Претражи Живе Речи Утехе

Tekst možete naći na linku: uniqorner

Otvaram ovu temu kao pokušaj da se napravi otklon od tema u kojima očigledno ne postoji jasan i jedinstven odgovor, pa čak ni od strane najviših instanci. Dakle slobodni ste da iznesete mišljenje o nekim konkretnim stvarima koje po vama imaju pozitivnu konotaciju a koje bi imalo smisla zadržati i u budućnosti kao praksu a koje su uvedene kao prinudne mere usled epidemije. Šta mislite o: ograničavanjima radnog vremena, radu od kuće, učenju na daljinu, ranijem zatvaranju ugostiteljskih objekata, obaveznim cenama pojedinih proizvoda, rezervama (koje srećom) imamo.... Naravno uvek je pitanje sa koje tačke se nešto posmatra, meni kao potrošaču je vrlo zgodno što imam radnje koje rade od 06h do 22h a pojedine i 00-24h ali moram priznati da mi je uvek bilo žao ljudi koji rade u tim objektima (ako radi do 22h u krevetu nije pre 24h...itd). posebno je to izraženo u ugostiteljskim objektima koji rade čak i do 01 ili 02h. Ovo me posebno zaintrigiralo u svetlu praksi koje postoje u drugim zemljama (recimo u Italiji) i efekata koji, kada se malo mućne glavom, su mnogo pametniji i bolji nego neka naša rešenja. Nema potrebe npr. da prodajni objekat ili ugostiteljski objekat ima dve smene koje rade, time se drastično smanjuju troškovi objekta dok sa druge strane (paradoksalno) dobija se prostor da se postojeće plate (ustvari) povećaju. Dakle uz malo uvođenje (promena) reda i vrlo blagog smanjenja komfora, možemo kao zajednica živeti mnogo bolje. Ista je situacija i sa "radom od kuće", kada pogledate recimo troškove poslovnog prostora ili troškove prevoza ili gubitak vremena prilikom dolaska i odlaska na posao, postaje jasno kolika prednost i ušteda (a time opet prostor za povećanje plata) bi se mogla ostvariti samo ukoliko bi se neke stvari drugačije organizovale. Slično je i sa "učenjem na daljinu", svedoci smo da kod nas odavno ne postoji ama baš nikakav obrazovni program na TV i da su jedina alternativa igrice ili crtaći sumljivog kvaliteta, a imamo toliko talentovane i znatiželjne dece... Zar ne bi bilo korisno da se recimo pored standardnog obrazovanja (koje bi eventualno ostalo u vidu stacionarnih škola) deci ponudi nekoliko strateški odabranih oblasti od kojih bi oni lično a i mi kao zajednica imali korist. Recimo poznato je da kao narod imamo sklonosti ka sportu, informatici, umetnosti i nauci, zašto se ne bi omogućili da deca već u ranom razdoblju imaju dodir sa adekvatnim i profesionalno uobličenim osnovama na tim poljima, verujem da bi to imalo vrlo brze efekte... Neki vaši predlozi?

Iguman manastira Visoki Dečani, arhimandrit Sava Janjić, opet se našao u fokusu javnosti. Devedesetih zbog upozorenja na rat i stradanja naroda – albanskog i srpskog, ranih dvehiljaditih zbog svedočenja o stradanju srpskog naroda na KiM-u i pravoslavnih svetinja. Ove godine – prvo, zbog protivljenja izvođenju radova za put Dečani-Plav, koji podržava kosovska vlada, za koje tvrdi da se njima krši Zakon o specijalno zaštićenim zonama, u koju spada i teren oko manastira koji je pod zaštitom UNESCO-a. Potom i zbog javnog upozorenja na opasnost od tzv. dogovornog incidenta na Severu kojim bi se realizovala ideja podele, i uopšte, snažnih upozorenja o, kako iguman vidi, stradanju naroda koje bi se dogodilo ukoliko bi se realizovali scenariji koje sada javno zastupaju predsednici Vučić i Tači – (etničko) „razgraničenje“, odnosno „korekcija granica“. Iz arhive objavljujemo šta je New York Times 2003. pisao, upravo o ovom igumanu. Srpskom svešteniku nezavisnog uma sa Kosova sada ne veruje ni jedna strana New York Times 2003: Kada je otac Sava Janjić tokom devedesetih istupio preko ranga Srpske pravoslavne crkve kako bi osudio ofanzivu Srbije na albanski narod na Kosovu, njegovi sunarodnici su ga proglasili za izdajnika kojeg plaća Centralna obaveštajna agencija. Sada je optužen za širenje srpske nacionalističke propagande koja je potpirivala deceniju ratova na Balkanu. Značajne ličnosti među kosovskim Albancima sumnjaju da on radi za srpske obaveštajne službe. Za međunarodne zvaničnike, koji upravljaju ovom južnom srpskom pokrajinom od kada je NATO 1999. godine proterao snage Slobodana Miloševića, otac Sava je branilac nekooperativnog cepidlačenja koje karakteriše odnos Beograda prema njima. Ali sa tačke gledišta ovog igumana, jedina stvar koja se promenila je prijemčivost spoljnog sveta na poruku koju šalje iz izolovanog dečanskog manastira iz 14. veka. “Moj prioritet je oduvek bila odbrana ljudskih prava,” rekao je monah sa naočarama na licu, sedeći za kompjuterskom tastaturom koja mu služi kao govornica, zahvaljujući brzoj satelitskoj Internet vezi: “Zato smo u ovom manastiru zaštitili 200 albanskih civila od Miloševićeve policije i hranili mnoge porodice koje su patile tokom rata.” Po mišljenju oca Save, svet jednostavno ne interesuju posleratne patnje kosovskih Srba. Više od 200.000 njih je pobeglo nakon što je borba pre više od tri godine prestala, kada je oteto ili ubijeno oko 2.500 Srba kao odmazda za hiljade smrtnih slučajeva nad Albancima tokom rata. Osim delića teritorije na severu, na granici sa Srbijom, većina Srba koji su ostali na ovom području, koje se smatra srcem srednjevekovnog srpskog carstva, živi u razbacanim enklavama kojim, kako bi sprečili osvetničke napade, patroliraju mirovne snage NATO-a. “Hiljade kuća, crkava, spomenika kulture i groblja su uništili albanski ekstremisti, ne za vreme rata, ili tokom vladavine balkanskog diktatora, već u prisustvu misije Ujedinjenih nacija i NATO-a” – tridesetsedmogodišnji otac Sava nedavno je napisao na društvenim mrežama. Sutradan je napadnut na stranicama vodećih kosovskih albanskih novina „Koha Ditore“. “Prema ovom Srbinu, koji ima uticaj na mišljenje javnog mnjenja na zapadu, svi su krivi, osim njegovih zemljaka sa Kosova,” rekao je kolumnista ovog lista Adriatik Keljmendi: “Srbi na Kosovu ne rade ništa kako bi dokazali da oni više nisu ti koji su ubijali i uništavali sve što je pripadalo njihovim albanskim susedima.” Otac Sava uviđa teškoće u borbi protiv ekstremizma koji često karakteriše politiku – na i o Kosovu. “To je poput dijaloga gluvih,” rekao je on, dodirujući tanku kestenjastu bradu: “Albanci kažu da Pravoslavna crkva želi da vrati srpsku kontrolu nad Kosovom. U međuvremenu, albanski ekstremisti uništavaju crkve kako bi uklonili kolektivni fokus kojim bi se Srbi privukli da se vrate.” Problem, prema njegovom mišljenju, leži u sukobu identiteta koji se već godinama krčka. Koliko god obični kosovski Albanci govorili da su voljni da prihvate prisustvo srpske manjine, Sava tvrdi da oni manastire, poput onog u kom je, vide kao pretnju, jer predstavljaju istorijsku vezu Srba sa ovom zemljom. “Mi smo trn u oku priče na kojoj Albanci grade svoj nacionalni identitet,” rekao je: „Priča u kojoj su nakon Adama i Eve samo Albanci živeli ovde, a svi koji su došli nakon njih su uljezi.“ Izvor: Kossev View full Странице

Tamna strana Nemačke: Kako se "bacaju" milijarde Nemačka je najmoćnija i ekonomski najvažnija članica EU, u koju su proteklih godina otišle da žive desetine hiljada građana Hrvatske u potrazi za poslom. O nemačkoj organizovanosti, poštovanju pravila, radinosti, sposobnosti i efikasnosti se odavno stvaraju mitovi, no realnost je naravno kompleksnija. To pokazuju i tri primera velikih građevinsko-saobraćajnih projekata koji pokazuju da i Nemci mogu biti jednako nesposobni kao Hrvati. Reč je o projektima koji su se pokazali traljavo isplaniranima, koji su izazvali bes građana, probili razne rokove i ispali mnogo skuplji nego što se na početku njihove realizacije predviđalo. S obzirom na to da se Hrvatska ponovo sprema za pokušaj izgradnje Pelješkog mosta, najvećeg i najizazovnijeg građevinsko-saobraćajnog projekta još od povezivanja Zagreba i Splita autoputem, preporučljivo je podsetiti se kako i jedna neuporedivo funkcionalnija država i mnogo uspešnije društvo može dobre početne ideje pretvoriti u rupe bez dna. Ključna razlika - u Nemačkoj nema "trostrukog krečenja" Ipak, treba odmah naglasiti da i u slučajevima triju velikih ovovekovnih projekata koji su se u Nemačkoj pretvorili u problem i skandale - a to su velika podzemna stanica Štutgart 21, novi berlinski aerodrom BER i nedavno konačno otvorena železnička linija koja povezuje Berlin i Minhen - postoji jedna ključna razlika u odnosu na Hrvatsku. A to je da nastali problemi nisu uključivali političku korupciju, izvlačenje javnog novca u stranačke ili privatne džepove ni za Hrvatsku paradigmatsko “trostruko krečenje”. Svaka od ove tri priče pokazuje da stara izreka o putu u paklu koji je popločan dobrim namerama i dalje vredi, ali i da u nemačkom društvu i prevladavajućem mentalitetu nema mesta za mito i korupciju koji zasad neizbežno prate slične ili ekvivalentne projekte u Hrvatskoj. Podzemna stanica Štutgart 21 Štutgarta koji su ga na gradskom referendumu odbili podržati. Ali, Deutsche Bahn, odnosno Nemačke željeznice su se ipak odlučile na to da glavna železnička stanica u Štutgartu, koja je bila važno prometno čvorište, pretvore u ogromnu podzemnu stanicu, a za to su imale podršku pokrajine, nemačke savezne vlade i EU. Svi navedeni učestvovali su u finansiranju ovog megaprojekta čija je izgradnja započela 2010., i to uprkos višemesečnim masovnim protestima građana, koje je naročito smetalo što je u procesu izgradnje trebalo poseći jedan mali park. Demonstracije su u jednom trenutku eskalirale u otvorene sukobe s policijom, a jedan je protestant izgubi vid nakon što ga je policijski šmrk za rasterivanje gomile pogodio iz velike blizine u lice. Na početku planiranja procenjivalo se da će sve koštati, 2,7 milijardi evra, na početku gradnje je pak predviđeni budžet za Štutgart 21 iznosio oko 4 milijarde evra, no sada se računa kako bi konačna cena mogla iznositi i 10 milijardi evra. Budžet od 4 milijarde probijen je nakon nekoliko godina, pa se onda računalo da bi sve zajedno trebalo koštati 6,5 milijardi. I taj je budžet u međuvremenu nedovoljan, pa je najnoviji izračunat na 7,9 milijardi evra po optimističnoj proceni, dok pesimisti predviđaju već spomenutih 10 milijardi. Zasad su pesimisti u pravu, o čemu svedoči i da se otvaranje nove stanice planiralo za 2021. godinu, no u međuvremenu je pomereno za 2024. “Ako i tada”, sarkastično navodi Der Spiegel koji piše da “na najvećoj baušteli u Nemačkoj već godinama ništa ne ide po planu”. Kao najveći problem navodi se da u razvoju projekta nisu učestvovali inženjeri građevine nego većinom arhitekti i političari, te se pokazalo da je mnogo onoga što je zamišljeno na papiru u praksi neizvedivo. Iako kritičari ovog “projekta veka” zahtevaju da se odmah zaustavi gradnja jer će, kažu, troškovi samo još više rasti, a nude i alternativni saobraćajni plan, Deutsche Bahn i ostali ne odustaju. Jednostavno je već previše novaca potrošeno, previše iskopano, posečeno i izbetonirano da bi se odustalo. 2024. godine ćemo znati je li se sve to isplatilo i hoće li Štutgart 21 tada konačno biti završen. U ovom trenutku niko nije stopostotno siguran u to. Novi berlinski aerodrom BER Glavni grad Nemačke ima dva prilično mala aerodroma, Tegel, koji se nalazio na severu grada i smešten je unutar stambene zone, te južni Schönefeld. Nakon ujedinjenja i preseljenja institucija iz Bona u Berlin počelo se razmišljati kako bi Berlin trebalo da dobije jedan odgovarajuće veliki i monumentalni aerodrom, te su se na zajedničku gradnju odlučili grad Berlin i okolna savezna pokrajina Brandenburg. BER - kako glasi skraćenica novog aerodroma - trebao je da bude još jedan simbol uspona Berlina među najvažnije gradove sveta nakon decenija podijeljenosti, no cela se stvar pretvorila u neverovatan fijasko o kojemu se Nemci s gorčinom šale kada se hvali njihova nacionalna efikasnost. Na planiranje BER-a potrošeno je 15 godina i gradnja je konačno započela 2006. godine na lokaciji nedaleko od Schönefelda i 18 kilometara od centra grada. Otvaranje je bilo predviđeno za 2012. godinu, a u međuvremenu se planira kako bi se deo aerodroma - i to bez glavnog terminala - mogao otvoriti 2020. Na početku je planiran budžet od 2,8 milijardi evra, ali već do 2012. potrošeno je 4,3 milijarde evra. U ovom trenutku je na gradnju BER-a potrošeno 5,4 milijuna evra, a predviđa se da treba još 2,2 milijarde evra da se projekt dovrši i ceo aerodrom postane funkcionalan. U jednom trenutku je projektu pretio i bankrot, pa je nemačka vlada morala da garantuje u Briselu za finansiranje u iznosu od 2,2 milijarde evra u avgustu prošle godine. Deutsche Bahn pak preti tužbom zbog izgrađene podzemne stanice koja se već godinama ne koristi jer aerodrom ne radi. O svim pogreškama koje su napravljene tokom višegodišnje gradnje BER-a mogla bi se napisati knjiga, pa ćemo izdvojiti samo one najluđe. Izgrađeni protivpožarni sistem nije napravljen prema planovima i nije funkcionalan pa nije mogao da dobije upotrebnu dozvolu. U jednom trenutku pokazalo se i da sistem rasvete ne funkcioniše kako treba te da je loše isprogramiran - nakon što je tokom velikog testa uključena sva rasveta na aerodromu, danima se nije mogla isključiti! Čak ni električna vrata na ulazu u BER nisu funkcionirala kako treba na testovima. U ovom trenutku se pregršt toga treba popraviti, najvažniji delovi aerodroma nemaju upotrebne dozvole, a delomično otvaranje 2020. je naravno upitno. Povrh svega, postoje i planovi da se pored dve završene piste gradi i treća, iako još ni jedna nije u funkciji. Brza pruga Berlin - Minhen Pre nekoliko dana je uz veliku pompu otvorena i uz prisustvo kancelarke Angele Merkel inaugursrsna važna železnička veza, uspostavljena vozom velikih brzina, između Minhena i Berlina. Reč je o projektu čija je realizacija trajala dve decenije i stajala deset milijardi evra. Čelnik Deutsche Bahna Richard Lutz pretenciozno je izjavio da se ovom vezom "otvara novo poglavlje u istoriji nemačkih željeznica". Voz velikih brzina, na liniji dugoj 623 km, trebao bi da skrati vreme putovanja sa šest na četiri sata te udvostručiti broj putnika između glavne nemačke južne i severne metropole. Deutsche Bahn navodi da očekuje 3,6 miliona putnika svake godine. No, rad na ovom projektu nije gotov, a vrlo brzo pokazalo se da sve ne funkcioniše kako treba. Već dva dana kasnije superbrzi voz iz Berlina za Minhen kasnio je dva sata, a nemački mediji u međuvremenu izveštavaju o svakodnevnim problemima na nedavno otvorenoj liniji. Postoje problemi sa sigurnosnim sistemom, kao i svakodnevni tehnički problemi. Jedan je voz tako ostao sat vremena zaglavljen na pruzi, a postoje problem i oko reda vožnje i usklađivanja celog železničkog prometa s potrebama superbrzog voza. Već tokom prvog službenog radnog dana linije pruga je kod Ingolstadta zbog tehničkih problema morala biti zatvorena šest sati. Nemački mediji ističu da je ceo projekat loše isplaniran jer, iako je putovanje između Berlina i Minhena skraćeno sa šest na četiri sata, postojale su razne mogućnosti da ono traje još kraće. Takođe, francuski i japanski vozovi istu udaljenost pređu brže nego ovaj najbrži voz Deutsche Bahna te saobraćajni stručnjaci smatraju da bi se put mogao skratiti i na samo tri sata, čime bi se mnogim putnicima isplatilo izabrati voz umesto aviona na relaciji Berlin – Minhen. Der Spiegel piše da je ovo "paradni primer lošeg saobraćajnog planiranja u Nemačkoj i žrtvovanja najboljeg rešenja zbog interesa različitih saveznih pokrajina", zbog čega je pruga ispala najmanje stotinak kilometara duža nego što je bilo moguće. Povrh toga, novom linijom neće moći voziti teretni vozovi, što značajno umanjuje njenu profitabilnost. Naravno, iz hrvatske se perspektive ono što nemačkim medijima izgleda kao debakl i u javnosti se osuđuje kao katastrofalna nesposobnost nadležnih i dalje čini kao nedosanjani san, s obzirom na (ne)funkcioniranje Hrvatskih železnica, dugove autoputeva i opšti HDZ-ovski način upravljanja državom i kapitalnim projektima. železnica, dugove autoputeva i opšti HDZ-ovski način upravljanja državom i kapitalnim projektima. B92

Na društvenim mrežama u Srbiji, ali i u zemljama regiona, hara sve više "internet predatora" čije su žrtve deca. Među njima je i gomila pedofila koji decu mame na razne lokacije a onda ih seksualno zlostavljaju, ucenjuju... Situacija je alarmantna budući da "internet predatori" ne deluju samo na teritoriji Srbije, niti napadaju samo decu iz Srbije, upozorava sagovornik portala MONDO, osnivač neprofitne organizacije Borba protiv pedofilije Filip Sič. BRUTALNA REALNOST Ekspanzijom društvenih mreža kako u svetu, tako i u regionu Jugoistočne Evrope, proširila se i mreža manijaka, pedofila, i drugih potencijalno opasnih ljudi. Jedan od takvih primera suFacebook grupe za druženje i upoznavanje koje imaju na hiljade članova iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, a u okviru kojih se razmenjuje pornografski sadržaj s maloletnim osobama.Nedavno je jedna takva grupa uznemirila čitav region - pre svega zbog gnusnih komentara koji su se odnosili na seks roditelja i dece, ili seks s maloletnicima. Članovi grupa za druženje i upoznavanje, u kojima ima i onih s pravim Facebook profilima, često pozivaju druge članove na pedofiliju i seksualno zlostavljanje mlađih.KO SU SRPSKI LOVCI NA PEDOFILE?Kao odgovor na izopačene grupe i sve učestaliju pojavu "internet predatora", u Srbiji je osnovana neprofitna organizacija Borba protiv pedofilije koja za cilj ima da proširi svest javnosti o opasnostima koje prete deci i upozori roditelje i nadležne organe na potencijalne pretnje, ali na jedan sasvim drugačiji način...Grupa ljudi okupljena oko te organizacije već nekoliko meseci "raskrinkava" potencijalno opasne muškarce i objavljuje njihove fotografije i prepiske pornografskog sadržaja koje su razmenili s "diverzijom" (13-godišnjom devojčicom - iza čijeg profila se nalazi tim Borbe protiv pedofilije).Za par meseci rada susreli su se sa jezivim sadržajima koji su razmenjeni na Facebook profilima ljudi koji su potencijalna pretnja i navodne devojčice - "diverzije". OPASNO: "Sajber jazbine" stigle i u Srbiju Pročitajte samo neke od strašnih primera u kojima možete videti šta "internet predatori" pišu 13-godišnjoj devojčici ne znajući da se iza njenog profila nalazi tim ljudi okupljen u organizaciju Borba protiv pedofilije:"Jel bi 'tela da budemo goli... Pa 'teo bi da te vidim golu i da te mazim", "Voleo bi ako bi 'tela i malo ovog da ti stavim", "Da li bi probala nešto novo, u gu**", "Voliš li incest... obriši poruke da ti tata ne vidi"... Kao dodatak porukama punih seksualnog sadržaja muškarci "diverziji" šalju fotografije i svog polnog organa, i zahtevaju od deteta da im pošalje fotografiju sebe, ili da uključe kameru i skinu odeću...I tako iz dana u dan na Facebook profil 13-godišnje devojčice pristiže sve više ovakvih poruka... 1 / 5 Izvor: Printscreen/Borba protiv pedofilije/FB Tim ljudi iz organizacije Borba protiv pedofilije nakon prikupljenog materijala isti javno objavljuje na svojoj zvaničnoj Facebook stranici, kao i fotografije pornografske sadržine koje su muškarci slali devojčici. Materijal, kako kaže Sič, prosleđuju policijskim inspektorima. Naš sagovornik kaže da grupe za upoznavanjekojih na ovim prostorima ima više stotina, ako ne i hiljada, u kojima se najčešće mogu sresti potencijalno opasne osobe, obuhvataju ceo Balkan što je alarmantan podatak."Računajte na 500.000+ članova. U svakoj grupi smo u proseku naišli na više od četrdeset predatora od kojih je većina konstantno aktivna. Rušenjem samo jedne grupe smo centru za Visoko-tehnološki kriminal predali spisak od 500+ aktivnih članova ujedno sa dokaznim materijalom. Iste članove srećemo kao administratore grupa namenjenih isključivo za druženje omladine na Facebook-u", objasnio je Sič.Alarmantna je i činjenica da se u takvim grupamanalaze ljudi svih mogućih profesija, pa i državnih intutucija, kao što su vojska i policija, predstavljajući se maloletnim devojčicamasa svog pravog Facebook naloga, na kojima se vidi njihova prava fotografija, tražeći da se upoznaju i razmenjuju pornografske sadržaje. Ono što je takođe uznemirujuće je i činjenica da su te osobe sklone da preplaše i ucene dete do te mere da se ono neće ni obratiti roditeljima. "Nije tajna da smo nailazili na predatore skoro svih mogućih profesija. Pomenute osobe u velikom broju slučajeva nemaju granice. Bilo je primera gde se predlagao dogovor za odlazak automobilom, po savetu dotičnog - 50 metara od škole da ga ne vide kamere i školsko obezbeđenje. U daljim slučajevima su osobe već preputovale stotine kilometara da bi se našle sa 'diverzijom'. Sledeći primer je osoba koja je nudila smeštaj u hotelu. Jedan pojedinac je bio spreman i da doputuje na ličnu adresu 'diverzije", kaže Sič. Predatori se neretko koriste Facebook profilima predstavljajući se i kao deca, odnosno vršnjaci potencijalne žrtve."PREPISKE STIŽU LIČNO DO INSPEKTORA" Filip Sič kaže da neprimerne objave i prepiske lično predaju inspektorima na uvid ili ih prosleđuju višim nadležnim organima. MONDO je kontaktirao i Ministarstvo unutrašnjih poslova ovim povodom, ali do objave teksta nismo dobili njihov odgovor."Trudimo se da im olakšamo (policiji) posao prikupljanjem ne tako lako pristupnih informacija. Primera radi, pravi identitet jedne osobe smo zajednički uspeli utvrditi preko tablica poljoprivredne mehanizacije na fotografiji koja je bila postavljena na profilu prijatelja dotičnog. Gajimo zdrav odnos sa inspektorima koje znamo duže vremena i u koje imamo poverenja. Ishod reakcije dežurnih zavisi od provere kriminalne prošlosti prijavljene osobe, jer u našim situacijama nema oštećenih", kaže Sič. MRAČNA STATISTIKA Prema rezultatima ranije sprovedene kampanje "IT karavan 02" čak 11 odsto roditelja naglasilo je da su njihova deca putem interneta dolazila u kontakt sa nepoznatim ljudima. Oko 30 odsto njih reklo da su njihova deca bila izložena nekim neprimerenim sadržajima na internetu. Takođe, 11 odsto dece bilo je žrtva vršnjačkog nasilja, a samo 17 odsto roditelja smatra da poseduje digitalne kompetencije koje im omogućuju da na neki način zaštite svoje dete, ili primene mere zaštite. A zašto nema oštećenih?Nema ih zato što se pravi "kontakt" nije desio (nije bilo susreta muškarca i "diverzije"), i zato što se iza profila 13-godišnje devojčice nalazi tim ljudi, a ne devojčica. U svakom slučaju, materijal i prepiske se prosleđuju inspektorima, a Sič tvrdi, da nijedna prijavljena osoba neće izbeći pažnju i dalji nadzor viših organa. Sič se nada da će se saradnja s policijom još učvrstiti, a za to im je pre svega neophodno poverenje građana, ali i finansijska podrška.ŠTA KAD SE DESI KONTAKT? Ukoliko pretnja ostvari kontakt s detetom i pošalje mu eksplicitan materijal potrebno je što pre stupiti u kontakt sa policijom i dežurnim inspektorima, predati službenu izjavu i zatražiti veštačenje uređaja. Sledeću odluku donosi tužilaštvo. Svaki roditelji mora da bude upoznat s aktivnostima svog deteta na društvenim mrežama kako ga ne bi zgrabile kandže potencijalno opasnih muškaraca koji vrebaju. Da li ste ZA DOŽIVOTNU ROBIJU ubicama dece? "Može se podesiti zabrana pristupanja i dodavanja od strane drugih osoba u neželjene grupe, takođe je moguće zabraniti nepozatim osobama mogućnost stupanja u kontakt. Na raspolaganju su mnogobrojne aplikacije kojima roditelji mogu nadgledati aktivnosti detetovog profila od kojih smo izabrane i objavili", ukazao je Sič. Foto: MONDO/Mario Milojević EVO KAKO JE PEDOFIL IZ ĆUPRIJE MAMIO DECU Podsećamo vas na priču o hapšenju pedofila iz Ćuprije koji je mamio decu preko Facebooka, i dovijao se na sve moguće načine da kontaktira žrtve, iako mu je Facebook gasio naloge.Osumnjičeni S. R. (40) iz Ćuprije je na društvenoj mreži Facebook kreirao profil pod lažnim imenom "Ivan Petrović"’ i lažnom profilnom fotografijom, predstavljajući se kao dete starosti 13 godina stupao u kontakt sa maloletnim osobama. U tim kontaktima pisao im je da ima starijeg druga koji ga vodi u lov i ribolov i koji mu ispunjava sve želje, ali da za uzvrat vrši sa njim nedozvoljene polne radnje. Zatim bi nagovarao decu da upoznaju njegovog druga i da zajedno idu u lov i ribolov, ali da i oni moraju učestvovati u seksualnim radnjama. Kada bi stekao poverenje deteta putem lažnog profila "Ivan Petrović", osumnjičeni S.R. bi zatim slao deci zahtev za prijateljstvo sa svog pravog profila i predstavljao se kao Ivanov stariji drug. Na tom profilu osumnjičeni je imao svoju pravu profilnu fotografiju, potom bi u porukama govorio da je "Ivan" malo dosadan i da će nekada ići i sami bez njega na pecanje. Horor priča: Kako je pedofil iz Ćuprije mamio decu Predlagao je da dete dođe u Ćupriju, a potom idu u njegovu vikendicu, a da će ga kasnije odvesti kući. Osumnjičeni je sa oba profila tražio da dete slika svoj polni organ i pošalje mu fotografiju.Kompanija Facebook je suspendovala profil "Ivan Petrović" koji je kreiran i stvarni profil osumnjičenog S.R. nakon čega je osumnjičeni otvorio novi lažni profil pod nazivom "Igor Ristić“. Sa tog profila kontaktirao je decu sa kojima je već bio u kontaktu sa svog stvarnog i lažnog profila "Igor Petrović", pod izgovorom da mu je virus ugasio profile i da je to on i da želi da nastavi dopisivanje. Na novom lažnom profilu "Igor Ristić" imao je oko 59 prijatelja i veći broj su deca.ARMAGEDON, ARES.... Foto: Mondo/ Goran Sivačkiilustracija Srpska policija u saradnji s odeljenjem za Visoko-tehnološki kriminal godinama se bavi otkrivanjem pedofila i osumnjičenih za dečju pornografiju. Od početka akcije "Armagedon" 2010. godine do sada podneto je više od 170 krivičnih prijava protiv "internet predatora" i osumnjičenih koji se bave dečjom porongrafijom. U nastavku "Armagedona" policija je nedavno uhapsila i jednog 54-godišnjeg muškarca koji je u posedu imao 25 gigabajta dečije pornografije, video materijala i fotografija. U policijskoj akciji Ares koja se odigrala jula ove godine policija je uhapsila 360 osoba, od kojih se više njih sumnjiči za pedofiliju i dečju pornografiju. Foto: MONDO/Mario Milojević Deco, roditelji, PROČITAJTE OVO, važno je! PREPORUKE (FACEBOOK, INSTAGRAM) - Nikako ne objavljivati javno svoje lične podatke kao što su adresa, broj telefona, škola koja se pohađa, i druge lične informacije...- Fotografije koje se objavljuju moraju da budu zaključane, nikako javno dostupne- Ne prihvatati za prijatelje nepoznate osobe- Ukoliko dete prihvati poziv za prijateljstvo, a ta osoba počne da zadire u intimu ili stvara neprijatna osećanja, odmah prekinuti kontakt i obratiti se policiji. Извор текст и слике http://mondo.rs/a1049965/Info/Drustvo/Pedofili-na-internetu-Borba-protiv-pedofilije.html