Jump to content

Raskol se zahuktava

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 41 минута, Жика рече

Ја сам га имао тј. његове књиге и текстове за литературу из више предмета.

Ја нисам ни из једног, ни један његов текст ни књигу. 

Кад сам једном питао једног профу да мало нешто прокоментарише. Вели он: "има Зизиулас једну занимљиву мисао....." 12:smeha:

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 11.6k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 34 минута, nikola888 рече

aha znaci ovo sto je izlazilo podvuceno je do foruma a ja sam mislio da to meni namerno nesto kontrolisu poruke 

Теби би боље било да сам мало више контролишеш своје поруке. 

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Ведран* рече

Ја нисам ни из једног, ни један његов текст ни књигу. 

Кад сам једном питао једног профу да мало нешто прокоментарише. Вели он: "има Зизиулас једну занимљиву мисао....." 12:smeha:

Читам докторски рад архимандрита Захарије из Есекса о богословљу старца Софронија. На једном месту је цитирао Зизјуласа.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 18 минута, Ivan Marković рече

Заправо, Абелар је био концептуалиста, а Росцелин номиналиста. А Бернар од Клервоа припадник оне полуправославне струје у коју спадају и свети Петар Дамијани, Хуго и Ришар од светог Виктора. Ова струја је имала шансе да Запад врати православљу, али је претрпела пораз од стране метафизичара. Коначна победа метафизике над теологијом запечаћена је радом Томе Аквинског и Алберта Великог. 

Када се например каже да је митрополит Антоније Храповицки у"догмату о искупљењу" номиналиста то уопште не значи да се он бавио проблемом универзалија у схоластичком смишљу него се односи на то да је сматра да се ми спасавамо Спситељевим психолошким преживљањима те у том смислу као што се и користи у православној теологији руској која једина и постоји треба схватати ове појмове.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Августин рече

Када се например каже да је митрополит Антоније Храповицки у"догмату о искупљењу" номиналиста то уопште не значи да се он бавио проблемом универзалија у схоластичком смишљу него се односи на то да је сматра да се ми спасавамо Спситељевим психолошким преживљањима те у том смислу као што се и користи у православној теологији руској која једина и постоји треба схватати ове појмове.

Сматрао је да се Искупљење извршило у Гетсиманском врту. Један професор богословије у Сремским Карловцима му је говорио "Владико, бирај Крст или Гетсимански врт". Због догмата митрополита Антонија Храповицког су настале поделе у Руској Заграничној Цркви. Неки су га осуђивали као јеретика док су га на пример Свети Јован Шангајски и отац Серафим Роуз бранили не прихватајући то учење. Поредили су га са Светим Августином. Екипа око Бостонског манастира је осуђивала и Светог Августина и Антонија Храповицког. Ава Јустин је ишао у Карловце код митрополита Антонија и звао га је авом. После његовог упокојења је одржао говор у коме  је назвао Антонија светим.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 23 минута, Ведран* рече

Па сад. Испада да јесу дисциплински расколници али не и благодатни. 

Po onoj klasifikaciji koju daje sv Vasilije u poslanici Amfilohiju Carigrad spada u baš to, raskol iz disciplinskih kanonskih razloga. Jeres bi tu bili recimo Kopti ili adventisti, a parasinagoga Filaret, Miraš i njima slični. Ono što ovde komplikuje situaciju jeste to što će izgleda kanonsko-disciplinski raskolnici u interkomuniju sa nekim parasinagogama, a naša SPC će da bude i dalje u komunikaciji sa Carigradom...ova situacija nije tako jednostavna kao američki raskol SPC ili slučaj interkomunije SPC sa RZC dok je ova bila u raskolu sa Moskvom...SPC i druge pomesne Crkve će pre ili kasnije morati da se opredele, osim ako se Vratolom ne opameti.

A i ti disciplinsko kanonski raskoli posle dužeg vremena od par stotina godina i jače ( a nekad i kraće) obično zapate i po koju jeres...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, farisejski.bukvojed рече

A jel' moguce da SPC bude u opstenju sa Bartolomejem, a da ne bude u opstenju sa Denisenkom i onim drugim, ako je Bartolomej u opstenju sa njima?

Нећу ти одговарати. Од самог доласка на форум си почео да наступаш гордо и да нас све овде учиш.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Жика рече

Читам докторски рад архимандрита Захарије из Есекса о богословљу старца Софронија. На једном месту је цитирао Зизјуласа.

Једном давно рекао сам на једној трибини за архимандрита Софронија да није православни мислилац јер је сав у неким преживљавањима успонима и падовима и описивању тога као нека кармелићанка.Атанасије Јевтић је ћутао.Онда је пок.Милан Комненић рекао то је зато што је био сликар и живео на западу па је био под утицајем запада.Тада је Атанасије рекао и мени се тако чинило док сам читао уосталом како је рекао наслов књиге Видети Бога какав јесте уопште није православан

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Ivan Marković рече

Po onoj klasifikaciji koju daje sv Vasilije u poslanici Amfilohiju Carigrad spada u baš to, raskol iz disciplinskih kanonskih razloga. Jeres bi tu bili recimo Kopti ili adventisti, a parasinagoga Filaret, Miraš i njima slični. Ono što ovde komplikuje situaciju jeste to što će izgleda kanonsko-disciplinski raskolnici u interkomuniju sa nekim parasinagogama, a naša SPC će da bude i dalje u komunikaciji sa Carigradom...ova situacija nije tako jednostavna kao američki raskol SPC ili slučaj interkomunije SPC sa RZC dok je ova bila u raskolu sa Moskvom...SPC i druge pomesne Crkve će pre ili kasnije morati da se opredele, osim ako se Vratolom ne opameti.

A i ti disciplinsko kanonski raskoli posle dužeg vremena od par stotina godina i jače ( a nekad i kraće) obično zapate i po koju jeres...

И Загранична је једно време била у општењу са грчким старокалендарцима које ми нисмо признавали.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, farisejski.bukvojed рече

A jel' moguce da SPC bude u opstenju sa Bartolomejem, a da ne bude u opstenju sa Denisenkom i onim drugim, ako je Bartolomej u opstenju sa njima?

Изгледа на исти начин као што општимо са Косовом*(са звездицом).Тако ће и бити УПЦ*(са звездицом). Ми ћемо да осуђујемо, али ћемо и да оштимо.  Тако некако.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Жика рече

И Загранична је једно време била у општењу са грчким старокалендарцима које ми нисмо признавали.

Da, ali ne svim. Valjda samo sa kiprijanovcima, koji i nisu odricali blagodat "novokalendarskim"Crkvama. Pri tome su ti starokalendarci bili disciplinski raskoli. Kasnije je krenuo cirkus sa florinijancima (ne mnogo kasnije ili naporedo, nisam sig.) i Matejem Karpatakisom. Ali prva generacija starokalndaraca su mahom bili  "samo"raskolnici. Ne parasinagoge.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Августин рече

Једном давно рекао сам на једној трибини за архимандрита Софронија да није православни мислилац јер је сав у неким преживљавањима успонима и падовима и описивању тога као нека кармелићанка.Атанасије Јевтић је ћутао.Онда је пок.Милан Комненић рекао то је зато што је био сликар и живео на западу па је био под утицајем запада.Тада је Атанасије рекао и мени се тако чинило док сам читао уосталом како је рекао наслов књиге Видети Бога какав јесте уопште није православан

Не слажем се са тобом. Чуо сам да га и Осипов критикује али нисам успео да нађем текст. За мене је један од највећих теолога и подвижника 20. века. Његова књига "Видети Бога као што јесте" ми је једна од омиљених. Ту описује виђење нестворене светлости. Због тога не може да се критикује јер су на ту тему писали и Палама и Симеон Нови Богослов.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Ivan Marković рече

Da, ali ne svim. Valjda samo sa kiprijanovcima, koji i nisu odricali blagodat "novokalendarskim"Crkvama. Pri tome su ti starokalendarci bili disciplinski raskoli. Kasnije je krenuo cirkus sa florinijancima (ne mnogo kasnije ili naporedo, nisam sig.) i Matejem Karpatakisom. Ali prva generacija starokalndaraca su mahom bili  "samo"raskolnici. Ne parasinagoge.

Загранична је била прво у општењу са флоринцима и матејевцима а тек касније деведесетих са кипријановцима.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Жика рече

Сматрао је да се Искупљење извршило у Гетсиманском врту. Један професор богословије у Сремским Карловцима му је говорио "Владико, бирај Крст или Гетсимански врт". Због догмата митрополита Антонија Храповицког су настале поделе у Руској Заграничној Цркви. Неки су га осуђивали као јеретика док су га на пример Свети Јован Шангајски и отац Серафим Роуз бранили не прихватајући то учење. Поредили су га са Светим Августином. Екипа око Бостонског манастира је осуђивала и Светог Августина и Антонија Храповицког. Ава Јустин је ишао у Карловце код митрополита Антонија и звао га је авом. После његовог упокојења је одржао говор у коме  је назвао Антонија светим.

To je meni zanimljivo, a nije mi dovoljno poznato. Za Hrapovickog Evdokimov tvrdi da je bio "moralistički" bogoslov i da je psihologizovao ili tako nekako.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Жика рече

Не слажем се са тобом. Чуо сам да га и Осипов критикује али нисам успео да нађем текст. За мене је један од највећих теолога и подвижника 20. века. Његова књига "Видети Бога као што јесте" ми је једна од омиљених. Ту описује виђење нестворене светлости. Због тога не може да се критикује јер су на ту тему писали и Палама и Симеон Нови Богослов.

Ради се прецизније речено о описивању душевних преживљавања.Слушао сам Осипова када каже да се боји да ће цариград канонизовати Софронија.То што се теби свиђа и није неки критеријум.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...