Претражи Живе Речи Утехе

У последње време много се говори о афективној повезаности родитеља и детета. Афективна везаност је дубока и трајна емоционална веза која повезује једну особу са другом кроз време и простор. Први је тај појам дефинисао британски психолог Џон Боулби. Након што је 30 година радио са породицама, он је закључио да нечији однос са родитељима током детињства има свеобухватан утицај на друштвене, интимне односе, па чак и професионалне односе те особе у будућности. Према његовом мишљењу то је биолошки процес, јер се деца рађају са „геном везаности“ који их наводи да траже контакт са особом која највише брине о њима. Исти „ген привржености“ са којим се деца рађају присутан је и код родитеља, и то је оно што их „тера“ да штите и брину о детету. Како је у већини случајева мајка та која највише времена проводи са бебом афективна везаност полази од њеног односа са малишаном. Управо на основу овог односа развијају се типови афективне везаности који нас прате кроз живот. Када је детету потребна снажнија повезаност с нама, оно то може показати на различите начине од којих неке чак многи тумаче и као размаженост. На пример: – Прекидају вас често док разговарате с неким другим – Непрестано од вас траже да их гледате док нешто раде, имају сталну потребу да вам нешто показују – Тешко им је да се од вас одвоје – Раде оно што ми, родитељи, често називамо малетретирање – захтевни су, кенкави… – Емотивнији су него што је то иначе случај – Стално би хтели да се мазе и грле – Желе да буду део свега што ви радите Дакле, кад се дете осећа ”дисконектовано” његови начини тражења пажње родитељима могу бити необични. Постају емотивнији, бурније реагују, можда су чак и љути. То су начини на који нам они говоре да смо им потребни. Да бисте ту везу између ојачали, фокусирајте се на мале тренутке. Ево идеја: – На крају дана одвојте 10 минута да поразговарате о томе какав је био дан и како се дете данас осећало. – Јутарња рутина – смислите неку само вашу јутарњу рутину – неки посебан загрљај као поздрав, порукица у перници или нешто треће. – Поподневна рутина – прочитајте једну причу или спремите заједно вечеру. – Комплименти – похвалите нешто што су тог дана добро урадили. Свака ситница се рачуна! Ако мало размислите, све побројане активности неће вам одузети више од 20 минута дневно. А готово је сигурно да ће оснажити вашу везу са дететом и помоћи да изградите поверење. https://zelenaucionica.com/znakovi-da-je-vasem-detetu-potrebno-vise-povezanosti-s-vama/

Али ипак: да ли је заиста потребно опростити свима? Увек, у свим околностима? Многи верују да јесте. Али окренимо се примарном извору хришћанства, Јеванђељу. Шта Исус Христос каже о опроштају? „Пазите на себе. Ако ти сагреши брат твој, прекори га; и ако се покаје, опрости му; и ако седам пута на дан сагреши теби, и седам пута на дан се врати теби, и каже : "Кајем се, опрости му“ (Лука 17:3,4). Седам пута је много, посебно зато што је Господ други пут рекао: „Не кажем ти до седам пута, него до седамдесет пута седам“ (Матеј 18:22), то јест, до бесконачности. Али не говоримо о безусловном опроштају. Господ нам заповеда да опростимо ако се онај који је сагрешио против нас покаје, ако се „седам пута на дан окрене и каже: "Кајем се…“. Морате се сложити да је ово прилично озбиљна препрека (ограда, услов; ако се не покаје за учињено човек неће добити опроштај). Да ли увек чујемо ово „кајем се“ од оних којима не можемо да опростимо? А ако нема покајања са њихове стране, нема жеље да се промене, и, посебно, ако наставе да раде оно што ми узалуд покушавамо да им опростимо, онда постоји ли потреба да им опростимо? Овај захтев не налазимо у речима Спаситеља цитираним горе. Али шта треба да се уради? Господ на другом месту каже да треба да покушате да се објасните таквој особи, да јој покажете да није у праву, „али ако не послуша, узми са собом још једног или двојицу, да се свака реч утврди устима два или три сведока; ако ли њих не послуша, кажи цркви; а ако ни цркву не послуша, онда нека ти буде као незнабожац и цариник. (Матеј 18:16,17). Рећи Јеврејину у то време: „Нека ти буде као паган и цариник“, значило је исто што и рећи савременом човеку: „Можеш прекинути сваку комуникацију са овом особом.“ Понекад је то оно што треба да урадиш, и у томе неће бити греха. Протојереј Игор Гагарин извор: Инстаграм страница манастира Ваведење