Никодим Богољављевић јавно прекинуо помињање свог Епископа и изашао из црквене заједнице

[Леон Професионалац]

пре 4 минута, Благовесник рече

А њему тешко да одсања    и то својеручно   lucid dream

kako му Господ и Свети Никола браћају митру и свету чашу?  

Мораће да буде оригиналнији. 

[Ведран*]

пре 2 минута, Леон Професионалац рече

Мораће да буде оригиналнији. 

Руски цар ће да му метне митру.

[Леон Професионалац]

пре 6 минута, Ведран* рече

Руски цар ће да му метне митру.

И то у протатској цркви. 

[Благовесник]

Кад погледам  уназад мислим да је и добро што су се образовали тзв. артемијевци, пре њих акакакијевци и сл. мада ми је у почетку било криво, то све го лудак до лудака,  нека живе свој секташки сан... Барем је тишина по црквама, нема лудака што ричу са транспарентима,  а Народа, хвала Богу, бројчано све више по парохијским црквама...  

[Васијан]

Шта рећи о човеку који је усвојио равноземљашке ставове?! Свака реч, осврт, опаска, или било шта слично, постаје бесмислена. Једноставно, нек му је Господ у помоћи како зна и уме. Код нас у Србији је такво стање да ни "зилотизам" честити не можемо да имамо. Све је на равни личног бунта, сујете, гордости и увређености.

На оно на шта се можемо осврнути су сумануте тврдње које Архимандрит износи осуђујући Патријарха и остале Епископе за јерес. Притом, сам Архимандрит исповеда савремену руску јерес "царебожништа" (http://nikodimbogosavljevic.com/hristolikost-zrtve-sv-velikomucenika-i-iskupitelja-cara-nikolaja-drugog).

Цитат

1. ЈЕРЕС ЕКУМЕНИЗМА

А. а) Патријарх Србски Г. Иринеј је 12. 09. 2010. г. у Бечу учествовао на папистичкој миси.

Јерес се одувек карактерисала као исповедање одређеног учења. Учествовање у молитви са инославнима (јеретицима) је канонски прекршај, а не исповедање јеретичког учења. 

Цитат

б) Патријарх Србски Г. Иринеј је 30. 09. 2010. г. агенцији Танјуг изјавио да је екумениста

Изјава сама по себи, апсолутно, не значи ништа. Казати за себе да си екумениста, без јасног објашњења контекста и значења тих речи, не никакву тежину. Сам појам "Екуменизам" се може тумачити на много начина. Постоје православно у неправославно екуменизма. Патријарх Иринеј није образложио шта подразумева под тим појмом. Док Патријарх Цариграда у својој титули носи тај епитет.

Цитат

) Патријарх Србски Г. Иринеј је 08. 12. 2010. г. у београдској синагоги за јеврејски празник Хануку палио менору.

Ово је заиста канонски прекршај осуђен Св. Канонима (64., 70. и 71. Ап. Канон). Међутим, ово се не може сматрати јересју екеуменизма, јер је екуменизам као јерес изражен у "Теорији Грана" и никакве везе са овим нема. Ово је канонски прекршај, а не јерес, јер јерес је исповедање одређене вере и учења које су у супротности са Православном Вером.

 

Цитат

г) Патријарх Србски Г. Иринеј је 05. 10. 2014. посетио средиште јеретичких сиријских монофизита у Стокхолму, на званичном сајту СПЦ еуфемистички и неистинито названим „дохалкидонска Сиријска црква“, у пратњи неколико епископа наше Помесне Цркве, и том приликом је обукао њихов орнат, примио жезло и крст, и улазио у олтар.

Ово је тачно и ово јесте био, такође, канонски прекршај. Али, ово, само по себи, није јерес, нити исповедање неког јеретичког учења.

 

Цитат

) Патријарх Србски Г. Иринеј је на Критском лажном сабору 2016. г. потписао сва документа, у којима се, поред осталих, утврђује и јерес екуменизма.

Колико знам, Патријарх Иринеј није потписао сва документа. Није потписао спорни Документ о односима са Хришћанским црквама. У спорном документу постоје проблематични моменти и недовољно прецизне формулације, али директне и отворене јереси екуменизма нема.

Цитат

) Патријарх Србски Г. Иринеј није у актуелној припреми промене Устава СПЦ предложио да се из њега избаци екуменистички 4. став 70. члана, који у надлежност СА Синода ставља да се „стара о зближењу и уједињењу хришћанских Цркава“.

Ово показује колико г. Никодим нема појма ствари о којима се бави.

Ова одредба Устава никакве везе нема са потенцијалним будућим Уставом, већ тај став стоји у свим предходним уставима Српске Цркве.

У Уставу из времена Патријарха Варнаве (1931. год.) стоји:

"в) Делокруг Светог архијерејског синода

Члан 64.

Свети архијерејски синод по својој надлежности која је обележена у члану 53 овог Устава:

1) одржава догматско и канонско јединство и сталну везу са осталим православним црквама;
2) чува и брани чистоту учења православне цркве о вери и моралу, сузбија свако неправилно учење, верске и моралне предрасуде, празноверице и штетне обичаје;
3) стара се о ширењу православне вере, и руководи пословима унутрашње и спољашње црквене мисије;
4) стара се о зближењу и уједињењу хришћанских цркава;
5) расписује стечај, оцењује и према нахођењу награђује уџбенике веронауке за школе и заводе и књиге верско-моралне садржине у опште....;"

Тако исто и у Уставу из 1957. године:

"в) Делокруг Светог архијерејског синода

 

Члан 70.

Свети архијерејски синод по својој надлежности која је обележена у члану 59 овог Устава:

1) одржава догматско и канонско јединство и сталну везу са осталим православним Црквама;
2) чува и брани чистоту учења православне цркве о вери и моралу, сузбија свако неправилно учење, верске и моралне предрасуде, празноверице и штетне обичаје;
3) стара се о ширењу православне вере и руководи пословима унутрашње и спољашње црквене мисије;
4) стара се о зближењу и уједињењу хришћанских Цркава;
5) оцењује, одобрава, и према нахођењу награђује уџбенике веронауке, и књиге верско моралне садржине уопште;..."

Дакле, не треба посебно коментарисати делитентизам који испољава лажни ревнитељ Архимандрит Др Богосављевић. Причати о неком будућем Уставу и његовом "екуменизму", а немати појма да та иста одредба стоји у Уставу још из времена блаженопочившег Патријарха Варнаве. Без коментара. Битно је да се оптужи садашњи Патријарх.

Цитат

) Патријарх Србски Г. Иринеј је дао благослов и поздравио учеснике Конференције европских „цркава“, која је у Новом Саду одржана од 31. 05. до 06. 06. ове године. Овај собор нечестивих завршен је „службом“ која је с правом названа „екуменистичка црна миса“. Уследиле су невреме, град и поплаве.

Поздравити учеснике овог Скупа је јерес?!

Да видимо шта је Пт. Иринеј рекао:

"Морам да кажем да у времену у коме живимо, у коме има много неправде и зла , много непријатељстава и злочина, Црква има врло велико и уважено место. Стога се очекује да Цркве како у Европи тако и широм планете дигну глас против многих негативних појава у нашем времену и нашем свету. Потребно је да се тај глас чује где год је потребно – да стиша оне гласове које шире непријатељства и зло у овоме свету у коме се многи осећају несигурнима у свом животу, у коме се осећају лишенима својих основних људских права и свега онога што припада слободном човеку. Тај глас је Црква увек имала, и данас се тај глас очекује како од Цркве тако и од овога тела. Цео свет, и православни и инославни, треба да чује оно што Црква може и има право да каже. Данас се чују многи гласови, а ред је и свет очекује да чује глас Цркве, Цркве Божје, Цркве Христове."

Овде нема ни "ј" од директне и отворене јереси. Речи Патријарха су сасвим јасне и једноставне. То што користи израз "цркве" је ван сваког теолошког и еклисијалног контекста. Сам термин "црква" по себи ништа не значи, и увек је коришћен и за неправославне хришћанске заједнице (како код Светитеља, тако и у Посланицама Источних Патријараха). Патријарх је јасно рекао да постоје православни и инославни и да сви требају да чују глас Цркве Христове. Да је све релативно и изједначено, уопште не би поменуо ту суштинску поделу и, такође, не би рекао да свет треба да чује глас Цркве и глас овога тела. Савет Европских Цркава НИЈЕ изједначио са Црквом Божијом и то је сасвим јасно из његових речи.

 

Цитат

. Јерес екуменизма је осуђена 1983. г. на САСабору РЗПЦ и 1998. г. на САСабору Грузијске ПЦ, као и од стране многих Светих Отаца: Св. Јустина Србског, Св. Серафима Собољева, Св. Пајсија Светогорца, Св. Гаврила Грузијског и многих других. Осим тога, Патријарх подлеже осуди 64., 70. и 71. правила Светих Апостола, као и многих других свештених канона.

 

Да погледамо шта каже о. Георгије Максимов о тој фамозној Анатеми из 1983. године:

"Постоји бајка да је 1983. сабор Руске Заграничне Цркве тобож осудио екуменизам, објавио анатему екуменизму. Заправо, у питању је фалсификат, то је познато, о томе су се сачувала и сећања очевидаца и учесника овог сабора. Факлсификат је био у томе што је на сабору предложено да се прихвате анатематизми против екуменизма и оци сабора су рекли да ће одложити разматрање овог питања. Међутим, иницијатор тога, тадашњи епископ Григорије Грабе је једноставно, без обзира на то што није било ни разматрања, ни прихватања ове одлуке о анатеми, анатему сам укључио у материјале сабора. Пошто је био уредник часописа Руске Заграничне Цркве, укључио је ту анатему. У питању је једноставно фалсификат и чињенично и суштински. Сем тога, ако не дотичемо ово конкретно питање, положај Руске Заграничне Цркве у то време није био недвосмислен и одлуке њеног сабора нису биле прихваћене од стране свих Помесних Цркава као општеправославне. Међутим, чак и ако не разматрамо то питање, у питању је фалсификат.

Ипак један Светитељ је говорио на тему екуменизма. У питању је Преподобни Јустин Поповић који је говорио да је екуменизам јерес. Треба рећи да је сам Преподобни Јустин, када је говорио да је екуменизам јерес, под екуменизмом схватао учење о теорији грана. Лажно учење о теорији грана говори и да Православље и римокатолицизам и различите протестантске конфесије заправо све заједно састављају јединствену Христову Цркву, да по њиховим речима „преграде не досежу до неба“, да поделе ни на који начин нису поколебале дубинско јединство хришћана. То учење Преподобни Јустин Поповић назива јерес екуменизма. Узгред речено, у анатеми коју је бивши епископ Григорије Грабе (он сам је отпао у раскол од Руске Заграничне Цркве) покушавао да прогура на поменутом сабору, лажно учење и јерес екуменизма се описивала управо као учење о теорији грана.

Међутим, учење о теорији грана не само да не исповедају наши архипастири наше Цркве сада, управо супротно, ово лажно учење је осуђено од наше Цркве као нехришћанско. Цитираћу неколико реченица из документа који је прихваћен на Архијерејском сабору Руске Православне Цркве из 2000. године о основним принципима односа са инославнима.

У овом документу је написано: „Православна Црква не може да прихвати тезу да, без обзира на историјске поделе, суштинско, дубинско јединство хришћана тобож није нарушено и да Црква треба да се схвата тако да се то подудара са целокупним „хришћанским светом“, да хришћанско јединство тобож постоји упркос деноминационим баријерама. Потпуно је неприхватљива и повезана са горепоменутом концепцијом такозвана теорија грана која објављује нормалност и чак промисао у постојању хришћанства у виду одвојених грана. За православне је неприхватљива тврдња да хришћанске поделе постоје само на историјској површини и могу бити исцељене или превазиђене уз помоћ компромисних међуконфесионалних договора. Православна Црква не може признавати једнакост конфесија; они који су отпали од Цркве не могу бити сједињени са њом у стању у коме се налазе сада; постојећа догматска разилажења морају да се превазиђу, а не просто да се заобиђу“ (II, 4-7)

На тај начин видимо да под ту исту јерес екуменизма коју је осуђивао Преподобни Јустин Поповић наша Црква не само да не потпада, већ директно осуђује ово лажно учење. Ово ствара проблем за расколнике. Како они покушавају да изађу из овог проблема? Они говоре: „Видите, постоје примери да се тамо неки архипастир молио заједно са јеретицима. Заједничка молитва са јеретицима је забрањена канонима Цркве, то значи да су они заражени екуменистичком јереси“.

(Извор: http://www.svedokverni.org/tacka-pada-odbrana-crkve-od-napada-savremenih-raskolnika-svestenik-georgije-maksimov/)

Овде отворено меша јерес екуменизма са канонским прекршајима Патријарха Иринеја. Канонских прекршаја је одувек било и биће, па прекидања општења није било. Најбољи пример је Св. Јустин Ћелијски. Пајсије Светогорац је општио са Патријархом Вартоломејем и Димитријем. 15. Канон Цг Сабора, који је чисто административног и формалног  карактера, се односи на прекидање општења са надлежним Архијерејем због проповедања осуђеног јеретичког учења, а не због кршења било ког Канона Цркве. Патријарх Иринеј никада није проповедао свејерес екуменизма (Теорија Грана), тако да све основе за прекидање општења су неутемељене и лажне.

Цитат

2. ЈЕРЕС СЕРГИЈАНСТВА

А. а) Патријарх Србски Г. Иринеј ниједном није позвао и повео верни народ у заштиту Његовог епархијског средишта од оскнављивања од тзв. „Параде поноса“. Јесте једном осудио, али ништа није предузео да би је спречио. Наша вера је исповедна и делатна, по речима Св. Ап. Јакова: „Тако и вера, ако нема дела, мртва је сама по себи. Но неко ће рећи: Ти имаш веру, а ја имам дела. Покажи ми веру твоју без дела твојих, а ја ћу теби показати веру моју из дела мојих“ (Јк. 2, 17-18).

 

Јерес је у предањском и црквеном поимању одувек било неко хетеродоксно учење које је суштински било супротно са православним. Ово што говори несрећни Никодим никако не може да буде јерес. Јерес је исповедање одређене вере, а не недостатак борбе против "Параде поноса" или било чега сличног. "Сергијанство" је појам који су измисли катакомбни и загранични Руси и никакве везе са овим нема. Као јерес су га карактерисали псеудо-зилоти да би имали аргументацију свога постојања. Међутим, ова новотарска аналогија је суштински супротна предањском и светоотачком поимању јереси.

Цитат

) Патријарх Србски Г. Иринеј није ниједном упозорио државне власти Р. Србије, као што су то у сличним приликама чинили, па и животе давали за православну веру, његови славни претходници, чији је он недостојни наследник, да ће у случају издаје и потписивања предаје Косова и Метохије бити бачена анатема на све православне крштене државнике и политичаре који је буду потписали и гласали за њу. Напротив, он јавно похваљује издајника А. Вучића.

Какве ово везе има са било каквом јереси?! Ово може да буде све, само не може да буде некаква јерес. "Сергијанство" је начин опхођења према световној власти. Сарадња са властима. Никако догматско учење које супроти Православној Догми. Да ли је Св. Лука Кримски чудотворац због "сергијанства" прекинуо општење са Московском Патријаршијом? Да ли је то учинила Матрона Московска, Серафим Вирицки, Амфилохије Почајевски и многги, многи други? Наравно да не. То није учинио ни наш Авва Јустин, Клирик Епархије Шабачко-Ваљевске, који је директно критиковао покојног Патријарха Германа.

Цитат

Патријарх Србски Г. Иринеј није ниједном јавно проповедао да је Божији благослов за православне народе монархија, нити осудио комунизам и демократске системе као богоборачке. Тиме потврђује опште познату чињеницу да је већина епископа у нашој Помесној Цркви постављена од стране режимских служби, да су уцењени и послушни због хомосексуализма, педофилије, имања наложница и деце, због среброљубља и других порока. Остали епископи су на трон доведени због плашљивости и поданичког ћутања. Патријарх је, као и његови претходници, највероватније високи по чину сарадник служби безбедности, доведен да одради прљави посао пацификације СПЦ, неканонским свргавањем неколицине патриотских и антиекуменистичких епископа, почевши од Еп. Артемија, што је сам и најављивао још пре свог, највероватније намештеног, избора.

За монархију сасвим нетачно.

Погледати у овим линковима:

https://www.blic.rs/vesti/politika/patrijarh-irinej-srbiji-nedostaju-car-ili-kralj-antic-nikolic-je-zamena-za-kralja/9wj76f3

http://kraljevinasrbija.rs/citati-o-monarhiji/citati-o-monarhiji-patrijarh-irinej-3/

http://kraljevinasrbija.rs/citati-o-monarhiji/citati-velikana-patrijarh-irinej/

http://www.alo.rs/vesti/drustvo/srbiji-treba-kralj/108365/vest

О комунизму:

"Neosporna je činjenica da je komunizam ostavio strašne posljedice, sa svojom razornom filozofijom, sa svojim agresivnim ateizmom i da se te posljedice još dugo osjećaju.To mi vidimo i razumijemo. Teško da se čovjek odrekne sebe i svojih misli, svog stava prema svetom životu. Treba mnogo razloga, da zauzme jedan stav. Hvala Bogu, mnogi o tome razmišljaju i nas ovdje u Srbiji raduje što se mladi obraćaju crkvi, traže odgovore na mnoga pitanja i to će sigurno uvijek biti prisutno i što će na kraju odrediti jedan drugi put, za razliku od puta današnjice i bliske prošlosti i da sigurno vodi jednom drugom pogledu na sveti život."

https://dnevnik.hr/vijesti/hrvatska/patrijarh-irinej-ekskluzivno-rane-mozemo-izlijeciti-samo-oprostom-no-oprost-ne-znaci-zaborav.html

Све ово што помиње Никодим, и да је 100% тачно, не оправдава прекидање општења са Црквом и излазак из Српске Православне Цркве. 

Цитат

) И Ви, Преосвећени Г. Милутине, подлежете осуди због јереси сергијанства, јереси „страха од јудејаца“ (Јн. 20, 19), јереси покоравања и служења богоборачким режимима. Ви спадате у оне плашљиве и ћутљиве. Нисте прстом мрднули да спречите потапање Манастира Грачаница, иако сте имали обавезу и правног простора да то учините. Поводили сте се Патријарховим саветом, који Вам је рекао: „Ништа ниси потписивао, ништа немој потписивати“. Дивимо се Вашој наивности, сличној оној Понтија Пилата, с тим да је разлика огромна: он је био незнабожачки управник, а Ви православи епископ! Заједничко Вашој и наивности Понтија Пилата је трагичан крај коме она води. Катастофалне поплаве 2014. г., које су највише погодиле Ваљевску епархију, биле су опомена и излив гнева Божијег. Уместо да послушате савет, тј. заповест Христову да будете мудри као змије и безазлени као голубови (Мт. 10, 16), Ви сте изабрали да будете и безазлени и мудри као голубови, за разлику од Патријарха, који се одлучио да буде мудар и безазлен као змије. Зато ћете, ако се јавно не покајете, бити осуђени од стране Господа Исуса Христа, јер нисте ништа учинили да Његову Невесту, Ваљевску Грачаницу, за коју је Он пролио Своју богочовечанску крв, заштитите од силоватеља, силовања и погребења. Пред Христом Вам неће помоћи ни поетске жалопојке које сте, такође наивно, писали.

Као што рекох, Свети Оци, никада и нигде, нису овакве поступке категорисали као јерес. Само ум заслепљен псеудо-зилотским духом може рећи да је овако нешто јерес. Чист модернизам и протестантизам. Јерес је одувек представљана као неправославно учење.

Зато, Св. Сава овако вели: "Наумих вам говорити реч и о јересима, јер много ових од почетка па до сада ђаво намисли посејати и расплодити. Много кукоља зловерја у васељени преко безаконитих јеретика који му служе. Јер о овим јересима Павле, велики васељенски учитељ, прорече Духом Светим: "Ја знам да ћe, пo одласку мојем, ући у вас вуци тешки, не штедећи стада, и од вас самих устаће људи који ћe говорити оно што је развраћено". Вуцима тешким и људима који говоре развраћено назва јеретике, који од праве вере у јереси одводе. И мисли ли ко (надајући се) да је веран ако их слуша? И ови су грешна чест, тамни светлошћу, у истини неупућени, који говоре да је слатко горко, а горко слатко. Тешко њима јер не вероваше истини!

Тога ради и ја се бојим да не буде међу вама штогод од нечистога и кукољног учења њихова. Хоћу међу вама да обновим свету, праву, божанствену веру у Оца и Сина и Светога Духа да се, изван ма које јереси, правоверни обнављају на начин свете вере... И сад, дакле, сви који сте данас сабрани, ако је ко од вас још обузет нечистим учењем јереси, нека изобличи недуг исповедањем, а ми ћемо вером православља у Бога њега ускоро излечити. Јер немогућно је, не одлучивши се од онога што је зло, навикнути се на оно што је добро; имајући јереси, чисто исповедати божанство Свете Тројице, као што није лако ни на воску поставити других писмена не загладивши прве."

Дакле, за Св. Саву јерес је учење, а не некакав акт сарадње са властима.

Цитат

) Јерес сергијанства, јерес служења Цркве држави, осуђена је много пута од стране САСабора РЗПЦ, као и од стране многих Отаца.

"Међутим, у 15. правилу, као што видимо, пише да постоји изузетак који ступа на снагу у случају да надлежни епископ проповеда свенародно јерес, учи томе отворено у храму, притом јерес осуђену Саборима Цркве. Наравно, савремени расколници, зилотског типа, добро схватају да једино што може да их оправда јесте да пронађу неку јерес код свог епископа или патријарха од кога су отишли. Ако пронађу јерес, значи да нису расколници у сагласности са правилима овог Сабора. Зато грозничаво почињу да траже и смишљају какву јерес да нађу да би могли да се одвоје и почињу да говоре: „Ето, тамо је јерес сергијанства, јерес екуменизма, јерес глобализма (попут бившег епископа Диомида), јерес признања демократије“… Измишљају много тога што се врло једноставно изобличава.

Хајде да видимо шта говори ово правило. Ако предстојатељ (епископ) проповеда јерес која је већ осуђена на Саборима, то је као прво. Као друго, ако је проповеда свенародно и учи томе отворено у храму, значи не нешто што је некоме негде, случајно рекао или се нетачно изразио. У овом случају, одмах се јавља питање: који Сабор је осудио јерес глобализма сергијанства? Где сте нашли ту јереси, који Сабори црквеног нивоа су уопште то осудили? Никакви. У том случају, показује се да им сва та правдања којима расколници покушавају да образложе своје отпадање, свој грех раскола, уопште не помажу. То је прва ствар која се тиче 15. правила Двократног сабора.

Друга ствар, такође врло важна, за коју се расколници труде из све снаге да је не примете и не помену када се позивају на 15. правило Двократног сабора јесте чињеница да ово правило уопште не даје никаквог права да се стварају сопствене цркве, не даје никакво право да се одваја од целокупне пуноте Цркве. Ако твој надлежни архијереј учи свенародно јереси која је већ осуђена од Сабора или Отаца, у том случају ово правило дозвољава прекидање општења са тим конкретним архијерејем, остајући у јединству са целокупном Црквом или са свим оним архијерејима или патријарсима који нису потпали под јерес и који настављају да исповедају православно вероучење.

Наши расколници који покушавају да прикрију свој грех 15. правилом Двократног сабора одвајају се од целокупне Цркве, не одвајају се само од онога коме приписују ове или оне јереси које, како им се чини, он исповеда. Они се одвајају уопште од свих архијереја Православне Цркве а то се правилом нипошто не дозвољава; одвајају се од читаве пуноће Цркве и стварају сопствене цркве."

Ово говори о. Георгије Максимов (линк ка целом тексту изнад). 

Архимандрит Никодим се није потрудио да наведе који су то Сабори и Оци осудили "сергијанизам" као јерес. Колико ја знам такви Сабори и Оци не постоје. Да постоје, Никодим би у Писму то и навео. 

Цитат

3. ЈЕРЕС НЕООБНОВЉЕНСТВА

А. а) Иако је Патријарх Србски Г. Иринеј по ступању на трон на првом братском састанку свештенства Београдске митрополије, у Часном Посту 2010. г., рекао да ће се служити по старом, касније је постао равнодушан по питању богослужбене јереси неообновљенства, тако да се по многим храмовима Његове епархије служи јеретички.

Овај део Писма је тек приказ отвореног лудила и новотарства.

Служење са отвореним царским дверима и изговарањем свештеничких молитава наглас је јерес?! Човек је сасвим изгубио компас и више не зна шта прича. Унутарња мука му је скроз помутила разум.

Дакле, целокупна Православна Црква је била јеретичка у оном периоду када су молитве у Литургији произношене искључиво наглас?! 

Као што већ рекох, јерес је неправославно учење, а јеретичко служење, то јест јеретичке богослужбене праксе се очитавају у томе када се јеретичко учење спроведе у литургијску праксу Цркве и на основу погрешног учења измени литургијска и богослужбена пракса.

Изговарање наглас лит. молитава никако не може да има везе са јересима, јер је најаутентичнији и најпредањскији начин литургисања који не утиче на исправност Вере. О томе сведочи читаво Предање Цркве. Почевши од Апостола Павла који каже:

"Јер ако благосиљаш духом, како ће онај који заузима мјесто обичног вјерника рећи амин на твоје благодарење, кад не зна шта говориш?" (1Кор 14-16).

Идући даље до Св. Јована Златоуста који јасно говори да се евхаристијске молитве произносе наглас:

„Молитве благодарења такође су заједничке, зато што не благодари само свештеник, него и сав народ. Добивши прво одговор од народа и затим сагласност о томе да је достојно и праведно оно што се савршава, свештеник почиње благодарење”.

Дакле, Светитељ је јасан и недвосмислен. Народ чује његово благодарење и аминује га. Никодим, који је изгубио разум, ову праксу назива јеретичком. Тако нешто ни Артемије никада није тврдио.

Цитат

) Патријарх Србски Г. Иринеј није ништа учинио да се многобројни епископи, који сами служе и у чијим се епархијама служи необновљенски, приморају да поштују више одлука САСабора СПЦ, којима је прописано да се „до даљег у Српској Православној Цркви, служи по вековном устаљеном поретку“.

Вековни поредак у ниједној Епархији СПЦ није нарушен. Не постоји ниједна новотарија, нити било шта слично што је супротно са вековним литургијским поретком Православне Цркве. 

Цитат

И Ви, Преосвећени Г. Милутине, подлежете осуди за неборење и ширење богослужбене јереси неообновљенства. Довољно је навести последњи пример за празник Св. Јустина Ћелијског, 14. 06. ове године, када је с Вашим благословом и с Вашим саслуживањем у Манастиру Ћелије на јеретички начин служио Митрополит Г. Амфилохије.

Пошто код нас нема никакве "јереси неообновљенства", ово писаније несрећног Архимандрита је чист апсурд. "Јеретички" начином служења, је служио и Св. Софроније Есешки, на кога се често позива несрећни Архимандрит. Као и Св. Јован Кронтшатски и Јован Журавски. Да ли су ова тројица били јеретици? Шта на то каже Никодим коме је и ум постао раван као Планета Земља.

Ево шта каже о. Захарија о литургијском поретку у Ман. Есекс:

"Само сам изговарао речи Анафоре, јер се у нашем манастиру само те речи наглас изговарају. Остатак времена сам наставио да се молим: «Господе, подај слуги Твоме улазак у Царство Твоје»." (Извор: http://www.eparhija-dalmatinska.hr/arhiva2010/0018-10-L.htm).

Да ли су обновљенци и сви они Светогорци који тако служе? Они из Скита Св. Андреја, они из Григоријата, Каракала? 

Као и Ватопеђани, на пример:

https://m.youtube.com/watch?v=6LR5eZdZCmc

Цитат

) Богослужбена јерес необновљенства осуђена је саборно 1923. г., када је Св. Патријарх Тихон бацио анатему на обновљенце у Русији. С обзиром на тадашње услове распада административног устројства РПЦ, патријархова осуда има саборски карактер и вредност и обухвата и савремене неообновљенце. Осим тога, многи савремени Оци су осудили ову јерес: Св. Јустин Ћелијски, Митр. Јеротеј (Влахос), Митр. Серафим (Менцелопулос), Еп. Јефрем Бањалучки, Еп. Григорије Канадски, архим. Рафаил (Карелин),  прот. Теодор Зисис и други.

 Неообновљенство и обновљенство нема никакве везе са начином литургисања код нас. Само крајњи дилетант у теологији може написати овако нешто. 

Св. Јустин Ћелијски би први, по руским мерилима обновљенства, био осуђен јер је превео литургију на српски говорни језик. То је по руским мерилима отворени преступ обновљенства. Дакле, жезстоко јр смешно уплитање Авве Јустина у овај контекст.  Поготов јер је тропар трећег часа ставио у заграде и сам га својевољно померио са оног накарадног места где га Руси и дан-данас држе. То је, за овај став Никодимов, такође обновљенство, али он тога није свестан јер је изгубио разум и не зна шта прича.

Митрополит Влахос је припадник Јелинске Цркве - Атинске Архиепископије која је Саборно наложила да се Евхаристија приноси гласним молитвама:

Митр. Јеротеј је као јеромонах актино учествовао у "јеретичким" литургијама у Манастиру Есекс. То се може прочитати у горњем тексту о упокојењу  Старца Софронија.

Еп. Јефрем Бањачучки је писајући онај текст само осрамотио себе и показао своје огромно незнање. Тако и Еп. Георгије Канадски. Обојица су изнели огромне небулозе и показали своје непознавање православне Литургике. На њих се може позвати само неко ко о Св. Литургији тек по нешто зна. Смешно је, после неколоко година од тада, и бавити се њима и њиховом "одбраном" Св. Литургије. Еп. Јефрем који причешћује народ после Литургије и Вл. Георгије који каже да је Крштење приватни чин! 

 

За разлику од овог дилетантизма требамо погледати шта вели покојни Вл. Сава Шимадијски о овоме:

„У седој старини Цркве све су се евхаристијске молитве гласно изговарале, јер су оне биле молитве целе хришћанске општине, коју је у молитви предводио епископ или презвитер. Богослужење је за све њих било сладост и многима од њих је богослужбени живот био једини живот.

Ревност хришћана је временом ослабила и они су постали равнодушни према евхаристијском животу. На Истоку су услед тога евхаристијске молитве добиле карактер „тајних“ молитава, а Запад је добио „тиху мису“. Све је ово било веома страно саборној природи Цркве, која је дотле с пуним правом могла да се обрати Богу речима: „Народ Твој и Црква Твоја те моле“.

Изгледа је и та "седа старина" Цркве била јеретичка...тако вели Никодим који разум изгубише.

 

Цитат

Разумљиво, одвајам се и прекидам свако општење и са екуменистичко-сергијанско-неообновљенским узурпаторима власти у СПЦ, предвођеним Патријархом Г. Иринејом и лжеученицима Св. Јустина Ћелијског Митр. Амфилохијем (Радовићем), Еп. Атанасијем (Јевтићем) и Еп. Иринејем (Буловићем), и Еп. Лаврентијем (Трифуновићем), и са њиховим следбеницима и марионетама: Митр. Порфиријем (Перићем), Еп. Игнатијем (Мидићем), Еп. Григоријем (Дурићем), Еп. Јованом (Младеновићем), Еп. Иринејом (Добријевићем), Еп. (оцеубицом) Теодосијем (Шибалићем), Еп. Максимом (Васиљевићем), Еп. Атанасијем (Ракитом), Еп. Давидом (Перовићем), Еп. Андрејом (Ћилерџићем), Еп. Јованом (Ћулибрком), Еп. Арсенијем (Главчићем), Еп. Сергејом (Карановићем), Еп. Никодимом (Косовићем)…

Дакле, остаје у СПЦ, али без општења са Епископима СПЦ. Врло занимљиво. Нека нова теологија. Само, нигде не говори под чији омофор приступа. Кога ће помињати? У чије име служити? Са киме ће бити у општењу? 

Цитат

До даљег, не целивајући Вашу несвету десницу, остајем у Христу, Христов

Све време назива Епископа Милутина Преосвештенством, а онда на крају му десницу назива несветом. То је шизофренија. Ако је Преосвештен, онда му је и десница света.

Није ни свестан да је Антихристов. Нек му је Троједини Бог у помоћи!

 

[Васијан]

Извињавам се за многобројне словне и граматичке грешке у предходном коментару.

 

Да видимо шта је Др Богосављевић говорио пре само две године:

"Мудрост је већа врлина од храбрости, јер мудрост подразумева храброст, док у исто време храброст, као правило, није довољно мудра. У одбрани православне вере од свејереси екуменизма и папизма треба се руководити Господњим саветом: „Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове. Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови!“ (Мт. 10, 16). О. Серафим (Роуз) је пророчки говорио 1971. о левој опасности јереси екуменизма и десној опасности раскола, тј. „ревности по Богу, али не по разуму“ (Рим. 10, 2). Као никада раније данас треба ићи царским друмом: „Гледајте, дакле да чините онако како вам је заповедио Господ Бог ваш, не сврћите ни надесно ни налево“ (5. Мој. 5, 32). Ово се односи на расуђивање о 15. правилу Двократног Цариградског Сабора. Ми смо сагласни са закључцима Богословског семинара на тему 15. правило Двократног сабора и прекидање црквеног општења, који је организовала и спровела Свештена Митрополија Пиреја, с благословом митрополита г. Серафима, у сарадњи Одељења за јереси и парарелигиозне појаве 27. новембра 2014.: „Ово правило не одређује закон о обавезности, већ просто даје право. У исто време оно похваљује оне, који ограђују себе од јертичког епископа ‘до саборне одлуке’ о њему. Међутим, оно не налаже казну на оне, који, не прихватајући његово учење, настављају као и раније да га помињу, мада истовремено пажљиво надзиру његове злочестиве погледе и боре се за уплитање и покретање безопасног саборног суђења о њему и његовог осуђивања од надлежног саборног органа“. У исто време, учесници семинара су се ослањали на расуђивања Светих Отаца: „Сигурни руководитељи црквеног тела у односу према савременој свејереси екуменизма су просвећени Преподобни Оци последњих времена, као што су преп. Јустин Поповић, св. Старац Пајсије Светогорац, св. Старец Филотеј Зервакос, преп. Старац и велики руски подвижник Светогорац, основач свештене обитељи Часног Претече у Есексу у Енглеској Софроније Сахаров, и други, који су правили примедбе у вези екуменизма, међутим нису се одвајали од месних епископа, напомињући истовремено неопходност саборне осуде ове јереси, као и оних који је промовишу“. Према томе, Црква се брани у Цркви, а не ван Цркве, и то црквеним, а не светским средствима и методама."

http://nikodimbogosavljevic.com/dragi-oci

[Trifke]

Mene bas zivo zanima, cije ime pominje na liturgiji ako ne Milutinovo? Ne sluzi valjda liturgiju bez pominjanja episkopa? 

[Милан Ракић]

пре 7 минута, Trifke рече

Mene bas zivo zanima, cije ime pominje na liturgiji ako ne Milutinovo? Ne sluzi valjda liturgiju bez pominjanja episkopa? 

Pa nije ekskluzivac u tom

[Ведран*]

пре 3 минута, Милан Ракић рече

Pa nije ekskluzivac u tom

То му је Артемије у својој "мудрости" већ разрадио: "сво епископство православних"

[Trifke]

пре 55 минута, Милан Ракић рече

Pa nije ekskluzivac u tom

Ajde reci mi da saznam!  

[Православни Србин]

Ево огласила се и ,,Борба за веру" поводом овог случаја:

http://borbazaveru.info/content/view/10813/1/

 

[RYLAH]

Управо сада, Православни Србин рече

Ево огласила се и ,,Борба за веру" поводом овог случаја:

http://borbazaveru.info/content/view/10813/1/

 

Е сад могу мирно да спавам.

[Vladan :::.]

@Васијан Баш добро што си ово горе све таксативно исписао. Данас сам се мислио како би било добро да овако нешто дође из неке епархије, патријаршије, синода итд. као што је @Ведран* говорио да треба да се деси али се никако није дешавало.

[Вилер Текс]

пре 9 часа, Православни Србин рече

Ево огласила се и ,,Борба за веру" поводом овог случаја:

http://borbazaveru.info/content/view/10813/1/

 

. "Читаоци очекују наш став."

Биће да очекују мишљење...Туга. 

Упео се  Архимандрит Никодим да "брани православље" а само даје аутоголове, један за другим...Туга је то.

[Васијан]

пре 3 часа, Vladan ::: рече

@Васијан Баш добро што си ово горе све таксативно исписао. Данас сам се мислио како би било добро да овако нешто дође из неке епархије, патријаршије, синода итд. као што је @Ведран* говорио да треба да се деси али се никако није дешавало.

Ја сам се само површински осврнуо (са све гомилом словних и граматичких грешака). Може то много, много боље и таксативније. У праву сте сто посто и Ви и Ведран. Камо среће да се неко ауторитативан позабави његовим случајем и детаљно га обради и разобличи. Мада, како је стање у нас, за сада, тешко...ал' видећемо...