О тексту Зорана Миливојевића подигла се велика медијска прашина!

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 2 минута, Ћириличар рече

Рекао је "можда", а не "сигурно"...

Razmisli.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Za Milojvića nema dileme Maja je vodila psihološki rat protiv oca deteta.

A MOŽDA je taj rat i aktivirao sindrom kod oca i nastradalo je dete.

U svakom slučaju Maja je okrivljena za psihološki rat protiv oca i dete je Majina žrtva tu nema spora a MOŽDA je i saučesnik u aktiviranju sindroma i smrti svog dteta.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 2 минута, ana čarnojević рече

ne može Maja biti odgovorna. od nekoga ko živi u strahu i ko je progonjen ne možeš očekivati da se ponaša racionalno i da razmišlja da li je u psihološkom ratu ili nije. ona je u stanju straha...beži ili bori se. pa kao majka još na enti.

struka je morala da prepozna da li postoji psihološki rat ili ne. i šta je najbolje učiniti.

dakle čak i ako je vodila neku vrstu psihološkog rata to ničim ne opravdava njegove postupke jer ona je imala sva prava ovog sveta da vodi taj rat. ono što je moralo da bude između njih su institucije.

Aha, Milojević nije bio u stanju da napiše Da je MOŽDA kojim slučajem sud više obratio pažnju na razloge Majke koja se nekoliko puta oglušava na odluke suda do ubistva ne bi došlo?

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 19 часа, Bogdan01 рече

Свака савремена трагична прича, укључујући ону у којој је отац бацио пред мајку задављено дете, након чега ју је усмртио ножем, има своју историју и свој контекст. Да мајка није игнорисала више одлука суда и спречавала оца да виђа дете, можда се ова трагедија не би десила.

Jel ovo Miojevićev orginal?

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 19 часа, Bogdan01 рече

Поред оваквих крвавих трагедија након развода, које привлаче пажњу јавности, постоје стотине и стотине других у којима нема мртвих, али у којима сви трпе, а највише деца. То су драме породичних распада у којима један родитељ „трујући однос” емотивно отуђује дете од другог, у којима се поред правних воде прави психолошки ратови и у којима се обе стране труде да изманипулишу систем.

Да би систем спречио овакве трагедије, мора да има интегритет, објективан и праведан приступ који уважава права свих укључених, мајке и оца, а поготово деце. Мора да има делотворне начине да своје одлуке и пресуде спроведе у дело. У противном, како неправда рађа неправду, а како доживљена неправда постаје опсесија и страст, постоји бојазан да ћемо имати још трагичних случајева.

I ovo je nastavak. I kraj.

Je li ovo originalan tekst milojevića?

[Жика]

пре 1 минут, Volim_Sina_Bozjeg рече

I ovo je nastavak. I kraj.

Je li ovo originalan tekst milojevića?

Презива се Миливојевић.

[Paradoksologija]

пре 33 минута, Ћириличар рече

Не знам је ли хтјео изнијети такав став или став да се мора нешто посебно урадити и размишљати ван оквира са човјеком који пати од Медејиног комплекса. Не бих опет знао сигурно рећи јесу ли то двоје потпуно исто ( подилажење насилнику и повлађивање човјеку са Медејиним комплексом ). Свакако је идиотно, јер никад не знамо шта би неко могао урадити - а најлакше је бити генерал послије битке ( а ни то не зна урадити како треба, па одатле и оволика хајка ).

Не знам, мени је ово аналогно са следећим:

Разумемо механизам по коме насилник одлепи кад изгуби контролу над жртвом. Разумемо да је жртва под шест пута већим ризиком да буде убијена непосредно након што напусти насилника. Разумемо да су неки људи спремни и да убију друго људско биће ако му не могу имати приступ. И онда кажемо за једну конкретну жртву: можда не би била убијена да га није оставила. Па није логично. 

[Нифада]

С обзиром да се недавно десило убиство такође у Центру за социјални рад,постоји једно објашњење,не могу да се сетим прецизно формулације,да то покреће мотивацију код других,у сличлним ситуацијама.То је неко објашњавао у вези са масовним убиствима који су се на сличан начин,на различитим местима,од различитих особа,дешавала.

Код насилних људи никада се не може тачно предвидети шта може бити окидач за реакцију.

Ја не бих Миливојевићу приписала жељу да докаже ко је одговоран,него покушај да се види како се нешто може избећи.

Утисак је да неки који анализирају ову тему полазе од тога да је тај отац и муж потпуно нормална особа.Стручњаци вероватно познају најбоље методе за деловање када је особа склона насилничком понашању,када не може да контролише своје понашање и сл.

Но,питање је да ли се неко озбиљно бавио проблемом ове породице,па предочио жени шта се може десити ако не допусти оцу да виђа дете или да предложи да је боље да дозволи да виђа дете.

Постоје људи склони насиљу и у комплетним породицама.Постоје и у школском узрасту они који су склони насилном понашању.Општепознато је каква је ситуација на стадионима.Аларм је одавно укључен када је реч о количини насиља код нас,само је питање да ли га они који треба да чују и чују.

 

 

 

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Свака савремена трагична прича, укључујући ону у којој је отац бацио пред мајку задављено дете, након чега ју је усмртио ножем, има своју историју и свој контекст. Да мајка није игнорисала више одлука суда и спречавала оца да виђа дете, можда се ова трагедија не би десила.

Да би систем спречио овакве трагедије, мора да има интегритет, објективан и праведан приступ који уважава права свих укључених, мајке и оца, а поготово деце. Мора да има делотворне начине да своје одлуке и пресуде спроведе у дело. У противном, како неправда рађа неправду, а како доживљена неправда постаје опсесија и страст, постоји бојазан да ћемо имати још трагичних случајева.

Ovo je original Milivojevićev tekst a neki hoće da ga pročitaju ovako:

Свака савремена трагична прича, укључујући ону у којој је отац бацио пред мајку задављено дете, након чега ју је усмртио ножем, има своју историју и свој контекст. Да je sud više obratio pažnju na razloge majke koja je ignorisala više odluka suda i sprečavala oca da viđa dete , можда се ова трагедија не би десила.

Да би систем спречио овакве трагедије, мора да има интегритет, објективан и праведан приступ који уважава права свих укључених, мајке и оца, а поготово деце. Мора да има делотворне начине да своје одлуке и пресуде спроведе у дело. У противном, како неправда рађа неправду, а како доживљена неправда постаје опсесија и страст, постоји бојазан да ћемо имати још трагичних случајева.

[Volim_Sina_Bozjeg]

ok nisam znao do sada.

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Управо сада, ana čarnojević рече

 

ako nekad budemo pili kafu možda ti ispričam kako se na pravi način izlazi iz takve priče.

Ne znam to, tu mogu samo da slušam, nemam nikakv sud jer nemam ni iskustva ni znanje niti bilo kakva iskustva drugih ljudi iz kojih bi mogao nešto da povežem.

Ovde sam se isključivo bazirao na milivojevićevu sramnu zlonamernost koju je očigledno svesno pustio u etar nadajući se histeričnim masama.

Takvih slučajeva u našoj zemlji ima puno, gde ti prividno napadneš sistem sakrivajući upravu da se sistemu uvlačiš u **** svesno rizikujući nevine ljude oko sebe i to upravo one za koje se navodno boriš.

 

[Рилски]

пре 4 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

I šta ispostavi se po ovome da je nasilnik čovek koji povređuje ljude koje voli.

To samo znači da je Maja opravdano bila u strahu da nasilniku ostavlja dete da ga on viđa.

I onda će Milojević reći pa dobro bre ljudi ogradio sam se sa MOŽDA?

 

MилиВОЈЕВИЋ

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 1 минут, Рилски рече

MилиВОЈЕВИЋ

Blago vama mame mi :)

 

[GeniusAtWork]

Не верујем да је хтео да кривицу свали на мајку, али изјава му је безвезна из другог разлога: по ком основу он може да тврди - чак и са "можда" - да се трагедија не би десила да је отац могао да виђа дете? Пази, ради се о човеку који је задавио сопствено дете пред дететовом мајком, да би затим убио и мајку. И ранио још неколико људи. Значи ради се о тоталном умоболнику. Ко икада може и да претпостави шта би било или не би било у његовој глави и шта би га натерало да нешто уради или не уради? Можда би их обоје убио из неког сасвим десетог разлога, чак и да је могао редовно да виђа дете. Не можеш бре да знаш шта је лудацима у глави и да правиш некакве сценарије на основу тога...

[Рилски]

 

пре 2 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Blago vama mame mi

 

Ма није у реду да некоме о коме се прича, дебатује ..шта год , више пута промашимо име.. 

С друге стране, то изазива сумњу, да кад му ни име не напиешемо како треба, да ли и како смо онда уопште читали то што је тај исти написао.. па и ако смо читали..како смо то написано разумели..

Џаст ь то ..маме ми ..