Породица или не

[Lady Godiva]

пре 7 минута, Ђорђе Р рече

Зашто не би уложили труд да емотивно сазреју?

Зато што је то изузетно тешко. 

пре 9 минута, Ђорђе Р рече

Мислим да ти људи имају проблем, они који не желе да буду одговорни, одрасли људи. Или нису у стању да емотивно одрасту, а то је онда заостатак у развоју, поремећај.

Ако, лепо је што мислиш..

[obi-wan]

пре 3 минута, Ђорђе Р рече

Али то није природно стање. Ко живи сам, а ништа му не фали у глави, он страда и пати због тога.

Човек је биће заједнице, и ако не живи у заједници, он пати у дубини душе.

To su vec druga pitanja. Rekoh vec - mora da nadje sebi spasonosan modus, kojim ce na neki svoj nacin da bude deo zajednice. Nije cest slucaj, ali je fakat da toga ima.

[Џуманџи]

пре 16 минута, Lady Godiva рече

Мислим да људи улазе у брак и целу ту причу или зато што ето тако треба, значи утицај друштва, или зато што се осећају усамљено или се боје самоће.

Потписујем читав пост (једини са теме који сам прочитала  ). Слажем се, ваљда је то једноставно нешто што се подразумева. Не знам зашто је тако, али нисам наилазила на људе који кажу да размишљају о томе шта значи, или зашто се упуштати у брак, већ само о томе (како) да нађу некога (погодну/пожељну особу) за брак.

[Рапсоди]

пре 20 минута, Lady Godiva рече

Што ти да некога жениш/удајеш? 

То се тако каже...

[Иван ♪♫]

пре 26 минута, obi-wan рече

Porodica, odnosno brak kao njena osnova, je mesto uzrastanja u vrlini, na isti sustinski nacin kao sto je to monastvo ili pustinjastvo.

Otud, naravno, postoji samo jedan zakon Ljubavi za sve.

Kroz porodicu, tj. kroz podvig saodnosenja prema onom drugom (supruzniku), i kroz pozrtvovanost (= davanja sebe) tom drugom i deci koja (mozda) dodju, covek postepeno izlazi iz okvira svoje sebicnosti i samozivosti, sto je uvek kljucni moment uopste u hriscanskoj askezi: pobediti svoje JA. Tako brak i porodica, kad su ucrkovljeni i kad imaju vecnost kao cilj, postaju (doslovno) citava crkva u malom, tj. "domaca crkva", po recima Pavlovim. Odnosno, postaju sasud blagodati i ljubavi Bozije, mesto i zajednica spasenja.

Kad covek ne zasnuje porodicu, niti pak ode u manastir, potrebno je da nadje neki drugi nacin da uz Boziju pomoc pobedi svoju samozivost.

A od nje neizostavo boluju svi ljudi svih vremena, ona je glavna crta nase palosti.

Dobro, to meni ima smisla, iz perspektive hriscanstva. Nesto kao jedan od nacina duhovnog uzrastanja i upodobljavanja Bogu.

Samo opet moram da primetim da je to ideal. Mislim da je prakticno stanje ipak drugacije. Ljudi svoju sebicnost prenesu u brak. Naravno, treba pazljivo birati (ili se zaljube pa sta ispadne). Sta je moja poenta: zasto bas porodica? Nije zivot samo to odricanje od ega, podvig, ,,podvig" i sl. To bi bio jedan veoma mazohisticki zivot. Treba da ima sadrzaj, covek je umno bice sposobno za mnoge stvari. Mene zanima u kolikoj meri je uskracen za to u porodici

 

 

[Lady Godiva]

пре 13 минута, Ђорђе Р рече

Али то није природно стање. Ко живи сам, а ништа му не фали у глави, он страда и пати због тога.

Човек је биће заједнице, и ако не живи у заједници, он пати у дубини душе.

Човек може да живи и сам, у заједници са Богом.

[Veliki Marko]

пре 32 минута, Lady Godiva рече

Мислим да људи улазе у брак и целу ту причу или зато што ето тако треба, значи утицај друштва, или зато што се осећају усамљено или се боје самоће

Тотално нетачно,људи улазе у брак јер је то нормална ствар. Оснујеш породицу,путујете заједно,мирите се,свађате се,направите неко детенце и сва искушења и изазове који иду иуз то. 

[Снежана]

1 hour ago, Lady Godiva рече

А шта фали "слободњачком" животу за нас православне?

[obi-wan]

пре 13 минута, Иван ♪♫ рече

Samo opet moram da primetim da je to ideal. Mislim da je prakticno stanje ipak drugacije. Ljudi svoju sebicnost prenesu u brak.

Pa sta si sad ovde rek`o? 

Naravno da je na pocetku sve rovito i daleko nesavrseno, kvrgavo i bolno, zato to i jeste mesto podviga i spasenja - jer se patis i stradas da pobedis svoj ego. Zato to i jeste mala domaca crkva. Dakle, prakticno stanje sam i ja tako objasnio, samo nisi pazljivo citao.

I da budemo nacisto - jasno je da tebe nesto "zulja" porodicni zivot kao pojam, i da nekako begas od njega, i za to beganje sebi trazis opravdanje.

E sad, bilo bi dobro da na ovu temu i ti sam kazes nesto konkretno, ne samo da postavljas poluzavucena pitanja, da vidimo na cemu stojis.

[Lady Godiva]

пре 3 минута, Mali Marko рече

Тотално нетачно,људи улазе у брак јер је то нормална ствар. Оснујеш породицу,путујете заједно,мирите се,свађате се,направите неко детенце и сва искушења и изазове који иду иуз то. 

Значи ли то да је ненормално живети изван брака? И зашто је једно нормално, а друго не?

[Ђорђе Р]

пре 19 минута, Muramasa рече

Ja živim sam, pa ne patim i ne stradam.

Ти си још у пубертету, то се не рачуна :).

[Иван ♪♫]

пре 24 минута, Lady Godiva рече

Па није то нешто што се само од мушкарца очекује. И када мушкарац дође нервозан с посла и крене да боронза, жена мора да уложи напор да разуме његово понашање и његова осећања, а не да га гађа столицом у главу.

Не знам шта добију, ваљда љубав ако издрже коју деценију. 

Jeste, slazem se. Kad smo kod toga, ajde da postavim stvar iz jedne druge perspektive, postoji odredjena hijerarhija, bioloski uskovljena, gde je muskarac primarno zainteresovan za zenu, a zena primarno za decu. Zeni je muskarac potreban u tom periodu kada je ranjiva, trudnoca i odgajanje bebe, jer ne moze sama da se stara o sebi. Posle toga, muskarac joj ne treba toliko (postoje podaci da zeni seksualni nagon drasticno pada nakon sto dobije decu), narocito u danasnje vreme kada smo kao vrsta nemamo prirodne neprijatelje (osim medjusobno). Propali brakovi cesto i traju toliko. Muskarac tu postaje izdrzavaoc, radni dron (narocito na zapadu, gde na primer u kaliforniji, ako se dobro secam, postoji regulacija dozivotnog izdrzavanja). Mislim da u danasnje vreme zene imaju veliku emotivnu moc nad mužem, najvise preko dece. To je samo jedna od stvari za razmatranje iz muške perspektive.

 

Цитат

Не разумем ову другу реченицу. 

Hteo sam reći da zanemarivanje svojih potreba nije emotivna zrelost. Iz ljubavi, obaveze, da. Ali smatram da sve treba da ima jednu zdravu meru. To je ono što me na ovoj temi zanima, kolika je to porodična mera. Ne znači ni da je iko kriv, prosto neke stvari su i neizbežne, kao određen gubitak vremena za sebe. Ali u kojoj meri? Verujem da su iskustva različita. Evo Obi kaže da ništa nije izgubio. Drugi kažu da su u potpunosti izgubili vreme, i da nemaju tren odmora. Odakle tolika razlika? Ovi drugi nemaju 10-oro dece.

 

[Ђорђе Р]

пре 18 минута, Lady Godiva рече

Човек може да живи и сам, у заједници са Богом.

Мислим да се то зове прелест.

Ако човек не може да живи у заједници са људима, онда сигурно не може да живи у заједници са Богом. Јер Бог је присутан само тамо где су барем двоје спојени у Његово име.

Изузетак су монаси пустињаци, ал ваљда знаш да се често деси да ти монаси испадну из заједнице са Богом, и лако оду у прелест.

[Зосима]

Само једна битна ствар...једно је бити са неким у браку-вези,а сасвим друга прича имати децу са том истом особом...

Оно што ја примећујем,број ових првих све више расте,људи из разних разлога,хедонистичких,материјалних,емоционалних,из страха и ко зна чега још,беже од обавеза везано за децу.

Ако сад узмеш просечну српску породицу,са двоје -троје деце,тешко ту има места за путовања,проводе и зезање са драгом ти особом,обично се црнчи од јутра до сутра,виде се мало увече и тако из дана у дан...

Још ако се узме у обзир ова руина од државе Србије,стварно је подвиг узгајати децу...

Мада да не бедачим много,има заиста још увек породица за пример,од васпитања,скромности,складности а пре свега љубави,на којој једино она може и опстати!

[Иван ♪♫]

пре 30 минута, obi-wan рече

Pa sta si sad ovde rek`o? 

Naravno da je na pocetku sve rovito i daleko nesavrseno, kvrgavo i bolno, zato to i jeste mesto podviga i spasenja - jer se patis i stradas da pobedis svoj ego. Zato to i jeste mala domaca crkva. Dakle, prakticno stanje sam i ja tako objasnio, samo nisi pazljivo citao.

I da budemo nacisto - jasno je da tebe nesto "zulja" porodicni zivot kao pojam, i da nekako begas od njega, i za to beganje sebi trazis opravdanje.

E sad, bilo bi dobro da na ovu temu i ti sam kazes nesto konkretno, ne samo da postavljas poluzavucena pitanja, da vidimo na cemu stojis.

Savim je moguće da sam se nejasno izrazio i da te nisam dobro razumeo. ,,Žuljaju" me stvari kojih sam svedok. Ti govoriš o porodici sa jedne veoma uopštene pozicije, i u kontekstu cilja, dok mene ovde više interesuje praktična strana. Dakle put, a ne cilj, jer kao što si i sam rekao ima više puteva do cilja.

Dakle praktično, reci mi, koliko se ljudi uzme da bi ,,uzrastali u vrlini"? Al' realno? Ne, nego se nalože jedno na drugo, zaljube se, misle da ne mogu jedno bez drugog (iluzija), plaše se da neće naći drugog/drugu, da ne budu sami, tako je običaj, treba im redovan seks, ona zatrudni, i eto ti braka. Osim ,,uzrastanja u vrlini", s čim se u principu slažem, brak je takođe institucija kojom čovečanstvo kontroliše seks, i čime se društvo održava stabilnim.

Ako su mi pitanja nejasna, budi slobodan i traži pojašnjenja, mislio sam da sam jasan. Kao što sam već naveo: drastičan gubitak slobodnog vremena, gubitak hobija, svaki napor utrošen na porodicu, pozicija izdržavaoca i radnog drona, npr. Nije kod svakoga isto, niti mogu da predvidim svačiji sentiment, zato očekujem da ljudi iznesu svoja iskustva, ili mišljenja (nema veze ko nije u braku), da vidimo različita iskustva.