Raskol se zahuktava

[srb_Lo]

Већина Атоса је против Вартоломеја и то се видело на гласању где је већина манастира била против . Иначе би делегације Свете Горе била у Кијеву као што је Вартоломеј тражио .  . Ја Свету Гору похађам редовно знам је боље него ти Скопље тако да престани да шириш лажи . Немам ништа против да износиш своје мишљење али не истине неће проћи .А добро си рекао Јеладска Црква се није изјаснила,  да подржава Фанар давно би признала расколнике и послала делегацију у Кијев . 

[srb_Lo]

@Trifke Ја сам у октобру прошле године још био у Ивирону, Пантократору и Ставроникити са грчким пријатељима и у сваком манастиру су врло негативно гледали на одлуке Фанара тако да и у тим Манастирима нема 100% подршке за деловање Фанара . Велика већина монаха  преко 80% не подржава ни ситуацију са РПЦ и много још тога њима смета у Фанару . 

[MKD13]

пре 3 минута, srb_Lo рече

Већина Атоса је против Вартоломеја и то се видело на гласању где је већина манастира била против . Иначе би делегације Свете Горе била у Кијеву као што је Вартоломеј тражио .  . Ја Свету Гору похађам редовно знам је боље него ти Скопље тако да престани да шириш лажи . Немам ништа против да износиш своје мишљење али не истине неће проћи .А добро си рекао Јеладска Црква се није изјаснила,  да подржава Фанар давно би признала расколнике и послала делегацију у Кијев . 

ok videcemo ko shiri neistine. I nemoj biti siguran da Svetu Goru znas bolje nego ja, Skopljanci mozda redovnije nego ti pohaguju Sv.Goru a i bljize nam je

[Trifke]

пре 2 минута, MKD13 рече

ok videcemo ko shiri neistine. I nemoj biti siguran da Svetu Goru znas bolje nego ja, Skopljanci mozda redovnije nego ti pohaguju Sv.Goru a i bljize nam je

Zasto sam sebe zoves Skopljanac? Meni ne smeta da se nazivas Makedonac. Posle ce ti biti kriv djavo kada ti neko ne priznaje naciju. 

[MKD13]

пре 2 минута, Trifke рече

Zasto sam sebe zoves Skopljanac? Meni ne smeta da se nazivas Makedonac. Posle ce ti biti kriv djavo kada ti neko ne priznaje naciju. 

On me nazvao Skoplje. Ja sam Makedonac bugarskih korenja, za vas slovenskih)))

[srb_Lo]

Опет нигде истине . Рекао сам да боље познајем Свету Гору него ти Скоље . Да је Скопље град а не мушко име је ваљда опште познато . Ако си Бугар онда се немој противити одлукама своје Бугарске Цркве и бугарског Зографа да се не признају расколници у Кијеву . Буди добар син своје цркве и поштуј одлуке својих архијереја. 

[MKD13]

пре 1 минут, srb_Lo рече

Опет нигде истине . Рекао сам да боље познајем Свету Гору него ти Скоље . Да је Скопље град а не мушко име је ваљда опште познато . Ако си Бугар онда се немој противити одлукама своје Бугарске Цркве и бугарског Зографа да се не признају расколници у Кијеву . Буди добар син своје цркве и поштуј одлуке својих архијереја. 

A ok, onda nesporazum... izvinjavam se. Mislio sam da mene ironicno nazivas Skoplje jer pre si pomenuo da Vartolomej nece ni da kaze Makedonija a samo Skoplje ili Ohrid.

 

[MKD13]

пре 21 минута, farisejski.bukvojed рече

Да је макар Бугарин, онда би било лако. Не изјашњава се као Бугарин, него као Бугараш. Са Бугарима знаш на чему си. Чуо сам о једном дивном нашем Бугарину игуману манастира у Ваљевској епархији.

 

Makedonci koji znaju istinu o sebi nazivaju se bugarofili, i veci  su bugari nego samih bugara. 

[Vladan :::.]

пре 28 минута, MKD13 рече

i veci  su bugari nego samih bugara

а и већи су православци и од бугарске и српске и грчке цркве... васељенци море...  

[Trifke]

Kazem ja vama da nece biti nikakvog prozivanja vladike Maxima u Maju:

 

[Bokisd]

пре 3 часа, MKD13 рече

Isto tako, neznaci da ako nesto se smatra za nepravilno, ta je takvo i u stvarnosti, pa makar i svi brojcano tako da mislie. Kod crkvenih stvari Istina i pravda su najvazniji. A ko i kako menja ili se drzi nekog stava govori o coveku. I jedan da je, ako on je na strani istine, zasluzuje jos vece uvazavanje. A mnogi da su , da nekazem svi, koji traze svoje a ne ono Hristovo i vode se iz sopstvenih interesa, licnih ili drustvenih...takvi zasluzuju samo sazaljevanje. Isto kao i oni koji su ne po zlobi a iskreno zablugeni.

Pravi se problem od nista. Ko je ovde Pavlov ko Apolonov?  Jl se Hristos razapeo za nas ili PCU i RPC. I ne govorite da ste ceda Avraama...

Kome trebaju sve ova koskanja oko hramovima na Ukraini, svage megu pravoslavnima?

Kome nije vazno spasenje onih nekoliko miljona hriscana na Ukraini, koji nisu pod okrilje Mitropolita Onufrija?

I dal je hriscanski taj odnos?

 

Pa, jednostavno je MKD13, zasto nisu trazili da predju iz raskolnicke i anatemisane grupe bivsih svestenika pod okrilje kanonske crkve ? Ili, da traze od njih autokefaliju ?

Da li ti mislis da je p.Vartolomej (osim sto je istocnik vere i blagodati za sve pravoslavne crkve..),... u isto vreme i jedini koji ima ljubav prema spasenju hriscana u Ukrajini .... 

 

[Trifke]

О ПИТАЊИМА ПАСТИРСКИМ И „ПОРТПАРОЛСКИМ“

 

 

 

 

 

„Оне који ти противрече изобличи силом својих врлина,
а не својим острашћеним речима“ (Ава Исаак Сирин)

Као епископ и пастир верника Западноамеричке епархије, објавили смо током прве недеље Свете и Велике Четрдесетнице Саопштење које је имало за циљ да разјасни недоумице наших клирика и верника по питању свеправославног саслуживања у дијаспори, а конкретно у Сједињеним Америчким Државама. На нашу адресу, наиме, јавили су се наши свештеници и верници са питањем да ли смеју да саслужују са свештенством и народом из других православних јурисдикција, с обзиром на то да су били збуњени приспелим противречним информацијама око тог питања. Разни весници (а не један) са збуњујућим порукама били су повод објављеном Саопштењу.

Објавивши Саопштење, одмах смо добили недвосмислену подршку са разних страна будући да смо објаснили да се канонско-јерархијско и благодатно-евхаристијско општење не прекида када је Српска Православна Црква у питању. Од свештенства из поверене нам епархије, као и из других епархија и од сабраће епископа, укључујући и руске, добили смо само речи подршке и захвалности због настојања да се спречи „скретање у неканонско отцепљење од општења“ и саслуживања Оваплоћеном Логосу „Који приноси и Који се приноси“ у Светој Литургији васцелог света. Иако је ово саопштење наишло на свесрдно одобравање и похвале, у нашој свести је остало уверење да нисмо учинили ништа више од оног што нам је сами Господ заповедио као каквом-таквом епископу и пастиру.

Једини који се нашао да се осврне на наше Саопштење, додуше запањујуће негативно, био је један српски епископ, владика бачки Иринеј са текстом „Опасни портпароли“ (http://www.spc.rs/sr/opasni_portparoli). У нади да је његово реаговање било резултат врло жалосног неспоразума, а не свесног извртања чињеница, пожелели смо да дотичном сабрату у епископству појаснимо своје ставове. Прво и најважније: наше Саопштење је написано да би у тренутку збуњености око једног питања помогло нашим верницима у западној Aмерици. Стога изазива чуђење што на њега реагује неко коме, као што ће се јасно видети у наставку, овдашња ситуација није ни блиска ни разумљива. У том смислу, истичем да наше Саопштење садржи у суштини само један став и он се тиче поглавито канонског стања у америчкој дијаспори а заснован је на следећим чињеницама:

1. И поред текућег великог и болног проблема у односима између двеју Патријаршија, Васељенске и Московске, поводом тзв. украјинске кризе, ми православни Срби општимо и са једном и са другом, непромењено, као и до сада, као што то, уосталом, чине и све Православне Цркве по свету. У Саопштењу се та сушта чињеница констатује.
2. Ниједна од постојећих православних канонских јурисдикција у Америци (укупно их има осам) нити њихове канонске епархије нису у расколу са Српском Православном Црквом. То је радосна вест за све доброжелатељне Србе, били они део јерархије или лаоса Божијег.
3. Сабрање канонских православних епископа Сједињених Америчких Држава постоји и успешно дела на овдашњем простору већ девет година на основу одлуке Предсаборске свеправославне конференције од 6-12. јуна 2009. године. У међувремену је сва православна Сабрања по свету потврдио Свети и Велики Сабор одржан на Криту 2016. године. Ако обратимо пажњу, видећемо да су у свим званичним документима, као и на званичној веб страни Епископског сабрања (http://www.assemblyofbishops.org/about/canonical-jurisdictions), тачно набројане канонске јурисдикције које према свеправославном консензусу делају на тлу Сједињених Америчких Држава, о чему се свако добронамеран и недобронамеран може обавестити. Све те јурисдикције (укључујући и српску) набројали смо у Саопштењу да не би било конфузије ко је ту канонски а ко није (не заборавимо да српска јурисдикција у Америци обухвата више парохија са обраћеницима ради којих је нашу српску јурисдикцију требало поменути). Српска Црква никада није саопштила да са неком од побројаних јурисдикција не треба општити. Према томе, пошто ниједна ранија или недавна синодска (или саборска) одлука Српске Православне Цркве ништа не мења по питању канонског свеправославног општења у Сједињеним Америчким Државама, ми смо наше вернике подсетили на ту чињеницу. Додајмо као важно и то да је, знајући шта је став нашег Сабора, и Епископски савет Српске Цркве у Америци ове године по питању свеправославних саслуживања закључио да српски јерарси наставе са сарадњом и саслуживањем са свима у Америци као и до сада. Дакле, ништа самовољно ни произвољно нисмо тврдили, па је далеко од истине тврдња Преосвећеног теолога да смо наступали као „слободни стрелац“.
4. Узевши речено у обзир, нетачна је тврдња епископа бачког да се нашим Саопштењем препоручује саслуживање са било којом црквеном заједницом непризнатом од стране Српске Православне Цркве (видети и наш коментар ниже). Напротив, Саопштење, чији је циљ да охрабри вернике да не мењају столетњу праксу, нигде, ни имплицитно ни експлицитно, не заговара општење са „аутокефалном Православном Црквом Украјине“ (непризнатом од Српске Цркве), као ни са њеном јерархијом. Између којих редова је баш то чега нема (а не оно што ми, супротно томе, тврдимо) могао да прочита видовити бачки епископ остаје енигма.
5. Свако тенденциозно повезивање „аутокефалне Православне Цркве Украјине“ и некаквих „грађана“ из те земље са нашим Саопштењем (а управо ту немогућу мисаону акробатику изводи бачки епископ у тексту „Опасни портпароли“) јесте недобронамерно и апсолутнонеосновано. Као што је познато, јурисдикција Васељенске патријаршије у Сједињеним Америчким Државама укључује и Украјинце али они нису део поменуте новоосноване „аутокефалне Православне Цркве Украјине“ него су одавно у саставу Васељенске патријаршије (много пре ове наше 2019. године). Са њима су српски јерарси деценијама саслуживали, и дан-данас то чине, не игноришући ту еклисиолошку датост, док сасвим одбацују дневнополитички контекст у који жели да их прокрустовски смести епископ бачки када изнова инсинуира у свом тексту да ми, набрајајући Цркве са којима смо у општењу, „мудро прећуткујемо“ Порошенкову „Православну Цркву Украјине“. Старији, али ипак очигледно неупућени, бачки владика заборавља да „Порошенкови Украјинци“ не постоје као црквени ентитет у Америци (него као туристи долазе у посету), те је сувишно било уопште спомињати их (као што је неумесно, међу осталим сувишним стварима, маштовити владика Иринеј у свом тексту поменуо и Мираша Дедеића).
6. Сасвим је нетачно да је епископ Максим, како инсинуира аутор текста „Опасни портпароли“, позвао све на „свеправославно саслуживање“ на Недељу Православља. Напротив, као што стоји у Саопштењу, тај епископ је само охрабрио своје свештенство и вернике да у својим местима наставе са досадашњом праксом. Он, осим тога, није мислио да „убеђује“ оне који међусобно не саслужују да то чине – опет епископ бачки врши учитавање у поменуто Саопштење! – него је своје вернике једноставно подстакао да опште са онима са којима су и до сада општили. Уистину, био је то позив и подстицај који је донео радост добронамернима (сходно „праву свакога православног епископа, клирика и хришћанина на примену позитивних канонских прописа“, да цитирам аутора текста „Опасни портпароли“). Како је пак бачки владика успео да у амерички контекст трансплантира проблем несаслуживања представника Јерусалима и Антиохије (у Америци) нама заиста није јасно. А проблем је буквално непостојећи будући да парохије из некадашњег Јерусалимског викаријата у Америци већ скоро десет година постоје као делови већ постојећих разних јурисдикција и, самим тим саслужују са представницима Антиохије (једна од таквих бивших јерусалимских парохија је драговољно дошла под омофор епископа западноамеричког). Колико сазнајемо, православни Срби по целој дијаспори су и ове године, премда у датим околностима, саборовали са Јелинима, Русима, Румунима, Бугарима и осталима. Чујемо да су недавно руски и цариградски свештеник у Бечу заједно служили! Да опет поновимо: Срби у Америци настављају да се молитвено сабирају са онима које су обухваћени нашим Саопштењем.
7. Можда због тога што не познаје довољно канонску ситуацију у дијаспори или зато што је непажљиво читао наше Саопштење епископ бачки није схватио да ми уопште не позивамо на општење са некаквим „грађанима“ (Филаретом, Епифанијем и Макаријем). Тако нас, уосталом, није схватио нико осим њега, што је, признаћете, само по себи симптоматично. Понесен жаром, он нам поставља директно, али суштински непотребно и бесмислено питање: да ли бих саслуживао са поменутим епископима и да ли њихове присталице очекујем на „свеправославном саслуживању“? Но, свако ко пажљиво чита наше Саопштење види prima facie да је одговор негативан. Ми нити то хоћемо (без одлуке Сабора Српске Цркве), нити можемо (јер у Америци њих нема). У свом обраћању, епископ бачки нам је (питамо се, у којој улози?) отворено поставио и низ других директних питања на која нам не би тешко било да одговоримо када би она имала иоле везе са нама. Али, срећом, немају! Заиста нам је несхватљиво да се један стари јерарх и бивши професор универзитета у своме писму није успео фокусирати на једину тему-питање иначе врло кратког Саопштења: да ли православни Срби у Америци могу или не могу да учествују у заједничком богослужењу са свим осталим православнима (испоставља се да могу!), него је одлучио да изнесе низ оптужби, клевета и инсинуација, држећи нам при том лекције (по мало из канонског права, дипломатије, еклисиологије, а помало из етике, схватања аутокефалности итд.).
8. Да је наше Саопштење било јасно и плодотворно како за нашу паству тако и за друге, говори и податак да је у Недељу Православља широм наше Епархије (а како видесмо и у многим парохијама Епархија Српске Цркве у дијаспори) било црквено општење са свим канонским јурисдикцијама. У неким градовима до свеправославног (или, како је неком милије: „међуправославног“) саслуживања не би ни дошло да није било нашег Саопштења. Осим тога, за неке наше парохије и мисије би погубна била препорука „да се клонимо општења“, попут мисије у Бојзију (држава Ајдахо), у којој наш народ опслужује осведочени пријатељ наше Цркве и народа и гостољубиви домаћин Јелин архимандрит Нектарије Серфес. Јесмо ли заиста доспели дотле да нам се узима за зло то што се боримо за елементарнуцрквеност? Можда би могао помоћи податак да чак и Синод Руске Заграничне Цркве у Њујорку допушта својим верницима да одлазе у храмове Васељенске патријаршије у дијаспори, не уважавајући у потпуности одлуке Москве око потпуног прекидања заједништва будући свестан шта то у пракси значи. Тако, сазнајемо, многи руски пастири у дијаспори не бране своме народу „да прима причешће у грчким храмовима и грчким верницима у руским црквама“. И закључује један руски јерарх: „то је различито од одлуке Московске Патријаршије“ (видети: https://www.synod.com/synod/engdocuments/enart_bpgeorgeinterviewaus.html).

Да завршимо овај осврт. Истина је да епископи у отаџбини понекад нису свесни изазова са којима се сусреће наша паства у расејању. То им се не може замерити. Али остаје тужан и горак осећај када се једном искључиво пастирски надахнутом реаговању, какво је било наше, припишу неке сасвим друге намере и учитају непримерене конотације („неке нетачности и погрешне поруке“). Док је мотив нашег Саопштења искључиво пастирски, питамо се који су мотиви обраћања које обилује ad hominem заједљивим провокацијама!? У нашем Саопштењу се не може ни наслутити (осим ако се машти пусти на вољу) држање било чије стране, сем једино брига за Цркву Христову која је у историји пројава Тројичног Божанства. Ту исту бригу не негирамо Преосвећеном епископу бачком, али му овим текстом показујемо да он, а не ми, „свесно замагљује и изврће ствари“. Овај преосвећени сабрат је у свом осврту на наше Саопштење искривљено представио наше еклисиолошке (а и неке теолошке) ставове. Разумемо га делимично: свакоме се може десити да у брзини или у стању премора изнесе погрешно тумачење чињеница (у овом случају низ неистинитих тврдњи!). Међутим, исти епископ Српске Цркве је српској јавности допустио себи нешто много горе: једног свог брата у епископству је без иједног ваљаног аргумента представио као особу која манипулише истином прећуткујући чињенице и инсинуирајући при том да је тај епископ нечији „портпарол“. Преко такве клевете у овом нашем одговору нисмо могли прећи. Све остало му, као и много пута до сада, опраштамо. За коју му је сврху требао тај жалосни (ис)пад, знано је, вероватно, само њему.

Напослетку, служба епископа у Цркви има изнад свега евхаристијско-жртвени карактер. Благодарни Господу на дару епископства који одговорно делимо са нашом браћом у Светом Архијерејском Сабору Српске Цркве, верујемо да испуњавамо обавезу чувања јединства Цркве Божије, жудећи за Царством Божијим у коме нема деоба него где ће сви бити „једно“ (уп. Јн. 17, 21). Остаје нам да се молимо да Господ у нашим међуљудским односима још сада, у историји, очисти све оно што са Његовим Царством нема ништа заједничко. А свима нека дарује „дух смиреноумља, трпљења, љубави и неосуђивања ближњих“.

Епископ западноамерички Максим

[Vladan :::.]

1 hour ago, Trifke рече

О ПИТАЊИМА ПАСТИРСКИМ И „ПОРТПАРОЛСКИМ“

Велика писанија, рекло би се, ни око чега...

1. СПЦ ни са ким није у расколу, сам каже то је свима познато, али ваљало је за сваки случај у Саопштењу да се појасни због неких парохија, да се неки не збуне, није ми баш јасно о чему се ту ради, али ок у реду.

2. Неће да служи са украјинским расколницима, ОК, али као запаљиво и потенцијално веома збуњујуће питање баш је могло и то да се стави у Саопштење, за сваки случај, нарочито када је већ стављено и нешто што малтене никога не збуњује (тј. да СПЦ није ни са ким у расколу).

Каже нема украјинских расколника у САД, ОК, он зна тачно стање, али знамо да је у Томосу Барт преузео Украијнску дијаспору, да ли то укључује и Денисенкове и Малетичеве и Онуфријеве или само понеке не знам, као ни то да ли и којих од њих има у САД. Знамо да су фамозни егзарси дошли из САД можда то има неке везе можда нема... Али све ово.има везе са трећом групом о којој говорим доле. Осим тога чак и ако украјинских расколника нема у САД могао је то да напомене, за сваки случај, чисто ако неко од њих као што сам каже дође у госте, да се неко од наших ко није у току целе приче случајно не збуни, да се зна да са њима нема служења.

3. О трећој групи нема ни речи а око њих се врти цела прича. Да ли служити са онима који служе са расколницима? Синод и е. Иринеј саветују опрез, икономију и акривију, е. Масим изгледа нема дилеме и служи(ће) са њима. И то је то, како ми се чини.

 

Осим ваздан писанија оно што ми је упало у очи је називање гоњења, хаоса, државног и националистичког насиља, крађе и отимачине над православном браћом у Украјини "тзв. украјинском кризом" и то је све. Одговор је, иначе, пун бриге за пуноћу и јединство Цркве, бриге за сваку парохију и збуњеног свештеника, али за мученике у Украјини, који су у епицентру целе приче, само једна фраза и то је то. Јер, како беше рече у једном претходном писанију, ти проблеми тамо су привремени и након тога наступа васељенски рај у Украјини.

Наравно, сабор на Криту је Свети и Велики, а цео проблем је само између Москве и Цариграда а никако не око нео-папистичког лудила које Барт заједно са заинтересованим световним властима форсира над браћом у Украјини.

 

[Bokisd]

пре 19 минута, Vladan :::. рече

Велика писанија, рекло би се, ни око чега...

1. СПЦ ни са ким није у расколу, сам каже то је свима познато, али ваљало је за сваки случај у Саопштењу да се појасни због неких парохија, да се неки не збуне, није ми баш јасно о чему се ту ради, али ок у реду.

2. Неће да служи са украјинским расколницима, ОК, али као запаљиво и потенцијално веома збуњујуће питање баш је могло и то да се стави у Саопштење, за сваки случај, нарочито када је већ стављено и нешто што малтене никога не збуњује (тј. да СПЦ није ни са ким у расколу).

Каже нема украјинских расколника у САД, ОК, он зна тачно стање, али знамо да је у Томосу Барт преузео Украијнску дијаспору, да ли то укључује и Денисенкове и Малетичеве и Онуфријеве или само понеке не знам, као ни то да ли и којих од њих има у САД. Знамо да су фамозни егзарси дошли из САД можда то има неке везе можда нема... Али све ово.има везе са трећом групом о којој говорим доле. Осим тога чак и ако украјинских расколника нема у САД могао је то да напомене, за сваки случај, чисто ако неко од њих као што сам каже дође у госте, да се неко од наших ко није у току целе приче случајно не збуни, да се зна да са њима нема служења.

3. О трећој групи нема ни речи а око њих се врти цела прича. Да ли служити са онима који служе са расколницима? Синод и е. Иринеј саветују опрез, икономију и акривију, е. Масим изгледа нема дилеме и служи(ће) са њима. И то је то, како ми се чини.

 

Осим ваздан писанија оно што ми је упало у очи је називање гоњења, хаоса, државног и националистичког насиља, крађе и отимачине над православном браћом у Украјини "тзв. украјинском кризом" и то је све. Одговор је, иначе, пун бриге за пуноћу и јединство Цркве, бриге за сваку парохију и збуњеног свештеника, али за мученике у Украјини, који су у епицентру целе приче, само једна фраза и то је то. Јер, како беше рече у једном претходном писанију, ти проблеми тамо су привремени и након тога наступа васељенски рај у Украјини.

Наравно, сабор на Криту је Свети и Велики, а цео проблем је само између Москве и Цариграда а никако не око нео-папистичког лудила које Барт заједно са заинтересованим световним властима форсира над браћом у Украјини.

 

I meni je ovo nekako utisak,... (nedelje Olja Beckovic... )

 

[Vladan :::.]

пре 1 сат, Trifke рече

Можда би могао помоћи податак да чак и Синод Руске Заграничне Цркве у Њујорку допушта својим верницима да одлазе у храмове Васељенске патријаршије у дијаспори, не уважавајући у потпуности одлуке Москве око потпуног прекидања заједништва будући свестан шта то у пракси значи. Тако, сазнајемо, многи руски пастири у дијаспори не бране своме народу „да прима причешће у грчким храмовима и грчким верницима у руским црквама“. И закључује један руски јерарх: „то је различито од одлуке Московске Патријаршије“ (видети: https://www.synod.com/synod/engdocuments/enart_bpgeorgeinterviewaus.html).

Ово (из интервјуа са е. Георгијем Руске Заграничне у Аустралији) је ипак мало умекшао на своју страну јер везе са свештенством су ипак потпуно пресечене али је лаицима, из икономије, дозвољено причешће и то због испреплетености са другим парохијама:

What are the consequences for the breaking of ties of the Moscow Patriarchate with the Constantinople Patriarchate because of events in Ukraine?
- It has made things complicated more for the Russian Church Abroad, then for the Church in Russia. We have a lot of contacts with Greeks and our parishioners are connected by marriage and through attending each others parishes. We have completely cut off  communion with their clergy, but not for the laity. I was at a Synod meeting in New York in December,  and there our bishops decided to allow people to receive communion in Greek churches and for Greek people to receive communion in our churches.  That is different from the Moscow Patriarchate decision. A lot of politics affect life of Church. More and more anti-christian laws have been being passed in different countries that are not good for the general morality of the people. Hopefully Christians throughout the world will stand up for their faith and stand up for the truth.