Претражи Живе Речи Утехе

Мк. 9:17-31 17. И одговарајући један из народа рече: Учитељу, доведох теби сина својега у коме је дух неми. 18. И кад год га ухвати ломи га, и пену баца, и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима твојим да га истерају; и не могоше. 19. А он одговарајући рече: О роде неверни, докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени. 20. И доведоше га њему; и кад га виде дух, одмах га стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену. 21. И упита оца његова: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства. 22. И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако што можеш, помози нам, смилуј се на нас. 23. А Исус му рече: Ако можеш веровати, све је могуће ономе који верује. 24. И одмах повикавши отац детета са сузама говораше: Верујем, Господе, помози мојему неверју! 25. А Исус видевши да се стече народ, запрети духу нечистоме говорећи му: Душе неми и глухи, ја ти заповедам, изиђи из њега и више не улази у њега! 26. И повикавши и изломивши га врло, изиђе; и би као мртав тако да многи говораху: умре. 27. А Исус, узевши га за руку, подиже га; и устаде. 28. И кад уђе у кућу, питаху га ученици његови насамо: Зашто га ми не могосмо истерати? 29. И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом. 30. И изишавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеде да ко дозна, 31. Јер учаше ученике своје и говораше им да ће Син Човечији бити предан у руке људи, и убиће га, и када га убију, трећег дана васкрснуће. „Но погледајте како је Господ пажљив и опрезан у изразима. Он не изобличава никога лично и поименично, но говори уопште. Њему није до тога, да се с људима суди, но да људе пробуди. Није Му до тога, да људе појединачно врећа и понижава, но да их освести и помогне им уздићи се. Како је ово велика поука за наше време, за наше покољење, многоглагољиво и увредљиво! Кад би садашњи људи само уздржали и умерили свој језик, и кад би престали са личним вређањима речима један другог, нестало би половине свеколиког зла у свету, и половина злих духова било би протерано из средине људи… Шта означавају речи Христове: Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети? Замислите једнога благороднога и просвећена човека, који би био бачен међу дивљаке, да с њима живи. Или замислите једнога великога цара, који би сишао с престола и спустио се у насеобине чергашке, не само да с чергашима живи и посматра њихов живот, него да их учи, да царски мисле и осећају и раде, благодушно и великодушно. Не би ли сваки смртан цар после три дана узвикнуо: докле ћу с вама бити? Не би ли му и сувише било дивљаштва, глупости, нечистоте и смрада и после три дана? А Господ Исус Христос, Цар над царевима, изрекао је те речи после тридесет и три године живота међу људима, који су даље стајали од Његовог благородства него најдивљији људи од најпитомијег и најблагороднијег човека, и много даље него најпрљавији чергаши од највећих царева на земљи. Премда Он није ни мерио време данима и годинама него делима и чудесима, која је починио на очиглед многих хиљада сведока, и по науци просутој и посејаној по многим хиљадама људских душа. И после свију тих дела и чудеса, науке и догађаја, који би могли испунити хиљаду година времена, и као со осолити хиљаде покољења људских, Он наједанпут види, да Његови ученици не могу да излече једнога падавичара, и да истерају једнога злог духа из човека и ако их је Он примером и речју учио, како да изгоне легионе. И чује једнога слабоверног грешника где Му говори: ако што можеш, помози нам! … Треба још обратити пажњу и на други део Христове заповести ђаволу. И више не улази у њега. Господ му наређује, дакле, не само да изиђе, него да се више не враћа и не улази у дуго мучено момче. Ово значи, да човек и после очишћења може поново навући на себе нечистоту. Једном изгнани ђаво из човека може се поново вратити у човека. То бива онда када покајани и од Бога помиловани грешник поново се врати на свој стари грех. Тада се ђаво враћа у свој стари дом. Зато Господ и заповеда ђаволу, не само да изиђе из момчета, него и да никад више не улази у њега: једно, да би Његов божански дар момчету био потпун и савршен; а друго, да бисмо ми извукли поуку из тога, те да се после једног Божјег помиловања не би опет враћали на свој стари грех, као пас на бљувотину своју, и тиме поново излагали душегубној опасности отварајући врата злом духу, да уђе у нас и загосподари над нама“. свети Николај Охридски извор

У последње време много се говори о афективној повезаности родитеља и детета. Афективна везаност је дубока и трајна емоционална веза која повезује једну особу са другом кроз време и простор. Први је тај појам дефинисао британски психолог Џон Боулби. Након што је 30 година радио са породицама, он је закључио да нечији однос са родитељима током детињства има свеобухватан утицај на друштвене, интимне односе, па чак и професионалне односе те особе у будућности. Према његовом мишљењу то је биолошки процес, јер се деца рађају са „геном везаности“ који их наводи да траже контакт са особом која највише брине о њима. Исти „ген привржености“ са којим се деца рађају присутан је и код родитеља, и то је оно што их „тера“ да штите и брину о детету. Како је у већини случајева мајка та која највише времена проводи са бебом афективна везаност полази од њеног односа са малишаном. Управо на основу овог односа развијају се типови афективне везаности који нас прате кроз живот. Када је детету потребна снажнија повезаност с нама, оно то може показати на различите начине од којих неке чак многи тумаче и као размаженост. На пример: – Прекидају вас често док разговарате с неким другим – Непрестано од вас траже да их гледате док нешто раде, имају сталну потребу да вам нешто показују – Тешко им је да се од вас одвоје – Раде оно што ми, родитељи, често називамо малетретирање – захтевни су, кенкави… – Емотивнији су него што је то иначе случај – Стално би хтели да се мазе и грле – Желе да буду део свега што ви радите Дакле, кад се дете осећа ”дисконектовано” његови начини тражења пажње родитељима могу бити необични. Постају емотивнији, бурније реагују, можда су чак и љути. То су начини на који нам они говоре да смо им потребни. Да бисте ту везу између ојачали, фокусирајте се на мале тренутке. Ево идеја: – На крају дана одвојте 10 минута да поразговарате о томе какав је био дан и како се дете данас осећало. – Јутарња рутина – смислите неку само вашу јутарњу рутину – неки посебан загрљај као поздрав, порукица у перници или нешто треће. – Поподневна рутина – прочитајте једну причу или спремите заједно вечеру. – Комплименти – похвалите нешто што су тог дана добро урадили. Свака ситница се рачуна! Ако мало размислите, све побројане активности неће вам одузети више од 20 минута дневно. А готово је сигурно да ће оснажити вашу везу са дететом и помоћи да изградите поверење. https://zelenaucionica.com/znakovi-da-je-vasem-detetu-potrebno-vise-povezanosti-s-vama/