Претражи Живе Речи Утехе

Kао делегат Светога Архијерејскога Синода писац ових редова учествовао је на 24. међународном конгресу римокатоличке немачке организације „Реновабис“, одржане први пут путем електронске мреже у виду видео-конференција у периоду од 8-10. септембра 2020. год. Због великог броја делегираних учесника (око 280 делегата) из преко тридесет источноевропских и западноевропских земаља, овај вид одржавања видео-конференција у условима пандемије вируса COVID-19 наметнуо се као једини могућ. Коментаришући овогодишње одржавање видео-конференција као нужну замену за класични конгрес који се сваки године одржава у граду Фрајзингу, главни управитељ делатности Фондације „Реновабис“, о. Кристијан Хартл, истакао је приликом отварања Конгреса: „Видео-конференције не могу заменити личне сусрете, али оне могу да помогну да се физичка блискост надомести“. Целокупан тродневни програм Конгреса био је посвећен последицама пандемије изазване вирусом COVID-19. Писац ових редака жели да нагласи да је на Конгресу избегнуто бављење питањима интервенције цивилног друштва у погледу богослужења и нарушавања основних верских права, која представљају такође једну од последица пандемије која још увек траје. Могући разлог изостајања ове теме могао би бити у јавном дистанцирању, па и у осуди „Прогласа за Цркву и за свет“ од стране либералне већине католичких кардинала. Споменути „Проглас“ су под мотом Veritas liberabitvos (Јн. 8,32) у мају месецу ове године издали угледни кардинали и теолози Римокатоличке Цркве, блиски богословском сензибилитету умировљеног папе Бенедикта XVI, као и многобројни научници, лекари и новинари. Писац ових редака превео је благовремено тај текст који представља критику идеолошко-политичке позадине пандемије која још увек траје. У уводној речи приликом отварања Конгреса кардинал Жан-Клод Холерих, председник Католичке бискупске комисије при Европској унији, указао је на проблем одсуства солидарности између држава Европске уније и, између осталог, указао на све већи број становника европских земаља који су осиромашили и доспели у стање материјалне беде узроковане пандемијом, због губитака радних места. Потом је више пута наглашавано да је индикативан показатељ за стања несолидарности када је реч о земљама Европске уније њихов политички однос према катастрофи у избегличком кампу „Морија“ на грчком острву Лезбосу. Чуле су се и речи да је „Европа изгубила своју душу и да ју мора поново пронаћи“. Првог дана одржавања Конгреса одржане су две видео-конференције: 1.„Корона и људи на рубу друштва“; 2„Кад душа изађе из равнотеже: психосоцијалне последице паднемије вируса COVID-19“. Излагачи су, из угла психологије и социологије, разматрали начине за стицање психолошке резилијенције, тј. својеврсног психолошког одбрамбеног механизма за борбу са психосоцијалним проблемима. Другог дана одржавања Конгреса одржане су трећа и четврта сесија: 3. „Livestream из Дома Господњег: искуства и импулси из времена корона-ограничења“; У оквиру ове треће сесије акценат је стављен само на видео-преношења богослужења, без коментарисања задирања цивилних сектора у ограничења истих. Додуше, у СР Немачкој ниједним званичним покрајинским актом није довођена у питање богослужбена пракса, а камоли могућност или начин причешћивања верних. 4. „Човек и човечност у времену пандемије COVID-19: библијски мотиви у односу према кризи“. У овој четвртој сесији обрађивани су мотиви из старозаветне Књиге о Јову.к Последњег дана Конгреса одржане су две завршне, врло интересантне и тематски повезане видео-конференције, којима нису мањкали критички увиди и тонови: 5.„Европа на раскршћу: јединство или дисхармонија? Корона-криза и њене последице по Европу“; 6.„Између кланице и Brain-Drain-а (тзв. одлива интелектуалаца): миграције радника и COVID-19“. У оквиру ових сесија наглашаван је проблем исељавања стручних кадрова из балканских држава и осталих држава Источне Европе у Немачку, у којој радници не наилазе на солидне радне услове о којима су, нарочито нашим сународницима, од стране многих идеолошко-политичких делатника дуго приповедане политичко-митолошке приче. И састављач ових редака има непосредног искуства у вези са рђавим третманом према многим радницима, као и интелектуалцима који чекају визу за тзв. спајање породице, будући да је добровољно ангажован на пољу превођења, помоћи у вези са административним питањима, лечења наших суграђања, па чак и судских процеса обесправљених радника чије је мучне исповести на судским претресима преводио. О. Волфганг Херман, начелник одељења за духовну бригу над радницима из Штутгарта, у оквиру сесије је, између, осталог казао: „Пандемија је показала да су раднице и радници релевантни за систем, премда су ретко опажани као такви“. О. Херман је, надаље, пледирао за „трајну дебату у вези са овим да би се живот врло често искоришћаваних жена и мушкараца, пре свега у областима неге, пољопривреде и месне индустрије побољшао“. Са Конгреса је упућен апел надлежнима, нарочито у СР Немачкој, да се ови проблеми озбиљно почну решавати, уз опаску да релевантни друштвени чиниоци годинама не желе да чују гласове Цркава и хуманитарних организација. Овим је и завршен тродневни „24. Међународни конгрес римокатоличке немачке хуманитарне организације „Реновабис“, са жељама да се наредне године делегати уживо сусретну, без постојања тзв. социјалне дистанце. Марко Делић извор View full Странице

Извор: https://www.facebook.com/profile.php?id=100011138531158&hc_ref=ARQ7fm81wEUipmcQFrXxrYBZ3c30IpIJdGBRQ9jyrBhbCuoi8qDQkmUHzGYN4mdP6Sc&fref=nf Ja, Dusan Janevski kao predsednik ogranka Svetskog Makedonskog Kongresa u Srbiji trazim od centralne uprave Svetskog Makedonskog Kongresa u Makedoniji donošenje rezolucije o POVLACENJU PRIZNANJA KOSOVA kao nezavisne drzave. Smatram da Albanci imaju svoju maticnu drzavu Albaniju i da ce stvaranje novih Albanskih drzava na Balkanu napraviti velike probleme. Smatram da politiku prema Albanskom pitanju Makedonija treba da usaglasi sa Srbijom. Srbija je zemlja koja zvanicno priznaje i Makedonsku drzavu i Makedonski narod a takav odnos ima i Makedonija prema Srbiji. Povlacenje priznanja Kosova je velika zelja Makedonaca koji zive u Srbiji i mi je javno iznosimo. Ovu Rezoluciju posle usvajanja proslediti Makedonskoj vladi i traziti njeno usvajanje i od zvanicnih institucija R. Makedonije. Јас , Душан Јаневски како предесател на ветката од Светскиот Македонски Конгрес во Србија барам од централната управа на СМК да донесе резолуција за повлекување на признанието на Косово како независна држава . Сметам дека Албанците си имаат своја матична држава -Албанија -и создавањето на нови држави на Албанците на Балкан можат да направат големи проблеми. Исто така сметам дека и политиката кон албанското прашање , Македонија треба да ја соогласи со Србија ! Србија е единствена земја која званично ја призна Македонија како држава со името Р. Македонија !Исто така и македонскиот народ кој 2005-та година доби во Србија статус на национално малцинство и свој Национален Совет ! Истиот однос има и Р. Македонија спрам Р.Србија ! Повлекувањето на признанието на Косово е голема желба на македонскиот народ кој живее во Србија и тоа јавно го кажуваме ! Ова резолуција штом ке се усвои треба да се проследи до Владата на Македонија и да се побара усвојување од званичните институцииа Р.Македонија! . View full Странице

ПРАВОСЛАВЉЕ И НАУКА Патријарх Иринеј (Емил Ваш, Бета) Београд је од 23. до 27. октобра домаћин Првог међународног конгреса православних научника, под чијим окриљем се одржавају Прва међународне конференције православних научника у Србији и Шеста међународна конференција удружења православних научника. Позвани су научни, просветни и културни посленици, стручњаци из различитих области, који би требало да допринесу бољој и тешњој сарадњи држава православног света. Значајан скуп у нашој земљи благословио је Његова Светост патријарх српски Иринеј. Како је најављено, биће заступљене следеће научне области: теологија и филозофија, историја и филологија, култура и уметност, педагогија, право, политикологија и социологија, економија, информационе технологије, медицина и биотехнологија, екологија и геологија и архитектура и грађевина. Предвиђен је округли сто, под називом „Православље 100 година након Октобарске комунистичке револуције, 1917-2017”. Председаваће протојереј Генадиј Заридзе, председник Удружења православних научника (Русија) и проф. др Миленко Бодин, председник српског одељења Удружења православних научника (Србија). Станко Стојиљковић http://galaksijanova.rs/pravoslavlje-i-nauka/?script=cir