Jump to content

Isusov silazak nad pakao

Оцени ову тему


Препоручена порука

О "местонахождении" рая и ада

Игорь , Санкт-Петербург, Россия
15/11/2004
Благословите, Отче!
Простите меня, окаянного и неразумного за праздное любопытство.
Не могу уяснить "местонахождение" рая и ада. Обычно считается, что рай на Небе, ад - в преисподней (в глубине Земли?). Между Землей же и Небом - кишащее бесами воздушное пространство. Но выше вроде бы холодный безжизненный Космос. В то же время мы знаем, что Бог насадил рай где-то между Тигром и Евфратом (если я ничего не путаю), т.е. на Земле. Или под Небом надо понимать иное измерение реальности, вне привычного пространственно-временного континиума? И изгнание прародителей из рая не есть их перемещение относительно географических координат, а изменение душевного и телесного состояния в результате греха? Тогда куда и зачем возносился воскресший Христос - ведь нельзя восседать одесную безконечного и вездесущего Бога в буквальном смысле? И что такое ад: сотояние грешных душ, место внутри планеты или нечто иное?
Спасибо.

Ответ отца Олега Моленко:
Бог тя благословит!

В Пасхальной заутрене (ирмос 6-й песни канона) читаем о Христе: "Снизшел еси в преисподняя земли и сокрушил еси вереи вечныя, содержащия связанныя, Христе, и тридневен, яко от кита Иона, воскресл еси от гроба".  Из чего видно, что ад находится в центре планеты Земля. Это же подтверждает икона "Схождение Христа во ад", на которой Христос изображен выводящим из ада Адама, Еву и всех праведников. Так же учат святые отцы Церкви. Например, святитель Игнатий (Брянчанинов) утверждает на основании богослужебных текстов, что ад находится в центре земли, а рай на Небе. В отношении святого Неба мы должны разуметь, что это не есть видимый нам космос. Писание говорит о Небе (где помещен Божий рай), Небе Небес, и Небеса, которые превыше Небес, и о месте Престола Божия. Таким образом, должно разуметь. что духовное Небо разделено на три основных части: рай или первое Небо, который будет спущен на новую землю (удел и наместничество Иоанна Богослова), второе Небо (удел Матери Божией, наместничество святого пророка Илии Фесвитянина), третье Небо ( удел Господа Иисуса Христа и Всей Пресвятой Троицы, наместничество первого угодившего Богу покаянием человека - святого пророка Еноха).

Преисподняя, земное пространство и пространство между землей и первым Небом (воздушное и безвоздушное) временно (кроме преисподней) до Страшного Божьего суда наполненно духами зла - бесами. После этого суда все они будут закрыты навечно во аде и будут вечно мучиться там вместе с уподобившимися им нераскаянными грешниками.

Посмотрим на что сообщает нам книга Бытия, гл.2:"8 И насадил Господь Бог рай в Едеме на востоке, и поместил там человека, которого создал. 
9 И произрастил Господь Бог из земли всякое дерево, приятное на вид и хорошее для пищи, и дерево жизни посреди рая, и дерево познания добра и зла. 
10 Из Едема выходила река для орошения рая; и потом разделялась на четыре реки. 
11 Имя одной Фисон: она обтекает всю землю Хавила, ту, где золото; 
12 и золото той земли хорошее; там бдолах и камень оникс. 
13 Имя второй реки Гихон [Геон]: она обтекает всю землю Куш. 
14 Имя третьей реки Хиддекель [Тигр]: она протекает пред Ассириею. Четвертая река Евфрат".

По этому отрывку возникают такие вопросы:

1) что значат слова "насадил Господь Бог рай"?
2) почему сказано, что Бог "поместил там (в раю) человека"? А где же он был до этого?
3) Почему сказано (если рай был на этой земле): 
"произрастил Господь Бог из земли всякое дерево, приятное на вид и хорошее для пищи", в то время, как в Быт.1 сказано. что деревья и прочая растительность уже были произведены Богом еще в третий день:"11 И сказал Бог: да произрастит земля зелень, траву, сеющую семя [по роду и по подобию ее, и] дерево плодовитое, приносящее по роду своему плод, в котором семя его на земле. И стало так. 
12 И произвела земля зелень, траву, сеющую семя по роду [и по подобию] ее, и дерево [плодовитое], приносящее плод, в котором семя его по роду его [на земле]. И увидел Бог, что это хорошо. 
13 И был вечер, и было утро: день третий". 
4) Куда девались две райские реки Фисон и Геон? Нигде в истории нет упоминания об этих реках. Но ведь они в перечислении идут раньше Тигра и Евфрата.
5) Куда девался сам рай (если он был на этой земле), а также древо жизни и познания добра и зла? И не странно ли выглядела такая конструкция (еще о грехопадения и проклятия Богом земли): внутри земли ад с бесами, а на поверхности рай?

На самом деле рай находился на небе, а земля была как бы дачным местом для первого человека. Для удобства людей Бог насадил или надсадил рай напротив района земного междуречья, чтобы люди после утверждения в Боге (если бы выдержали испытание заповедью, не послушались сатаны и не вкусили от запретного плода) могли с помощью своей мысли легко слетать на землю и возвращаться в рай.
Что рай находится на Небе говорит нам повествование Писания о восхищении пророка Еноха и о взятии святого пророка Илии живьем на Небо. Где же они пребывали все время до искупения рода человеческоо Господом Иисусом Христом, как не в раю. И Сам Господь с креста сказал благоразумному и покаявшемуся разбойнику: Лк.23, 43:" И сказал ему Иисус: истинно говорю тебе, ныне же будешь со Мною в раю".

Таким образом, Междуречье есть лишь область земной проекции небесного рая. Адам был сделан Богом из земли и на земле, а потом помещен в небесном раю, в котором есть своя "земля" и деревья, насажденные Самим Богом уже после сотворения мира сего и человека. 
Изгнание первых людей из рая было реальным изгнанием с неба в предверье ада - на землю. С этого времени духовное небо стало для них другой реальностью, в которую они не могли войти из-за изменения своего душевно-телесного состояния по причине грехопадения. Состояние человека будет совпадать с его внешним помещением в вечности.
Христос вознесся во плоти человеческой туда, откуда Он пришел, как Сын Божий, т.е. на духовное Небо к самой Его вершине где находится Престол Божий. Божий Престол это непостижимое для нас "место" особого Божьего присутствия, как Царя и Владыки всей твари, хотя Бог вездесущий по Своей природе. Поэтому речь идет не о координатном возседании Иисуса Христа одесную (смысл этого слова: наравне) безконечного и вездесущего Бога (ибо Он Сам вездесущий и безконечный Бог), а о достижнии во Христе равенства чести человеческой и Божественной природ.
Ад - это прежде всего мрачное и злое состояние душ человеческих и падших духов, а также соответствующее этому состоянию местоположение во внутренностях земли.

http://omolenko.com/1668.html


 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, kopitar рече

Nešto što nije pakao ,nije ni Raj a ni Čistilište. 

Гуглала сам до сада, нигде нисам пронашла ову и овакву формулацију. 

  • Свиђа ми се 1

"You know something is messed up when you see it"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 52 минута, Џуманџи рече

Гуглала сам до сада, нигде нисам пронашла ову и овакву формулацију. 

Ovdje kod ovog pravoslavnog sveštenika se to takodjer spominje, to je ono što u latinskoj teologgiji nazivamo Limbus a u vizantijskoj Hades ili Had, Podzemlje ili u jevrejskoj Šeol. To zaista nije ni pakao a ni čistilište vec obitavalište mrtvih, svih mrtvih koji su umrli prije Inkarnacije Isusa tj. njegovog dolaska na Zemlju i prije njegove Spasiteljske žrtve i Uskrsnuca bez obzira na to kako se ponašali, šta su radili i kako živjeli - sveto ili grješno. Isus silazi odmah po svom Uskrsnucu nad to mjesto i iz njega izvodi duše pravednika i Božijih proroka koji su živjeli prije njega koje do tada nisu mogle ni u Raj jer još nisu bile spašene Htristovom žrtvom. Iz pakla nije moguce izvesti nikoga a pravednici koje je Isus izveo dakle nisu bili ni u čistilištu, šta bi tamo inače radili kao pravednici a Božiji ljudi? A pogotovu ne u paklu tamo su samo grješnici a ne pravednici. I sve njih je Isus iz Ada odveo u Raj.

В Пасхальной заутрене (ирмос 6-й песни канона) читаем о Христе: "Снизшел еси в преисподняя земли и сокрушил еси вереи вечныя, содержащия связанныя, Христе, и тридневен, яко от кита Иона, воскресл еси от гроба".  Из чего видно, что ад находится в центре планеты Земля. Это же подтверждает икона "Схождение Христа во ад", на которой Христос изображен выводящим из ада Адама, Еву и всех праведников. Так же учат святые отцы Церкви. Например, святитель Игнатий (Брянчанинов) утверждает на основании богослужебных текстов, что ад находится в центре земли, а рай на Небе.

 

 

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Zayron рече

Isus silazi odmah po svom Uskrsnucu nad  to mjesto

Јасно, много је, онда, боље рећи "лимбус", а не "над пакао". Мада сам мислила да је концепт лимбуса напуштен.

"You know something is messed up when you see it"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 18 минута, Џуманџи рече

Јасно, много је, онда, боље рећи "лимбус", а не "над пакао". Мада сам мислила да је концепт лимбуса напуштен.

Koristi se za djecu koja nisu krštena.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, kopitar рече

Koristi se za djecu koja nisu krštena.

О томе и читам: http://www.vatican.va/roman_curia/congregations/cfaith/cti_documents/rc_con_cfaith_doc_20070419_un-baptised-infants_en.html

"You know something is messed up when you see it"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 3/31/2018 at 15:31, Avocado рече

Busili Rusi duboko i culi krike iz pakla. A mozda su samo povredili jednog od onih slonova koji nose Zemljinu plocu na ledjima. Zaista diskutabilno...

Само ти циничи...ак се не крстиш, не покајеш за све грехе твоје од младости сучињене, не признаш све заблуделости твоје атеистичке, и твој ће крик дубоко да се чује...и биће то стварни крик ....ово пророчанство излишно је дискутовати ....:))

                               :1321_womens:  Carpe Aeternitatem  :1321_womens:    

Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.

                                                      Јеванђеље по Матеју   глава 18:1-10

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Рапсоди рече

Само ти циничи...ак се не крстиш, не покајеш за све грехе твоје од младости сучињене, не признаш све заблуделости твоје атеистичке, и твој ће крик дубоко да се чује...и биће то стварни крик ....

Prešli smo na pretnje, a?  :D

 

А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 years later...
On 3/31/2018 at 1:55 PM, Џуманџи said:

Шта уопште значи то над пакао?

„Šel pred pekel“*

 
 
 
Ker v molitvi veroizpovedi bolj ali manj površno izrekamo „šel pred pekel“, kakor da bi se nam mudilo z bolj zmagoslavnim „tretji dan od mrtvih vstal“, predlagam, da se malce zadržimo pri temi Jezusovega „spusta v podzemlje“. Med Velikim petkom in Veliko nočjo se ustavimo za trenutek pri Veliki soboti, dnevu, za katerega je Janez Pavel II. dejal: „To je dan, ko je Bog pod zemljo. To je dan Božje odsotnosti - za sodobnega človeka še kako pomenljive izkušnje“ (kateheza, 21. maj 1997).
 
Odisej, Heraklej, Orfej „šli pred pekel“
 
Sestop človeškega junaka „pod zemljo“, se pravi, v kraljestvo mrtvih, je motiv, ki ga pogosto srečamo v predkrščanskem religioznem imaginariju. Spomnimo se samo odlomkov iz grške mitologije. Spustiti se do pekla, se pravi v Had, je ena izmed Odisejevih preizkušenj, tja gre tudi sočutni Heraklej, ki izza zaprtih vrat podzemlja nazaj v življenje pripelje Alcestis. Najlepša pa je zgodba Orfeja in Evridike. Slednja hitro po poroki z Orfejem umre. Žalostni Orfej, največji med pevci, opremljen le s svojo liro, gre po njo v kraljestvo mrtvih.
 
orfejev+spomenik.JPG
Orfejev spomenik na Ptuju, vir: uni-mb.si
Prerokba“ grških mitov
 
Nasprotniki krščanstva radi navržejo, da krščanstvo le predela, kar je v mitih že bilo povedano. Kristjani mite razumemo drugače. Slednji v simbolnem jeziku in znotraj svojih protislovij nakazujejo, kar kasneje Kristus uresniči ne simbolno, temveč zares. Miti ne razkrinkajo krščanstva, temveč ga napovedujejo. V našem primeru skozi tančice in v negotovih obrisih napovedujejo odrešenjski koncept, ki vključuje spust Odrešenika v podzemlje in izhod človeštva iz kraljestva mrtvih. Odisej, Heraklej in Orfej so s svojimi „podzemnimi“ podvigi potemtakem predpodoba Kristusa. Zlasti ko vidimo, da sta pri Herakleju in Orfeju izrazito v ospredju sočutje in ljubezen. „Prerokba“ mitov se glasi: edino ljubezen bo imela pravico in moč obujati od mrtvih.
 
 
Von Balthasar: Sinov sestop v temno skrivnost Očeta
 
Hans Urs von Balthasar je med teologi tisti, ki je glede Kristusovega spusta pred (v) pekel razvil najbolj globoke in drzne misli. S prihodom Božjega sina v pekel, pekel postane kraj dokončnega razodetja večne Božje ljubezni, meni švicarski teolog. Če je pekel kraj, kjer ni Boga, je s Kristusovim vstopom vanj odslej Bog tudi tam, kjer je zanikan. Biti ob pogubljencih in biti mrtev med mrtvimi je največja možna mera Božje solidarnosti do človeka. A von Balthasar ob tem raziskuje še odnos Očeta do Sina. Šele v peklu Sin vstopi v temo, za katero ve le Oče, in mu je Oče doslej ni hotel razkriti. Ta Očetova temna skrivnost je svet greha in Božje jeze nad grehom. Zdaj Sin vstopa tudi v ta svet, vstran od Očeta. Zato njegov krik: „Moj Bog, moj Bog, zakaj si me zapustil?“ Ampak le tu, v ne-Očetovi deželi, Sin dokončno spozna samega sebe kot „neskončno Drugega od Očeta“.
 
sestop.jpg
Rupnikov mozaik o Kristusovem spustu pred pekel,
Lecce (Italija), vir: centroaletti.com
Metz: obnoviti kristologijo Velike sobote
 
V podobni smeri razmišlja še eden izmed največjih in najvplivnejših teologov naše dobe, še živeči Johann Baptist Metz. V knjigi Memoria passionis piše:
 
Verjetno ne dajemo dovolj pozornosti kristologiji Velike sobote. V kristologiji sta se izgubila, če se tako izrazim, pot in čas, ki peljeta od Velikega petka do vstajenjske nedelje. Mislim, da mora krščanstvo pripovedovati tudi vzdušje Velike sobote. H kristologiji spada pripoved o času in poti, o izkustvu Velike sobote in, če smo konkretni, velikosobotni kristološki jezik, ki, za razliko od mita, ni zgolj zmagoslavni jezik. Tukaj je razlika med mitom in teologijo. Mit pozabi postaviti tisto vprašanje, kateremu posebno napetost daje bolečina. Zato je mit včasih bolj terapevtski, bolj zmožen pomirjati strahove, celo bolj primeren za „sprejemanje minljivosti“ kot krščanska vera.
 
Po Metzu namreč „vera kristjanov ni samo pesem, je tudi krik“. Zagatnega vprašanja o smislu zla in smrti, o mrtvem in odsotnem Bogu, ki ga odpre sestop pred pekel, ne smemo odpraviti na hitro. Na primer, dodajamo mi, na način, da na Veliki petek zvečer Jezusa „pokopljemo“, na Veliko soboto zgodaj zjutraj pa že blagoslavljamo „novi“ ogenj. Torej da na hitro, Metz bi rekel "po mitološki poti" odpravimo velikosobotno kristološko zagato, ko v nekaj urah preskočimo na velikonočni jezik, kar „novi“ ogenj gotovo je.
 
Namesto slovenskega velikosobotnega hrupa in vrveža...
 
S pomočjo starih poganskih mitov in dveh vrhunskih sodobnih teologov smo pokusili nekaj drobtinic iz bogastva povedi „šel pred pekel“. Zadajmo si, da bomo Veliko soboto v letu vere praznovali v večji tišini, kot smo je na Slovenskem vajeni. Slovenska Velika sobota se je zaradi hrupa in vrveža marsikje precej oddaljila od tega, da bi še bila „dan, ko je Bog pod zemljo“.
 
Če Kristusa ne spremljamo pod zemljo, bo prej ali slej ogroženo tudi praznovanje njegovega vstajenja.
 
 
 

Lucerna corporis tui est oculus tuus. Si oculus tuus fuerit simplex, totum corpus tuum lucidum erit. Si autem oculus tuus fuerit nequam, totum corpus tuum tenebrosum erit. Evangelium Secundum Matthaeum 6, 22-23

In nomine + Patris, et + Filii, et Spiritus + Sancti. Amen.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 31.3.2018. at 14:48, Justin Waters рече

"Silazak u pakao (ad)"

Најстарији  Символи вере (апостолског и пре-никејског времена) имају - покопан и сишао над пакао. Христос је дошао на земљу да пронађе Адама (целокупно човечанство). Не нађе га на земљи. Да би га пронашао иде још дубље. Триод нас подсећа да глас који чујемо на самом почетку -   Адаме где си? - глас је Доброг пастира који одмах кренуо да пронађе изгубљено (изгубљену овчицу) и проналази га ( у аду, у паклу, шеолу...). Пакао може бити и ништавило (поништење) у које су Адам и Ева (и потомци) отишли. Зато Христос мора у Свом кеносису да се спусти до краја да би пронашао Адама, да би се ту у његовој реалности могао повезати са њим  (што се у Православљу иконично представља - узевши га за руку)...

,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина  као што  поштују 

Оца!"   Јеванђеље, Јн 5:23

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...