Зоран Ђуровић: Доцент Андреј Јефтић и његово доцирање

[Zoran Đurović]

Зоран Ђуровић: Доцент Андреј Јефтић и његово доцирање

 

Намера ми је да напишем само једну ноту на држање предавања Андреја Јефтића (=АЈ) са Богословског факултета из Београда, професору Здравку Пену. Шта сам имао да кажем око „плагијата“ ЗП (=Здравко Пено), рекао сам у коментарима на текст објављен на Поукама.[1] Неки увод у целу причу се има и мојим текстом о Херцеговачком клану[2]. Нота се односи на сам докторски младог и обећавајућег Јефтића, како су га окарактерисали они који су га примили најпре за асистената на БФ, а затим и промовисали у доктора теологије. Тај докторат би захтевао исцрпну анализу, али се ја тиме нећу бавити, него само неким ситним анализама, које ће чак и неупућенима бити речите.

Теза (Андреј З. Јефтић, РЕЦЕПЦИЈА СВЕТИХ ОТАЦА У ДЈЕЛУ ТОМАСА Ф. ТОРЕНСА, Патристичка теологија и савремена наука, докторска дисертација, Београд, 2015) није докторски рад, него преглед, односно препричавање младог АЈ текстова које је прочитао од Торенса. Докторска теза је истраживачки рад, а не препричавање написаног. За пример узмимо Климент Александријски, 208-213. Свако може да се исподвизава и ишчита тих 5 страница, као и да их упореди са Thomas F. Torrance, Divine Meaning: Studies in Patristic Hermeneutics, 130-178.

АЈ нема ниједан једини цитат из Климента који Торенс није навео.

Он није читао Климента. Нека ми неко сада каже, како неко може да оцени мишљење једног аутора о другом, а да другог није читао? На основу чега АЈ може да каже да ли Торенс греши или је у праву око Климента?

АЈ није ни читао издање Климента које је читао Торенс, него наводи издање Стромата, из Patrologia Graeca 8,9 (p. 308). Торенс је читао критичко издање Clemens von Alexandria: Stromata, Buch I-VI, Otto Stählin (Hrsg.), J. C. Hinrichs, 1906, Leipzig 1905-1936, Vol. 12 Griechischen christlichen Schriftsteller der ersten drei Jahrhunderte. Зато ви немате корисподенцију између Торенса и АЈ, јер други наводи по ПГ. Преписује од Торенса референце, а у изворима наводи ПГ! Свако ће узети издање из аутора тезе, а онда кад отвори то издање, неће наћи оно на шта се тај аутор позива цитирајући сасвим друго издање. Тако Торенс, p. 132 n. 17, наводи 1.6.33-35, али у ПГ осим 1, 6 нећете наћи ништа. И онда се чудите који су мишеви појели бројеве или параграфе?! Све што је млади и обећавајући теолог АЈ урадио састоји се у томе да је отачка дела, која се помињу у Торенса потражио у ПГ серији, само што је навео наслове у његовом српском преводу, да би додатно збунио људе, али и без потребних колумни из Мињовог издања.

Дакле, АЈ, пошто је млад, није стигао да прочита ништа од извора. Али има времена. Доста је што је и чуо за Миња!

Затим налазимо и цитат без референце (подсећам да се бавимо само Климентом): „Ослањајући се на вјеру (у прве принципе) примјеном метода истраживања долазимо до знања (ἐπιστήμη). Овај метод трага за коначним утемељењем „материјалног садржаја нашег знања“ у првим принципима који су недоказиви и о којима знање стичемо непосредно (као и код чулних опажања) и који руководе нашом вјером“ (АЈ p. 208).

Добро, нема референце, иако имамо знаке навода, као и грчки текст. Неко би замерио што АЈ користи латинско принцип уместо начела, али и то да занемаримо, јер је језик одувек контаминиран, није самосвојан. Проблематично је „до знања (ἐπιστήμη)“, јер Торенс сасвим добро зна да је то научно, сигурно знање scientific knowledge (ἐπιστήμη), а не просто знање (Торенс, 130). Занемаривши чак и овај факат да не преноси верно Торенса, наилазимо на некакву херцеговачко-метафизичку изјаву: „материјалног садржаја нашег знања“. Спознао сам да је Бог нематеријалан, али имам материјалну идеју о нематеријалности Бога, односно нематеријално је материјално у мојој свести. Није ми баш јасно, али, то је херцеговачка метафизика, коју у Торенса не нађох.

Како ме Нечастиви наведе да још мало нешто прочитам, наиђох и на ово препричавање Атанасија (Великог, не Херцеговачког): „Знати Бога kata physin, у складу са његовом сопственом природом, значи знати га под утицајем његове дистинктне божанске energeia-е, тј. знати га кроз живи емпиријски однос који је одређен theosis-ом“ (p. 215).

У ноти Ај наводи: „TRc, 248. Као потврду оваквог схватања синтагме код Атанасија Торенс наводи: Три слова против Аријанаца, I: 27, 37, II: 2, 31, 50, 58, 65, 70, 72; III: 9, 19, 25, 34, 60, IV: 1; Писмо о саборима у Аримину и Селевкији, 52; О Дионисијевом мишљењу, 23, 26; Живот св. Атонија, 14; Писмо афричким епископима, 8, Против Аполинарија, I: 5, 9, 16, II: 9“.

Ово је диван пример учитавања, а не читања текстова, јер би од Атанасија направио Паламу, а они су далеко светлосним годинама. Опет, на страну не коришћење српског (дистинктна): „знати га под утицајем његове дистинктне божанске energeia-е“, морам да признам да не знам шта АЈ хоће да каже. Но, у теолошку расправу се не бих упуштао са младим АЈ, јер он није имао времена да „прочита све Оце“, него бих скренуо пажњу на опет недопуштене фауле у науци. Не може се рећи: Три слова против Аријанаца, него само Беседе против Аријанаца, зато што 4. слово није аутентично (Торенс сам наводи IV: 1). Исто важи и за лажно дело Против Аполинарија, јер је Атанасије био пријатељ са Аполинаријем, и ниједан научник, осим шарлатана не би ово дело данас приписао Атанасију. Одавде се види да млади и перспективни АЈ нема нити критичког отклона према Торенсу, нити је поредио његове текстове са изворима. Био је само ђачић који је покушавао да преприча у свом малом шта је Торенс мислио. Плашим се да је дифракција огромнистичких размера.

 

Живот је кратак да бих се бавио делом младог и обећавајућег АЈ, али њега на БФ у Бг нису научили никаквој научној методологији него га само искористили као топовско месо. Није он крив, али није ни без кривице, јер се ухватио у коло. Мени се често јављају докторанти са тог факултета, али и са других за помоћ. Некима се нађем при руци, друге откачим, јер њихови асистенти и професори узимају плату, а не ја.

Знам да овим ништа брзо не могу да променим у Србији, јер су то интересне, а не научне заједнице, као што знам да има доста појединаца који су радом дошли до каквих-таквих позиција.

Како је пак млади АЈ, који је завршио основну школу са одличним успехом, а за мене се нема доказа да сам исту завршио, помињао плагијате, питао бих га да ли то Перишић има модел за писање реферата за докторске титуле, или није плагијат кад сам себе цитира? Ево примера из Перишићевог „стручног“ осврта на његову и Вилотићеву тезу:

 

 

 

Зоран Ђуровић

Рим 9.08.2018

 

---

[1] https://pouke.org/forum/index.php?/topic/53221-здравко-пено-„на-пола-пута“-–-о-теолозима-дарвинистима-вери-и-лицемерју/&

[2] 

 

 

[w.a.mozart]

Свака ти част, аво. Крвав је ово посао. Лично ми је најјача реченица : „Знати Бога kata physin, у складу са његовом сопственом природом, значи знати га под утицајем његове дистинктне божанскеenergeia-е, тј. знати га кроз живи емпиријски однос који је одређен theosis-ом“.

 

Ја бих ово давао ко епитимију кад ми дођу на исповест, да науче напамет и да само то понављају у сваком разговору о Богу.

[Леон Професионалац]

пре 10 минута, w.a.mozart рече

Крвав је ово посао.

Амин, амин, амин!

@Zoran Đurović, ово је већ нешто! 

[Александар Милојков]

Аво, ово и даље не мења чињеницу да је професор Пено прилично плагирао у оној својој студији.  А некако ми није аргумент, ако си мислио да браниш Пена, нападати оног који је аргументовано показао да се ради о плагијату. Чак и да је Андреј најгори, то не ремети истинитост аргумената које је изнео.

Све ово пишем не зато да се сврставам на било чију страну (знаш да ми то није у нарави), већ из разлога што се оваква и слична препуцавања претварају управо у то - у лична препуцавања и са научном критиком и аргументацијом немају везе. Све ме ово помало подсећа на Лудовикосову "критику" Зизијуласа.

[Леон Професионалац]

пре 15 минута, Александар Милојков рече

Чак и да је Андреј најгори, то не ремети истинитост аргумената које је изнео.

Чак и да је најбољи, то не ремети опружницу на рачун свих поменутих коју је о. Зоран написао како сада проф. Јефтићу (и проф. Перишићу) а тако и читавој клапи ономад када је писао о Кафки на ПБФ.

[Александар Милојков]

пре 16 минута, Леон Професионалац рече

Чак и да је најбољи, то не ремети опружницу на рачун свих поменутих коју је о. Зоран написао како сада проф. Јефтићу (и проф. Перишићу) а тако и читавој клапи ономад када је писао о Кафки на ПБФ.

У реду ако је тема Јефтићева дисертација. Али ако је тема Јефтићево писање о Пеновом чланку, онда ово не пролази као аргумент. Кажем, све и да је сам Јефтић најгори, то не утиче да чињенице и аргументе које је у чланку навео. То би била нека од логичких грешака типа ad hominem или слично томе.

[Александар Милојков]

На пример, ако се мени свиђа Моника Белучи, што је, јелте, евидентна чињеница, а знам да се она свиђа и Ави... И сад ја ухватим и раскринкам Аву да је зацопан у Монику. Онда неко реагује на моје писање аргументом - сада ћемо показати да је и Александар загрејан за Монику. Јесте, Александру се свиђа Моника, али то нема везе са чињеницом коју је Александар аргументовао: да Ава воли Монику.

Ето, сликовито објашњено.

[Леон Професионалац]

пре 27 минута, Александар Милојков рече

У реду ако је тема Јефтићева дисертација. Али ако је тема Јефтићево писање о Пеновом чланку, онда ово не пролази као аргумент. Кажем, све и да је сам Јефтић најгори, то не утиче да чињенице и аргументе које је у чланку навео. То би била нека од логичких грешака типа ad hominem или слично томе.

На овој теми о. Зоран се није бавио расправом између АЈ и ЗП што је горе у појаснио упутивши читаоце на тему где је дао своје мишљење о поменутој двојици.

Да, овде тема јесте дисертација проф. Јефтића. И да, били бисте у праву али када би Ђурoвићева тема била у вези са писањем проф. Јефтића. Или можда све има везе једно с другим? 

Лично, ово ми дође и као исповедање и као истеривање истине али и као оно: ево, видите, нико није без греха тј. сви редом имају путера на глави. 

[Konjanik]

пре 1 сат, Zoran Đurović рече

АЈ није ни читао издање Климента које је читао Торенс, него наводи издање Стромата, из Patrologia Graeca 8,9 (p. 308). Торенс је читао критичко издање Clemens von Alexandria: Stromata, Buch I-VI, Otto Stählin (Hrsg.), J. C. Hinrichs, 1906, Leipzig 1905-1936, Vol. 12 Griechischen christlichen Schriftsteller der ersten drei Jahrhunderte. Зато ви немате корисподенцију између Торенса и АЈ, јер други наводи по ПГ. Преписује од Торенса референце, а у изворима наводи ПГ! Свако ће узети издање из аутора тезе, а онда кад отвори то издање, неће наћи оно на шта се тај аутор позива цитирајући сасвим друго издање. Тако Торенс, p. 132 n. 17, наводи 1.6.33-35, али у ПГ осим 1, 6 нећете наћи ништа. И онда се чудите који су мишеви појели бројеве или параграфе?! Све што је млади и обећавајући теолог АЈ урадио састоји се у томе да је отачка дела, која се помињу у Торенса потражио у ПГ серији, само што је навео наслове у његовом српском преводу, да би додатно збунио људе, али и без потребних колумни из Мињовог издања.

Kakav je to fakultet, ako doktor nauka ne cita dela o kojima pise?  Sramota, po mom misljenju.

 

[Ведран*]

пре 1 сат, w.a.mozart рече

знати га кроз живи емпиријски однос који је одређен theosis-ом“.

Даклем, попови кад будете проповедали речите народу да се мора отеозити! Иначе нема у рај. 

[Ivan Marković]

пре 1 сат, Zoran Đurović рече

Зоран Ђуровић: Доцент Андреј Јефтић и његово доцирање

 

Намера ми је да напишем само једну ноту на држање предавања Андреја Јефтића (=АЈ) са Богословског факултета из Београда, професору Здравку Пену. Шта сам имао да кажем око „плагијата“ ЗП (=Здравко Пено), рекао сам у коментарима на текст објављен на Поукама.[1] Неки увод у целу причу се има и мојим текстом о Херцеговачком клану[2]. Нота се односи на сам докторски младог и обећавајућег Јефтића, како су га окарактерисали они који су га примили најпре за асистената на БФ, а затим и промовисали у доктора теологије. Тај докторат би захтевао исцрпну анализу, али се ја тиме нећу бавити, него само неким ситним анализама, које ће чак и неупућенима бити речите.

Теза (Андреј З. Јефтић, РЕЦЕПЦИЈА СВЕТИХ ОТАЦА У ДЈЕЛУ ТОМАСА Ф. ТОРЕНСА, Патристичка теологија и савремена наука, докторска дисертација, Београд, 2015) није докторски рад, него преглед, односно препричавање младог АЈ текстова које је прочитао од Торенса. Докторска теза је истраживачки рад, а не препричавање написаног. За пример узмимо Климент Александријски, 208-213. Свако може да се исподвизава и ишчита тих 5 страница, као и да их упореди са Thomas F. Torrance, Divine Meaning: Studies in Patristic Hermeneutics, 130-178.

АЈ нема ниједан једини цитат из Климента који Торенс није навео.

Он није читао Климента. Нека ми неко сада каже, како неко може да оцени мишљење једног аутора о другом, а да другог није читао? На основу чега АЈ може да каже да ли Торенс греши или је у праву око Климента?

АЈ није ни читао издање Климента које је читао Торенс, него наводи издање Стромата, из Patrologia Graeca 8,9 (p. 308). Торенс је читао критичко издање Clemens von Alexandria: Stromata, Buch I-VI, Otto Stählin (Hrsg.), J. C. Hinrichs, 1906, Leipzig 1905-1936, Vol. 12 Griechischen christlichen Schriftsteller der ersten drei Jahrhunderte. Зато ви немате корисподенцију између Торенса и АЈ, јер други наводи по ПГ. Преписује од Торенса референце, а у изворима наводи ПГ! Свако ће узети издање из аутора тезе, а онда кад отвори то издање, неће наћи оно на шта се тај аутор позива цитирајући сасвим друго издање. Тако Торенс, p. 132 n. 17, наводи 1.6.33-35, али у ПГ осим 1, 6 нећете наћи ништа. И онда се чудите који су мишеви појели бројеве или параграфе?! Све што је млади и обећавајући теолог АЈ урадио састоји се у томе да је отачка дела, која се помињу у Торенса потражио у ПГ серији, само што је навео наслове у његовом српском преводу, да би додатно збунио људе, али и без потребних колумни из Мињовог издања.

Дакле, АЈ, пошто је млад, није стигао да прочита ништа од извора. Али има времена. Доста је што је и чуо за Миња!

Затим налазимо и цитат без референце (подсећам да се бавимо само Климентом): „Ослањајући се на вјеру (у прве принципе) примјеном метода истраживања долазимо до знања (ἐπιστήμη). Овај метод трага за коначним утемељењем „материјалног садржаја нашег знања“ у првим принципима који су недоказиви и о којима знање стичемо непосредно (као и код чулних опажања) и који руководе нашом вјером“ (АЈ p. 208).

Добро, нема референце, иако имамо знаке навода, као и грчки текст. Неко би замерио што АЈ користи латинско принцип уместо начела, али и то да занемаримо, јер је језик одувек контаминиран, није самосвојан. Проблематично је „до знања (ἐπιστήμη)“, јер Торенс сасвим добро зна да је то научно, сигурно знање scientific knowledge (ἐπιστήμη), а не просто знање (Торенс, 130). Занемаривши чак и овај факат да не преноси верно Торенса, наилазимо на некакву херцеговачко-метафизичку изјаву: „материјалног садржаја нашег знања“. Спознао сам да је Бог нематеријалан, али имам материјалну идеју о нематеријалности Бога, односно нематеријално је материјално у мојој свести. Није ми баш јасно, али, то је херцеговачка метафизика, коју у Торенса не нађох.

Како ме Нечастиви наведе да још мало нешто прочитам, наиђох и на ово препричавање Атанасија (Великог, не Херцеговачког): „Знати Бога kata physin, у складу са његовом сопственом природом, значи знати га под утицајем његове дистинктне божанске energeia-е, тј. знати га кроз живи емпиријски однос који је одређен theosis-ом“ (p. 215).

У ноти Ај наводи: „TRc, 248. Као потврду оваквог схватања синтагме код Атанасија Торенс наводи: Три слова против Аријанаца, I: 27, 37, II: 2, 31, 50, 58, 65, 70, 72; III: 9, 19, 25, 34, 60, IV: 1; Писмо о саборима у Аримину и Селевкији, 52; О Дионисијевом мишљењу, 23, 26; Живот св. Атонија, 14; Писмо афричким епископима, 8, Против Аполинарија, I: 5, 9, 16, II: 9“.

Ово је диван пример учитавања, а не читања текстова, јер би од Атанасија направио Паламу, а они су далеко светлосним годинама. Опет, на страну не коришћење српског (дистинктна): „знати га под утицајем његове дистинктне божанске energeia-е“, морам да признам да не знам шта АЈ хоће да каже. Но, у теолошку расправу се не бих упуштао са младим АЈ, јер он није имао времена да „прочита све Оце“, него бих скренуо пажњу на опет недопуштене фауле у науци. Не може се рећи: Три слова против Аријанаца, него само Беседе против Аријанаца, зато што 4. слово није аутентично (Торенс сам наводи IV: 1). Исто важи и за лажно дело Против Аполинарија, јер је Атанасије био пријатељ са Аполинаријем, и ниједан научник, осим шарлатана не би ово дело данас приписао Атанасију. Одавде се види да млади и перспективни АЈ нема нити критичког отклона према Торенсу, нити је поредио његове текстове са изворима. Био је само ђачић који је покушавао да преприча у свом малом шта је Торенс мислио. Плашим се да је дифракција огромнистичких размера.

 

Живот је кратак да бих се бавио делом младог и обећавајућег АЈ, али њега на БФ у Бг нису научили никаквој научној методологији него га само искористили као топовско месо. Није он крив, али није ни без кривице, јер се ухватио у коло. Мени се често јављају докторанти са тог факултета, али и са других за помоћ. Некима се нађем при руци, друге откачим, јер њихови асистенти и професори узимају плату, а не ја.

Знам да овим ништа брзо не могу да променим у Србији, јер су то интересне, а не научне заједнице, као што знам да има доста појединаца који су радом дошли до каквих-таквих позиција.

Како је пак млади АЈ, који је завршио основну школу са одличним успехом, а за мене се нема доказа да сам исту завршио, помињао плагијате, питао бих га да ли то Перишић има модел за писање реферата за докторске титуле, или није плагијат кад сам себе цитира? Ево примера из Перишићевог „стручног“ осврта на његову и Вилотићеву тезу:

 

 

 

Зоран Ђуровић

Рим 9.08.2018

 

---

[1] https://pouke.org/forum/index.php?/topic/53221-здравко-пено-„на-пола-пута“-–-о-теолозима-дарвинистима-вери-и-лицемерју/&

[2] 

 

 

Падре, ниси само ти читао данас докторат Јефтић доктора Андреја...читао сам га и ја. Па ко велим, да сврнем на журку. Ако си мислио да у Херцеговини постоји само метафизика, ту си се зезно...постоји и логика. Па каже:" Дакле, искази не могу подлијегати логичкој анализи која, како он сматра, сама по себи имплицира да су искази који се анализирају само-референтни (истинити по себи) и атемпорални"-стр. 80 документа у Скрибду који Бокисд би вредан да нам приведе данас.

Рече човек и остаде жив...искази који су истинити сами по себи су следећи искази:

1) Аналитички искази

2) Таутологије

Самореферентни искази не да нису истинити сами по себи него су и често узрок озбиљних парадокса...

И то није све, има ту још гомила глупости, али полако...

[Bokisd]

 

O.Zorane ( i drugi ),...izgleda da ste malo zakasnili sa odredjenim primedbama,.... rok je isteko',....

[Ведран*]

Ајме Аво, и Марковић ти се придружио. 

Немој сутра да кукате кад вас оптуже за УЗЕПЕ (удружени злочиначки подухват) илити стручније речено jointni criminalisticki enterprajz.

[Bokisd]

пре 5 минута, Ведран* рече

Ајме Аво, и Марковић ти се придружио. 

Немој сутра да кукате кад вас оптуже за УЗЕПЕ (удружени злочиначки подухват) илити стручније речено jointni criminalisticki enterprajz.

Ima i druga definicija za ove poduhvate,....kako rekose ( na Savetu za nacionalnu bezbednost ),.... agenturno delovanje politicara i svestenika,..... 

 

[Ivan Marković]

пре 7 минута, Ivan Marković рече

Па каже:" Дакле, искази не могу подлијегати логичкој анализи која, како он сматра, сама по себи имплицира да су искази који се анализирају само-референтни (истинити по себи) и атемпорални"

Мало појашњење. Овде се "он" односи на Торанса, па је могуће да је ову сумануту конструкцију изнео и Торанс (иако мало вероватно), али је Јефтић могао да нам покаже своје познавање логике тиме што би такву грешку исправио (макар у фусноти). Јер је то колосална глупост, а не мали пропуст, ко год да га је направио...