Raskol se zahuktava

[Vladan :::.]

1 hour ago, farisejski.bukvojed рече

Preporuka Sinoda za gg. Maksima ocigledno nije cinjenica. Inace bi nasao za shodno da ovu cinjenicu kao takvu ukljuci u svoje saopstenje. Zbunjenima. Posto je ovo saopstenje ocigledno neophodno. Zbunjenima. Neophodno zbunjenima.

Samo jos da gg. Maksim razjasni da li se Episkopski savet Srpske Crkve u Americi sastao pre odluke Sinoda o preporuci uzdrzavanja od sasluzivanja ili posle odluke Sinoda. Mensci da je bilo pre. Lex posterior derogat legi priori. I da proveri praksu svoje komsijske eparhije SPC u Cikagu.

Preporuka se odnosi na one koji su sasluzivali sa ukronacisticko banderaskim raskolnicima koji se odazivaju na naziv P(r)CU.

 

[Ведран*]

пре 2 часа, Trifke рече

Можда би могао помоћи податак да чак и Синод Руске Заграничне Цркве у Њујорку допушта својим верницима да одлазе у храмове Васељенске патријаршије у дијаспори, не уважавајући у потпуности одлуке Москве око потпуног прекидања заједништва будући свестан шта то у пракси значи. Тако, сазнајемо, многи руски пастири у дијаспори не бране своме народу „да прима причешће у грчким храмовима и грчким верницима у руским црквама“. И закључује један руски јерарх: „то је различито од одлуке Московске Патријаршије“ (видети: https://www.synod.com/synod/engdocuments/enart_bpgeorgeinterviewaus.html).

Ово се односи на пастирску бригу. И нека извине Преосвећени Епископ Максим, уз сво уважавање његове пастирске бриге за поверно му стадо, није од истог значаја свепраославно саслуживање једне вечерње службе, па чак ни саборно саслуживање свештенства уопште, и немогућност неких верника да учествју у Литургијском живтоу нигде друго до у цркви Цариградске Патријаршије. 

Из пастирске перспективе то никада не може да буде исто.

Ради те и такве пастирске бриге постоји степен икономије чак и у РПЦ. И позиција Епископа Георгија, то јест Митрополита Илариона се не разликује од позиције Москве до једино у специфичности дијаспоре. То да се разликује у суштинском смислу јесте тенденциозна интерпретција. Јер сама Москва практикује скоро исти степен икономије и дозвољава причешћивање својим чадима у руском ман Св Пантелејмона на Св Гори иако је он под Цариградом.

Уосталом Цариград до сада није осуђен за јерес па да је апсолутно немогућа икономија у овом облику. То је свима познато.

Имао бих још нешто да кажем о питању јурисдикција у Америци, али немам времена. 
 

[Vladan :::.]

Што се тиче непостојања украјинских расколника у САД.

Каже е. Максим:

пре 3 часа, Trifke рече

Свако тенденциозно повезивање „аутокефалне Православне Цркве Украјине“ и некаквих „грађана“ из те земље са нашим Саопштењем (а управо ту немогућу мисаону акробатику изводи бачки епископ у тексту „Опасни портпароли“) јесте недобронамерно и апсолутнонеосновано. Као што је познато, јурисдикција Васељенске патријаршије у Сједињеним Америчким Државама укључује и Украјинце али они нису део поменуте новоосноване „аутокефалне Православне Цркве Украјине“ него су одавно у саставу Васељенске патријаршије (много пре ове наше 2019. године). Са њима су српски јерарси деценијама саслуживали, и дан-данас то чине, не игноришући ту еклисиолошку датост, док сасвим одбацују дневнополитички контекст у који жели да их прокрустовски смести епископ бачки када изнова инсинуира у свом тексту да ми, набрајајући Цркве са којима смо у општењу, „мудро прећуткујемо“ Порошенкову „Православну Цркву Украјине“. Старији, али ипак очигледно неупућени, бачки владика заборавља да „Порошенкови Украјинци“ не постоје као црквени ентитет у Америци (него као туристи долазе у посету), те је сувишно било уопште спомињати их (као што је неумесно, међу осталим сувишним стварима, маштовити владика Иринеј у свом тексту поменуо и Мираша Дедеића).

пре 3 часа, Trifke рече

Можда због тога што не познаје довољно канонску ситуацију у дијаспори или зато што је непажљиво читао наше Саопштење епископ бачки није схватио да ми уопште не позивамо на општење са некаквим „грађанима“ (Филаретом, Епифанијем и Макаријем). Тако нас, уосталом, није схватио нико осим њега, што је, признаћете, само по себи симптоматично. Понесен жаром, он нам поставља директно, али суштински непотребно и бесмислено питање: да ли бих саслуживао са поменутим епископима и да ли њихове присталице очекујем на „свеправославном саслуживању“? Но, свако ко пажљиво чита наше Саопштење види prima facie да је одговор негативан. Ми нити то хоћемо (без одлуке Сабора Српске Цркве), нити можемо (јер у Америци њих нема). ...

 

Али, ипак их има.

Мени је требало 5 минута да их нађем након што се сетих да је пре пар недеља једна расколничка парохија одбила послушност Барту и остала код Денисенка.

Дакле, ево их:

 

https://en.uockp.net/

Patriarchal Parishes in Canada

Ukrainian Orthodox Church of Sts. Peter & Paul
304 – 8th Street
New Westminster, B.C. V3M 3R1
CANADA

Pastor: vacant

President: Anatoly Ciacka
Tel: (604) 291 -2001
E-Mail: [email protected]

Saint Michael Ukrainian Orthodox Church
2075 McDonald Street
Regina, Saskatchewan S4N 2Y4
CANADA

Pastor: Vacant


President: Mr. Lawrence Boychuk
Tel: (306) 781-3348

Email: [email protected] 

Arizona

Saint Mary Protectress Ukrainian Orthodox Church
1102 North 10 Street
Phoenix, AZ   85006

Pastor: Rev. Petro Mazepa

President: Mr. Victor Schwez  
Tel: (623) 516-9812

 

 

Connecticut

Holy Trinity Ukrainian Orthodox Church
99 York Street
Bridgeport, CT   06610

Pastor:  Very Rev. Oleksandr Dviniatin
Tel: (203) 888-0673
E-MAIL: [email protected]

President: 

 

 

Florida

Saint Nicholas Ukrainian Orthodox Church
5031 South West 100 Avenue
Cooper City, FL   33328

Pastor: VACANT
Tel: (

President: 

 

 

Illinois

Saint Andrew Ukrainian Orthodox Church
300 East  Army Trail Road
Bloomingdale, IL   60108
website: www.standrewuoc.com

Pastor: Very Rev. Victor Poliarny 

731 Slate Run                                                                                                                                                                                  

Elgin, Il 60124  

Tel: (630) 307-2477
E-MAIL: [email protected]

Associate Pastor: Rev. Mykhailo Leshchyshyn
Tel: (773) 732-5320

President: John Jaresko 
Tel: (630) 202-5331
E-MAIL: [email protected]

 

 

Ukrainian Autocephalous Orthodox Holy Patronage Church
2710 West Iowa Street 
Chicago, IL   60622

Pastor: Very Rev.  Anatoliy Basarab

Tel: (708) 737 3881

E-Mail: [email protected]   

President: Dimitriy Kostyuk 

  
Tel: (773) 386 5594

E-Mail: [email protected]

 

 

Saint Nicholas Orthodox Church
17935 Springfield Avenue
Homewood, IL   60430

Pastor: Very Rev. Boris Zabrodsky   
Tel: (708) 799-1023

 President: Michael Zabrodsky 
Tel: (708) 227-5922 

 

 

St. Sophia Ukrainian Orthodox Cathedral
6655 West Higgins Avenue
Chicago, IL   60656

Pastor: Very Rev. Oleksiy Kasperuk

President: Victor Wojtychiw
7249 N. Oketo Ave
Chicago, Il   60631 
Tel: (H) 773-775 0263                              
(Cell) 773-230 9077

 

 

Michigan

St. Andrew Ukrainian Orthodox Cathedral
5130 Prescott Avenue
Detroit, MI   48212

Pastor: Rev. Volodymyr Plishka

President: Ivan Denysenko  
Tel: (586) 751-5055 

 

 

New Jersey

Ukrainian Orthodox Holy Ascension Cathedral
635 Broad Street
Clifton, NJ   07013

Pastor: Very Rev. Oleksiy   
Tel: (551) 655-5501
E-Mail: [email protected]

President: Wolodymyr Mohuchy 
Tel: (973) 661-4949
E-MAIL: [email protected]

 

HOLY PROTECTRESS UKRAINIAN ORTHODOX CHURCH

73-81 Washington Ave

CLIFTON, NJ  07011

Pastor: Very Rev. Jaroskaw Yarish

Tel: (215) 300 3921

PRESIDENT: dr. Sylvia Bilobron

Tel: (973) 472 7654

 

New York

Saint Michael Ukrainian Orthodox Church
237 Maple Avenue
Uniondale, NY   11553

Pastor: Very Rev. Yaroslav Dumansky   
Tel: (516) 538-6806

President: Oksana Otamaniuk 
Tel: (631) 841-2114 

 

Ohio

Holy Trinity Ukrainian Orthodox Church
9672 State Road
North Royalton, OH  44133                                   
Tel: (440) 237-0101

Pastor: Very Rev. Roman Zagurskyy  
Tel: (440) 237-0104

President: Wasyl Turko 
Tel: (440) 212-5799  

Holy Trinity Ukrainian Orthodox Church
7777 Ridge Road
Parma, OH  44129

Pastor: Rev. Petro Akruzhnou  
Tel: (440) 848-8358

President: Walter Dolbin   
Tel: (216) 661-0573
E-MAIL: [email protected]

St. Stephen Ukrainian  Orthodox Church
1905 Pearl Road
Brunswick, OH   44212

Pastor: Vacant 
Tel: (440) 521-4753

President: P/M Roxanna Posakiwsky 
3558 Hastings Rd
Medina, OH   44256  
Tel: (330) 722-5064

 

 

 

Има и неких украјинских расколника у САД који су шутнули Барта и његов Томос и остали код Денисенка, "мало" су дакле својеглави, али, ево и њих:

 

 

Contrary to Tomos: UOC KP parishes in US declare their affiliation with OCU

•  11 March 2019, 14:03
•  
•  Olga Tsviliy
• 132
• 3

A unanimous decision to remain within the OCU was taken at the parish meeting of the Holy Trinity Parish in Bridgeport city

Parishes of the Kiev Patriarchate in Bridgeport and Clifton are averse to the jurisdiction of Phanar.

On March 3, 2019, during the annual report-election parish meeting, the community of the Holy Trinity Parish of the Kiev Patriarchate in the city of Bridgeport, Connecticut, USA, made a unanimous decision to remain under the jurisdiction of the OCU, said the parish priest Oleksandr Dviniatin, on his Facebook page.

He added that during the divine service, members of his community plan to make a liturgical mention of the “OCU Primate, His Beatitude Metropolitan Epiphany and His Holiness Patriarch Philaret”.

“Regarding the overseas parishes of the OCU: Tomos is not a Symbol of Faith, take it as a Typicon,” said Dviniatin.

In the comments under the news about the decision of the Holy Trinity parish in Bridgeport, Oleksij Holchuk, the rector of the Holy Ascension Church of the UOC KP in the city of Clifton, New Jersey, also said that his community does not intend to move to the Patriarchate of Constantinople.

“The Holy Ascension Church of Clifton NJ is and will remain a part of the Ukrainian Church with its center in Kiev – the local Orthodox Church of Ukraine. This issue was settled by our parish many years ago. No one has the right to take away freedom from people including who should be considered their primate,” Holchuk wrote.

At the same time, head of the OCU Epiphany Dumenko said that the process of transferring foreign parishes to the UOC KP to Phanar is already underway. “It just may not be officially announced. We are negotiating that. It is impossible to do it at once. But now, for example, in Europe there are a lot of parishes that have expressed thier desire to be subordiante to the Ecumenical Patriarchate,” Epiphany said.

Recall, according to the provisions of the Tomos, being hyped by the adherents of the new religious organization as a document on “independence” and “autonomy” of the new Ukrainian “church”, the jurisdiction of the OCU is limited to the territory of Ukraine, whiles the new church structure no longer enjoys the right to ordain bishops or found parishes outside the state. "The already existing [parishes – Ed.] from now on are subordinate, according to the new order, to the Universal Throne, which has canonical powers in the Diaspora,” reads the text of the Tomos. It also states that all of the above terms (including the provision on re-subordination of foreign parishes of the Kiev Patriarchate to Phanar) are a necessary condition for the granting of Tomos as such: “On all these conditions, our Holy Great Church of Christ blesses and proclaims Autocephalous Orthodox Church in Ukraine.”

Earlier, Filaret said that there is a tendency to become dependent on Constantinople but his Church is ready to fight: “The tendency is that we can become dependent on Constantinople. Therefore, it depends on us whether we will obey them or not.”

https://spzh.news/en/news/60605-ne-po-tomosu-prihody-upc-kp-v-ssha-zajavili-o-podchinennosti-pcu

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 

 

Дакле, можда е. Иринеј и није тако лоше обавештен и ипак познаје канонску ситуацију у дијаспори.

 

[Ведран*]

Владан је одрадио оно шо сам ја желео. Указао је на чињеницу да је ситуација у погледу Украјинаца у Америци у најмању руку крајње нејасна.

Оно што је јасно из последњег одговора Еп. Максима, јесте да је он, како сам и претпостављао, помињући Цариградску патријаршију, и посебно наглашавајући све њене делове, управо мислио на Украјинце. И на наше саслуживање са њима.

Он то објашњава тиме што смо ми наводно били у општењу са Украјинцима (по дијспори) који су под Цариградом, и пре овог фанарско-украјинског циркуса. Па, по њему, зашто не бисмо били и сада!?

Два таква цариградска Украјинца су и Иларион емондтонски и Данил памфилијски. Главом и брадом Вартоломејеви егзарси у Украјини. Они који су припремили терен за сједињење расколника пре пар месеци. И вероватно су, мада о томе нема званичних вести, саслуживали са расколницима.

Поред њих и њихове пастве, која је и пре циркуса била директно под Цариградом, а чији пут до цариградског покровитељства је слично скандалзоне природе, али то је нека друга тема, дакле, поред њих, ту су још и бројне парохије Денисенковог викаријата. Међу њима тек влада прави хаос својствен свему чега се Денисенко дотакне. По "Томосу", ово су сада парохије које припадају Вартоломеју. У пракси, неке директно одбацују Томос, како је и Владан навео, и не желе да се потчине Цариграду. Друге ваљда прихватају власт Цариграда, а у ствари, за већину се не зна.

Дакле, позиција Еп Максима у односу на све ове групе је сасвим нејасна, и његови ставови и паушална и олака оцена да смо ми са Цариградом пре саслуживали и да зато и даље саслужујемо је неодржива у таквом своме ноншалантном формату.

Прво питање је да ли саслужујемо и са онима који су се пребацили од Денисенка под окриље Вартоломеја, па су сад и они "под Цариградом"? Ако саслужујемо јер су под Цариградом, да ли то онда Еп. Максим признаје Вартоломејев и Порошенков украјински "Томос", насупрот једногласном ставу целе СПЦ против таквог признања?

Друго питање је, да ли саслужујемо са онима који су кумовали расколу и служили са расколницима само зато јер ми нисмо прекинули општење са Цариградом а они су цариградски клирици? Да ли то укључује и егзархе Данила и Илариона?

Ако саслужујемо са свима који су под Цариградом јер ми имамо општење са Цариградом, онда треба јасно рећи да Еп. Максим стоји насупрот препоруци САС СПЦ. Препорука додуше није више од тога, него једноставно препорука, и он није у прекршају ако пастирски примењује икономију. Уосталом са тим циљем је Саопштење САС СПЦ такво какво јесте. Али треба отворено рећи да он из пастирских разлога не прмењује ту препоруку, па кад већ пише јавно, ред би био и да образложи где се то и на који начин и из којих разлога он држи икономије. Он кроз ова два саопштења није образложио, ако што сам показао изнад.  

Контраптодуктивно је причати да је одлука САС СПЦ таква да ми не прекидамо однос када она јасно стоји на граници икономије (по којој се саслужује) и акривије (по којој би наступио потпуни прекид), уз позив и препоруку да се из уздржавамо саслуживања са онима који су саслуживали са расколницима. Уздржање управо значи неизазивање непотребних сцена саслуживања са људима који отворено подржавају раскол. А Епископ Максим позива све да служе са свима укључујући и компромитоване (на пример Данила и Илариона) и могуће, мада не сасвим јасно, и са Денисенковим бившим расколницима који су сад "под Цариградом".

Оно где његов до сада изречени став прелази границе пастирске примене икономије јесте у отвореној и неоснованој критици оних који указују и на акривију. А он је први потегао стрелу на "портпарола" помињући га (их) у своме обраћању својој пастви!! Није јасна конекција између "портпарола" и његове пастве, осим што га је оптужио да збуњује његово стадо само зато што је додатно појаснио принципе којима се наша Црква руководила у формулисању става у односу на украјинску кризу.

Стога бисмо сада исто тако могли рећи да став епископа Максима збуњује стада по другим епархијама јер он тврди да ми треба да саслужујемо и са два егзарха трона цариградског који су утабали стазе и поравнили путеве од Фанара до Кијева, насупорот ставу САС СПЦ. И при томе тврди да је његов став став СПЦ, а онај који говори и о икономији и акривији (тј. појашњење "портпарола") став који збуњује паству. 

Ево ја стојим збуњен ставом Еп. Максима.

 

[Ведран*]

Ви сви добро знате да је Грчка Црква одложила доношење става по питању украјинске кризе. Утисци су да је то одлагање одговарало патријарху Вартоломеју. А ако је то тако, само један разлог за то може постојати. Највероватније је да су били велики изгледи да одлука буде неповољна по Вартоломеја. Одлагање даје време да дође до преумљења међу архијерејима Грчке Цркве у Вартоломејеву корист. 

Док се чека време када ће украјинско питање и одлуке Фанара бити разматране у грчким медијима читамо занимљиве вести. Једна таква занимљива вест је објављена управо данас.

И у њој фигурира, погодите ко? Наш Еп. Максим.

А још занимљивији је веома звучни наслов те вести. Он гласи: "Епископ Максим из Српске Цркве: Вартоломеј је узео на своја рамена Крст историјске одлуке"

Затим следи интервју са Еп. Максимом.

Па изволте....

 

Επίσκοπος Μάξιμος απ’ την Σερβική Εκκλησία: Ο Βαρθολομαίος πήρε πάνω στους ώμους του το Σταυρό μιας ιστορικής απόφασης

Δημοσιεύτηκε στις 22 Μαρτίου 2019 από Angel

Ο επίσκοπος Δυτικής Αμερικής Μάξιμος Βασίλιεβιτς, σε συνέντευξή του για τη Serbica Americana, με την ευκαιρία του εορτασμού της γιορτής της Γεννήσεως του Χριστού, μεταξύ άλλων, σχολιάζει και για την 800η επέτειο από το αυτοκέφαλο της Σερβικής Εκκλησίας, όπως και για τις πρόσφατες αναταραχές σε πανορθόδοξο επίπεδο. Η συνέντευξη δημοσιεύεται στο teologija.net. Στη συνέχεια επισυνάπτουμε αποσπάσματα από το σχόλιό του.

Η σύγχρονη πνευματικότητα συχνά εμφανίζεται κάτω από διάφορες ψεύτικες μάσκες, φεύγοντας από μια αντιπαράθεση με την αλήθεια. Όπως τονίζει ο κορυφαίος ορθόδοξος ψυχολόγος στον κόσμο, ο πατέρας Βασίλειος Θερμός, ο φόβος της ελευθερίας, ως μόνιμο χαρακτηριστικό της ανθρώπινης υπάρξεως, γεννά την ανάγκη για προσφυγή και υποταγή στο ένα άλλο «εγώ» (στην εποχή μας: στο φανταστικό «εγώ» των υπολογιστών και του κόσμου του Διαδικτύου). Επιπλέον, ένα πράγμα είναι να αγαπάς την αλήθεια και το άλλο να την κατέχεις. Παρατήρησα μια τόσο υπερήφανη αυτοπεποίθηση μεταξύ πολλών εκδοτών και μελών πολλών «πνευματικών» διαδικτυακών πυλών. Μερικές φορές ξεχνάμε ότι τίποτα δεν μας ωφελεί αν έχουμε την αλήθεια και δεν υπάρχει αγάπη. «Αν αυτό είναι το τέλος, θα ξέρω ότι δεν είναι αγάπη», τόσο αληθινά και τρομερά λέγει ο τραγουδιστής Μπαγιάγκα στο τραγούδι του «Αν πρέπει να είναι το τέλος».

Αυτό το τέλος οπωσδήποτε πρέπει να μας ενδιαφέρει, και πάνω απ’ όλα ως δοκιμασία ή επαλήθευση της ιστορικής μας αναζητήσεως. Και μόνο η αναζήτηση του Θεού δεν έχει τέλος. Αυτό όμορφα συνέλεξε ο Άγιος Γρηγόριος Νύσσης στην ακόλουθη φράση: «Η αληθινή ανακάλυψη του Θεού κείται στη συνεχή αναζήτηση Του, χορταίνοντας ποτέ τη δίψα» (Του Αγίου Γρηγορίου Νύσσης, Εις τον του Μωυσέως Βίον).

Σε ερώτηση ποια είναι η εντύπωσή του σχετικά με αυτό αν εμείς σήμερα έχουμε ενεργή κριτική σκέψη και ισχυρές δημιουργικές προσωπικότητες, απαντά με τις λέξεις:

Κάθε αυταρχική αρχή φοβάται μια κριτική στάση και μια νέα έκφραση. Για αυτούς τους ανθρώπους, είτε ζουν σε 21ο ή 6ο αιώνα, «τα Αρεοπαγιτικά Συγγράμματα» θα παρουσιάζονταν  μια «επικίνδυνη καινοτομία» ή «εισαγωγή φιλοσοφίας στη θεολογία». Ένας Άγιος Συμεών ο Νέος Θεολόγος (Χ αιώνα) θα απορριφθεί (μάλιστα όπως και στο χρόνο του) λόγω της τολμηρής του κριτικής προς την ιεραρχία, και ο Άγιος Βασίλειος – λόγω του τότε συνδυασμού της επιστημονικής εικόνας του κόσμου με τη θεολογία κλπ.

Ωστόσο, προσωπικά, μπροστά στην κριτική στάση της αμφιβολίας και του ισχυρισμού, θα πρόσφερα την ελευθερία στον Χριστό και στην Εκκλησία. Τον τελευταίο καιρό, παρατηρώ ότι ορισμένα άτομα λένε με χαρά ότι «η Εκκλησία δεν κάνει σωστά αυτό ή αυτό» ή δείχνουν «την ιστορική ήττα της Εκκλησίας». Νομίζω ότι αυτή είναι η νοοτροπία της μεταμοντέρνας εποχής. Ωστόσο, εάν επιστρέψουμε στους Πατέρες της Εκκλησίας, θα δούμε «τη τρελή αγάπη» τους για τον Χριστό και για την Εκκλησία, την οποία δεν την κατανοούν ως ιεραρχία ή ίδρυμα (τέτοια κατανόηση κυριαρχεί στο σημερινό θεολογικό λόγο), αλλά ως Εκκλησία, ως «Πασχαλινό Μυστήριο του Χριστού» και ως «το Αιώνιο Συμβούλιο του Θεού», μια Εκκλησία της οποίας ρίζες είναι πριν από τη δημιουργία του κόσμου και η οποία ταυτίζεται με το μελλοντική Βασιλεία.

Νομίζω ότι στη σημερινή μη υποστηριζόμενη ελευθερία να επικρίνουν «όλους και καθένα» πρέπει να βρεθεί ένα μέτρο, ξεκινώντας πάντα από τον εαυτό μας… Ακριβώς τότε οι ομιλίες των ιερέων, τα θρησκευτικά βιβλία, τα φόρουμ, οι εκκλησιαστικές περιοδικές θα παρακολουθούν την «θεολογία της έκπληξης».

Σε ερώτηση για τη θέση του με την ευκαιρία των 800 χρόνων από την παράληψη του αυτοκέφαλου της Σερβικής Εκκλησίας, πώς ο ίδιος θα γιορτάσει την επέτειο στην επισκοπή του, αλλά και για την άποψή του για την προσωπικότητα του Αγίου Σάββα, του πρώτου σερβικού Αρχιεπισκόπου, ο επίσκοπος Μάξιμος προσφέρει αυτή τη χαρακτηριστική απάντηση:

Ο εορτασμός για το αυτοκέφαλο, κατά την ταπεινή γνώμη μου, είναι μια γιορτή της ενότητας και όχι μάλιστα γιορτή «της ανεξαρτησίας». Επειδή η Εκκλησία, και μέσα της και το σύνολο της δημιουργίας, κατέχει ένα κέντρο που λειτουργεί ως προζύμι της ιστορίας, μια χάρη που αγιάζει τα πάντα και τους πάντες.

Ιστορικές συνθήκες και διαλευκάνσεις το 1219 οδηγούν τον Άγιο Σάββα στη Νίκαια και τι συμβαίνει: ο τότε Οικουμενικός Πατριάρχης, τυλιγμένο στη μανδύα της αδυναμίας (εξορισμένος στη Νίκαια), αγνοεί εντελώς το κανονικό επίσκοπο των σερβικών περιοχών, τον τότε Αρχιεπίσκοπο Αχρίδος Δημήτριο Χωματιανό, και απονέμει «το αυτοκέφαλο» στο σερβικό κράτος. Αυτή την ιστορική στιγμή του 13ου αιώνα είναι ενδιαφέρουσα, αλλά και μια ισχυρή αναλογία με ορισμένες νέες εξελίξεις στον Ορθόδοξο κόσμο.

Ως σχόλιο για τις πρόσφατες αναταραχές σε πανορθόδοξο επίπεδο, ο Επίσκοπος Μάξιμος λέγει τα εξής:

Έχουμε κύματα. Εκείνος που ακολουθεί την ιστορία «από μέσα» γνωρίζει ότι για την λήξη κρίσεων χρειάζεται καιρό, και ιδιαιτέρως πρέπει κανείς να αποφεύγει τη κατάκριση. Εκκλησιαστική ιστορία μας διδάσκει ότι η Πρόνοια του Θεού αποκαλύπτεται μέσα από οδυνηρά και παράδοξα γεγονότα. Οι Σύνοδοι της Εκκλησίας αποδέχονταν στη κοινωνία σχισματικούς και όταν υπήρχε ένα παραμικρό σημάδι μετάνοιας. Ο Άγιος Ιωάννης ο Χρυσόστομος, ως Αρχιεπίσκοπος Κωνσταντινουπόλεως, εντελώς «μη κανονικά» παρέμβαινε εκτός της δικαιοδοσίας τους στη Μικρά Ασία και στην εποχή του είχε καταδικαστεί γι’ αυτό, αλλά αυτό που έκανε ήταν ποιμαντικά ευεργετικό και η ιστορία έδειξε ότι η δράση του έχει σωτηριολογική διάσταση.

Αναφέραμε ότι το 1219 ο Οικουμενικός Πατριάρχης αγνόησε εντελώς την κανονική κατάσταση στις περιοχές του Στεφάνου Νέμανια, οι οποίοι, είναι σημαντικό να επισημανθεί, ενέπιπταν στην αρμοδιότητα του Αρχιεπισκόπου Αχρίδος Δημητρίου Χωματιανό (αλλιώς, ένας από τους πιο γνωστούς κανονολόγους στο ύστερο Βυζάντιο) και σε αντίθεση με τους κανόνες εκχώρησε  «αυτοκέφαλο» στο σερβικό κράτος. Σήμερα όλοι εμείς είμαστε περήφανοι και χαρούμενοι λόγω αυτής της γενναίας, αλλιώς μη κανονικής πράξης. Η τρέχουσα αναταραχή στην Ουκρανία είναι ένα προσωρινό πρόβλημα, και πιστεύω ότι δεν έχει αυτές τις γεωπολιτικές διαστάσεις που του δόθηκαν. Εάν η Εκκλησία θα χωρίσει λόγω μιας κανονικής αναταραχής, αυτό θα σήμαινε ότι δεν ήταν τόσο μεγάλη, αλλά μικρή και πριν χαμένη. Θα εκφράσω την ταπεινή μου γνώμη, για την οποία ξέρω πως είναι αρκετά «μειονοτική»: Πιστεύω ότι ο απώτερος στόχος της παρέμβασης της πρωτοθρόνου Εκκλησίας δεν είναι για να κερδίσει ένα γεωγραφικό χώρο, αλλά την είσοδο στο λειτουργικό κόσμο ένα τεράστιο μέγεθος του ουκρανικού λαού, ο οποίος για διάφορους, δικαιολογημένους ή αδικαιολόγητους λόγους, μέχρι τώρα παρέμενε έξω από την εμβέλεια της Ευχαριστίας στη αληθινή Εκκλησία… Αυτό το μέρος της Εκκλησίας απ’ αυτό το έδαφος που ήδη βρίσκεται στο πλήρωμα της εκκλησιαστικής ζωής δεν πρέπει να  δυσανασχετεί, αλλά προσευχητικά να αναγνωρίσει την ευκαιρία με την οποία οι συμπατριώτες με διαφορετικό τρόπο εισέρχονται στο χώρο της χάρης της ίδιας Εκκλησίας. Πρέπει να πιστεύουμε ότι η Εκκλησία θα ξεπεράσει τους πειρασμούς και ότι όλοι, ίσως, θα είναι ευγνώμονες που συνέβησαν τέτοιοι πειρασμοί. Η Εκκλησία του Χριστού ιστορικά νικά τότε, όταν φαινομενικά νικιέται. Ίσως με αυτή τη κίνηση η Κωνσταντινούπολη είναι σε μια απώλεια, καθώς βλέπει αυτό η Μόσχα και πολλοί άλλοι. Ωστόσο, σε μακροπρόθεσμο ορίζοντα, ίσως αυτό είναι ένα προζύμι για μια βαθύτερη ενότητα που θα έρθει μετά από τη γενιά μας. Ο Βαρθολομαίος πήρε πάνω στους ώμους του το σταυρό μιας ιστορικής απόφασης και μάλιστα η μελλοντική ιστορία – και όχι η παρούσα στιγμή – θα δείξει αν είχε δίκιο.

https://www.exapsalmos.gr/2019/03/22/episkopos-maximos-ap-tin-serviki-ekklisia-o-vartholomaios-pire-pano-stoys-omoys-toy-to-stayro-mias-istorikis-apofasis/

 

[АлександраВ]

пре 15 минута, Ведран* рече

Једна таква занимљива вест је објављена управо данас.

Ипак је објављено мало раније.

14 January/27 January 2019 year of our Lord

https://bigorski.org.mk/en/reports/world-news/bishop-maxim-of-soc-bartholomew-took-upon-himself-the-cross-of-a-historical-decision/

[Zoran Đurović]

Da li i vas Pouke vracaju na prvu stranu?

[Ведран*]

пре 12 минута, АлександраВ рече

Ипак је објављено мало раније.

14 January/27 January 2019 year of our Lord

https://bigorski.org.mk/en/reports/world-news/bishop-maxim-of-soc-bartholomew-took-upon-himself-the-cross-of-a-historical-decision/

Да, на том македонском сајту. Али на овом популарном грчком, данас. 

Али то је споредна ствар, то када је објављено. 

[АлександраВ]

пре 9 минута, АлександраВ рече

https://bigorski.org.mk/en/reports/world-news/bishop-maxim-of-soc-bartholomew-took-upon-himself-the-cross-of-a-historical-decision/

Недостаје извор. Наводи се - This interview has been released on theology.net. These are some excerpts from the interview.

Међутим, нема таквог места на интернету, бар ја не могу да пронађем

[Trifke]

Управо сада, Zoran Đurović рече

Da li i vas Pouke vracaju na prvu stranu?

ne

[Ведран*]

пре 1 минут, АлександраВ рече

Недостаје извор. Наводи се - This interview has been released on theology.net. These are some excerpts from the interview.

Међутим, нема таквог места на интернету, бар ја не могу да пронађем

teologija.net

[Ведран*]

пре 1 минут, Trifke рече

ne

Да

[Trifke]

пре 1 минут, АлександраВ рече

Недостаје извор. Наводи се - This interview has been released on theology.net. These are some excerpts from the interview.

Међутим, нема таквог места на интернету, бар ја не могу да пронађем

Ima imam ih ja na FB Sacu da ti dam link: http://teologija.net/podrzite-nas/?fbclid=IwAR0yxaLXwrQ5J6tMyiUZrqzXXAsz2Vx1rd86ak6aVQ8-_kcDB7pikiniUFA

[АлександраВ]

пре 2 минута, АлександраВ рече

Недостаје извор

Ево га.

http://teologija.net/ako-ovo-bude-kraj-znacu-da-nije-ljubav-razgovor-sa-episkopom-maksimom-vasiljevicem/

[Trifke]

пре 1 минут, Ведран* рече

Да

Tebi kao kenguru je prirodno da preskaces.