Стрес из хришћанске перспективе

[JESSY]

Стрес је скуп неспецифичних реакција човековог организма на штетне факторе из радног и животног окружења. Порекло стреса можемо тражити у разноразним природним и друштвеним појавама, као и човековим напорима да им се прилагоди. Услед неуспелих покушаја да се прилагоди околини, човек доводи себе у стање стреса и агоније и тако долази до безизлазне ситуације, уколико истрајава у томе. Међутим, стрес може деловати и својству мотива, како би нас подстакао за остварење одређених циљева.

Гледано из хришћанске перспективе, стрес настаје као реакција на празнину услед одвојености од Бога. Те празнине човек често није свестан, али уколико и јесте, одбацује је са етикетом минорности. Таквом размишљању је у многоме допринео убрзани развој технологије, који је човека убацио у вртлог свакодневнице и тако успео да му помрачи појам о идентитету као Божијој икони. Човекова грешна свест помаже стварању неподношљивог стања, које такође, може утицати и на физиолошке промене у човековом организму. Проблем који се јавља приликом тражења решења стресне ситуације јесте тражење на погрешном месту. Испрва, стресан човек не схвата да корен стреса и агоније потиче његове одвојености од Бога и ограничавање себе световним стварима. Гледано тако, нормално је да ће се обратити институцијама које се прокламују као „лечилишта“ душе, иако оне немају то преимућство саме по себи, попут Цркве. Душа, будући да је опкољена разноразним непријатељима и будући да врло лако осиромаши, бива лечена разноразним лековима, који стварају привид излечености. Када терапијско дејство лекова прође и када се човек врати у реалност, тада се опет може јавити стрес, јер тада долази до праве реалности, односно схватања да лекови не могу излечити корен.

[JESSY]

Све ово доводи до закључка да човек нема храбрости да се суочи са реалношћу у којој живи, то јест са самим собом. Стрес може изазвати бес, али и страх код човека, јер за суочавање са реалношћу неумитно је потребно схватање да постоји могућност победе над смрти, а то нам је показао Богочовек Христос. Такође, потребно је разумевање свог земаљског постојања не као коначног, већ као привременог у ишчекивању Будућег века. Међутим, у пракси видимо да то није лак процес. Говорити данас у оваквом светлу изазива одбацивање, штавише и омаловажавање, јер у кризним ситуацијама људи траже инстант излечење конкретног „дела“ душе и због тога прибегавају психоактивним лековима, а чешће и пороцима, како би у кратком року превазишли проблематику. Због тога, говорити да су молитва, вера или Црква лек изазива неверицу, јер сваки овај појам не делује моментално, попут медикамената, а у кризним ситуацијама, човек управо тражи брзину деловања.

Постоји једна књига чешког писца Милана Кундере која носи наслов Неподношљива лакоћа постојања, која, између осталог, упућује на проблематику устаљености, односно непрекидног понављања животних ствари које могу довести самоубиству. Како је Кундера видео, а и дубља психолошка истраживања потврдила, суштину самоубиства чини велики парадокс – умире се да би се живело, убија се да би се постојало. Иза таквог погрешног виђења слободе стоји фундаментални расеп човековог и црквеног живота, који би у суштини требало да буде нераздвојан. Из беса што не може да се уклопи у већпостојеће вредности, човек жели да створи паралелни свет у којем владају вредности које је сам задао, тачније у којем је он бог.

[JESSY]

Одговор Цркве на проблем стреса јесте поновно преиспитивање и обнављање Божијег лика у себи кроз покајање. Наравно, задатак пастира јесте уочавање симптома душевних болесника и упућивање на њихово лечење кроз обраћење. Још један битан задатак Цркве јесте да покаже да психијатријске болнице нису место на којима се тражи решење, јер оне не поседују свештено предање које има ауторитет и бригу над повереним душама. Црквени светотајински живот има поптуну слободу да брине о људским душама. Литургијским животом човек се враћа у један свој природни интегритет, каквим нас је Бог и створио и као такав може да буде активан и да живи у свету. Од човека се не тражи да дуби на глави или да спава на камену, већ само да буде у правилном односу са Богом. Видимо напредак код људи који тако поступају, који у свој живот уводе одређену дозу молитве, која им помаже да се ослободе од свега, а и даље да живе у свету.

 

https://grigorijepalama.wordpress.com/2019/02/14/стрес-из-хришћанске-перспективе/

[Задње Време]

Стрес није ништа друго до недостатак живота

Овај текст то мало боље објашњава

Као и ови видео прилози од Весне Биорац у оквиру исте теме Дисциплина мисли

[sanja84]

Znam da psiholozi ne vole onu: radi da zaboravis probleme, ali u jednoj knjizi sam citala da je jedan starac dao predlog zeni, da sebe toliko preokzpira radom, iz dana u dan pa do kraja zivota.. da tako zivot prodje.. u radu, eto to mu je bio savet...

nista o duhovnom zivotu.. ali izgleda da je u tom primeru bila borba na zivot i smrt..

[sanja84]

.. a stres- nezaobilazna stvar... potrebno je da puno svaceg covek prebaci preko glave, pa da prestane da se stresira. Stvari imaju onakav oblik kakav im dade nasa dusa. Nekad smo za neke atvari smatrali da je kraj sveta, a sad kad su prosle nista zivimo i dalje... Mora covek postati flegma... nema sta

[Задње Време]

пре 7 часа, sanja84 рече

Znam da psiholozi ne vole onu: radi da zaboravis probleme, ali u jednoj knjizi sam citala da je jedan starac dao predlog zeni, da sebe toliko preokzpira radom, iz dana u dan pa do kraja zivota.. da tako zivot prodje.. u radu, eto to mu je bio savet...

nista o duhovnom zivotu.. ali izgleda da je u tom primeru bila borba na zivot i smrt..

Мудар неки старац; дао јој је задатак да научи да влада својом вољом.

Ко научи да влада својом вољом, научио је да влада и мислима и душом и телом; наследио је Царство Небеско

Занимљиво је да жена тог тренутка мије могла да зна да ли је то добар савет. Ако није веровала да јој је старац дао једно велико благо она је и остала без тог блага. Али ако је веровала и почела да чини тако, убрзо је разумела шта је добила.

Разумевање долази тек после дела.

Тако је и Христос рекао: Ко хоће Његову вољу творити разумеће је ли његова наука од Бога.

Чини тако па ћеш размети.

Филозофи некако нису били ради да творе Божију вољу, више су се уздали у свој интелект, као разумеће они: И никада нису разумели шта то јеванђеља доносе.

Вера без дела је слепа вера и скренуће с правог пута такви.

[Драгана Милошевић]

Комбинација даје резултат, слава Богу!

[Биљана, два]

познај самог себе, све сувишно кад отпадне, све умишљено кад одлети, онда некако знаш искреније..тешко је кад лажеш сам себе..кад бежиш од Господа

а са@Драгана Милошевић се слажем 

[sanja84]

пре 14 часа, Задње Време рече

Мудар неки старац; дао јој је задатак да научи да влада својом вољом.

Ко научи да влада својом вољом, научио је да влада и мислима и душом и телом; наследио је Царство Небеско

Занимљиво је да жена тог тренутка мије могла да зна да ли је то добар савет. Ако није веровала да јој је старац дао једно велико благо она је и остала без тог блага. Али ако је веровала и почела да чини тако, убрзо је разумела шта је добила.

Разумевање долази тек после дела.

Тако је и Христос рекао: Ко хоће Његову вољу творити разумеће је ли његова наука од Бога.

Чини тако па ћеш размети.

Филозофи некако нису били ради да творе Божију вољу, више су се уздали у свој интелект, као разумеће они: И никада нису разумели шта то јеванђеља доносе.

Вера без дела је слепа вера и скренуће с правог пута такви.

Hm...pa lepo objašnjenje...hvala. Sad mi je jasno

[Maja Pavlovic]

Uf, nazalost, ova tema mi je poznata vec evo 10 godina... 

Dok sam bila slobodna isla sam redovno u crkvu, postila, pricescivala se... Izbacila sam sama antidepresive, nije bilo lako ali uspela sam uz Boziju pomoc.

Onda se sve vratilo.

Slucajno saznah za dekupaz i to mi dosta skrece misli od svega.

Tako da rad i crkva pomazu da se stres smanji u velikoj meri.

[Драгана Милошевић]

Свете Тајне + добар духовник + лекови.

[Natasenka]

ko god nije pio lijekove nek ne savjetuje da se piju. ko je pio zna kako je. koga su lijekovi izliječili? samo su odužili rješavanje problema. kažu da se nakon sedmice na antidepresivu skida dva mjeseca. onda o ovim jačim lijekovima da se ne priča. bolje samo sv. tajne. otiće stres. lakše. nego poslije skidati se s lijekova. nek je Bog na pomoći.

[Задње Време]

Наш интелект покушава да нас заштити од могућих лоших искустава: па ако смо једном имали неко лоше искуство, или довољно је да смо видели да се некоме у некој ситуацији десило нешто лоше, наш интелект ће покушавајући да нас заштити у свакој сличној ситуацији алармирати на узбуну. Он ће нам представљати шта све може да се деси ако будемо урадили ово или оно,, ако се буде десило ово или оно. У нашој машти он ће оживљавати сцене могућих лоших исхода.

И будући да душа не зна да ли се то стварно дешава или само сањаримо то се душа колеба и почињу лоша осећања, Дух који покреће тело види та лоша осећања и за њега је то узбуна, нешто лоше се дешава и треба раговати, почиње да се лучи адреналин, срце почиње брже да лупа, расте притисак.

Временом се наш интелект отме контроли и све више времена проводимо под узбуном, А то није нормалан режим рада за тело, ДНК спирала је за време избуне запертлана да се не би радило нешто непотребно, већ да се омогући сагоревање шећера и производња неопходне енергије за акцију.

Да би ћелија нормално и здраво функционисала потребно је да ДНК буде распертлана и да се копирају делови ДНК који су неопходни за рад, нормалан и здрав рад ћелије. Будући да стрес долази од нашег интелекта то се духовна борба своди на борбу са самим собом.

Рецимо: Пушач би да престане да пуши, разум му каже да би тобило добро за њега, али оног тренутка када почне да се спрема да престане креће Интелект. И убеди човека да то баш и није толико важно и неопходно: Има времена, здрав си, зашто би себи ускраћивао задовољство, живот је један искористи га.

Немој да пијеш, немој да пушиш, не јури жене: па шта ће ти такав живот. И човек погледа шта му његов интелект прича, чини му се да је у праву и одустане од идеје да престане да пуши или пије, А жене: то није опасно по здравље, а чини му се да тако никоме не прави штету, лепо њој лепо мени.

Спасење није ништа друго до Бог је научио човека да влада својом вољом, да свом интелекту ама баш ништа не верује, него све проверава.

Проверавајте  све што вам од интелекта долази ако мислите да савладате стрес.

Интелект ради по навици, Тако да у истим ситуацијама реагује на исти начин па можемо да се припремимо за напад. 

И пошто ми имамо дневну рутину која се из дана у дан понавља то се брзо може научити кад ће какав напад уследити 

Имало би много да се прича о тој борби; ту се развијају стратегије, праве ратни планови.

тај рат се без Божије интервенције не завршава, чекам други Христов долазак кад ће он дахом уста својих спалити мог непријатеља.

 

[Драгана Милошевић]

пре 5 часа, Natasenka рече

ko god nije pio lijekove nek ne savjetuje da se piju. ko je pio zna kako je. koga su lijekovi izliječili? samo su odužili rješavanje problema. kažu da se nakon sedmice na antidepresivu skida dva mjeseca. onda o ovim jačim lijekovima da se ne priča. bolje samo sv. tajne. otiće stres. lakše. nego poslije skidati se s lijekova. nek je Bog na pomoći.

Не слажем се с тобом.