Јм. Макарије, нови старешина Привине Главе: Пушачи више неће моћи да се причешћују

[АлександраВ]

пре 3 минута, Милан Ракић рече

Југовић

Јесте, Југа

пре 4 минута, Милан Ракић рече

Мсм. се бајо, куд` не пропустих овај час 

Тако и ја, одем код стоматолога да поправим зуб и трпим на оној столици, а из друге ординације, знаш како су тамо полуотворено повезане, лепо одслушам како друга др прича неком другом пацијенту о вези пушења и пародонтопатије, и све оно о пропадању десни, испадању зуба и остало. И мислим се, е нека ти је рекла ћурко једна  Само што ја ходам мрављим корацима, али добро, и то је нешто.

[Vladan :::.]

On 8/27/2017 at 0:03, Vladan3 рече

Одгледао сам видео што је @Аурор поставио и подсетило ме на један чланак тј. студију.

Пратили су један број људи који су били хронично пре-гојазни и лечили се од зависности од хране. Свима су урадили, ја мислим, гастрични бајпас тј. смањили желудац на 1/3 ваљда и ови су на тај начин мање јели, смршали, баталили се хране и дошли до тежине да могу да решавају и своје друге здравствене и остале проблеме. Пратили су их ја мислим годину две и открили нешто чудно. Око 60% њих се ускоро нашло некој другој зависности: неки су постали зависни од лекова против болова које су узимали за болове у леђима након операција, други од куповине, интернета, алкохола, секса итд. Након тога су истраживачи поставили хипотезу да су ти људи зависни од зависности тј. да они имају и неке друге дубље проблеме и склоност ка развијању зависности. Та комбинација код њих се у односу на околности манифестује као једна или друга или трећа зависност. То значи да треба третирати основне проблеме а не само поједначну зависност која се појавила у овом или оном облику.

Испада као да је реч о некој цеви која је под притиском или под вакуумом, свеједно. И онда на једном месту пробије, то се некако закрпи, а онда пробије на некој другој слабој тачки, опет се закрпи, опет пробије итд. Док се не реши оно што производи превелики притисак или вакуум цев ће увек негде да попусти.

А иначе мислим да су аутори горњег видеа у праву, јер на основу оног што сам видео око себе чини ми се да је за зависност, поред генетике, најјачи окидач усамљеност.

 

[Драшко]

пре 18 минута, ana čarnojević рече

casu viskija

ne mogu dodolim

moj tata voli viski

po tome smo bliski

al volim ja i vinjak stari

to su voleli neki drugi drugari

 

[Phoebe]

пре 1 минут, Драшко рече

ne mogu dodolim

moj tata voli viski

po tome smo bliski

al volim ja i vinjak stari

to su voleli neki drugi drugari

 

O kako su ljudi bliski

kad zajedno piju viski

pa još po jednu kad zapale

svi zavide, svi ih hvale

Nepušačima ovog sveta

sve nervira, sve im smeta 

[Guest Гајић]

пре 28 минута, ana čarnojević рече

ja sam pusila od 15e do prve trudnoce. ostavila.

Мене су ујаци научили на цигару, давали су ми је од четврте године, са 7 сам им већ криомице узимао по кутију, када се створила навика, ето зла... Могу да не једем дуго, а да радим као мазга, имам изузетну кондицију, био сам припадник специјалних јединица где сам имао врхунске резултате. Данас могу да истрчим без проблема 6 км, али ми је дуван ноћна мора, но доћи ће и тај дан да га се ратосиљам.

[Vladan :::.]

пре 25 минута, Гајић рече

но доћи ће и тај дан да га се ратосиљам

"И избавиће ме Господ од свакога зла дјела и спасти за Царство своје небеско; Њему слава у вијекове вијекова. Амин."

[goranger]

пре 31 минута, Гајић рече

доћи ће и тај дан да га се ратосиљам.

Zmisli da je danas taj dan :-) 

 

пре 5 минута, Vladan3 рече

"И избавиће ме Господ од свакога зла дјела и спасти за Царство своје небеско; Њему слава у вијекове вијекова. Амин."

ček malo, jel pušenje zlo djelo, zla navika il bolest zavisnosti?

 

[Vladan :::.]

пре 7 минута, goranger рече

ček malo, jel pušenje zlo djelo, zla navika il bolest zavisnosti?

То мора свако са собом да распетљава, 3-у-1 ако хоћеш, али како год без Бога се не бих никада извадио.

Неко је више неко мање склон зависностима али се у сваком случају боримо са својом природом, а природу може да победи само натприродан, а то је Христос.

[Vladan :::.]

Сада се сетих и једне руске пословице. Јер то је споља гледано парадокс: потребно је да се трудим како год могу али да сам истовремено потпуно свестан да сам по себи немам шансе.

Каже пословица: Моли се Богу али настави и да пливаш према другој обали.

[Рапсоди]

пре 1 сат, Гајић рече

али ми је дуван ноћна мора, но доћи ће и тај дан да га се ратосиљам.

Све се може када се хоће...Иди код оца Јоила...и решен проблем.  

[Guest Гајић]

пре 24 минута, Рапсоди рече

Све се може када се хоће...Иди код оца Јоила...и решен проблем.  

Хвала на душебрижности и закључку, напредна си 

Мислим да је најбоље да задужиш епитрахиљ  

[Рапсоди]

пре 4 минута, Гајић рече

Хвала на душебрижности и закључку, напредна си 

Мислим да је најбоље да задужиш епитрахиљ  

Како хоћеш( а изгледа ми да нећеш ) искуство је показало, неке људе и лично знам ...па шта год ти мислио о о.Јоилу.... 

[Isusovo magare]

пре 2 часа, Гајић рече

Мене су ујаци научили на цигару, давали су ми је од четврте године, са 7 сам им већ криомице узимао по кутију, када се створила навика, ето зла... Могу да не једем дуго, а да радим као мазга, имам изузетну кондицију, био сам припадник специјалних јединица где сам имао врхунске резултате. Данас могу да истрчим без проблема 6 км, али ми је дуван ноћна мора, но доћи ће и тај дан да га се ратосиљам.

Znači stvar je u trčanju..ti sve što si popušio to si istrčao..dakle pušači jedna cigarica=1km trčanja i nikakvih problema jer istina je pluća se čiste kad čovjek trči..

[Guest Гајић]

пре 1 сат, Рапсоди рече

Како хоћеш( а изгледа ми да нећеш ) искуство је показало, неке људе и лично знам ...па шта год ти мислио о о.Јоилу.... 

Нећу се бавити твојом системом размишљања, већ ћу напротив иступити го.
Поледњу књигу светих Отаца прочитах пре 20 година. Хвала Богу на болести, те сам ове зиме опет имао времена за читање.
Елем, мени дуван у онтолошком ланцу бића није где и теби! Мени је исти нажалост моју и ближњих ми давних дана постао саставни део бића, рефлексна радња и насушна потреба, имао сам пред собом "образе" који ми предадоше своје вјерују, значи имамо имплементацију? Дакле сносим кривицу, да ли је моја? Јесте, јер су они ја, а апропо датог ми сам сада ја одговоран за њих, јер су "Ја", а "Ја, Они", а у процесу органског усвајања "Символа Вере", те аналогно имплементацији истог се облачим у Господа мог Исуса Христа, а као суму имам исповедање, како мислено, тако усвојено Духом и телесно, али имам и ткз ништење грехопадом које ми и црта моју немоћ! Један сегмент подсклопа у мноштву свезаних склопова бића које се још увек рађа, те још није заокружено, нити стигло до вршне мере могућег узраста у Христу-Љубави-Путу-Истини-Животу, јер ако бих се прогласио свршеним, онда сам у неверју у богодступништву-идолопоклонству! 
Е! Сада имам обавезе према заједници, а у истом ја не смем бити нарушен. Дакле свака моја нестабилност се пројектује у свако биће које сретнем, а док сам га срео и одговарам за Њ, а опет имам и одговорност егзистенцијалне потребе на основу тековина овог данашњег друштва, а од 1998. године до данас свака моја грешка се пројављује на просечних 20 породица! А од 2010. године сносим по синовству дуг од 140.000 €, који након очеве смрти 2014. прераста на 300.000 €! Е сада, ја морам да осмишљавам од Бога ми приложене шансе и да Њиме надрастам себе и прерадим сваку прилику у корист, а у пакленој остављености од свих, јер се боје, а на ледини сам пред мафијом и само ме Бог проводи тим стазама где од сваког твог мига и погледа зависе и туђи животи, а не парче хлеба! Слава Богу те у једном периоду и без разума остах, а тада у том паклу и самоћи научих да је човек заиста ништа сам по себи, а опет неизмерна потреба у свези видивог и невидивог! Ово је само делић и сажет приказ свима који се дрзну судити било коме! 
Заиста слава Богу те не размишљам тако комформистичи и паушално попут наведених, истински веома жалим видећи овакву несвест, јер се овде не зна шта је грех, те се погрешно поима, па се не разликује узрок од последице, а камо ли шта је "сушт", те порекло нехотичног, а камо ли излазак у хотимично Које смо дужни остварити у Христу Исусу, као ми, јер смо Једно!  У личну одбрану да улазим, намеру немам, крив сам и не желим да сличимо:
  " И рећи ћу вам још нешто чему ћете се чудити. У општежићу, пре мог удаљења оданде, био је један брат кога никада нисам видео смућеног или ожалошћеног на било кога, иако сам примећивао да су га многа братија грдила и вређала. А тај младић је све подносио од свих њих, као да му уопште нико није сметао. И ја сам се увек дивио величини његове незлобивости, желећи да сазнам како је стекао ову врлину. Једном сам га одвео у страну и, поклонивши му се, замолио да ми каже какву помисао има у срцу, која му пружа такву дуготрпељивост [у тренуцима] када га грде или када неку другу тешкоћу трпи од неког. Он ми је природно и једноставно рекао: „Ја сам стекао навику да пазим на њихова блаћења [ћушкања] и да их примам као што их благолика штенад[1] примају од људи“. Чувши то, ја сам савио уши и рекао у себи: „Овај брат је нашао пут!“[2]. Ознаменовавши се [крсним знамењем], удаљио сам се од њега, молећи Бога да [Својом милошћу] покрије и мене и њега.
3. Тако се дешава, као што сам рекао, да се неко не смућује због презирања [других]. То је очигледна погибао. А уколико се неко смућује због брата који га жалости, значи да у том тренутку није био у добром стању, или да има одбојност према њему. За то постоје и многи други узроци који се могу различито објашњавати. "
https://svetosavlje.org/pouke-2/13/
 

Какво мишљење имам о оцу Јоилу? Упитај га сама, јер ме након последњег виђења очи у очи испрати са великом љубављу, очинском бригом и призивом благослова 

Све ово написах у личном примеру да би се изашло из разних теоретисања! Сједињавање са Христом је уједно и пролазак кроз судилиште, овде и сада, а шетајући то "сада" без расејањавања у сећања, предрасуде на основу искуства по неверју увек са Новим Господом Христом са свима у мени кроз време које ми је у даху дано! Овде су митарства, пакао, а у паклу нам се и Јавља Господ који ето пре нас овуда прође не би ли нам спремио домове Собом 
Када дође пуноћа и дуван ће се одстранити од мене, а дотле ми предстоји да стрпљиво и са вером ишчекујем прераду и тог дела бића које је још увек у аду, моје је да не очајавам.
Ваљда сам успео овим својим понижењем нешто да ти прикажем, а од многописанија и празног препуцавања нема ништа! Дај ми живу себе на тацну, голу, као пред Господом што се оголиш, јер сусрет са Њим-Истином пали безверне.

Живела!

[Рапсоди]

пре 8 минута, Гајић рече

Нећу се бавити твојом системом размишљања, већ ћу напротив иступити го.
Поледњу књигу светих Отаца прочитах пре 20 година. Хвала Богу на болести, те сам ове зиме опет имао времена за читање.
Елем, мени дуван у онтолошком ланцу бића није где и теби! Мени је исти нажалост моју и ближњих ми давних дана постао саставни део бића, рефлексна радња и насушна потреба, имао сам пред собом "образе" који ми предадоше своје вјерују, значи имамо имплементацију? Дакле сносим кривицу, да ли је моја? Јесте, јер су они ја, а апропо датог ми сам сада ја одговоран за њих, јер су "Ја", а "Ја, Они", а у процесу органског усвајања "Символа Вере", те аналогно имплементацији истог се облачим у Господа мог Исуса Христа, а као суму имам исповедање, како мислено, тако усвојено Духом и телесно, али имам и ткз ништење грехопадом које ми и црта моју немоћ! Један сегмент подсклопа у мноштву свезаних склопова бића које се још увек рађа, те још није заокружено, нити стигло до вршне мере могућег узраста у Христу-Љубави-Путу-Истини-Животу, јер ако бих се прогласио свршеним, онда сам у неверју у богодступништву-идолопоклонству! 
Е! Сада имам обавезе према заједници, а у истом ја не смем бити нарушен. Дакле свака моја нестабилност се пројектује у свако биће које сретнем, а док сам га срео и одговарам за Њ, а опет имам и одговорност егзистенцијалне потребе на основу тековина овог данашњег друштва, а од 1998. године до данас свака моја грешка се пројављује на просечних 20 породица! А од 2010. године сносим по синовству дуг од 140.000 €, који након очеве смрти 2014. прераста на 300.000 €! Е сада, ја морам да осмишљавам од Бога ми приложене шансе и да Њиме надрастам себе и прерадим сваку прилику у корист, а у пакленој остављености од свих, јер се боје, а на ледини сам пред мафијом и само ме Бог проводи тим стазама где од сваког твог мига и погледа зависе и туђи животи, а не парче хлеба! Слава Богу те у једном периоду и без разума остах, а тада у том паклу и самоћи научих да је човек заиста ништа сам по себи, а опет неизмерна потреба у свези видивог и невидивог! Ово је само делић и сажет приказ свима који се дрзну судити било коме! 
Заиста слава Богу те не размишљам тако комформистичи и паушално попут наведених, истински веома жалим видећи овакву несвест, јер се овде не зна шта је грех, те се погрешно поима, па се не разликује узрок од последице, а камо ли шта је "сушт", те порекло нехотичног, а камо ли излазак у хотимично Које смо дужни остварити у Христу Исусу, као ми, јер смо Једно!  У личну одбрану да улазим, намеру немам, крив сам и не желим да сличимо:
  " И рећи ћу вам још нешто чему ћете се чудити. У општежићу, пре мог удаљења оданде, био је један брат кога никада нисам видео смућеног или ожалошћеног на било кога, иако сам примећивао да су га многа братија грдила и вређала. А тај младић је све подносио од свих њих, као да му уопште нико није сметао. И ја сам се увек дивио величини његове незлобивости, желећи да сазнам како је стекао ову врлину. Једном сам га одвео у страну и, поклонивши му се, замолио да ми каже какву помисао има у срцу, која му пружа такву дуготрпељивост [у тренуцима] када га грде или када неку другу тешкоћу трпи од неког. Он ми је природно и једноставно рекао: „Ја сам стекао навику да пазим на њихова блаћења [ћушкања] и да их примам као што их благолика штенад[1] примају од људи“. Чувши то, ја сам савио уши и рекао у себи: „Овај брат је нашао пут!“[2]. Ознаменовавши се [крсним знамењем], удаљио сам се од њега, молећи Бога да [Својом милошћу] покрије и мене и њега.
3. Тако се дешава, као што сам рекао, да се неко не смућује због презирања [других]. То је очигледна погибао. А уколико се неко смућује због брата који га жалости, значи да у том тренутку није био у добром стању, или да има одбојност према њему. За то постоје и многи други узроци који се могу различито објашњавати. "
https://svetosavlje.org/pouke-2/13/
 

Какво мишљење имам о оцу Јоилу? Упитај га сама, јер ме након последњег виђења очи у очи испрати са великом љубављу, очинском бригом и призивом благослова 

Све ово написах у личном примеру да би се изашло из разних теоретисања! Сједињавање са Христом је уједно и пролазак кроз судилиште, овде и сада, а шетајући то "сада" без расејањавања у сећања, предрасуде на основу искуства по неверју увек са Новим Господом Христом са свима у мени кроз време које ми је у даху дано! Овде су митарства, пакао, а у паклу нам се и Јавља Господ који ето пре нас овуда прође не би ли нам спремио домове Собом 
Када дође пуноћа и дуван ће се одстранити од мене, а дотле ми предстоји да стрпљиво и са вером ишчекујем прераду и тог дела бића које је још увек у аду, моје је да не очајавам.
Ваљда сам успео овим својим понижењем нешто да ти прикажем, а од многописанија и празног препуцавања нема ништа! Дај ми живу себе на тацну, голу, као пред Господом што се оголиш, јер сусрет са Њим-Истином пали безверне.

Живела!

Брате драги живи како хоћеш...мени је рођена тетка умрла од пушачког рака плућа у својим најбољим годинама. Није стигла да ужива у пензији, није стигла да ожени сина, није стигла да се радује 2 и 3 унучету, нити да је најстарије запамти.Није нажалост стигла до пуноће, дуван ју је превишие испунио. Живела је последњу годину живота  са  боцом кисеоника од које се није одвајала. Ја и дан данас осећам и замишљам шта би било и како би било  да је жива и да није умрла од чега је умрла. Ето толико....