Да ли сте православни и како знате да јесте/нисте?

[w.a.mozart]

Дакле, ево је. Навалите  

[Џуманџи]

"Наравно, одувек себе видим као неког ко исправно прославља Бога у Тројици."  Najtrolniji odgovor ever.

P.S. Ne smem da napisem da li, sta i kako znam, vec su me optuzivali za neke hereze...

[Trifke]

пре 13 минута, Џуманџи рече

"Наравно, одувек себе видим као неког ко исправно прославља Бога у Тројици."  Najtrolniji odgovor ever.

P.S. Ne smem da napisem da li, sta i kako znam, vec su me optuzivali za neke hereze...

Ma sta te briga slobodno napisi ! Ako te bude napao ja cu da ga sredim! 

[Branka62]

пре 22 минута, Џуманџи рече

"Наравно, одувек себе видим као неког ко исправно прославља Бога у Тројици."  Najtrolniji odgovor ever.

P.S. Ne smem da napisem da li, sta i kako znam, vec su me optuzivali za neke hereze...

E pa ti si u grupu: Ovo se svakim danom i ja sve više pitam.

[Џуманџи]

пре 40 минута, Trifke рече

Ma sta te briga slobodno napisi ! Ako te bude napao ja cu da ga sredim! 

Trifkiliiiiiiiiiiiiii Long time no see! Jesi mi dobro?

Ma necu pisem, stavio je temu u "pravoslavlje za pocetnike", ja sam, bre, advanced level.

[Trifke]

пре 1 минут, Џуманџи рече

Trifkiliiiiiiiiiiiiii Long time no see! Jesi mi dobro?

Ma necu pisem, stavio je temu u "pravoslavlje za pocetnike", ja sam, bre, advanced level.

Ma odlicno sam radosti moja!   Ma hajde da ga razbijemo iako nas je spustio na nizak nivo! 

[AnaLaz]

Да ли сте православни и зашто нисте?! 

[Trifke]

Tema o kojoj se moze mnogo filozofirati. Ako je gledamo sa prakticne strane mozemo reci da smo pravoslavni ako ispovedamo veru crkve i ako pokusavamo da zivimo u skladu sa tom verom. Sa druge strane mozemo stvari gledati i perfekcionisticki pa kazati da ako ne postizemo savrsenstvo u hriscanskom zivotu onda nismo pravoslavni. A onda se postavlja pitanje sta je savrsenstvo? I tako dalje i tako blize!  Eto ja tako malo razmisljam tek da otpocnem temu.

 

[Снежана]

Не знам за вас, али ја јесам сигурно... рекла ми баба.

[Благовесник]

Pravoslavan sam jer  Vjerujem isto kao sto je verovala i ispovedala moja Krsna slava, takodje, i zato sto pripadam istoj Crkvi (pravoslavnoj) kao i ona. 

[АлександраВ]

Подсети ме тема на овај текст.

Имамо народ који вјерује да јесте православни. Али да би човјек био православан, од њега се не тражи да вјерује у сопствену православност него да на православан, што значи, вјечит, истинит, начин вјерује у Христа. Небеска Србија се неће утврђивати на попису него у лицу Христовом. Можемо ли убједљиве проценте вјерујућих у сопствену вјеру преточити у проценте вјерујућих у Богочовјека?
Ми смо спремни да за вјеру Отаца умиремо. Али и даље на крштењу кумовима свештеник даје да прочитају Никејско-цариградски сивмол вјере. Кумови – људи који чувају залог вјере будућих нараштаја – и даље муцају и застају на „јединородног, једносушног Оцу“. Можемо ли спремност да се за вјеру погине да преточимо у спремност да се вјера познаје. И још више: да се вјера живи?

Ми градимо цркве. Да ли су цркве саградиле нас? Ми по новчаницима носимо иконе – зидови наших цркава су још неосликани, а многи од њих никада и нису били направљени да би се на њима описала Свелитургија космоса, јединство Бога и твари. Можемо ли амајлије из новчаника пренијети на зидове цркава, а стварност Присуства Божијег из сфере „помози свима, па и мени“ пренијети у стварност „буди уз нас“. Јер у „ми“ и због „ми“ јесам ја.

Ми волимо Светосавље, тако називамо српско вјековно искуство живљења са Богочовјеком. У том појму сложила се самосвјест о томе да оно што су наши аскурђели, прађедови и оци живјели кроз историју, од Светога Саве наовамо, вриједи као основа за нас. Светосавље значи: рана у плећима мога ђеда и свјећа на гробу мога оца нису историјске случајности него знаци на путу Богопознања и себепознања. Па опет: нисмо ли прво комплетно Свето Писмо оба завјета на данашњем нашем језику добили 2006? Ко је још од наше дјеце данас читао Св. Саву? Знамо ли Данила Архиепископа? Читасмо ли Ареопагита у преводу Исаијином? Колико је наших очева и отаца, учитеља и браће остало неопојаног гроба и нама непознато – а потоње је теже и поразније од првог. Можемо ли свакој светосавској кућу учинити познатим Савино писмо Спиридону или Житије оца свога и оца нашега?

Ми живимо ситно, у великим очекивањима од државе (тј држава), од друштва, од Цркве, од сваког саборишта и заједнице који сачињавамо ми. За себе тражимо више – од себе дајемо мало, правдајући се бесмислом и уситњеношћу наше стварности. Одумиремо, тражећи бољи живот, а живот пролази поред нас. Сањамо о повратку на Косово, притиска нас тежина ланаца, осјећамо се окруженим и опкољеним – ливаде нам стоје непокошене, а нашим планинама крстаре туђи бициклисти, нашем небу се диве туђи људи. Наше смеће треба да покупни Непознати Неко. Ако се не одупремо, неће нас убити атомска бомба него Непознати Неко-не-ја одређен да живи тешке тренутке нашега живота.

протојереј-ставрофор др Дарко Ђого

http://www.pravoslavie.ru/srpska/print98170.htm

[Princess Bella]

Jesam pravoslavna, ali sam se zaljubila u katolika.  

[Зосима]

Православан сам,али не по Моцартовим "шаљивим" упадицама, кога нема на форуму годинама,па упадне ко слон у стакларску радњу...

[AnaLaz]

пре 27 минута, АлександраВ рече

Можемо ли спремност да се за вјеру погине да преточимо у спремност да се вјера познаје. И још више: да се вјера живи?

[AnaLaz]

Трудим се да будем православна.