Jump to content

Raskol se zahuktava

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 11.6k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 8 часа, Просечан србенда рече

Ако се одазову на позив Духа Светог и покају се, ето решења.

На који "позив Духа Светога" мислиш, о чему је ријеч? Ко то позива у име Духа Светога?

пре 8 часа, Просечан србенда рече

Није проблем у "Москви" како инсинуираш

Можда ниси видио, али већ сам јасно рекао своје мишљење о томе. Сматрам да је одлука Васељенске патријаршије по питању Украјинске цркве неканонска. Али није на мени да ријешим тај спор, нити је на теби, а поготово не да канонски признате архијереје још осуђујеш за узурпацију Цркве и јеретичку еклисиологију. А на основу чега, јер не износиш то као своје мишљење већ се позиваш на Духа Светога? Па изволи онда и изложи ту јерес, а кад завршиш тражи од Сабора да то и потврди. Па ако се то деси, вјероваћу ти и сматрати тај твој допринос достојан дјелу Светих Отаца.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

„Старајте се да чувате јединство духа свезом мира” (Еф. 4,3).

27. Фебруар 2020

img_5309.jpg

Аманско братско сабрање православних предстојатеља и делегата

Поводом иницијативе за дијалог и помирење коју је у новембру 2019. године најавила Јерусалимска Патријаршија и Његово Блаженство Патријарх г. Теофило III, Аманско братско сабрање одржано је 26. фебруара 2020. године у главном граду Јордана, а присуствовали су му предстојатељи и делегације из више помесних Православних Цркава. Сврха скупа била је обнова дијалога и неговање јединства сабраће у православном заједништву. По завршетку скупа предстојатељи и делегати издали су следећу изјаву:

Братско окупљање православних предстојатеља и делегата у Аману

Дијалог и јединство
25. - 27. фебруар 2020. - Аман, Јордан

Саопштење

26. фебруара 2020. у Аману у Јордану одржан је састанак предстојатеља и представника помесних Православних Цркава,  чији је првенствени циљ јединство и помирење у светом Православљу. Учесници су схватили узнемиреност Јерусалимске Патријаршије због непосредне опасности од раскола у нашој православној заједници.

На састанку су учествовале делегације: Јерусалимске Православне Цркве коју је предводио Његово Блаженство Патријарх јерусалимски г. Теофило, Руске Православне Цркве коју је предводио Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил, Српске Православне Цркве коју је предводио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, Румунске Православне Цркве коју је предводио Његово Високопреосвештенство Митрополит трговиштански г. Нифон, Пољске Православне Цркве коју је предводио Његово Високопреосвештенство Архиепископ љубљински и холмски г. Авељ и Православне Цркве Чешких земаља и Словачке коју је предводио Његово Блаженство Митрополит Чешких земаља и Словачке г. Растислав.

Учесници су захвалили Његовом Величанству Абдулаху II, краљу Хашемитске Краљевине Јорданa и чувару хришћанских и муслиманских светих места у Светој земљи, и народу Јордана на пруженом гостопримству овом сабрању у њиховом главном граду, Аману, приметивши изванредан рад Његовог Величанства на неговању међународног међуверског дијалога.

Учесници су такође захвалили Јерусалимској Патријаршији и Његовом Блаженству Патријарху г. Теофилу на неуморним залагањима која су имала за циљ да утиру пут дијалогу и зближењу сабраће у драгоценом духу јединства, примећујући да светлост која зрачи из Јерусалима представља сведочанство да се Свети Град, који непрекидно наглашава свој мултирелигијски и мултикултурни миље, радује јер је топли дом за три аврамовске религије: хришћанство, јудаизам и ислам.

Делегације су изјавиле да ће овај скуп ојачати братске везе између сабраће и њихових Цркава, да ће неговати свезе мира у Христу међу њима, заступати јединство Православних Цркава и обновити дијалог, у молитвеној нади да ће доћи до помирења тамо где је дошло до расцепа.

У атмосфери братске љубави, окупљени на сабрању сложили су се да одлуке у вези са питањима од општеправославног значаја, међу којима је давање аутокефалности појединим  Црквама, треба да буду спровођене у духу свеправославног дијалога и јединства и уз свеправославни консензус.

У вези са садашњим црквеним стањем у Украјини, учесници су такође увидели да је за исцељење и помирење неопходан свеправославни дијалог.

По питању Северне Македоније, делегације су изјавиле да то питање треба решавати дијалогом у оквиру Српске Православне Цркве и уз свеправославну подршку.

Што се тиче Црне Горе, делегације учеснице позвале су надлежне власти да поштују и остварују основно право власништва над имовином, укључујући и право Цркве на то.

Делегације су се сложиле да треба да се окупе као браћа, по могућности пре краја ове године, како би ојачали свезе заједништва молитвом и дијалогом. Учесници се надају да ће се Његова Светост Патријарх васељенски г. Вартоломеј са својим првенством части (πρεσβεῖα τιμῆς) придружити овом дијалогу заједно са другом сабраћом предстојатељима.

Делегације су прихватиле позив свог сабрата патријарха Теофила III да се одржи молитва за свет, за окончање рата, болести и страдања, за све хришћане, као и за јединство Православне Цркве. Ова молитва треба да се одслужи у Мајци Цркви, цркви Васкрсења (Светог Гроба) у Јерусалиму, пред Гробом  Христовим, из којег је васкрснуо и објавио мир свету.

Из Генералног секретаријата

Извор: Јерусалимска Патријаршија (превод: Информативна служба Српске Православне Цркве)

http://www.spc.rs/sr/starajte_se_da_chuvate_jedinstvo_duha_svezom_mira_ef_43

 

Наука верујућих каже:

Апсолутан је само Бог

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, slovoA рече

На који "позив Духа Светога" мислиш, о чему је ријеч? Ко то позива у име Духа Светога?

Можда ниси видио, али већ сам јасно рекао своје мишљење о томе. Сматрам да је одлука Васељенске патријаршије по питању Украјинске цркве неканонска. Али није на мени да ријешим тај спор, нити је на теби, а поготово не да канонски признате архијереје још осуђујеш за узурпацију Цркве и јеретичку еклисиологију. А на основу чега, јер не износиш то као своје мишљење већ се позиваш на Духа Светога? Па изволи онда и изложи ту јерес, а кад завршиш тражи од Сабора да то и потврди. Па ако се то деси, вјероваћу ти и сматрати тај твој допринос достојан дјелу Светих Отаца.

Брате шта да ти кажем, ако не схваташ да кроз погажене каноне на покајање вапије Дух Свети онда ти ја не могу помоћи. Па ако ти је лакше забијај и даље главу у песак до неког великог сабора.

Никога нисам осудио као јеретика већ сам критиковао њихово учење као јеретичко јер православно није. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 18 минута, Просечан србенда рече

Брате шта да ти кажем, ако не схваташ да кроз погажене каноне на покајање вапије Дух Свети онда ти ја не могу помоћи.

Дух Свети, да вапије? Цар небески, Утјешитељ и Животодавац, да вапије? Јеси ли сигуран да знаш шта причаш, брате? Ако смо ми немоћни, то је наш проблем, али није и истина Духа.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 57 минута, slovoA рече

Дух Свети, да вапије? Цар небески, Утјешитељ и Животодавац, да вапије? Јеси ли сигуран да знаш шта причаш, брате? Ако смо ми немоћни, то је наш проблем, али није и истина Духа.

Шта да кажем, јадно је то што сматраш да смо немоћни, напротив, немоћан је тренутно онај који гази каноне и саборност Цркве и притом избегава братски дијалог у Јордану јер га шатро није он сазвао.

 Фигуративно сам се изразио да Д.С. вапије, ти си неки буквалиста или се тако понашаш само кад ти то одговара. У св. Писму пише да се Бог гневи, па зар се Бог заиста гневи попут људи? Христос је и плакао саосећајући се са ожалошћенима, зар не би могао и сада да вапије и да плаче јер људи неће да се покају јер су нарушили канонску саборност, цепају ризу св. Цркве, тело Његово, зарад властољубља и среброљубља? Јел се неко од св. Апостола понашао попут Вартоломеја?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Opasno se zakrvilo u Siriji izmedju Rusa i Turaka. 

Grci da su pametni, cuvali bi i negovali sve veze sa Rusima. Nece ih NATO sacuvati, kad Turci rese da ih pojedu, a to se lako moze desiti jednog dana.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 часа, slovoA рече

Дух Свети, да вапије? Цар небески, Утјешитељ и Животодавац, да вапије? Јеси ли сигуран да знаш шта причаш, брате? Ако смо ми немоћни, то је наш проблем, али није и истина Духа.

Не читаш Свето Писмо. Имаш у Рим 8, 15 да Дух вапи. Тумачење Теофана Затворника: что мы имеем духа усыновления. Какой же именно? — О Немже вопием: Авва Отче! Сколь силен сей довод, знают о сем просвещенные; ибо сие слово есть первое, какое предписано им произносить в таинственной молитве. А как, спросишь, разве иудеи не называли Бога Отцом? Не слышишь ли, что говорит Моисей: Бога рождшаго тя оставил ecb (ср.: Втор. 32, 18)? Не слышишь ли, как Малахия укоряет и говорит, что Бог один создал нас и есть Отец всем нам (см.: Мал. 2, 10)? Но хотя приведены будут сии и другие многие места Писания; впрочем, нигде не найдем, чтобы иудеи называли сим именем Бога и молились Ему, как Отцу. У нас же и священнослужителям, и мирянам, и начальникам, и подчиненным — всем велено так молиться. Первое слово, произносимое по чудесном оном рождении, совершающемся по новому и необычайному уставу, есть: Отче! Притом если иудеи называли когда Бога Отцом, то от своего ума; а живущие по благодати именуют Его так, будучи движимы силою Духа. Как есть дух мудрости, посредством которого немудрые стали мудрыми и обнаружили то в учении; как есть и дух силы, посредством которого немощные воскрешали мертвых и изгоняли бесов; как есть также дух дара исцелений, дух пророчества, дух языков: так есть и дух усыновления. И как о духе пророчества знаем, что имеющий его предсказывает будущее и говорит то не от своего ума, но будучи движим благодатию: так то же должно сказать и о духе усыновления, что приявший его именует Бога Отцом, будучи движим к тому Духом. Апостол, желая показать, что мы сыны по рождению, употребил и еврейское слово; не сказал только: Отче, — но: Авва Отче! — ибо так преимущественно называют Отца подлинные его дети».

Относительно сего последнего прибавления блаженный Феодорит замечает: «Апостол прибавил: Авва, — показывая дерзновение призывающих. Малые дети, пользуясь большею пред отцом свободою, так как рассудок их еще несовершен, чаще употребляют слово сие в обращении к отцам. Так и мы, по неизреченному Его человеколюбию и по безмерной благости, как повелено, Отцом называем Творца всяческих; но не знаем, сколько разности между Им и нами, и себя самих не разумея в точности, об Его же естестве и совершенно не имея познания».

К сему Амвросиаст такой прилагает урок. «Благодатию Божиею быв освобождены от страха, прияли мы Духа сыноположения; чтоб, смотря на то, чем были и что по дару Божию получили, с крайним тщанием благоустрояли мы жизнь свою, дабы имя Бога Отца не терпело в нас оскорбления, и мы, став неблагодарными, опять не подверглись тому, от чего избавлены. Такую получили мы благодать, что дерзаем взывать: Авва Отче! Это самое и должно побуждать нас блюстись, да не, получив такое дерзновение, впадем в безрассудство недолжной жизни; ибо если будем несходную такому взыванию: Авва Отче! — являть жизнь, — то оскорбление Богу будем причинять всякий раз, как назовем Его Отцом своим. Ибо того ради Он по благости Своей позволил нам то, что выше нашего естества, чтобы мы делами своими заслуживали то, чего недостойны по существу своему».

В этом изречении ответ на то: как же так — Духа сыноположения прияли мы, а не чувствуем, что мы сыны? — Не имеем жизни сыновней, — дух сыновства и отошел. Ибо если не бывает сего несчастия; то внутри глубоко живет удостоверение, что мы чада Божии, как говорит сейчас Апостол:

Толкование послания апостола Павла к Римлянам.

Лопухин:  - Которым - правильнее: в котором. Дух является в христианах элементом, движущих их всею внутренней жизнью. - Взываем - Это восклицание чувств молитвенных (ср. Гал 4:6). - Авва. ... За последнее предположение говорит и то, что Апостол употребляет здесь выражение: «взываем» (κράζομεν - кричим), которое не идет к домашней молитве, к молитве частной.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Исти тон као у оном писму Најсветијег патријарха нешто мање светом патријарху јерусалимском. Јел' се ово Палмер клонирао или можда Холбрук повампирио, па им пишу ове текстовеne_shvata

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 28.2.2020. at 7:43, Zoran Đurović рече

О Немже вопием: Авва Отче!

Сад још само образложи како је исто то, Ава Оче, и "да кроз погажене каноне на покајање вапије Дух Свети"? А ако мислиш на "глас вапијућег у пустињи", то је нешто друго; као што рекох, то је оно "сила се Божја у немоћи познаје".

"И да се не бих погордио због мноштва откривења, даде ми се жалац у тијело, анђео сатанин, да ми пакости, да се не поносим. За њега трипут Господа молих, да одступи од мене; И рече ми: Доста ти је благодат моја; јер се сила моја у немоћи показује савршена." (2 Кор 12, 7-9.)

On 28.2.2020. at 7:43, Zoran Đurović рече

Такую получили мы благодать (Христом), что дерзаем взывать: Авва Отче! Это самое и должно побуждать нас блюстись, да не, получив такое дерзновение, впадем в безрассудство недолжной жизни; ибо если будем несходную такому взыванию: Авва Отче!

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...