Jump to content

Зоран Ђуровић: Шта има Амфилохије против Степинца?

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

1 hour ago, Zoran Đurović рече

У првом случају се понавља сам обред и тиме те понижавају до коске. У другом кажу да си добар момак, али да би имао бенефиција, односно сачувао главу, пређи код нас. 

Када пак православни прекрштавају, такође понижавају католике негирајући им благодат. Тиме исповедају да ван православља нема спасења, а да су католици мајмуни, јер изигравају да су хришћани. 

Majmuni??0703_read

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 31.8.2018. at 5:51, Васијан рече

Пратите полемику, ту ће Вам се све казти. Уз то Вам је потребно и познавање предходних тема. Немам баш намеру ни снагу да све Вама конкретно објашњавам. 

E tu ste g. Vasjan nenadmašni, taman kad vam čovek nacrta vi odete i dalje u polemiku.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, kopitar рече

Prekrštavanje kao takvo nepostoje u KC , ti misliš na katoličenje valjda?

Mislim da je isto izvesti ponovno krštenje i nasilno vraćati na rimokatoličku istinu.

Oboje je kriminal.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Mislim da je isto izvesti ponovno krštenje i nasilno vraćati na rimokatoličku istinu.

Oboje je kriminal.

Problem je što ovo prvo radi ili prešućuje PC ili neki njeni djelovi . ( Pa ispada da je to stav crkve jer nema jasnog ograđivanja od tog čina)

a ovo drugo je radila zločinačka organizacija u saradnji sa crkvenim otpadnici a KC osim ako je ta radnja učinjena od nekih da spasi živote.

Ali KC je imala jasan stav o pokrštavanju pa joj se ovo ne može stavljati na teret.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 59 минута, Isusovo magare рече

Старозаветни симбол, прихваћен од раних времена у хришћанској цркви. И ја га сликао у једној цркви. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, kopitar рече

Problem je što ovo prvo radi ili prešućuje PC ili neki njeni djelovi . ( Pa ispada da je to stav crkve jer nema jasnog ograđivanja od tog čina)

a ovo drugo je radila zločinačka organizacija u saradnji sa crkvenim otpadnici a KC osim ako je ta radnja učinjena od nekih da spasi živote.

Ali KC je imala jasan stav o pokrštavanju pa joj se ovo ne može stavljati na teret.

Zanimljiv koncept.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 31.8.2018. at 3:43, Васијан рече

Ево

Дело, De paenitentia (О покајању), које је написано против новацијана, чистих, је, поред осталог, споменик који сведочи да Амброзије није прихватао покрштавање, него једно крштење. Осврћем се слободно (сажимам, а не преводим, мада се држим битних речи и тока дискурса) на 2, 2:

Новацијани су се позивали на ауторитет Апостолове речи (Јевр. 6, 4-6): „Јер није могуће оне који су једном просветљени, и окусили дар небески, и постали заједничари Духа Светога, и окусили добру реч Божију, и силе будућега вијека, па кад су отпали, поново враћати на покајање, пошто они са своје стране опет распињу и ругају се Сину Божијем“. А. пита да ли је било у Павла недоследности између речи и дела? Он је разрешио кривицу грешника из Коринта на основу његовог покајања: како би онда могао одбацити своју одлуку? Очигледно ја да он није изразио антитетски већ само другачији концепт. Називамо антитетичким мишљењем оно које је у супротности са самим собом; другачија је пак мисао која има свој разлог да буде. Према томе, не треба сматрати супротним концепт који није у опозицији, већ је подршка другом. Када је узео да расправља о теми о потреби да се опрости онима који се кају, апостол није могао да прећути о онима који су мисле да се крштење мора поновити. Прво је било неопходно да нас увери да ако је неко пао у грех после крштења, он ће им се опростити без блесаве илузије да понове крштење, што би их одвело са правог пута. После тога, сматрао је неопходним да нас увери логичком аргументацијом да крштење не треба понављати.

Према томе, Апостол се односи на крштење. Он је изразио немогућност да се пали обнавља на основу покајања. Ми се обнављамо, заправо, крштењем. Кроз овај сакрамент смо рођени по други пут, као што тврди и сам Павле: „Ми смо били сахрањени са њим у смрт преко крштења, тако да као што је Христос васкрсао из мртвих славом Очевом, и ми могли ходати у новом животу“. У другом пасусу: „Морате се обновити у духу свога ума и обући у новог човека створеног према Богу“. Поново: „Твоја младост ће се обновити као у орала“. Орао, у ствари, после смрти рађа се из свог пепела, као и ми, једном мртви греху, по сили тајне крштења, рађамо се у Богу, опет смо створени. Само једно, дакле, он учи, је крштење. Управо на другом месту тврди: „Једна вера, једно крштење“.

Видиш ли лепоту овог текста? Како је богато наше предање? Зашто не узмеш да уживаш у лепоти Свечеве мисли? Ти кад отвориш уста, ја видим гроб отворен. Овим те је Амброзије лишио свих умишљаха и хваљења плоти пред Богом, јер и то твоје покајање излази из крштења. Зато је оно једно и не понавља се. То је сасавим у складу са канонима васељенских сабора који признају валидним крштење неким јеретицима, а другима не. И ти следиш не Амброзија него симонисту Кирила V Каракалоса! Но, свако себи може да изабере учитеља. Кирило није у календару, као ни онај опрелешћени монах Авксентије који је иницирао целу причу, а и поред тога што га Турци удавише, није проглашен за мученика! Теби мозак функционише по преподобној матрици, и како не питаш зашто ови мученици и симонисти нису ушли у календар, а негирали су крштење католицима? Не чини ли ти се да су се и Духу Светоме смучили, па их је предао тами, без обзира што други скледбеници мрака узеше да пропагирају тај перверзни орос?

Но да се вратимо паметнијем од нас двојице, Амброзију.

Очигледно је да је Син Божији распет у крштенима. Наше тело никада не би могло да избрише грех да није било распето у Христу. Дакле, пише: „Сви ми који смо крштени у Исуса Христа били смо крштени у његовој смрти“. Затим: „Јер ако смо сједињени са њим у смрт као што је његова, бићемо и са његовим васкрсењем; знамо добро да је наш стари човек распет са њим“. Каже Колошанима: „Покопали сте се с њим у крштењу, у њему сте такође васкрсли“. Тако је писано, тако да верујемо да је Христ био разапет у нама, јер је по његовој моћи наши греси опрани и он, који је једини који може да отпушта грехе, закуцао на крст писани документ нашег дуга. Тријумфује у нама над Властима и Моћима, јер је написано: „Он је направио јавни спектакл Власти и Моћи, тријумфујући над њима у самом себи“.

Дакле, написано у Јеврејима: да је немогуће да се пали обнови на основу покајања, јер по други пут разапиње Сина Божијег, речено је о крштењу у коме се распиње у нама Божји Син, тако да кроз његово дело свет може бити разапет за нас. И у извесном смислу, тријумфујемо док прузимамо смрт сличну његовој. У ствари, „он је направио јавни спектакл“. На крсту над „Властима и Моћима“ и тријумфовали смо над њима. Једном је Христос разапет, само једном је „умро за грех“: стога нема више крштења, већ само једно. Павле је говорио о различити облицима крштења дозвољеним у Закону, и он критикује оне који истражују елементарне истине Речи а занемарују оно што је савршено, оправдани су. Учи нас да су све врсте крштења по Закону потпуно уништене и да је једино крштење у Цркви. Према томе, он нас подстиче да напустимо основно и бацимо се на савршено. Без помоћи Господа, нико не може доћи до савршенства. Још велим онима који тврде да се пасус односи на покајање: „ствари које су немогуће за човека, нису и за Бога“. Кад Он жели, Господ може да опрости грехе, чак и онима за које очајници мисле да се не могу опростити. Стога, Бог може поправити оно што нам се чини немогућим. Исто тако, чинило се немогућим да грех може бити опроштен кроз покајање. Ипак, Христос је доделио ову моћ апостолима који су је пренели на свештенство. Немогуће је постало стварност. Апостол нам говори да је намеравао да говори о крштењу, тако да се нико не би усудио да понови ову тајну.

Васијане, прочитај пажљиво овај текст. Ја сам на другим местима излагао како смо умрли и васкрсли заједно са Христом. Иако је то начин изражавања Апостола, од неких сам дочекан на нож. Јер сам тврдио да нема више крштења или више васкрсења. То ти овде и Амброзије излаже. Код Амброзија, као и код мене, све је јасно: Ко није крштен мора да се крсти, ко је крштен не сме да се крсти поново. То ти је последња реченица из Амброзија. Ти немаш свест шта представља тајна крштења, шта је васкрсење и онда узимаш да се иживљаваш над текстовима светаца, негирајући мистерију о којој ми сведочимо. Ти немаш опит православног верника зато што ти Дух Свети није дотакао срце. Ти понављаш само све перверзне тезе католичких фундаменталиста који тврде да се ми не можемо спасити ако се не покатоличимо. Ви сте у пакету за мене будалетине. Немате никакве везе са овом мистиком коју је Амброзије изразио. Да је било, јесте и биће само једно крштење. Јер то крштење сједињује са Тројицом. И теби и тим талибанима који мисле као ти, небитно је ако се не обави крштење некрштеног! Јер крштење за тебе није сакрамент него некакво ћирибу-ћириба, па је битно да канонски поп то изрецитује, а што је он илуминат, то нема везе! Какво је то лудило да некрштеног не крстиш? Смејеш се и нашој вери и нашем обреду! Кипријан би те сместа заклао као Илија Валове на Кисону!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...