Претражи Живе Речи Утехе

Pulmolog i osnivač pokreta "Za sve moje ljude" dr Dejan Žujović i anesteziolog i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije dr Rade Panić kritikovali su u emisiji 360 stepeni epidemiloga Predraga Kona zbog izjave da su se lekari zaražavali u pauzama za kafu, i ocenili su da ga "oni ne smatraju više kolegom", kao i da on ne sme sa njima da se suoči u medijima, iako ga oni stalno pozivaju. "Sram ga bilo, i obećavam da će sigurno odgovarati za ovo", istakao je Panić. Žujović je naveo da je dobio svojevrsni odmor, jer u najvećoj improvizovanoj kovid bolnici u Beogradu „nije tolika gužva“. „U Areni ima prilično slobodnih mesta, svi pacijenti se nalaze u donjem delu i mislim da to ide ka zatvaranju lagano. Ja sam tamo radio par dana i juče sam dobio informaciju da više ne dolazim. Sa obrazloženjem da baš i nije tolika gužva i da mogu da odmorim. Recimo da sam dobio odmor“, naveo je Žujović. Panić navodi da je radio u crvenoj zoni od 6. novembra kada je u Kraljevu otvorena kovid bolnica, pa do do 31. decembra. On je rekao da je odnos preminulih doktora prema medicinskim sestrama i tehničarima dva prema jedan, kao i da je broj preminulih zdravstvenih radnika premašio 100. Komentarišući izjavu Predraga Kona o zaražavanju lekara tokom kafe pauza, Žujović je ironično prokomentarisao da on Kona „potpuno razume“, kao i da ima „beskrajnu ljubav prema njemu“. Žujović podseća da na početku epidemije mnogi lekari nisu ni imali zaštitnu opremu, kao i da je predsednik Aleksandar Vučić bez ikakve analize i saveta nabavljao respiratore, a da se prava cena nije do sada saznala. „Samo mora da bude svestan težine svake reči koje izgovori. U trenutku sam i ja veoma burno reagovao i nije mi bilo dobro kada sam to pročitao. A onda sam proverio celu priču, i novinarka koja je uradila intervju je veliki profesionalac, i sigurno se ne bi desilo da se objavi nešto što nije bilo rečeno u intervjuu. On je to rekao. Objavljen je i audio zapis i od reči do reči je to rekao. I to je možda posledica neznanja“, kaže on. Žujović smatra da je jedan od osnovinih problema našeg društva nekompetencija ljudi koji rade neke rukovodeće poslove, kao i da je izjava Kona odraz toga. „Da je kolega barem jednom ušao u crvenu zonu znao bi da ljudi koji su u skafanderima ne da ne piju ni kafu, već ne piju ni vodu. Ne jedu ništa, niti idu u toalet za to vreme koje su u crvenoj zoni. Mislim da je to poprilično maliciozno rečeno, ili da je u ovom sistemu jedino važno da se kaže da doktor nije zaražen iznad bolesničkog kreveta. To bi onda bio poraz za sistem, sistem bi pokazao svoju pogrešivost“, rekao je Žujović. „Ako dobro pogledate i analizirate, najvažnije je da se dokaže da lekar ili medicinska sestra nisu zaraženi na svom radnom mestu“, naglašava on. Izvor: N1 Pored toga, prema njegovim rečima, navodi i da se ne vodi kontrola kontakata. Kaže da je taj posao na početku pandemije, za vreme policisjkog časa u našoj zemlji, radila policija, dok sada nema dovoljno epidemiologa da bi se vodila takva provera. „Kada on (Kon) tako kaže mora da bude svestan da je sa nama lekarima raskrstio za ‘vijek vjekova’. On nije više naš kolega. On je naš bivši kolega“, istakao je Žujović i dodao da je Kon svojim izjavama uvredio njega i njegove kolege. Panić dodaje da je njegovo mišljenje da bi epidemiologa Kona trebalo staviti na „stolicu gde bi mu se sudilo“. „Ono što Sindikat lekara i farmaceuta priča od samog početka je da je organizacija potpuno zakazala. I ovo je posledica onoga što se dešavalo u poslednjih 20 godina sa zdravstvom. Mi smo još pre tri godine tražili ostavku ministra Lončara, a onda smo se obraćali onima iznad njega“, kaže Panić. On se slaže sa Žujevićem vezano za Kona, i objašnjava da su ga kolege pitale kako će od sada da se obraćaju čuvenom epidemiologu, jer „on više nije njihov kolega“. „Ja sam ga u prošlosti branio, i nailazio sam na osudu ostalih kolega… Mnogo je dr Kon rekao u toj svojoj izjavi. Ja sam je više puta slušao, hteo sam da vidim šta je bila zaista namera. U toj izjavi nema ništa što može da se pozove na epidemiološku nauku, na protokole, niti ima išta što je odbrana zdravstvenih radnika. Na našim viber grupama u poslednjih nekoliko nedelja se samo piše o kolegama koji su umrli. Dokle više“, zapitao je Panić. „Kon je u svojoj izjavi mnogo šta rekao, da su se lekari zaražavali van posla, pozivao i na crvene zone kao i da stomatolozi nisu u opasnosti, jer oni ne ulaze u crvene zone“, kaže on i dodaje da lekarima koji tako misle“ diplome ne vrede ni „pišljivog boba“, i pozvao je sve njih da ga tuže zbog toga. „Dešava se zaista humanitarna katastrofa, od one koja je bila u Novom Pazaru, do onoga da ćemo tek otkriti koliko je zaista bilo novoobolelih i preminulih, kako građana, tako i zdravstvenih radnika“, rekao je vidno potreseni Panić. On je rekao da su doktori koji su u penziji primorani da rade, kako bi mogli da prežive i obezbede egzistenciju. Objasnio je i da su stomatolozi veoma ugroženi, jer im je potrebno od sedam do deset minuta za pregled i da postoji velika šansa za zaražavanjem. „Šta doktor Kon ne zna? Zašto se pravi lud i na nacionalnim frekvencijama imamo stalno obmanjivanje i sve to moramo da demantujemo umesto da se bavimo svojim poslom“, upitao je Panić. On je obećao da će on i sindikat koji predstavlja raditi na tome da se dođe do tačnih brojki o obolelima i preminulima. Takođe, istakao je i da će se otkriti „zašto su stradali lekari, ali i građani“. Izvor: N1 „Doktor Kon već pet puta odbija da gostuje sa mnom u emisiji. On zna da raspolažem sa činjenicama i sa iskustvom, znam šta se dešava na terenu, a on to ne zna. Ispostaviće se da sve mere koje su doneli nisu na osnovu činjenica i na osnovu onoga što se dešava na terenu“, naglasio je predsednik Sindikata lekara i farmaceuta. On je napomenuo da dr Kon nije jedini krivac zbog ove situacije, kao i da je kriv kompletan Krizni štab. Žujović ocenjuje da nema dijaloga sa članovima Kriznog štaba jer „nema dijaloga u apsolutizmu“ i dodaje da je u takvom sistemu „dijalog odraz slabosti“. „Kakav dijalog, kakva razmena mišljenja, to ne postoji u njihovom koordinantnom sistemu. U apsolutizmu postoji samo jedna reč, jedna misao, i jedna istina. Mi smo kao društvo jednostavno još nezreli za demokratiju, za pravo da imaš svoje mišljenje. Mi smo deca apsolutizma“, smatra Žujović. Komentarišući da li će se nekada doći do istinitih podataka o mnogim cenama za vreme pandemije, Panić kaže da je očigledno da bi za nešto tako moralo doći do promene vlasti. „Od samog početka ova priča je bila biznis i politika, i ništa više. Balans između rejtinga i profita. Sve vidimo šta se dešava, i jednog dana ćemo podvući crtu kao u kafani i napraviti saldo. Nemojte misliti da to neće da se desi“, podvlači Žujović. Panić je govoreći o pravom razlogu zaražavanja lekara i medicinskog osoblja rekao da se to „iz aviona vidi“. „Pod jedan, nije bilo zaštitne opreme, morali smo da izlazimo i pregledamo pacijente zato što je neko govorio da ne postoji virus. U klinici Laza Lazarević je kažnjen psihijatar zato što je nosio svoju masku. Donosili smo ih od kuće da bi smo se zaštitili. Dalje, jedina smo zemlja koja je imala drugi talas. Naši radnici i lekari nisu imali pauzu. Pored toga, primali smo pacijente u zelenoj zoni, naše kolege nisu bile zaštićene… Mnogo toga nije bilo dobro. Mešali su se i ukrštali putevi crvene i čiste zone. Najbitnije je da je 13 do 15 odsto medicinskog osoblja falilo pre epidemije, a predlagali smo da se svi nezaposleni medicinski radnici sa Biroa za nezaposlene“, kaže Panić. On navodi i da su se u toku krize, neki pacijenti „veštački“ otpuštali da bi se napravila prazna mesta u bolnicama, kao i da su se testovi kojima su se građani testirali pokazali kao nepouzdani. Izvor: N1 „Zašto doktor Kon nije pomenuo, da uzmemo situaciju da su se zdravstveni radnici razboleli i van bolnice, razboleli su se zbog velikog broja koji se kretao oko njih. A doktor Kon se nije setio da su se kolege iz crvenih zona vraćale svojim kućama, svojim porodica, svojoj deci, svojim starima. Pa, sram ga bilo, i obećavam da će sigurno odgovarati za ovo, verujte. Sram ga bilo što se nije setio ničega što je epidemiološki“, emotivno je poručio Panić i ispričao kako je sam morao da pomogne svojoj majci, koja je, nažalost, preminula. „Meni je majka umrla. Tri sata sam proveo zbrinjavajući je, zato što nijedna Hitna pomoć nije mogla da dođe ni iz Čačka, ni iz Kraljeva. Sam sam je intubirao, zato što su kolege zauzete lečenjem pacijenata, jer nas nema dovoljno. Kako to niko ne razume? Zašto je 2300 lekara na Zavodu? Zašto ovog trenutka nisu primljeni svi? Za „Batajnicu“ su tražili 80 anesteziologa. Pa odakle 80 anesteziologa? Pa ne beru nas na krušci… Mnogo sam uzbuđen i mnogo sam ljut, jer ovo više nema smisla. Razumite, celo okruženje nema taj broj zaraženih i preminulih zdravstvenih radnika, a tek ćemo da saznamo koji je pravi broj“, uzbuđeno je napomenuo Panić. On je zatražio i da RTS omogući njemu ili nekom od njegovih kolega da se obrati javnosti kako bi ukazao na sve propuste. Žujović je ocenio da lekari koji su ponavljali stavove predstavnika vlasti nisu njegove kolege više, i nazvao ih je „slugama režima“. Naveo je i da će nakon preležane bolesti imati posledice do kraja života. „Ja sam truli amater u ovome svetu, ali su mi uvek birane reči. I posle meni da kaže neko da sam se zarazio dok sam pio kafu, neće moći. I jako vodim računa da njih ne povredim, jer to su moje sestre i moja braća. Jedemo isti hleb. Na šta mu liči da to tako govori? Sve ovo što nam se dešava je posledica nekompetencije ljudi. A nosim se mišlju da je njih baš i briga za takve podatke. Njih zanima gde su respiratori, i da li još nešto treba da se nabavi… Ja sam virus preležao, ja više nikada neću biti isti čovek. Moje srce sada sada radi na 30 odsto, onoga što bi trebalo da radi. Moja pluća imaju oštećenja na desnom plućnom krilu koja će ostati doživotno. Nikada se neću baviti sportom, i moram da menjam svoje modele ponašanja. Ograničen čovek u svakom pogledu“, otkrio je Žujović. Panić se osvrnuo i na preminulu kolegenicu Danijelu Gordić iz Kraljeva, koja je rođena 1974. godine. „Provela je ceo period radeći sa kovid pacijentima. Njena majka je Ružica Gordić, nefrolog. Objavila je na Fejsbuku poruku direktoru. Kada je to jutro Danijela Gordić primljena na plućno odeljenje, njen načelnik je zvo da se trasporutuje u višu ustanovu, da zahteva intenzivnije lečenje. Prethodnog dan je četiri pacijenta transportovano, pomogli su direktor i pomoćnik direktora. Tog jutra su odgovorili da nema mogućnosti da se koleginica transportuje dalje, da nemaju gde da je smeste. Nakon poziva kolega, ona je transportovana u KBC Drgaišu Mišović, gde je završila svoj život“ rekao je on. Panić je pročitao poruku koju je majka ostavila direktoru. „Sram te bilo. Ne zaslužuješ da te oslovim „kolega“, jer ti to nisi. Iza mog mrtvog deteta, stradalog od korone, stojim ja, njena tri mala deteta, suprug, rodbina i svi građani Kraljeva koje je lečila u ambulanti. Ne znam kako zoveš ambulantu, ali očigledno ti ne znaš kojim putem su išli zarazni, a kojim nezarazni pacijenti. Koliko je radio pulmolog i provodio dnevno sati na radnom mestu… Zato su ti sva tri lekara na pulmologiji zaražena, organizacija posla je na nuli, i zato ti predlažem da se povučeš sa tog radnog mesta, dok ti kolege i građani Kraljeva ne počnu suditi“, stoji u poruci koju je napisala majka preminule doktorke direktoru ZC „Studenica“ u Kraljevu. On je rekao da će zbog ovoga svi odgovarati, „uključujući onog glavnog, a svi znamo ko je to“. Panić i Žujović: Ne smatramo više Predraga Kona svojim kolegom Vesti RS.N1INFO.COM Pulmolog i osnivač pokreta "Za sve moje ljude" dr Dejan Žujović i anesteziolog i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije dr Rade Panić kritikovali su u emisiji 360 stepeni epidemiloga...

BiH će u noći sa 4. na 5. prosinac konačno preuzeti potpunu kontrolu nad nebom iznad svoje teritorije, potvrdio je direktor Agencije za pružanje usluga u zračnoj plovidbi BiH /BHANSA/ Davorin Primorac. Primorac je pojasnio da to znači da će BiH preuzeti kontrolu neba iznad 10.000 metara, koje je najfrekventije i najisplativije, navodeći da su do sada kontrolu, i ujedno veliku financijsku dobit, imale susjedne zemlje Srbija i Hrvatska. “Mi preuzimamo srednji i gornji sloj zračnog prostora, gdje se odvija više od 80 posto zračnog prometa. Na tom dijelu je najveći broj preleta i riječ je o prostoru iznad 10.000 metara visine”, rekao je Primorac za “Dnevni avaz”. On je ocijenio da je ovo važan događaj i za BiH i za BHANSA, koja je samofinancirajuća nerpofitna organizacija. “Naši troškovi bit će veći za 20 posto, ali očekujemo i značajne financijske prihode. Očekujemo 12 do 13 milijuna KM u odnosu na godinu ranije”, naveo je Primorac. Primorac je rekao da će novi kontrolori već u prosincu početi s radom, te najavio da će BHANSA uložiti višemilijunski iznos u obnovu kontrolnih tornjeva u Sarajevu, Banja Luci i Tuzli.

Zdravo, Derviše! Odavno se nismo videli, druže i kolega. Ti si mi posebno drag. Posle toliko godina, čak sedamdeset i devet, mora da ti nedostaje idila gimnazijskog školovanja. Siguran sam da žališ za hodnicima za koje te veže toliko uspomena, za jaranima iz klupe i sjajnim kolegama iz literarne družine, za dugim šetnjama od škole do kuće i večernjim satima presedenim u parku ... a tek za mirisnom kosom onih maturantkinja! I onom D.M. kojoj si posvećivao pesme, kakav li je samo ona dragulj bila! Šta je na kraju bilo sa vama? Pričaj! Eh, Derviše, šteta, i ja kažem ... klinka, pusti je. Ali ipak: ne možeš pojmiti kakvo je to vreme bilo. Za pisanje poezije kao stvoreno! Ljubavne i ... znam, znam. Ne kažem da je bilo lako. Zar ti misliš da se išta danas promenilo, molim te? Taj profesor Rakić, profesor onaj, đak ovaj ... provincija smo mi ovde, provincija i ništa drugo! Pričaj, šta ima novo kod tebe? Moram ti se pohvaliti: izdao sam zbirku pesama. Zove se "Pogledi s mosta". Sada kad pogledam, nisam nešto zadovoljan, moglo je sve to bolje: ipak su to pesme iz osnove škole! Ma, da! A ti, prvi naš pesniče? Hajde, bolan, ne budi skroman, nije to mala stvar: zamisli, u nekoj monografiji povodom recimo stotinu godina gimnazije, da piše: Derviš Pašić, prvi gimnazijalac - autor zbirke pesama. Baš ovde - ne kažem, jesmo mi provincija - ali opet, zamisli: Derviš Pašić, "Snopovi duše". Kako ti to lepo pristaje! Nikako da prežalim taj dragoceni rukopis ... Šta, zar nisi čuo? Eh, moj dobri Derviše, šta da ti kažem ... proklet smo mi narod, i ova zemlja sa nama. Izgubljena je u ratu ... ne, ne u tom ratu u kojem si ti izgubio svoj mladi život, 28. januara četres-pete, boreći se kao komesar 16. muslimanske brigade, tamo negde između Drinjače i Nove Kasabe, u nekoj četničkoj zasedi. Četrdeset godina kasnije, opet isti šljam, i ovde i tamo. Hajde, ne birni, sada si heroj! Ima još momaka i devojaka koji pišu poeziju ... Narodni heroj Mirko Filipović (FOTO: Wikipedia) Zdravo, zdravo ... Filipoviću, to si ti? E, da mi je neko pričao, ne bih verovao! Deluješ mator, ali si i dalje legenda! Opet tu nešto glumataš, još iz omladinskih dana navikao da šefuje mlađima od sebe. Pa je l' to komunizam? Neka, ako, sada si narodni heroj. Pazi, nije to zajebancija. Jesi čuo, vratili ti bistu u park! I tamo fino piše: Mirko Filipović, narodi heroj. Među Fadilom, Hamzom i Roćkom. Kakvo društvo ... Nedostaju li tebi oni tvoji? Ni ti, vidim, nisi svestan u kakvu si generaciju išao. Gavrić, Veselin, znaš ga ... i on je isto narodi heroj! A ne, njegova je bista na Ledincima, kad kreneš ka Račanskoj, sa leve strane od katoličke. Taj trg sada krasi park, odlična ćevabdžinica i veliki kružni tok. Zove se, verovao ili ne, Draže Mihailovića! Šokiran si? Šta si zinuo? Sad su svuda, isti oni! One bradonje što su te tog maja, četres ... a, četvrta je bila? ... Da, kako ne bih znao ... četres-četvrte uhvatile i predale Nemcima, a ovi te u Brčkom odrali od mučenja. A naš Mirko nikoga da oda! Zato si i streljan, posle par meseci, u Drenovcima, preko Save. Zdravo, mlade dame! Radojka, Herta ... godište sedamnaesto? Kako izgledate, nema vam ravnih. Svi se momci skupili oko vas, a samo da znaju kakve su to junakinje i buntovnice! De, dosta ... Radojka, kako je na Filozofskom, godi li ti Beograd? Molim, ti se vratila u Bijeljinu? Kao omladinka, poslali te? Čak do Sarajeva? Bez reči sam. I posle kažu, žene su za sanitet. Ko zna šta bi bilo da te ustaše nisu uhapsile septembra četres-prve i poslale u zatvor. Prebili ti i noge i ruke, pa te streljali na Vracama. Zato će te sledeće generacije gimnazijalaca zvati narodnom heroinom! Jedna škola u Bijeljini nosila je tvoje ime. Kažem, nosila. Posle su ti i bistu obezglavili, prokletnici. Sada je vraćena. A ti Herta, kako provodiš dane? Sigurno bezbrižno, jer tvoj muž beše Svetolik Gospić, veliki partizan! Čuvaju li te njegovi, u Crnjelovu, dok je on u šumi? Verujem da jesu, draga Herta, dok i tebe u julu prvog leta kad je buknuo ustanak, nisu otkrile ustaše i poslale u Jasenovac gde su te zaklali. Do devedeset druge jedna mala ulica u Bijeljini nosila je tvoje ime. Sada je više nema. Znam, ne brini, svima isto govorim ... Biste narodnih heroja u Bijeljini (FOTO: Bijeljina.live) Zdravo, bijeljinski gimnazijalci! Zdravo: Derviše, Mirko, Veseline, Herta, Radojka, Atifa, Đorđe, Envere, Vlado, Nijaze, Vukašine, Srbo, Jozefe, Fadile, Đoko, Ešefe, Sonja, Emine, Jutida. Zdravo, drugi Đoko i treći Mirko! Pozdrav za obojicu mojih imenjaka, Vojislava! Dobar dan i Vama, profesore Uglješa; poštovanje, profesore Crnjek. Profesore Lopčiću, Vaši im rukopisi pretekoše! Profesorice Zoro, zašto li nam Vas uzeše? Profesore Mačkiću, naučili ste nas etici dok ste pred mitraljeskim cevima fašističkim u Kragujevcu vikali: ,,Ja sam Srbin, a ne Hrvat iz Bosne!", bivajući čovek pre svega. Profesorice Malc i profesore Petroviću, vas je neko od vaših đaka već osvetio. Zdravo, još jednom, svima! Zdravo, dvesta šesnaestoro vas! Pozdravljam vas sa poštovanjem, jer vidim da nema ko drugi. Vi niste imali svoju Desanku Maksimović, ali krvavu bajku ste imali. Vi niste imali svog Ivana Gorana Kovačića, a krv vam beše i svetlo i tama. Vi niste imali svog Branka Ćopića, a svi ste kao orlovi rano poleteli. Gimnazijalci i gimnazijalke, profesori i profesorke: vaši vanvremenski đaci i drugovi nisu vas zaboravili. Barem ja nisam: iako vas nikada nisam ni poznavao, osećam se kao da jesam. Kako? Ja vas vidim ovde, jasno i postojano: kao što je Filip Višnjić, po kome naša gimnazija nosi ime, slepih očiju video velike istorijske događaje. Vidim vas na njenim hodnicima i njenom dvorištu, iako je ona sada u novoj zgradi i na novom mestu, iza zavesa vitkih drvoreda u Račanskoj ulici. Drvoreda zelenih krošnji i snažnih stabala, izniklih iz znoja brigada novih naraštaja, u slobodi. Razglednica s motivom bijeljinske gimnazije (ILUSTRACIJA: Preporod) I tu vas vidim, bijeljinski gimnazijalci! Vidim vaše snažne mišice i ljupka lica na zracima letnjeg sunca koje se probija kroz lišće. Leto je, vrelo ravničarsko leto, baš onakvo leto kao kada ste, sa zvukom poslednjeg zvona, umesto u parkove i na drinske plaže otišli među puške i bajonete. Kada, poput Principove, vaše sene prođu hodnicima kojim gaze nove generacije, postoji opasnost da će videti balavce koji na navijačkim majicama nose simbole pod kojima ste mučeni, vešani i klani. Postoji strepnja da će vaši duhovi šunjajući se po ključaonicama čuti govore onih profesora, apologeta vaših ubica, branitelja četništva i nedićevstva. Ali vam zato ja, u ime svih onih koji i dalje veruju u vaše ideale, kažem: kada sledećih godina u ovo letnje doba zazvoni poslednje zvono i uz ciku i lom gomila mladih pohrli ka vratima škole da se izgubi na užeglim ulicama, pod ceradama kafića i tuševima bazena; kada u večernjim satima na klupama pored opštine svaki deran bude odmeravao svoju Anu, Mariju i Ajlu - za vas, bijeljinski gimnazijalci, za sve vas, baš kao što je veliki Izet Sarajlić pevao, jer kako je pevao kao da je baš o vama pevao: večeras ćemo za vas voljeti! Vojislav DURMANOVIĆ

Osećate se preplašeno. Kao da svakog trenutka možete izgubiti razum. Kada pogledate oko sebe, vidite stvarnost koja je drugačija. Kao da to nije ono isto mesto i oni isti ljudi. A znate da jeste. Na samu pomisao, vašim telom, gotovo nalik bolu prolazi preplavljujuća panika da ludite. Da se nešto menja, ili da se vi menjate. Srce kreće da lupa, dlanovi se preznojavaju, ekstremiteti oduzimaju, i kreće osećaj koji bi se u najmanju ruku mogao opisati sledećim rečima “bezimena strava”. Kao da vas preplavljuje energija nad kojom nemate kontrolu i koja vas obuzima, i svaki trenutak osećate da je to taj trenutak kada vas mozak izdaje. I kada prodje uragan panike, ono što ostaje je izmenjena percepcija i strah da ce se taj “užas” ponoviti. Najčešće zbog svog straha, odnosno razmišljanja o tome da se panični napad nikako ne sme ponoviti, ljudi se vrlo brzo ponovo uvode u njega. I ulaze u jedan circulus vitiosus u kome se smenjuju strahovi od panike i sama panika. Ovo su sledeće misli koje nas uvode u paniku: Šta mi se to dešava!? Nešto nije u redu! Onesvestiću se! Poludeću! Gubim razum! Dobiću infarkt/šlogiraću se! Umreću! Gubim kontrolu! Međutim, nisu same misli ono što nas uvodi u napad panike već uverenja (zahtevi) da ove misli ne smemo imati: Ne smem dobiti napad panike!(Ne smem paničiti! Moram se smiriti!) Ne smem izgubiti kontrolu! (Moram se kontrolisati!) Ne mogu ovo da podnesem! Ne mogu više da izdržim! Ovo je užasno! Onog trenutka kada osoba krene da zahteva da se napadi ne događaju, ona ih upravo – pojačava!