"Скандал" са преносом сексуалних сцена на отварању 51. Битефа

[Млађони]

Управо сада, Juanito рече

 

Kraljina je l si gledao seriju
 

 

[Натан]

пре 8 минута, Млађони рече

Pa dobro, ja razumem da ti oces da me prebijes preko drzave ukoliko ne dam pare vucicu. Vidim da nemas problem sa time. DA imas bio bi kao ja libertarijanac. 

Одакле ти идеја да ја хоћу то? Ја сам против социјалне државе више од свих либерт. Кажем да само кукате, а боље би вам било да кренете од себе, тако што ћете да почнете да живите свој либертаријанизам. 

пре 16 минута, Млађони рече

Pa daj onda da lupimo 100 % porez, da lepo svi sudelujemo u odrzavaju drzave.. da nam drzava bude dobro odrzavana da joj damo 100 % para. 

Па ја кажем да не дајете, а ви се плашите затвора. Па скоро цела Србија би била иза решетака када би се због тога ишло у затвор. :Д Није ти ово Америка.

пре 18 минута, Млађони рече

Ko da si mi reko, dosledni libertarijanac ne bi bio u zatvoru. Sta treba da se ubijem? Rodjen sam i zivim u nasilnom sistemu baziranom na pljacki, i  trpim. Pricam i trpim, nadam se da ce ljudi da prekinu tu pljacku i nasilje. 

Важи, онда ти само нада и остаје. 

[Млађони]

Одакле ти идеја да ја хоћу то? Ја сам против социјалне државе више од свих либерт. Кажем да само кукате, а боље би вам било да кренете од себе, тако што ћете да почнете да живите свој либертаријанизам. 

pa dobro znaci i ti si libertarijanac samo ne kukas odlicno! Eto idemo!

Postace, polako. Sve nas je vise, jedan dan ce da nas bude dovoljno da ne mogu sve nas pohapse.

[Натан]

пре 4 минута, Млађони рече

pa dobro znaci i ti si libertarijanac samo ne kukas odlicno! Eto idemo!

Нисам, али добрим делом се слажем по питању слободе, имовине, природног права, економије, пореза и ''минималне државе''.

Фали вам родољубља, национализма, залагање за јаку војску, судове и што је најважније - проглашење државне религије и учешће духовних лица у власти. 

 

[александар живаљев]

пре 2 часа, Милан Ракић рече

Uprkos tome što Fabrov Dionis liči na predsednika SAD Donalda Trampa, nijednom nema čak ni aluzije na ovu sličnost, kojom se uočava strukturna razlika između Dionisa nekad i Dionisa sad, jer Tramp jeste Dionis savremenog sveta (sic!), odnosno, Dionis je danas postao Tramp, silom prilika, i jeste bog bezumlja politike i ljudske tragedije koju proizvodi ta politika.

 

пре 2 часа, Милан Ракић рече

Fabr je puno toga nazreo, ali se nije osmelio da to i izvede na sunce svog spektakla, zato to i jeste spektakl; naime, njegova velelepna predstava pripada društvu spektakla: grandiozna predstava bez subverzivnosti

Упркос томе што Златко Паковић није мој омиљени критичар, далеко је боље прозрео ствар од ђакона Неше Илића. Наравоученије: Фабра не у богословије, ђакона на студије философије

[Милан Ракић]

пре 1 сат, александар живаљев рече

 

Упркос томе што Златко Паковић није мој омиљени критичар, далеко је боље прозрео ствар од ђакона Неше Илића. Наравоученије: Фабра не у богословије, ђакона на студије философије

Јеr Dionis je danas postao Tramp

[Млађони]

пре 7 часа, todor рече

Нисам, али добрим делом се слажем по питању слободе, имовине, природног права, економије, пореза и ''минималне државе''.

Фали вам родољубља, национализма, залагање за јаку војску, судове и што је најважније - проглашење државне религије и учешће духовних лица у власти. 

Sve ovo se slaze svak minarhista.

Ovo drugo zaista ne razumem sta ce ti duhovna lica u "vlasti"... to ti je jeidna razlika izmedju libertarijanaca i tebe. 
 

[Милан Ракић]

Kako je i zašto RTS 24 sata direktno prenosio predstavu "Olimp"

"Jezik predstave je simbolički, a ljudsko telo u njoj predstavlja znak. Valjda smo to naučili za 50 godina festivala BITEF," kaže za VICE Nebojša Bradić, glavni i odgovorni urednik kulturnog programa RTS.

Predstava koja je otvorila BITEF, a trajala 24 sata, sadrži veliki broj scena u kojima se gola muška i ženska tela koriste kao pozorišni instrument simulacije seksualnih činova. Ona praktično i počinje scenom u kome dva muškarca, na kolenima, prislone usta na stražnjice druge dvojice. „Srpski telegraf" je na naslovnoj današnjeg broja stavio naslov „Glumci uživo lizali guzice".

Naravno, nikakvog lizanja nije bilo, niti je ta scena na bilo koji način bila seksualna. Glumci su kroz stražnjice „slali" poruke koje su onda dvojica glumaca - vlasnici stražnjica - izgovarali. Te poruke su se odnosile na kraj sveta, da ćemo „platiti" sve ono što smo uradili, da su bogovi ljuti.

Ali u komentarima, fotografija je očišćena od konteksta u kome se nalazila i prebačena je na pornografiju, pošto je to primarni način na koji se ljudi odnose prema golim telima u medijima. Dveri su na Fejsbuku izrazile osećanje „šokiranosti" i pitale „Da li zbog ovoga plaćamo pretplatu?". Mirjana Bobić Mojsilović je na Tviteru napisala „da je RTS imao svoje Parove, Farmu, Zadrugu". Vjerica Radeta je govorila „o skaradnosti, razvratu i bludu".

Fotografija: Jelena Janković, BITEF festival

Glavni i odgovorni urednik kulturnog programa RTS, Nebojša Bradić, povodom odluke da se „Olimp" prenosi u celosti, kaže za VICE da je "RTS najveći prenosilac kulture i umetnosti".

- Zato smo odlučili da u saradnji sa prijateljima iz BITEF festivala krenemo u realizaciju ovog programskog segmenta. RTS ima obavezu da omogući gledaocima širom Srbije da vide najvažnije kulturne događaje koji nisu privilegija isključivo centara - kaže Bradić.

Iskustvo „Olimpa" kao predstave, sa svim njenim „kontraverznim delovima", Bradić ocenjuje kao „poučno, pozorišno inspirativno i - ma koliko dugo trajalo - zabavno iskustvo."

- Jan Fabr je obradio 20 antičkih tekstova (od Homera do Euripida). Jezik predstave je simbolički, a ljudsko telo u njoj predstavlja znak. Valjda smo to naučili za 50 godina festivala BITEF - dodaje Bradić.

U razgovoru za VICE, reditelj prenosa Miško Milojević kaže „da je snimanje predstave od 24 sata je jedinstveno i neponovljivo."

- Ja sam uvek bio ljubomoran na glumce i taj osećaj napona koji imaju dok igraju, a koji nemaš dok režiraš snimanje predstave. Ali toga je bilo ovde. Jer je ovo zahtevalo posebnu vrstu odgovornosti i napetosti, koja može biti iscrpljujuća ali je bila jako prijatna - objašnjava Milojević kakvo je to bilo iskustvo za njega.

Kada biste izašli iz sale Sava Centra, u foaeju se nalazilo veliko platno na kome je emitovan prenos. I vrlo brzo, ako biste bacili pogled na njega, videli biste krupne kadrove predstave i detalje koje niste mogli da uvidite u sali, pogotovo ako ste sedeli u zadnjim redovima.

Ljudi gledaju RTS prenos predstave u Sava Centru, fotografija: Nenad Vujanović

U jednoj sceni, glumci su u nedogled preskakali metalne vijače i ponavljali vojničku pesmu. Postepeno, jedno po jedno su odustajali, i u prenosu su u krupnom kadru viđeni i ti trenuci.

- Jedna od glumica je pala na zemlju, i mi smo uhvatili u krupnom planu kako plače, potpuno histerično i neobuzdano, i to verovatno nije moglo da se vidi u sali. A ona je bila potpuno iscrpljena i bilo je jako uzbudljivo snimiti tu iskrenu reakciju - kaže je Milojević za VICE.

Sama produkcija prenosa zahtevala je ogroman broj ljudi i veliki napor. Milojević je, kako kaže, režirao 17-18 sati, njegova kolegenica Andreja Lazić ostatak, a zbog obima posla kamermani su se češće smenjivali . Ukupno, oko stotinak ljudi radilo je na produkciji prenosa.

- Televizija je kolektivni posao i svi, od mene, preko video miksera do kamermana- cela ta mašinerija, svi smo imali visok nivo koncetracije. Poslednjih sati osećaš veliki umor, ali te drži adrenalin i već vidiš to veliko finale koja mora da bude spektakularno - kaže Milojević za VICE.

Na kraju, ekipa RTS je proslavila.

- Posle završetka snimanja smo otvorili šampanjac ispred reportažnih kola. Činjenica je da je ovo istorijski prenos. Nikada se nijedan umetnički događaj na RTS nije direktno prenosio 24 sata. Ovo je prvi i verovatno poslednji put - zaključuje Milojević.

Negativne reakcije na društvenim mrežama, kojih je bilo značajno manje od pozitivnih, nisu išle dalje od bavljenja telima. Što je šteta, jer je skrenulo pažnju sa mamutskog poduhvata koji je RTS izveo ovog vikenda. Tokom 24 sata, jedan kanal javnog servisa bio je u potpunosti rezervisan za pozorišnu predstavu koja je otvorila jednu od najznačajnijih kulturnih manifestacija u zemlji.

Pozorišna rediteljka Staša Koprivica za VICE kaže da je "svačija reakcija na neku pozorišnu predstavu merodavna pod uslovom da dotična osoba tu predstavu prvo pažljivo odgleda, ili se barem potrudi da sazna dovoljno kako bi razumela o čemu je tu reč."

- Svaka isključiva izjava bazirana na jednom letimičnom pogledu na golotinju van konteksta govori više o toj osobi, nego o samoj predstavi. I pre nego što me optuže za "elitizam" - nije neophodno završiti umetnički fakultet da bi se uživalo u ovakvom spektaklu, dovoljno je malo radoznalosti, guglanja i otvorenog uma - kaže Staša.

O razlici između „Olimpa" i rijaliti programa, Koprivica kaže da je ona "vrlo jasna i vrlo jednostavna."

- Rijaliti formati su utemeljeni na voajerizmu i eksploataciji, kompletna produkcija se svodi na obezbeđivanje uslova u kojima će publika neometano moći da posmatra život dobrovoljno izmanipulisanih pojedinaca. "Olimp" je delo nastalo tako što su svi njegovi autori i učesnici svesno i namerno godinu dana istraživali izvornu građu, stvarali kompleksnu priču, promišljali svaki njen deo, razvijali sve moguće verzije, da bi na kraju odabrali i "fiksirali" ono što smatraju da predstavu čini dobrom - objašnjava Koprivica.

Što se tiče nagih tela i negativnih reakcija na to, glumac Milan Marić, koji je bio u Sava Centru svih 24 sata, kaže da je „ljudima telo i dalje tabu."

- Čak među ljudima koji se bave pozorištem i filmom je to i dalje tabu. A kada krenete o tome da razgovarate sa njima, vrlo brzo dođete do toga da postoji ozbiljna rupa u obrazovanju, ozbiljan nedostatak svesti, tona lažnog morala, i mistifikacija pojma "intime". Nama se i dalje intima zasniva na tome šta nosimo u gaćama, i da "intimu" čuvamo za tu jednu "intimnu" osobu. - kaže on.

Milan nam je rekao da ga je gotovo iznenadio prenos RTS-a.

- Jako je hrabro od njih što su prenosili predstavu svih 24 sata. Na tome im treba čestitati i treba ih javno podržati. Pored predstave, oni su mi najjači utisak. Bravo! - zaključuje Milan.

Dužina predstave i prenosa je, u stvari, stvorila mogućnost ljudima da se upoznaju sa vrstom teatra i oblikom umetnosti koji nije preterano zastupljen u domaćim medijima. Svako ko je ostao duže uz predstavu, doživeo je neku vrstu utiska koji je prevazilazio čisto komentarisanje onoga što se vidi na prvu loptu.

- Ono što je zanimljivo je da je mnogo ljudi koji su u početku bili zgroženi viđenim, iz radoznalosti nastavilo da gleda prenos, neki su čak ostali uz RTS 3 satima i intenzivno razmišljali o viđenom. Po meni, to je najveći uspeh prenosa, i jedan od ispunjenih zadataka savremenog pozorišta - zaključuje Koprivica.

Vuk BOŠKOVIĆ

[Млађони]

Negativne reakcije na društvenim mrežama, kojih je bilo značajno manje od pozitivnih, nisu išle dalje od bavljenja telima. Što je šteta, jer je skrenulo pažnju sa mamutskog poduhvata koji je RTS izveo ovog vikenda. Tokom 24 sata, jedan kanal javnog servisa bio je u potpunosti rezervisan za pozorišnu predstavu koja je otvorila jednu od najznačajnijih kulturnih manifestacija u zemlji.

Sta nam mediji pruzaju u zemlji srbiji.
Pozorisna predstava gde se radi ovo o cemu pricamo sve vreme.
24 sata farme i ostlaih formi rijaliti programa.

Bice to lepa istorijska prica o tome kako je zamro televizijski medij u Srbiji i svetu.

[Zayron]

пре 59 минута, Млађони рече

Sta nam mediji pruzaju u zemlji srbiji.
Pozorisna predstava gde se radi ovo o cemu pricamo sve vreme.
24 sata farme i ostlaih formi rijaliti programa.

Bice to lepa istorijska prica o tome kako je zamro televizijski medij u Srbiji i svetu.

Ma dajte, toliko ste se presamitili nad tim jadnim Rimljanima i Grecima, trebate pitat svetog Ćirila i Metodija na šta su oni naišli na Velikoj Moravi, sve užasi sami to tamo bili! Od orgije do orgije i pijanke s alkoholom i svakog sa svakim! Nisu čak znali ni koja su čija djeca kad su htjeli da ih pokrste a kamo li šta dalje!

https://www.youtube.com/watch?v=0trwO1xbv6E

Lubi jeść, pić, spać i je*ać, a sve to dużo, molto - na to se svodio veseli slovanski život tada. Taj BITEF je još slab čaj za to na šta su tada 863.g. naletjela sveta solunska braća tamo na Velikoj Moravi i od čega su ih sve morali odučavat. Koliko puta je sveti Prokop Sazavski u očajanju lomio svoj štap nad njima!

https://www.youtube.com/watch?v=3F-fDmZdqH8

[Вилер Текс]

пре 43 минута, Милан Ракић рече

 

"Jezik predstave je simbolički, a ljudsko telo u njoj predstavlja znak. Valjda smo to naučili za 50 godina festivala BITEF," kaže za VICE Nebojša Bradić, glavni i odgovorni urednik kulturnog programa RTS.

 

 

 

 

Да господине Брадићу, али има и оних који су прерасли "панкерску" симболику шока као врхунац изражаја.

Осећам се као да објашњавам да је вода мокра.

пс: тужан и јадан је онај коме је шок врхунац уметности...Уметност је бити нормалан.

 

[Zayron]

пре 1 сат, Вилер Текс рече

Да господине Брадићу, али има и оних који су прерасли "панкерску" симболику шока као врхунац изражаја.

Осећам се као да објашњавам да је вода мокра.

пс: тужан и јадан је онај коме је шок врхунац уметности...Уметност је бити нормалан.

Jedan pozorišni režiser je rekao (parafraziram):

Politika je postala takvo realno pozorište da ono klasično pozorište ne stiže biti konkurentno, zanimljivo niti čime više šokirati i zainteresovati publikum kraj takve političke svakodnevnice za kojom čim dalje sve to više zaostaje i postaje passe, neaktualno i nezanimljivo, nesposobno dublje umjetničke poruke.

To se izgleda odnosi i na svu ostalu umjetnost, postala je tako "smiješna", plitka i obesmišljena kraj današnje svakodnevnice koja joj ne daje nikakvu šansu pa joj preostaje jedino još da izmišlja nekakve rado bi "šokove" koji su u odnosu na svakidašnji život u 21. vijeku komično bespomocni i beznadežno nezaniímljivi. 

Medjutim, pravi šok su doživjeli stari Sloveni kad su se na Velikoj Moravi sreli sa hrišcanstvom jer Blaga vijest je bila zaista šokantna, nova i sasvim drugačija u odnosu na sve ono što su Sloveni do tada poznavali.  

https://www.youtube.com/watch?v=dFPnEmCAS8M

https://www.youtube.com/watch?v=q6b9Wa0O2UI

 

[Bokisd]

пре 1 сат, Вилер Текс рече

пс: тужан и јадан је онај коме је шок врхунац уметности...Уметност је бити нормалан.

Samo da je taj autor predstave izostavio gola tela u eksplicitnim pozama ( nasao nacin da izrazi svoju misao kroz druge nacine i metafore )..... i bila bi verovatno dosta drugacija situacija.

Ali, onda je pitanje , sta bi bilo sa samom predstavom. Da li bi se pricalo o njoj toliko.? Jer, deluje da je samo sokirati i cilj predstave.

I, sad mi pade' na pamet. Sta znaci predstava u trajanju od 24h ? .... Ko ce to odgledati u celini ? A, valjda da bi shvatio poruku, moras i celu predstavu odledati ? Pa, covek se umori i postane pasivan , kako moze valjano ispratiti celu radnju ?

Mislim, sve totalno postavljeno naopako. 

[Милан Ракић]

51. BITEF: OLIMP- 24 SATA TRAGEDIJA

 

 

„Lepota nosi boje slobode“, Jan Fabr

 

 

U POČETKU BEŠE POKRET

Gde potražiti grčke bogove pred najavljeni smak sveta u nedelju ako ne na Olimpu i tako upoznati antičku mitologiju epskog trajanja. Dati sebi vremena za kontemplaciju.

Jan Fabr je obradio dvadeset antičkih tragedija (od Homera do Evripida).  

I bogove ubijaju zar ne?

 

Ko preživi pričaće!

 

Ako kraja uošte bude bilo!

 

 

Koliko opširan treba da je osvrt na predstavu koja traje čitav jedan dan?

 

Da li se uopšte bakćati sa sadržajem tragedija, njihovom stilizacijom ili prosto preneti utiske?

 

Kulturnik se opredelio za par crtica posle odgledanih par sati. Pa evo kako je to izgledalo:

 

OLIMP-GDE SU GRANICE IZDRŽLJIVOSTI?

Posle tri sata ova kompilacija tragedija doima se kao čudna kombinacija od Sna letnje noći do Konje ubijaju zar ne? Smenjuju se Eteokile, Hekaba i Odisej a eto ti sad i Edipa.

 

Raskošna pozorišna gozba na belgijskoj trpezi postavljenoj 24 časa. Izuzetna likovnost i poetičnost predstave.

 

 

Glumci sebe svesno dovode do samog ruba izdržljivosti, plešu, gimnasticiraju, drže govore, menjaju jezike do životinjskih krika, pevaju koračnice i opetske arije.

 

Toliko mesa, što živog, što iskasapljenog kao da je pokrovitelj predstave “Matijević“! I ko će da spere svu tu krv?

 

 

Konferansije ove maratonske predstave je vragolasti bog Dionis, zaštitnik tragedije i pozorišta, ali i ljubitelj vina A šta je dozvoljeno bogovima, nije ljudima.

 

A kada smo kod ljudi, koliko možete da izdržite tragediju, pa makar se ona odvijala i na Olimpu?

Kakav epitaf staviti na grob?

 

 

 

Videćemo još, nema predaje!

 

JOŠ SMO NA OLIMPU-KO JE KRIV ZA TRAGEDIJU?

Prosto je neverovatno sa koliko energije izgara ovih 28 glumaca iz 4 generacija.

 

Da li je i posmatrač kriv za tragediju koja se dešava pred njegovim očima? Da li smo puke igračke u rukama bogova?

 

Sledi igra penisima, koja u sirtaki kolo upliće i nesrećnog Edipa. Svakom je potrebno da bude lud. Dočekasmo tako i Dionisove bahantkinje, koje ne mogu da dođu sebi od smeha.

Ali gde ih sačekati u velikoj sali Sava centra ili uz šank foajea uz Dionisovo osveženje?

 

Ispitujemo mogućnost ili nemogućnost da se iskaže ono što nas lomi i ono što nas ojača. Da li nas ovo razvlačenje u radnji prevodi u neki drugi nivo svesti, u san, snoviđenje, magnovenje? Da li od našeg karaktera zavisi kakvi će nam se likovi na sceni iskazati?

 

 

A posle druženja sa Dionisovim damama sledi prvi odmor koji to i nije...

 

Šta bi stari Grci rekli na ovaj pozorišni maraton?

 

OLIMP- ŽIVIMO GRČKU TRAGEDIJU

Koliko vremena treba da protekne da shvatimo da živimo grčku tragediiju. Ono što se zbiva na sceni, puki je odraz u ogledalu sadašnjeg sveta. 

 

Grčki kipovi oživljavaju pred nama i pripovedaju nam o sebi i o nama.

 

 

Ponavljaju koračnicu od pre par sati, ali ne prekaču lance, već ga natežu poput užeta. Ne odustaju u entuzijazmu.

 

Koji strah je vladar noći?

 

 

Da li to neprekidno ponavljanje u varijacijama, treba da nas podseti koliko zaboravljamo, pa nam se zato istorija stalno ponavlja?

 

 

 

Bestidni i bahati vladari, uz to slepi, uzdižu nuklearne projekile i sve nas dovode pred provaliju. Uz sva sredstva komunikacija više se ne čujemo. Bežimo u poroke, banalnosti, trivijalnosti, veseljem pokušavamo da zaustavimo oluju.

 

OLIMP- 24 ČASA TRAGEDIJA

Zanimljiva je ova predstava u vremenu kratkih rokova, još kratkotrajnijih senzacija i brze hrane. Upoznaje nas i upozorava na tragediju, svojstvenu ljudskom karakteru. Deluje da nam je neizbežnu. Plod je vremena, njegovog protoka, koji sve nagriza poput korozije...

 

Predstava je omaž Sparti, trupa je tretirana poput vojne jedinice, vraća me u dane na straži, kada si više budan, s kratkim intermecom sna. Budite budni i neprijatelj je! Budite u pripravnosti.

 

 

Ako ne verujete meni, verujte čoveku koji je dvaput bio u komi, a autor je ovog jednodnevnog pozorišnog praznika. Lepog poput sleta. Možda je i zbog toga ova maratonska priča o životu i smrti, ispričana kroz preispitivanje telesnosti, i tako opčinjavajuća. Čudesna poput života samog. Koji je u svojoj pojavnosti i proslava i tragedija.

Ima onih kojima smeta nagost u predstavi. Neka se podsete istorije i shvatiće da to antičko vreme nije bilo vreme Šanel kostima i Armani odela. A onima koji zalaze u detalje, napomena da je golotonja ovde u funkciji, kao sredstvo, a nikako kao puki cilj.

Tim licemerima ne smeta sveopšta mentalna golotinja, da ne spominjem estradnu, političku i sveopštu društvenu. Telo je prirodno, neskaradno,  a bolestan može samo biti um.  Mač svoje oštrice treba tamo usmeriti, a ko nema "muda" neka onda ćuti.

OLIMP-KAKO UMOR UTIČE NA LJUDSKO TELO?

 

Ovu predstavu gledamo u vreme jedne prirodne tragedije, koja se ciklično ponavlja svake godine. To je onaj trenutak kada letnju lakoću i razgolićenost, veselje i proslavu smeni mrak, vlaga i studen, prvo kroz vatromet boja koji će na kraju ogoliti grane i spripremiti ih za mraz.

 

 

Ljudski um treba uvesti u stanje rituala, obreda. Ovaj megalomenski postdramski projekt tragediju posmatra i iz komičnog ugla, relaksirajući publiku i pripremajući je za još.

 

 

Prisustvujemo rialiti šou programu, ali i sa suštinom i sa formom, koja polazište ima u grčkim tragedijama. Svedoci smo antičke liturgije sa duhovnim i fizičkim žrtvovanjem.

 

VELIČANSTVENI SILAZAK S OLIMPA

 

Deluje da su i stari Grci pisali tragedije kako bi i sebi objasnili ono što im nije bilo jasno. 

 

Manje su znali od nas, ali deluje da smo mi još sjebaniji. Koliko smo mi naučili kroz ovo trajanje?

 

 

Ko sme da se pogleda u ogledalo i suoči sa istinom?

 

Tek izlazak iz ravnotežnog stanja, koji nas razotkriva i čini ranjivim približava nas istini i čini saučesnicima glumaca na sceni.

 

Vreme dođe svima glave, ne samo meteoropatama. Čak je i Dante tvrdio da na ljudsko ponašanje i dela utiče kretanje nebeskih tela. Kako je nebeska konstelacija repetativna, logično je da je takva i ljudska istorija.

 

 

Predugo sam bio budan u utrobi.

 

Osećam neutoljivu glad za snom.

 

Koja je, uostalom, svrha obamrlosti?

 

 

Kraj predstave nas suočava sa Medejom, s ubistvima, da bi se potom nastavio borbom za slobodu po svaku cenu. Gde je ratnik, silovan, unižen, gde mu je oduzeta muškost.

Vraćamo se na početak predstave gde neki duvaju u dupe, prizivajući ratničke bubnjeve. Šta nam rat donosi osim leševa, bogalja i razaranja? 

Vaši zakoni ne važe za nas!

Nisu od bogova!


Mena je najviše intrigiralo kako će glumci savladati toliki napor i trajanje predstave. Bio sam zadivljen kada sam video da spretno, kao i na početku, ne samo održavaju ravnotežu, ne osciluju u govoru, već na kraju više od pola sata igraju. Svaka čast i poštovanje!

 

Silazak s Olimpa, planine bogova je veličanstven, poput žurka superheroja posutih bojama kao u Indiji. Još poneka istina za kraj zaslađena bizarnim humorom.

Ovaj komad ličio mi je na ogromu poslastičarnicu, samoposlugu ili tržni centar prepun svakakvih lepih i simboličnih scena, a na vama je da proberete. Pune vam oči i puno srce, a mozak radi u miru, neometan ostalim nadražajima. Vratio nas je korenima i  svhi pozorišta koji je čoveka trebalo i da zabavi, ali i da nagna da sebi postavi neka ključna pitanja. Svega toga je u ovom komadu bilo u izobilju. 

Niste bili limitirani sadržajem vašeg buđelara, samo vašim strpljenjem da urtonite i iskoristite ono što vam je na tacni servirano. A opštepoznato je da ne pobeđuju lepi, hrabri niti bogati, već uporni.

„Give me all the love you got"

 

Da li je ovo kraj?

 

 

 

Koliko dugo aplaudirati uopšte ovako dugoj i suštinski dubokoj predstavi? 

 

Koja prosvetljuje trajanjem. Koja saopštava da ponekad sebi trebamo da priuštimo ludost kako bismo izbegli tragediju.

Izvođenjem ove predstave Beograd je stao rame uz rame sa Berlinom, Jerusalimom, Atinom, Avinjonom i Parizom.

Priznanje treba odati i RTS-u i njihovom kanalu kulture koji ne neprekidno prenosio predstavu, te tako omogućio da je svako zainteresovan, a i onaj zlonameran pogleda. I jedni i drugi našli su ono što su tražili.

Procenjije se da je predstavu gledalo 220.000 ljudi. RTS 3 je na početku izvođenje predstave bio na 41. mestu po gledanosti, a već narednog dana je bio na 26. poziciji, dok je u vreme završetka prenosa bio na 14. mestu. Ako je samo to, da je jedno kulturno dešavanje izazvalo toliko interesovanje rezultet nije malo. S vremenom, učeći, počeće da razumeju, a onda će videti suštinu, a ne samo gola tela. 
 

Foto:  Wonge Bergmann

Kulturnik

[Снежана]

пре 14 минута, Милан Ракић рече

Prosto je neverovatno sa koliko energije izgara ovih 28 glumaca iz 4 generacija.

Ко ово каже, никада вероватно није био у кафанчини на Ибарској магистрали, вашару испод шатре или циганској свадби, да види а богме и доживи крв, сузе и зној и изгарање музиканата и то све у интеракцији са публиком.