Jump to content

Raskol se zahuktava

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 11.6k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Реално, ако смо ментално заробљени у Средњем веку, а изгледа да јесмо, онда ЦП треба да се пресели у Њујорк/Вашингтон, јер је то трећи Рим, ако се гледа снага Империје, цивилизације. ЦП је тренутно поробљена, окупирана црква, нема независност од световне власти. Световна власт, и то исламска, Турска, мора да потврди избор патријарха, и ограничава тај избор само на оне који су рођени на територији Турске, и мора да буде грк. И сад се тако изабран патријар представља врховним ауторитетом, и вођом свих православних, и сви треба њега да слушају.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Заједничка изјава Српске и Антиохијске Православне Патријаршије

20. Октобар 2018 - 10:45

english_final_corrected_-_antioch_serbiaМирна и званична посетa Његовог Блаженства патријарха Јована X од 11. до 19. октобра 2018. године

Београд, 19. октобар 2018. - Ова историјска посета, прва откако је православни антиохијски патријарх Теодосије VI посетио Београд, остварена је у контексту тешких и болних околности са којима се суочава Православна Антиохијска Црква у Сирији, Либану и на Блиском Истоку, а и с обзиром на кризу с којом се суочава Православна Црква данас, када се убрзано дешавају ствари на начин који узнемирава и који би могао проузроковати трајне штетне последице по свезе општења, мира и јединства између браће.

1. Ова посета је била важна братска прилика да се браћа састану и да Српска и Антиохијска Црква загрле једна другу и проуче разна питања која су заједнички чиниоци у њиховом служењу и сведочењу Цркве у данашњем свету у кризи. Такође, то је била прилика да се обави братска консултација између обеју Цркава о начелним православно-црквеним питањима и о средствима како да се избегне продубљивање расцепа између браће, као и о захтевима потребним да се консолидују усредсређени процеси и задобије консензус међу Православним аутокефалним помесним Црквама.     

2. Разговори између двеју Цркава били су потхрањивани високим степеном духа заједништва, љубави, мира и отворености и на тај начин су почивали на истинским црквеним начелима која треба разлучити од унилатерализма и приступа потхрањиваних интересом, а која чињеница је породила консензус и хармонију између двеју Цркава. Две делегације су размотриле сличне облике живота у историјском опиту сваке, Српске и Антиохијске Цркве, с обзиром на то да би се свака од њих могла сматрати за „сведочећу“ Цркву и мученичку Цркву која и даље, упркос тешкоћама и страдањима, сведочи о Истини и о Христу у свом аутентичном историјском друштву и у свету. Разговори су обухватали међусобне односе између двеју Цркава и начине како да се они развијају и унапређују. Потврђена је важност обнављања међусобних црквених односа, као што су, на пример, погледи на богословско школство, академску и културну сарадњу и друго. Две Цркве су истакле да ће се мирна посета коју ће се Његово Блаженство патријарх Иринеј учинити Антиохијској Патријаршији остварити у времену пред нама.     

3. Две делегације су размотриле сталне напоре која Српска Црква предузима на свим нивоима како би очувала своје историјско, духовно и национално наслеђе, нарочито на Косову и Метохији, које је историјско извориште Српске Цркве. Обе делегације су истакле важност подршке овом напору, сходно начелима о људским правима, мирној коегзистенцији између цивилизација и религија и у складу са међународним законима и поретком, а с озбиром на значај српског наслеђа за историју и егзистенцијалну свест Српске Цркве, њене садашњости и будућности.     

4. Антиохијска и српска делегација размотриле су тешко и болно стање с којим се Антиохијска Православна Црква суочава у Сирији и Либану и у другим државама и друштвима Блиског Истока, која пате од убистава, тероризма, разарања, присилног расељавања становништа, емигрирања и разних облика политичке и друштвене нестабилности, што погађају људе у њиховом достојанству, слободи и у свакодневном животу. Две делегације су поново истакле чињеницу да је хришћанско антиохијско присуство на Истоку аутентично, да иза себе има две хиљаде година постојања и да тамошњи хришћани нису и не могу се сматрати мањином у овом региону него су народ са историјским изворним атрибутима који живи у државама и друштвима и интегрални су део историјског, друштвеног ткива овог региона и антиохијског простора. Они и надаље остају тамо и строго су везани за своју земљу и своје сведочење у овом централном региону света.     

5. Две Цркве су снажно истакле важност подршке Антиохијској Цркви у свему ономе што ће ова апостолска Црква и даље чинити у њеном сведочењу спасења на Блиском Истоку, у томе да народ остане на свом огњишту и буде партнер при изградњи грађанске државе која православне хришћане чини једнакима, са истим правима и обавезама које имају и други грађани. Обе Цркве сматрају да је једино могуће решење да се на миран начин окончају све трагедије држава овог региона, да се остане у дијалогу и у прихватању другога и његове различитости, као и у започињању отвореног дијалога и неговању мирне коегзистенције између свих страна обезбеђивањем једнаких права и обавеза међу грађанима. Више него икада, промовисање мира и уважавање верске различитости јесу два значајна чиниоца за ширење мира широм Блиског Истока.     

6. Обе Цркве жале због трајног и најдубљег ћутања поводом отмице двојице јерараха из Алепа, митрополита Павла Јазигија и митрополита Јована Ибрахима. Већ дуже од пет година свет као да је заборавио овај значајан хуманитарни случај. Обе Цркве упућују апел свим локалним, регионалним и међународним инстанцама и организацијама да хитно предузму даље праћење овог предмета, да открију судбину двојице јерараха и учине све што је могуће да они буду ослобођени и да се врате у своје епархије и међу своје вернике.     

7. Обе Цркве, Српска и Антиохијска, жале због сукоба између Антиохијске и Јерусалимске Патријаршије услед одлуке ове друге да изабере и хиротонише архиепископа Катара који се налази у историјској канонској црквеној јурисдикцији Антиохијске Патријаршије, а што још није разрешено. Две Цркве изражавају жаљење и због тога што последице овог сукоба по цело Православље нису узимане у обзир на време код свих других Православних Цркава без обзира на ставке у договору постигнутом у разговорима двеју Цркава у јуну 2013. г. у присуству и посредовањем Васељенске Патријаршије и грчког Министарства спољних послова, а који договор је документован код споменутог Министарства и у дописима Васељенске Патријаршије, чиме се признало да постоји договор и његове ставке.     

8. Српска и Антиохијска Црква изражавају велику забринутост због опасности од отуђивања, поделе и издвајања које данас прети помесним Православним аутокефалним Црквама услед једностраних одлука које се тичу основице консензуса и братских односа између ових Цркава и угрожавају њихове свезе јединства и утицај сведочења Православне Цркве у данашњем свету. Две Цркве сматрају да је садашњи историјски тренутак веома тежак и осетљив. Овај тренутак захтева више него икада много мудрости, стрпљења и духовне будности како би се очувао мир Православне Цркве и њено јединство, и спречило да то ескалира, свесно или несвесно, у јаме политичких секира и политичких интереса државâ, а које чињенице ће се одразити на православно сведочење у данашњем свету и ослабити га.

Из овог разлога две Цркве изјављују следеће:

А.  Јединство хришћанског православног света и његов мир предао нам је у наше руке Исус Христос. Стога, две Цркве тврде да је јачање јединства Православне Цркве ствар од велике важности, јер из разлога што је Црква данас изложена разним опасностима и изазовима које јој данашњи свет причињава својим супростављеностима и поделама и својим разним друштвеним и егзистенцијалним утицајима на људе.

Б.  Није могуће спроводити у животу јединство вере, у опипљивој стварности, и ефикасно сведочити пред људима у данашњем свету растрзаном егзистенцијалним и друштвеним тензијама уколико Православна Црква не пројављује свету своје црквено јединство речима и делима, саборношћу, сагласјем и начином доношења одлука који почива на традиционалном канонском поретку Православне Цркве и на консензусу Православних Цркава без обзира на њихову величину. Православна Црква је Једна, Света, Саборна и Апостолска, а није федерација или конфедерација Цркава које би биле одвојене и независне једна од друге, које би поступале на основу својих интереса и свету давала утисак да је та група Цркава у сукобу, у расправи и у отуђивању једних од других.

В.  У контексту тога да је данас Православна Црква универзално присутна свуда у свету, православно сведочење захтева, данас више него икада, посебну отвореност, разговоре, размену стручног мишљења и опит предањске канонске саборности између свију Православних Цркава како би оне удружиле своје сведочење у данашњем свету. Из овог разлога две Цркве истичу да интерес Православне Цркве и захтеви за очувањем свеза јединства и општења у братству, љубави и миру између Православних Цркава које су удови једнога тела (Тела Христовог), захтева самокритичко разматрање свих једностраних процеса, одлука, али захтева и озбиљно, делотворно и постепено обнављање духа јединства, сагласја, саборности и примену начела консензуса при приступању и одлучивању по заједничким питањима међу Православним Црквама, међу којима су и одлуке које се тичу црквене аутокефалије, на основу начела православне еклисиологије и канонског поретка.

Г.  Једино је православна саборност делотворан начин да се избегне да конфликтна питања између Православних Цркава не пређу у чиниоце отуђења, поделе и издвајања међу њима, чиме би се запретило јединству васколиког православног тела. Једино здрава саборност која почива на првом месту на евхаристијској Чаши истог Причешћа јесте основица и подлога.

Опасно стање у православном свету, настало услед стања у Украјини, не може и даље потрајати, а да не настане стање трајне поделе између свију чланова Православне Цркве, а што је од штете по свезу мира у православној плироми и по њено сведочење у данашњем свету.

Из овога разлога, а с обзиром на хитну потребу да се избегне даља ескалација садашње кризе, српски и антиохијски Патријарх апелују на свога сабрата, Његову Свесветост Васељенског Патријарха, да успостави братски дијалог са Руском Православном Црквом како би се, уз братску подршку и учешће свих других предстојатеља помесних Православних аутокефалних Цркава, разрешио сукоб између Цариградске и Московске Патријаршије и вратила свеза мира у Православној Цркви.

ЗА СРПСКУ ПАТРИЈАРШИЈУ          ЗА АНТИОХИЈСКУ ПАТРИЈАРШИЈУ

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ                              ПАТРИЈАРХ ЈОВАН Х

Наука верујућих каже:

Апсолутан је само Бог

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, farisejski.bukvojed рече

Brate, na prvo citanje ne pise ono sto ti tvrdis da pise, naprotiv.

"Из овога разлога, а с обзиром на хитну потребу да се избегне даља ескалација садашње кризе, српски и антиохијски Патријарх апелују на свога сабрата, Његову Свесветост Васељенског Патријарха, да успостави братски дијалог са Руском Православном Црквом како би се, уз братску подршку и учешће свих других предстојатеља помесних Православних аутокефалних Цркава, разрешио сукоб између Цариградске и Московске Патријаршије и вратила свеза мира у Православној Цркви."

То вам је закључак и најбитнији део. Они да преговарају, а сви остали да посредују. То је могуће кад ЦП повуче претходну одлуку. ЦП је отела Украјину, и сад као да преговарају... Не знам зашто ме то подсећа на Бриселске преговоре.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 минута, grigorije22 рече

Ali moraju da preduzmu neku kontrameru i da sruse Vartolomeja. 

Они не могу ништа сами (није Црква само РПЦ), они су урадили највише што су могли. Не само да су апеловали пре свега овога, а прича око свега траје најмање годину дана (а и много друже). То наравно није уродило плодом и ВП је то игнорисао. Он се и данас понаша као да се ништа није догодило.

Истовремено друге Цркве позивају на саборност и моле ВП да се уразуми (а он ради посо'). Он колико видимо на делу је преко егзарха рекао да он наставља где је стао и да уопште не планира да размотри своју одлуку.

РПЦ је дакле све урадила што је у њиховој моћи. На осталима је да предузму мере (није питање само РПЦ). Ако ће сви остали да се сакрију у жбуње и да чекају да се све реши само, то се једноставно неће догодити.

Довољно говори да се овим питањем бави амерички државни секретар, не Хојт Ји или неки помоћник помоћника државног секретара САД, него лично државни секретар који је узгред недавно био у Истанблу где се поред других питања разматрало и ово.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, Жика рече

Што се тиче теме, ја критикујем Вартоломеја за ове потезе, али такође и Русе што нису дали Украјинцима аутокефалију 1992. Наравно, свештеници и народ ми ништа не сметају и сматрам да су у Цркви.

А коме да је дају 92? Денисенку? Па то је био његов пројект исфорсирани. А кад је он пао на Сабору, други нису тражили. Остало је познато.

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 минута, Ђорђе Р рече

"Из овога разлога, а с обзиром на хитну потребу да се избегне даља ескалација садашње кризе, српски и антиохијски Патријарх апелују на свога сабрата, Његову Свесветост Васељенског Патријарха, да успостави братски дијалог са Руском Православном Црквом како би се, уз братску подршку и учешће свих других предстојатеља помесних Православних аутокефалних Цркава, разрешио сукоб између Цариградске и Московске Патријаршије и вратила свеза мира у Православној Цркви."

То вам је закључак и најбитнији део. Они да преговарају, а сви остали да посредују. То је могуће кад ЦП повуче претходну одлуку. ЦП је отела Украјину, и сад као да преговарају... Не знам зашто ме то подсећа на Бриселске преговоре.

Насмеја ме :D Када се све доведе до краја, онда ће да се преговара о прихватању "реалности на терену" .

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Zoran Đurović рече

@Ведран* грешна ми душа, запати се овде ерминевтички контекст!:))

Епидемија прети! Већ као какав вирус прелази границе тема, сад још ако еволутивно мутира све ће нас поубијати. 

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, невски рече

Насмеја ме :D Када се све доведе до краја, онда ће да се преговара о прихватању "реалности на терену" .

Мени није смешно, него је тужно и мука ми је, да ми се преврће све у стомаку.

У лицемерству и политиканству смо превазишли све световне властви, почев од Брисела и Вашингтона, па до нашег Вучића, и његове "лавовске" борбе за КиМ.

Каква нам је световна, таква нам је црквена власт :(.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 26 минута, Ведран* рече

Епидемија прети! Већ као какав вирус прелази границе тема, сад још ако еволутивно мутира све ће нас поубијати. 

E, pa to su ti mutacije, Vedrane, kad mutiraju i 'polude' sve ce pocistiti tako mutirani konteksti :D  ....(samo u TE mutacije mogu da nesto kao stvore.. :smeh1:)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 часа, Благовесник рече

доказ имаш да РКЦ и Ватикан потпомажу овај раскол у Украјини?

Погледај како се понашају унијати, па закључи сам...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 часа, farisejski.bukvojed рече

Тај исти канон римска верска организација, тренутно са г. Бергољом на челу, тумачи тако да њихови свештеници морају бити у целибату.

Што је наравно кршење поменутог канона. Али можда не би било лоше да га неко наведе, јер од формулације самог канона доста зависи да ли је у питању кршење или не...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...