер ти то већ знаш  
 

Има логике да су архијереји негодовали...

[Vladan :::.]

пре 4 минута, Александар Милојков рече

Има логике да су архијереји негодовали...

Нема, а поготово не тек сада.
 

[Александар Милојков]

пре 7 минута, Vladan :::. рече

Нема, а поготово не тек сада.
 

Добро, видећемо какав ће бити одговор. Надам се.