"Скандал" са преносом сексуалних сцена на отварању 51. Битефа

[Zayron]

Илић истиче да представа Јана Фабра није хришћанска, али захтева хришћански одговор.

Ti hrišcanski odgovori vec postoje 1154 godine.

Evo "perfomansa" koji se odigrava od 863. godine i doba sv. Cirila i Metodija

na Moravi svake godine i koji je odličan "hrišcanski odgovor" na sve ovo:

Prvi dio:

http://tinyurl.com/y97mh6c6

Drugi dio:

http://tinyurl.com/ycy7m2dm

A ovo su majke tih mladenaca:

Tipična moravska majka. Reporter je pita kako je vodila i vaspitala sinove

(ima ih 4, na videu su dva najmladja) da imaju odnos k čemu - najvažnije?

Ona odgovara: Najvažnije da imaju odnos prema Bogu, da imaju vjeru i da se vole medjusobno!  

Još kaže: Vjera je temelj svega. Kad im bude teško u životu šta im pomogne? A ni vino a ni droge, samo vjera!

Moravski ženski folklorni hor iz Kunovica. I na ovom videu je taj njen najmladji sin drugi sasvim lijevo iza žena i djevojaka.

 

[Нифада]

Ђакон Ненад .Илић истиче да представа Јана Фабра није хришћанска, али захтева хришћански одговор.

Овај став Н.Илића је за похвалу,јер неки мисле да је могући хришћански одговор  увек условљен хришћанском тематиком.Нису све попзоришне представе настале на основу текстова Владике Николаја

[Zayron]

пре 1 сат, Нифада рече

Ђакон Ненад .Илић истиче да представа Јана Фабра није хришћанска, али захтева хришћански одговор.

Овај став Н.Илића је за похвалу,јер неки мисле да је могући хришћански одговор  увек условљен хришћанском тематиком.Нису све попзоришне представе настале на основу текстова Владике Николаја

Izgleda da se sve vraca unazad i ponavlja nekoliko puta dok se "lekcija" ne nauči. Sveti Ciril i Metodije kad su došli  na Veliku Moravu nisu došli baš u neku totalnu divljinu, dosta ih je vec ranije bilo pokrštenih od strane franačkih sveštenika i irokeltske Misije, glavno vladajuce moravsko plemstvo bilo je vec pokršteno, podanici, obični Moravani vecinom nisu. Velikomoravski problem nije bio u tom što nisu uopšte znali za Hrista vec što je sveti Rostislav htio nezavisnost od istočnofranačkih plemica i njihovih sveštenika te biskupija u Lincu i Regensburgu stvaranjem Velikomoravske (Panonske) episkopije a  s tim spojeno je bilo i pitanje crkvenog jezika. Ali zato su medju susjednim germanskim i slovenskim plemenima koja za razliku od Velikomoravana još nisu bili pokršteni pa ni ovako djelomično i koji su tome još pružali otpor postojale i držale se sve paganske tradicije od krvne osvete pa do odvodjenje ljudi, žena i djece u ropstvo i žrtvovanja ljudi. Sveti Vojtjeh je završio tako ubijen od paganskih Prusa 997 godine,, 131 godinu poslije dolaska sv. Cirila i Metodija na Veliku Moravu. Tome svemu ja ne vidim nikakvog drugog odgovora osim hrišcanskog, razlika izmedu one stare i moderne konzumentske neopaganštine je na duhovnom planu minimalna a na fizičkom ogromna. Sve države danas zabranjuju sve to što su paganski Germani i Sloveni smatrali sasvim normalnim a zahvaljujuci jedino hrišcanskim Misijama i misionarima je nepraktikovanje i zabrana takvih stvari postalo normalno i standardnim ponašanjem pa u tome svemu što je izborilo hrišcanstvo danas uživaju i današnji ateisti, agnostici itd. Bez hriscanstva bi mnogo toga i danas postojalo, 1154 godine nisu baš neko veliko doba za mjenjanje takvih stvari, jedino bi možda bile u nešto blažoj formi a ne tako drastično praktikovane kao tada. Dokaz za to je npr. Indija. Povod za diskusiju ne mora biti hrišcanski ali naš odgovor može biti jedino takav i isti kao i prije 12 vijekova - hrišcanski ali aktualiziran, novim riječima, parabolama i načinima izložen. Nama hrišcanima je potrebno vratiti se prvo samom hrišcanstvu i obnoviti ga u sebi kako bismo dali isti ali svima bolje i jasnije razumljiv odgovor: ateizmu, neopaganizmu, islamu i svim poštenim tražiteljima istine bilo agnosticima ili zavedenim nekim drugim new age smjerovima, sektašima itd.

[Нифада]

пре 46 минута, Zayron рече

Izgleda da se sve vraca unazad i ponavlja nekoliko puta dok se "lekcija" ne nauči. Sveti Ciril i Metodije kad su došli  na Veliku Moravu nisu došli baš u neku totalnu divljinu, dosta ih je vec ranije bilo pokrštenih od strane franačkih sveštenika i irokeltske Misije, glavno vladajuce moravsko plemstvo bilo je vec pokršteno, podanici, obični Moravani vecinom nisu. Velikomoravski problem nije bio u tom što nisu uopšte znali za Hrista vec što je sveti Rostislav htio nezavisnost od istočnofranačkih plemica i njihovih sveštenika te biskupija u Lincu i Regensburgu stvaranjem Velikomoravske (Panonske) episkopije a  s tim spojeno je bilo i pitanje crkvenog jezika. Ali zato su medju susjednim germanskim i slovenskim plemenima koja za razliku od Velikomoravana još nisu bili pokršteni pa ni ovako djelomično i koji su tome još pružali otpor postojale i držale se sve paganske traddicije od krvne osvete pa do odvodjenje ljudi, žena i djece u ropstvo i žrtvovanja ljudi. Sveti Vojtjeh je završio tako ubijen od paganskih Prusa 997 godine,, 131 godinu poslije dolaska sv. Cirila i Metodija na Veliku Moravu. Tome svemu ja ne vidim nikakvog drugog odgovora osim hrišcanskog, razlika izmedu one stare i moderne konzumentske neopaganštine je na duhovnom planu minimalna a na fizičkom ogromna. Sve države danas zabranjuju sve to što su paganski Germani i Sloveni smatrali sasvim normalnim a zahvaljujuci jedino hrišcanskim Misijama i misionarima je nepraktikovanje i zabrana takvih stvari postalo normalno i standardnim ponašanjem pa u tome svemu što je izborilo hrišcanstvo danas uživaju i današnji ateisti, agnostici itd. Bez hriscanstva bi mnogo toga i danas postojalo, 1154 godine nisu baš neko veliko doba za mjenjanje takvih stvari, jedino bi možda bile u nešto blažoj formi a ne tako drastično praktikovane kao tada. Dokaz za to je npr. Indija. Povod za diskusiju ne mora biti hrišcanski ali naš odgovor može biti jedino takav i isti kao i prije 12 vijekova - hrišcanski ali aktualiziran, novim riječima, parabolama i načinima izložen. Nama hrišcanima je potrebno vratiti se prvo samom hrišcanstvu i obnoviti ga u sebi kako bismo dali isti ali svima bolje i jasnije razumljiv odgovor: ateizmu, neopaganizmu, islamu i svim poštenim tražiteljima istine bilo agnosticima ili zavedenim nekim drugim new age smjerovima, sektašima itd.

  Док сам писала свој коментар који почиње реченицом:Илић истиче да представа Јана Фабра није хришћанска, али захтева хришћански одговор,у међувремену се појавио ваш коментар који почиње истом реченицом,али ја га нисам видела јер се појавио док сам писала свој.

[Zayron]

пре 7 минута, Нифада рече

  Док сам писала свој коментар који почиње реченицом:Илић истиче да представа Јана Фабра није хришћанска, али захтева хришћански одговор,у међувремену се појавио ваш коментар који почиње истом реченицом,али ја га нисам видела јер се појавио док сам писала свој.

Da, pomislio sam i ja na to poslije.  

[timjančica]

Да ли сте некада чули да позоришна представа траје 24 сата?

Нисте.

Да ли је то онда позоришна представа?

Није.

Да ли сте чули негдје да глумац, ради 24 сата?

Нисте.

Да ли је то онда глумац?

Није.

Да ли сте чули негдје да позоришна публика сједи 24 сата?

Нисте.

Да ли је то онда позоришна публика?

Шта бива са нама када прекорачимо кодекс посјетиоца представе који на њој борави пар сати? Ми постајемо дио те представе, активни дио.

Ми постајемо продужено тијело глумаца и статисти режисера.

Ми пристајемо на сценарио, без да смо га прочитали.

24 сата.

Сценарио неког страног човјека.

Брехт, зачетник епског театра, другачијег театра, говорио је о својим представама, да су то састанци у којима учествује публика.

Ово је завршна фаза онога што је Брехт само започео..

Ако не излазим са представе након сат, два, ја улазим у другу димензију.. ја нисам сам више гледалац представе, јер представа је, након сат, два... завршена.

Ја сада учествујем добровољно у представи. 

Шта нас наводи да останемо и даље? Раздозналост или мислимо да није лијепо отићи док се нешто још дешава.. да се случајно ко не би увриједио?

Каквог ли апсурда!?

Умјесто да се режисер и они који су на сцени, питају, да ли овим продуженим оргијањем изазивају нелагоду, да ли је себично и нарцисоидно да толико времена желе од нас за себе, ми почињемо да се питамо, да ли је незгодно да устанемо са столице..! Ми!

Јасно је већ из привржености ђакона Илића театру да он говори о свом личном ставу, а не ставу Цркве.

Имамо проблем са техном и сатанизираним трансом, хајде да се скренемо пажњу са тога – оргијањем и мрачиним ритуализирањем, којег ћемо назвати умјетност. Евидентно је да проблем са младима постоји, али је начин оваквог рјешавања, скретање воза на слијепи колосјек.

Хришћанство прихватaјући брак, прихвата и тјелесност.

Овим актом тјелесност и суманутост добију водећу улогу - тјелесност која за своје апетите треба 24 сата.

А 24 сата заправо значи – све.

Јер је то слобода. Наша слобода да јој робујемо 24 сата.

Каквог ли апсурда!

Зато је ваљда зачетник овога „театра“ управо театар апсурда.

[Bokisd]

пре 2 часа, Милан Ракић рече

Не знам какву машту људи имају. Да ли је заиста узбудљиво ако неко општи са саксијом, или биљкама, или ако се ваља по муљу? Није ми јасно шта би ту могло да се схвати као подстицање похоте“, запитао се Илић.

 

пре 2 часа, Милан Ракић рече

„Сви озбиљни људи који се баве теологијом, све аскете, знају да је суштина у томе да се прихвати телесност. Не треба нам апстрактно, бескрвно, моралистичко хришћанство које неће уважавати све оно што постоји у нама. Ова представа нам омогућава да осетимо време и да озбиљно сагледамо комплексност човека“, сматра Илић.

Meni ovo ne pije vodu. 

Necu da preterano objasnjavam ( moj stav ), jednostavno, telesna golotinja u hriscanstvu ( i u svakoj drugoj oblasti ) nikako nije opravdana. To je jasno kao dan.

Da se nasalim,....ako ova predstava ozbiljno sagledava komplesnost coveka i oseca vreme, onda smo , totalno ugasili....  

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 1 минут, timjančica рече

Јасно је већ из привржености ђакона Илића театру да он говори о свом личном ставу, а не ставу Цркве.

[Милан Ракић]

пре 2 минута, Bokisd рече

 

Meni ovo ne pije vodu. 

Necu da preterano objasnjavam ( moj stav ), jednostavno, telesna golotinja u hriscanstvu ( i u svakoj drugoj oblasti ) nikako nije opravdana. To je jasno kao dan.

Da se nasalim,....ako ova predstava ozbiljno sagledava komplesnost coveka i oseca vreme, onda smo , totalno ugasili....  

Svako vidi ono što hoće

[Bokisd]

пре 1 минут, Милан Ракић рече

Svako vidi ono što hoće

Pa, sta sad da kazem ?

Naravno da taj moj stav, mogu da vezem za hriscasnko gledanje na golotinju i telesnost. Da li je uopste i potrebno ? 

Mislim, djakon pominje neku askezu i teolosku stranu u vezi  telesnosti. Da li treba 'imalo' objasnjavati da je golotinja strani i negativni pojam u ovim oblastima ?

[Нифада]

1 hour ago, timjančica рече

Да ли сте некада чули да позоришна представа траје 24 сата?

Нисте.

Да ли је то онда позоришна представа?

Није.

Да ли сте чули негдје да глумац, ради 24 сата?

Нисте.

Да ли је то онда глумац?

Није.

Да ли сте чули негдје да позоришна публика сједи 24 сата?

Нисте.

Да ли је то онда позоришна публика?

Шта бива са нама када прекорачимо кодекс посјетиоца представе који на њој борави пар сати? Ми постајемо дио те представе, активни дио.

Ми постајемо продужено тијело глумаца и статисти режисера.

Ми пристајемо на сценарио, без да смо га прочитали.

24 сата.

Сценарио неког страног човјека.

Брехт, зачетник епског театра, другачијег театра, говорио је о својим представама, да су то састанци у којима учествује публика.

Ово је завршна фаза онога што је Брехт само започео..

Ако не излазим са представе након сат, два, ја улазим у другу димензију.. ја нисам сам више гледалац представе, јер представа је, након сат, два... завршена.

Ја сада учествујем добровољно у представи. 

Шта нас наводи да останемо и даље? Раздозналост или мислимо да није лијепо отићи док се нешто још дешава.. да се случајно ко не би увриједио?

Каквог ли апсурда!?

Умјесто да се режисер и они који су на сцени, питају, да ли овим продуженим оргијањем изазивају нелагоду, да ли је себично и нарцисоидно да толико времена желе од нас за себе, ми почињемо да се питамо, да ли је незгодно да устанемо са столице..! Ми!

Јасно је већ из привржености ђакона Илића театру да он говори о свом личном ставу, а не ставу Цркве.

Имамо проблем са техном и сатанизираним трансом, хајде да се скренемо пажњу са тога – оргијањем и мрачиним ритуализирањем, којег ћемо назвати умјетност. Евидентно је да проблем са младима постоји, али је начин оваквог рјешавања, скретање воза на слијепи колосјек.

Хришћанство прихватaјући брак, прихвата и тјелесност.

Овим актом тјелесност и суманутост добију водећу улогу - тјелесност која за своје апетите треба 24 сата.

А 24 сата заправо значи – све.

Јер је то слобода. Наша слобода да јој робујемо 24 сата.

Каквог ли апсурда!

Зато је ваљда зачетник овога „театра“ управо театар апсурда.

Питања да ли смо чули за представу која траје 24 сата и да ли смо чули за глумца који игра 24 сата не значе много,јер овде је питање о вредностима које промовише једна позоришна представа.Многе добре ствари (при том не мислим на ову представу,говорим уопште)увек од некога потекну,а исто тако и многе ствари које нису добре.

[Нифада]

1 hour ago, Bokisd рече

Pa, sta sad da kazem ?

Naravno da taj moj stav, mogu da vezem za hriscasnko gledanje na golotinju i telesnost. Da li je uopste i potrebno ? 

Mislim, djakon pominje neku askezu i teolosku stranu u vezi  telesnosti. Da li treba 'imalo' objasnjavati da je golotinja strani i negativni pojam u ovim oblastima ?

Узмимо нпр.једну позоришну представу која се бави браком,пошто све мота бити брачно да би било свето,чак и када је реч о лошим браковима.И замислимо сада глумце који представљају мужа и жену у свим аспектима живота и њиховог односа.Да ли је у реду ако се редитељ осмели и прикаже реалност у кухињи,за трпезом,па и у брачној постељи.

Или је хришћански приказивати ствари другачије,замагљено...да не испадне само да позориште дубље улази у живот,па и уметност од тако схваћеног  (ружичастог) хришћанства.

Људи када иду на Литургију лепо се обуку,и знају шта тамо очекују.Исто је и са људима који иду у позориште,и они се лепо обуку и имају одређена очекивања.

Чини ми се да је хришћански и када муж и жена иду у кревет да се обавезно лепо обуку,па ако хоће да буду добри хришћани према неким теоријама најбоље је да ту немају никаква очекивања. 

Овај коментар се не односи на помињану представу,него су ме више инспирисали неки коментари.

 

[Аурор]

On 9/24/2017 at 19:17, ana čarnojević рече

kratose brate moj mili, moraš nešto da uradiš povodom svoje sekšualiti jerbo obavešteni izvori i stručni krugovi su rekli svoje...

 

Absolutely degenerate.

[Bokisd]

пре 23 минута, Нифада рече

Узмимо нпр.једну позоришну представу која се бави браком,пошто све мота бити брачно да би било свето,чак и када је реч о лошим браковима.И замислимо сада глумце који представљају мужа и жену у свим аспектима живота и њиховог односа.Да ли је у реду ако се редитељ осмели и прикаже реалност у кухињи,за трпезом,па и у брачној постељи.

Или је хришћански приказивати ствари другачије,замагљено...да не испадне само да позориште дубље улази у живот,па и уметност од тако схваћеног  (ружичастог) хришћанства.

Људи када иду на Литургију лепо се обуку,и знају шта тамо очекују.Исто је и са људима који иду у позориште,и они се лепо обуку и имају одређена очекивања.

Чини ми се да је хришћански и када муж и жена иду у кревет да се обавезно лепо обуку,па ако хоће да буду добри хришћани према неким теоријама најбоље је да ту немају никаква очекивања. 

Овај коментар се не односи на помињану представу,него су ме више инспирисали неки коментари.

 

E, to je sustina problema. Samo cu' da  pratim tok misli.

Ne mozes sa necim sto je po pojmu negativno, da koristis to',  da predstavis neku pozitivu. Od negativnog se ne pravi prava i dobra prica. 

Brak je pozitiva po prirodi stvari i na osnovu njega se moze napraviti prica. Pozitivna ili negativna. U smislu, da je dobar brak i los brak u toj nekoj prici.

Pozitiva je, kada je brak predstavljen kao dobar odnos muza i zene. Negativa je suprotno stanje. 

Znaci, od braka koji je pojam dobar i castan, pravimo razne price. Od golotinje koja je po defaultu negativa, ne mozemo praviti pozitivu. To je problem ovde.

[Нифада]

пре 1 минут, Bokisd рече

E, to je sustina problema. Samo cu' da  pratim tok misli.

Ne mozes sa necim sto je po pojmu negativno, da koristis to',  da predstavis neku pozitivu. Od negativnog se ne pravi prava i dobra prica. 

Brak je pozitiva po prirodi stvari i na osnovu njega se moze napraviti prica. Pozitivna ili negativna. U smislu, da je dobar brak i los brak u toj nekoj prici.

Pozitiva je, kada je brak predstavljen kao dobar odnos muza i zene. Negativa je suprotno stanje. 

Znaci, od braka koji je pojam dobar i castan, pravimo razne price. Od golotinje koja je po defaultu negativa, ne mozemo praviti pozitivu. To je problem ovde.

Голо тело није негативно само по себи,зависи од контекста.

Позориште није црква,али може да претрпи и једну црквену процену,наравно.Проблем је када неко иде у позориште а мисли да иде у Цркву.

Лично мислим да представу Олимп о којој се овде полемише није требало преносити на ТВ.Ако представа траје 24 сата онда је требало оставити да је прате они који су прихватили такав изазов,па ко остане до краја.Не улазим у садржај представејер нисам гледалаосим једног сегмента и прочитала сам неколико комнтара,међу њимаи онај ђакона Н.Илића.