Претражи Живе Речи Утехе

Свака девојчица, девојка, жена, која први пут отвара молитвеник, са изненађењем открије да су све молитве написане у име мушкарца. Ово стање може изазвати низ осећања од неправде према њој (нема опције у име женског пола) до збуњености (молитву су саставили свети људи прослављени од Цркве, тако да се не може мењати самостално, међутим, жена говори за себе у женском роду, а не у мушком, како је написано у молитвама). Шта ако се жена моли „мушким“ молитвама? На ово питање се може одговорити на различите начине. 1) Ако жена чита Свето писмо које су написали мушкарци, посебно Давидове псалме, онда не може променити род из мушког у женски. У супротном ће се изгубити ауторство и унети лаж: као да је и сама била учесник описаних догађаја и описује своја искуства. У овом случају, жена преноси туђи текст, а не свој. То важи чак и за оне случајеве када се Давидови псалми налазе у склопу одређених молитава (јутарње или вечерње итд.). 2) Молитве које се налазе у молитвеницима писане су од стране мушкараца и имају натпис неког светитеља. Стога је логично да их читамо тачно онако како су написани. Међутим, овде имамо неких потешкоћа и недоумица. Молитве се могу читати за себе (тихо, тајно) и јавно (на пример, молитве пре причешћа у Цркви). Мушки род речи молитве које је прочитала жена за себе може се променити тамо где је то прикладно. У овом случају, сачувана је искреност, спонтаност и неконвенционалност молитве. На крају крајева, сам светитељ је принео ову молитву са свог мушког лица а затим је Црква уздигла ову молитву до опште употребе, видећи у њој прави израз човекове молитвене тежње ка Богу. Ипак, приликом читања молитве у јавности, потребно је сачувати мушки род у молитвама, чак и ако су учесници молитве и жене. Првенство стварања Адама пре стварања Еве довело је до овог логичног предлога. Али зашто не дати две опције за читање речи: у мушком, а затим у женском роду, пошто се и мушкарци и жене моле и молитва долази од обоје подједнако? Јер молитва долази од човека, људске природе (једнако за мушкарца и жену), која има иста осећања и подједнако је погођена грехом и захтева исцељење. Са становишта филологије, у језицима који имају категорије мушког и женског рода и одређени члан, постоји предност мушког рода над женским и изражава се, на пример, тако што се приликом навођења хетерогених објеката испред њих користи члан мушког рода (на пр, италијански, старогрчки језик). Намерна употреба завршетака за два рода зарад племенске правде одвлачи пажњу од молитве. Тамо где постоји јавна молитва на женском црквеном скупу (на пример, катихезе искључиво за жене, молитве у женским затворима), може бити читање молитава са завршницама женског рода, где је то прикладно. У речима молитве, које се читају за време Тајне крштења, које се односе на пол особе која се крштава, постоји и опција за женски род, али свештеник приликом молитве бира читање у складу са полом особе. крстећи се. Молитве подвижница, написане у изричитој молби женске особе (на пример, преподобне Марије Египћанке, описане у њеном житију), биле су приватне природе и нису добиле општу употребу. Да резимирамо, може се приметити да је приликом читања Давидових псалама немогуће променити мушки род у женски. Јавно читање молитве од стране жене, и за мушкарце и за жене имплицира предност мушког пола. За женску групу, можете променити род речи у молитвама у женски, и тада ће молитва бити адекватна. Нема греха у томе што се у приватној молитви жена моли у име мушкарца. Међутим, одбацивањем генеричког формализма и заменом мушког рода женским у тим речима где је то прикладно, жена ће своју молитву учинити дубоко личном. протојереј Андреј Ухтомски https://pravlife.org/ru