Jump to content

Raskol se zahuktava

Оцени ову тему


Препоручена порука

Овај трол се и даље прави Тоша како наводно не разуме да је не-саслуживање са Бартом једини начин да се не уђе у раскол са њим и његовим расколницима (док се не покају или то не реши неки Сабор).

Импресивна "способност" да се спинује, изврћу чињенице и прескачу неугодни детаљи... 
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 11.6k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

Ма каква црна апелација:) Да поставимо хипотетички да Рим и Цариград имају право на то у другим пом. Црквама, они опет не би  могли да преиначују насупрот других канона тј.тамо где је други сабор донео исправну одлуку као што је пример у Украини.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 минута, Vladan :::. рече

Овај трол се и даље прави Тоша како наводно не разуме да је не-саслуживање са Бартом једини начин да се не уђе у раскол са њим и његовим расколницима (док се не покају или то не реши неки Сабор).

Импресивна "способност" да се спинује, изврћу чињенице и прескачу неугодни детаљи... 

На крају добија се закључак: Пре хиљаду година прекинуто је јединство са римском црквом а кривица је источних Цркава. Оне су се оделиле од римске цркве без осуде Васељенског Сабора... значи самовољно... што ће рећи да је римска "црква" једина исправна... 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ORTHOCHRISTIAN.COM

The Ukrainian website “Mirotvorets” (“Peacemaker”), which...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 25 минута, Pontifex Emeritus рече

Да питање првенства у Цркви није толико осетљиво и подложно сујетама људских природа, не би ни било свих ових небројених раскола током две тисуће година хришћанске повести. У којој мери је 28. канон Хелкедонаког сабора изједначио права епископа Старог и Новог Рима води се већ вековима расправа међу канонистима. Оно што је сасвим јасно, и што стоји већ у уводу реченог канона, је да “су и престолу Старог Рима, зато што је тај град био царствујући, Оци с правом даровали првенство.” Дакле, упадљиво је да разлози престижа Старог Рима нису имали никакву богословску подлогу у природи саме Цркве, него су били израз практичних потреба и околности њеног развоја. Ипак, у канону јасно стоји да је епископ Цариграда “други после њега (тј. римског папе)”, што даље значи да њих двојица нису сасвим изједначени, и да папа има одређену предност. Оци (у својим уопштеним изразима) нису ишли даље у објашњавању, намерно остављајући то питање отвореним за нека каснија времена и тумачења.

Da, eto, prvenstvo nije imalo bogoslovsku prirodu i temelj jer je to bilo pre svega ....prvenstvo casti....kako ga definise 2.Vaselj. sabor..... Епископ Константинопоља нека има првенство части после епископа Рима због тога што је Константинопољ - Нови Рим....

Sto se tice Halkidona, zanimljivo je da oci ovog sabora posle ove recenice .....су и престолу Старог Рима, зато што је тај град био царствујући, Оци с правом даровали првенство...dodali u daljem delu tekstu kanona :

"...I tako, samo mitropoliti Pontijske i Azijske i Trakijske provincije, a jos i episkopi u varvarskim krajevima recenih provincija, da bivaju hirotonisani od napred recenoga najsvetijeg prestola najsvetije Carigradske Crkve, to jest da je svaki mitropolit recenih provincija sa episkopima te oblasti rukopolagati episkope te oblasti, kao sto je bozanstvenim kanonima propisano, a mitropoliti recenih provincija, kao sto je receno, rukopolagace se od carigradskog Arhiepiskopa, posto se, shodno obicaju, sprovedu saglasni izbori, i njemu podnesu (kandidati)...."

Znaci, prvenstvo koje se pominje u ovom kanonu,  dalje se i navodi za koje oblasti se odnosi to prvenstvo i Konstantinopolju se od ovog Halkidonskog sabora ove sve provincije stavljaju pod njegovu crkvenu i kanonsku vlast kao prvenstvujuceg u tim oblastima. I, verovatno je vremenom kako je rasla u poboznosti i veri i jacini Konstant. crkva, tako su i neke druge oblasti prelazile pod njeno prvenstvo i nadleznost. Kao sto recimo u u 6.pravilu 1.Vaselj. sabora stoji za Rim :

" Нека важе стари обичаји који постоје за Египат, Ливију и Пентапољ. Наиме, да епископ Александрије има власт над свим тим областима јер, сходно обичају, то има и епископ Рима. Исто тако, у Антиохији и другим епархијама, нека се чувају повластице цркви."

Pominje se obicaj i predanje da i episkop Aleksandrije, kao i Rima, imaju vlast nad odredjenim oblastima, kao sto vidimo da se kasnije i Konstantinopolju daje vlast nad odredjenim oblastima i to je ta vlast prvenstva koju imaju svi ovi prestoli. To nije prvenstvo i vlast nad celom crkvom, jer smo konstatovali na pocetku da ta vlast koju su Sabori dali svim ovim prestolima nije bozanske prirode i to je najbitnije, a kako se prvenstvo casti u crkvi dalje razvijalo i da li je Rim bio nesto veci od Konstantinopolja po pitanju prvenstva casti je mozda i sekundarno pitanje, zasto,..... pa vidimo da se istorijske prlike menjaju i da su Oci prvenstvo casti davali prateci i te promene u politickim i drzavnim strukturama - pa, na primer ako vidimo u kom je crkvenom polozaju Vaseljenska danas i istoriju ove crkve poslednjih vekova, a u kom je polozaju RPC i istoriju ove crkve, sa pravom se moze postaviti pitanje koja od ove dve crkve danas moze na osnovu principa kanona Vaseljenskih sabora (koji su davali prvenstvo casti) da bude prvenstvujuca u casti u celoj PC,....odgovor se nekako sam namece....:stadaradim:

Bozanske prirode vlast u crkvi ima samo opsti i zajednicki i vaseljenski Sabor svih u Crkvi, po prototipu onog prvog Apostolskog sabora u Jerusalimu gde apostoli kazu,.....Јер нађе за добро Свети Дух и ми....i tu je Sveti Duh onaj koji daje tu notu bozanskog saborima i samim time i vlast u Crkvi....itd...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Pontifex Emeritus ...inace, kako bre Pontifeks ti predje iz jednog obicnog i normalnog vernika koji kao samo prati zbivanja u crkvi.....u nekog malo vise od prosecnog poznavaoca kanona crkve u svim ovim tvojim porukama....:stadaradim:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 31 минута, Pontifex Emeritus рече
пре 2 часа, Просечан србенда рече

Ма каква црна апелација:) Да поставимо хипотетички да Рим и Цариград имају право на то у другим пом. Црквама, они опет не би  могли да преиначују насупрот других канона тј.тамо где је други сабор донео исправну одлуку као што је пример у Украини.

Апелационо право римског (а онда и константинопољског) епископа уведено је с разлогом. Јер у случају кад неки помесни сабор осуди епископа те исте Цркве, осуђеном епископу се мора пружити могућност жалбе на такву одлуку. Не може првостепена одлука, макар била исправна, да буде и коначна. Оци Цркве раних векова били су изванредни правници, за разлику од вас неколицине, јер су одрасли у држави високе правне свести. То је вама узалуд објашњавати, јер сте ви ваш светоназор изградили у једном распалом поретку бољшевичке републике. 

Apelaciono pravo  Rima i Carigrada nigde nije uvedeno kanonima za celu crkvu (opet ti kazem, to bi bio paradoks jer bi imali onda dva centra apelacije iste vlasti i onda se ne bi znalo ko kome podleze apelacionom pravu, Rim - Konstantinopolju ili obrnuto) jer je kanonima svakom pomesnom saboru dato da razresava sva crkvena pitanja koja se ticu te oblasti,....dok je apelaciono pravo moglo da se iznese tek na nekom Vaselje. ili opstem saboru.

Jer, samo drugi Sabor moze da proverava odluku drugog sabora(pomesnog).....sabor veliki sabor pomesni.... kao u pravu, nizi sud, pa ide Visi sud na kome moze da se apelira, ali samo (veci) sud za drugi sud,.....tako i ovde u crkvi, samo veci Sabor moze da preispituje (manji) sabor (pomesni).... to ne mogu ni Rim ni Konstantinopolj sa svojim saborima, jer su manji od Vaselj. sabora koji je vrhovna instanca u crkvi koja ispituje i Rim i Konstantinopolj i sve druge crkve po pravu apelacije.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Pontifex Emeritus рече

Па ја нигде ниједном речју нисам оспорио да је Вартоломеј крив јер руши поредак Цркве Божије

Nista mi nisi jasan,....zasto onda stalno insistiras na pravo apelacije Vartolomeja (Konstantinopolja), da li si svestan da time upravo suprotno cinis - pravdas Vartolomeja za postupke u Ukrajini.... zato mi nisi bas jasan 100%...ne_shvata

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Pontifex Emeritus рече

Па можда зато што сам некад студирао канонско право. Можда.. А можда и зато што сам се код злих језуита научио разним обманама, којим сад заводим овај форумски народ, добри и богољубиви, на станпутице, да би их покатоличио 0405_feel

Aaa, ...pa tako kazi,...:945729: ....

E, onda te tek stvarno ne razumem kako mozes da kazes da Rim ima apelaciono pravo za celu crkvu... ne_shvata

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Pontifex Emeritus рече

Што се тиче Сардичког сабора и канона који су тад донети (а који се односе на апелациону надлежност римске столице), мораш имати у виду историјски контекст тих догађаја. Наиме, Атанасије Велики (који је био збачен) склонио се 339. године у Рим, и обратио се папи Јулију са жалбом на одлуку о свгнућу. Папа, настојећи да се то питање реши на општем сабору, позива источне епископе (тад окупљене у Антиохији), али му ови одговарају (уз доста ироније и претњи), одбијајући заједнички сабор, јер римски епископ (како су они сматрали) тиме превазилази границе угледа своје апостолске столице (тј. јурисдикције). Тада папа сазива сабор Римске Цркве 341. године, који Атанасија ослобађа кривице и признаје за законитог епископа Александрије, истовремено поништавајући одлуке сабора у Антиохији. Да би се тај већ озбиљан раздор у Цркви смирио, цареви Констанс и Констанције сазивају 343. године велики сабор у Сардици под председавањем Осије Кордобског, на граници Запада и Истока. Међутим већи део источних епископа, непријатељски настројених према Атанасију и осталим свргнутим епископима, окупљају се у Филипопољу (Пловдиву) на сопственом сабору, где понављају своје раније одлуке и ставове. Зато је сабрање епископа у Сардици неуспели покушај васељенског сабора, и остао је само помесни, иако се одлуке које су тад донете тичу општих питања Цркве, па и надлежности римског папе. Према томе, питање права које Рим има на Западу није ни био предмет спора, него надлежности које су му источни епископи ускраћивали пар година раније. И у Сардици је то питање решено, потпуно у корист Рима. А на задовољство Атанасија Великог. 

Za ovo mi treba malo nesto i da procitam na tu temu.

Ali, znam, secam se da je bio glavni rad sabora u vezi sv. Atanasija Velikog,.....ali, opet, ako je kanonski opravdan Atanasije onda je to okey,....gde pravim razliku da je opravdan Papom i Rimom,..... razumes poentu, ne bi vredelo Atanasiju i da ga pravda 100 papa :D ako kanonski ne bi bio cist i opravdan.....i tako ga je Papa kanonski opravdao,....ali, Pontifeks, ako gledamo strogo, pa nije Papa rehabilitovao Atanasija, nego sam sabor i sabrani episkopi u Sardici, zar ne ?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 39 минута, Bokisd рече

@Pontifex Emeritus ...inace, kako bre Pontifeks ti predje iz jednog obicnog i normalnog vernika koji kao samo prati zbivanja u crkvi.....u nekog malo vise od prosecnog poznavaoca kanona crkve u svim ovim tvojim porukama....:stadaradim:

Зато Боки што се ("мало") прави Тоша...

Јер, иако је можда

пре 21 минута, Pontifex Emeritus рече

некад студирао канонско право

докторирао је на спиновању а сада је на пост-докторским из троловања.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 минута, Pontifex Emeritus рече

У том смислу, Вартоломејево (не)дело у Украјини јасан је канонски прекршај. Он може да прима жалбе свргнутих епископа, али не може да расколничке групе проглашава за нове аутономне и аутокефалне цркве. 

Осим што си "превидео" да је Барт управо (прихватањем жалбе и) "враћањем" у чин Денисенка и Малетича прогласио њихове групе и за Цркве (и спојио их у трећу Епимафијеву групу).

Исто тако "превиђаш" да се саслуживањем са Бартом улази у (његов) раскол.

И тако, мало "превиђаш", мало изврћеш, мало "заборављаш" а све под паролом канонског права. Исто као и Барт.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 минута, Pontifex Emeritus рече

Већ рекох

Јесте, понављаш једно исто као да ниси ни прочитао коментар на који "одговараш". Цццц...


P.S.
За то имаш копи-пејст. Провидно је да куцаш једно исто на мало другачији начин да би испало као да си нешто појаснио и "одговорио".
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...