Jump to content

Препоручена порука

Како сме председник Србије да љуби руку свештенику?
или

О новинарском безобразлуку и ниподоштавању нашег идентитета

На сајту листа "Данас" сам наишао на један од многобројних помодноострвљених, мрзитељских текстова овдашњих агностички обескорењених каменобацача, усмерен против наше Цркве и свега традиционалног у српском народу. Извесни Милан Лазаревић, самопроглашени "слободни новинар", у рубрици "Лични ставови" (од 16. августа), решио је да "споји угодно са корисним" и што гласније и гневније прозове наше политичаре за оно што није сметало ни турским агама и беговима ни немачким окупаторима ― за целивање руке српском Патријарху (и, уопште, свештенству). Тиме он само верно наставља вишедеценијску традицију комунистичких цензора и идеолога из Титове епохе ― само сада са нешто лукавијом и "отменијом" формулацијом, тобоже у име секуларног одређења односа државе и Цркве.

Поменути "слободни новинар" тражи у свом памфлету од Александра Вучића да "коначно учини нешто што се очекује од сваког нормалног шефа секуларне државе" и заувек прекине са праксом љубљења руке Патријарху. Вешто се поигравајући појмовником секуларног погледа на свет, дотични исмева институције Српске Православне Цркве, али и наше државе и друштва, као и право сваког човека (па био он и политичар) да отворено и слободно испољи своја верска убеђења. Лицемерно и лукаво тражи да се људи из врха државне власти одрекну сваке везе са вером у којој су крштени и васпитани. Тражи, дакле, не да православни архијереји не утичу директно и надређено на политичке одлуке српских државника већ да једино припадници наше Цркве немају никакво право на своје мишљење и одговарајући лични утицај на оно што се тиче свих грађана Србије (осим, ваљда, њих). Окрећући тако наглавачке грађански концепт "одбране државе од клерикализма" (и то оног старовременског, искључиво римокатоличког типа) на ― тотално онемогућавање права припадницима Цркве на ма какво друштвено деловање изван гвоздене ограде њихових храмова (баш као и у време антицрквене хистерије у идеолошкој диктатури епохе титоизма).

Више пута је у овом политкомесарском, пропагандном тексту наглашено како "до сада нико није јавно упозорио ― или није смео то да учини ― Вучића да не љуби руку патријарху и тако понижава државу и даје ружан пример другима који у овом иду његовим стопама" и да је "чудно да на то досад нико није реаговао". По настраној логици овог самохвалисавог текстића испада да у Србији влада нека теократска и инквизицијска страховлада, коју, ето, сада, коначно, смело руши тај "најслободнији од свих слободних новинара" - упркос опасностима и тобожњим предрасудама српских медија. Баш храбро! Ставља човек главу у уста разјапљених чељусти црквеноправославних фанатика из власти и ризикује да буде спаљен на некој од увек распаљених ломача што, по њему, даноноћно горе на свим градским трговима овдашње "православне џамахирије".

Звучало би комично да није, у ствари, трагично, да то није само зомбирани и модернизовани наставак већ виђене антисрпске и антиправославне хистерије револуционарно-крволочног типа из времена када су свештеници убијани, цркве дизане у ваздух, а њихови остаци разношени за градњу штала, свињаца и задружних домова. Тада нико од верника није смео ни имао где да објави своју реакцију и неслагање са овим безбожничким терором, а поменути јуришник М. Л. би да (ипак мало закаснело) настави са оваквом праксом, уједно нам најављујући какву то власт он прижељкује. Ако је њему актуелни председник Србије некакав "екстремни клерикалац", који љубљењем руке Патријарху показује недопустиву "склоност патетици и театралности", враћајући се, тако, ретроградно, а по аутору овог бућкуриша од текста ― својој "радикалској и демагошкој природи", шта онда да очекујемо од политичких истомишљеника оваквог поимања ствари (уколико би добили прилику да буду господари наших судбина)? Али, није овом приручном аналитичару феномена "љубљења руке патријарху" права мета А. Вучић, ни сви други политичари што се усудише да целивају десницу наследнику духовног трона Светог Саве, па ни његове колеге новинари што наводно никада нису протестовали против оваквог "неодмереног понашања" већ – Црква. И, наравно, Онај Кога она представља и заступа на земљи и међу људима.

Кад исмева председника што се усуђује да се "савија готово до земље" и "жури да патријархову руку љуби, редовно, нападно и страствено, што пре и видљивије", кад му иронично саветује да онда крене да љуби руке и вођама свих других верских заједница (па и представницима атеистâ), када предвиђа ситуацију у којој ће Патријарх да "дâ корпу" Вучићу, "повуче руку и одбије пољубац", "ускраћујући му ту милост" и "кажњавајући га тако" за његов став према судбини Косова... ― писац овог провокативног дневнополитичког штива то ради искључиво као претњу Српској Православној Цркви и њеним верницима, којима расистички одриче право једнакости са другим суграђанима (све чудећи се како неко "ко је био добар студент" може да се уопште усуди да уради нешто тако примитивно и, замислите, пољуби руку првосвештенику наше Цркве ― и то данас, у 21. веку). То је прави циљ и истинска мета његовог цинкарења још увек православне Србије бриселским моћницима, са идејом да тако "убије две муве истим ударцем" и поништи и оно мало наговештаја бољег односа секуларне према верујућој Србији. By the way или, ипак, не баш тако успут, то је стварни разлог писања ове недуховите, циничне, таблоидне оптужнице против свега онога што је створило, одбранило и јунаштвом прославило ову земљу и наш српски народ: збрисати сваки траг патријархалног система вредности, српске традиције и наше органске припадности хришћанској вери и цивилизацији.

Зато пажљиво и "са зрнцем соли" прочитајте ове речи хладно сервиране мржње и покушајте да појмите поуку ове количине отпора према враћању Србије њеним изворима, све заједно са вероломним односом овог аутора наспрам светосавских завета (и нашег величанственог средњовековног уласка у ред уистину великих народа). Уместо расправљања са оваквим опадачима и клеветницима Цркве, посветите своје драгоцено време проучавању и усвајању вечних вредности духовне културе (оних које брижно и одано чува Српска Православна Црква)! И спасењу своје бесмртне душе.

Драгослав  Бокан

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Чуј, како сме?

Кад год је у прилици да узме благослов.:D

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"You know something is messed up when you see it"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 21 минута, Џуманџи рече

ако некога занима...

To zanima samo mnogobrojne  pomodnoostrvljene obeskorenjene mrziteljske agnosticke kamenobacace. Mi ostali posvecujemo svoje dragoceno vreme proucavanju i usvajanju vecitih i njima slicnih vrednosti.

Mongol General: Wrong! Conan! What is best in life?
Conan: To crush your enemies, see them driven before you, and to hear the lamentation of their women.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Хајдук рече

Српској Православној Цркви и њеним верницима

Само да напоменем да је ово једно. Сви крштени као православни хришћани јесу Црква. Није ово политичка странка и њени симпатизери и чланови, ни музичка група са својим обожаваоцима.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 18 минута, Вилер Текс рече

Овај из Данаса се баш нешто наљутио. Просто ми је невероватно за какве све ствари нападају Цркву и под каквим све маскама. 

Јеси ли прочитао оба текста? Не знам ко од њих двојце напада. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Lady Godiva рече

Јеси ли прочитао оба текста? Не знам ко од њих двојце напада. 

Ако сам схватио главни проблем овог лика из Данаса је што председник љуби руку патријарху. А смета му што се љубе руке епскопима и свештеницима...Шта је то ако није напад на Цркву?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Вилер Текс рече

Ако сам схватио главни проблем овог лика из Данаса је што председник љуби руку патријарху. А смета му што се љубе руке епскопима и свештеницима...Шта је то ако није напад на Цркву?

Не знам како ћемо то преживети...

Углавном, од тог напада је далеко горе што нас овако бране.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nisam fan Bokana....dapače, nije mi simpatičan

A ovaj Milanče je...novinar bez ideje, uopšte mi nije jasna poenta sem da ne voli Crkvu, to jest da mu smeta crkvenost srpskog naroda....a ne bih rekao da u protestantizmu sveštenik nije "institucija"...

A onda ljubio bio patrijarhu Pavlu

Čovek nema pojma plus je frustriran

Možda nije bio na more letos 

obrazov_zpsdsretmxk.jpg

"Верујем Господе, помози мом неверју"

"О жено, велика је вера твоја, нека ти буде како хоћеш"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 25 минута, Жељко рече

а неко је то све објавио на сајту СПЦ...

Нема шта неће објавити... 7896634

"You know something is messed up when you see it"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Lady Godiva рече

Не знам како ћемо то преживети...

Углавном, од тог напада је далеко горе што нас овако бране.

Преживећемо. Није то поента.

Али ствар је у томе да не треба ћутати пред онима који промовишу комунистичку идеју сатеривање Цркве у порту.

Слободни су и други да напишу одговор који би био бољи од овог Бокановог.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Одлично је Д.Бокан написао зато је Црква и објавила. Без грешке. Види се да је човек у Цркви и да се кроз њега чује Дух Свети. Иначе када људи покушају на своју руку нешто да напичу, мудрују по блоговима или интреннету најчешће је без везе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...