Претражи Живе Речи Утехе

За већину људи реч мама је прва асоцијација на шне нокле и супу с кнедлама, топлину и ушушканост родитељског дома. Али шта радити када није? Шта радити када је “mama calling“ на дисплеју мобилног телефона у стању да нас натера да изнова преживљавамо све трауме које смо гурнули под тепих са десет, двадесет, четрдесет година? Шта када ни чињеница да сте одрасла особа која већ има сопствену породицу, не може да вас заштити од токсичног окружења из којег потичете? Наравно да је тешко, пре свега, прихватити да они с којима сте одрасли и који су ту откад знате за себе – могу бити лоши. Или барем лоши по вас. Нико вас не познаје дуже од њих. Они чувају читав арсенал ваших лоших оцена, промашаја, пријатеља који су вас изневерили, школа које нисте успели да упишете, пропалих веза, послова који су вам измицали за длаку. И уместо да вас подрже – они критикују. За њих никада нисте довољно добро научили лекцију, нити били “фини и пристојни“ попут друге деце, никада им се није допадала одећа коју носите, музика коју слушате, друштво у ком се крећете. И не, овде не говоримо о типичном генерацијском јазу, који се свако мало сусреће код родитеља и деце. Овде говоримо о оним истински токсичним родитељима којима дете не жели да се врати ни када постане “сам свој човек“. Такви родитељи се не мењају. То што сада имате тридесет или четрдесет година неће их спречити да вас за вечером прекоре и кажу како би могли “мало више да се угледате на брата“. Такви родитељи неће пропустити прилику да наздраве “батином успеху на послу“ иако знају да сте ви управо завршили на бироу. Неће одолети да вам испричају шта је тетка-та-и-та рекла о вама. И да, наравно да је рекла нешто ружно и нешто што ће вас само додатно повредити. Јер уместо да зближавају, они су ту да вас супротставе осталим члановима породице, натерају да одмерите снаге и из ринга изађете поражени. Додуше, не морају увек причати да би вас повредили. Постоје родитељи који вређају и када ћуте. Колико пута вам се десило да увређени очекују да се први јавите и да вам се свете својим ћутањем? Колико пута су се ишчуђавали и правили како немају појма да се нешто дешава или да су вас повредили? Колико пута су рекли да су се “само шалили“? Превише. Токсични родитељи познају мали милион начина да вас казне или емотивно контролишу. Јер знају да је у људској природи да воли онога који га је створио, чак и када тај неко не заслужује ни Љ од љубави. И управо их је због тога понекад толико тешко препознати и прихватити као такве. Породицу не бирамо. Али бирамо да не дозволимо себи да се, пола живота касније, и сами нађемо у истој причи. Да и сами не створимо једну исту такву несрећну породицу и децу која ће желети само да побегну од нас – што даље. Како препознати људе који су расли у не тако добром окружењу? Једноставно. Они ће увек гледати да угоде свакоме, тешко ће контролисати бес и у каснијим везама, бити они с резервом, они које је страх да се потпуно отворе чак и најближима. Већина никада неће скупити довољно храбрости да се обрачуна с родитељима. Већина ће цео живот покушавати да балансира између жеље да купи карту у једном правцу за крај света и оног чувеног “али, то ти је мајка“, или отац, или штагод. У реду, уколико нисте спремни да станете у крај нечијем лошем понашању према вама, или сматрате да то понашање у крајњем случају “није толико страшно“ – онда барем будите спремни на последице. У једној таквој токсичној причи – никада нећете доживети да вас неко разуме, нити ће вам ико икада рећи извини. Одбијаће сваку помисао да своју родитељску улогу нису одиграли како треба. И ма колико се ви, у потаји, надали, они неће доживети тренутак просветљења нити признати да су се огрешили о вас. Никада. Чак ни на самртној постељи. Шта онда чинити и како наставити иоле нормалан живот када знате да не можете да контролишете или, боље речено, утичете на нечије понашање? Мењајте себе. Мењајте сопствене реакције. Поставите границе. Заштитите се. Отац и мајка нису другари из основне школе које можете, а и не морате да виђате. Ту и тамо свакако ћете морати да их сретнете, ма колико далеко живели и ма колико обавеза имали (или се правили да их имате). Када до сусрета дође – не очајавајте. Не покушавајте да их убедите у причу како су вас јако повредили, како вас и даље повређују. Уместо тога – не дозволите да вас и даље повређују. Не учествујте у “тровању“. Своју енергију уложите у неког “здравијег“ члана породице, у неку баку или деку који су одувек били на вашој страни (и које по правилу ваши родитељи никада нису озбиљно схватали). Оградити се од родитеља није ни мало лако, и не пролази без осуде, али временом ћете научити. У међувремену, можда и они мало “попусте“. Уколико до попуштања не дође, и уколико осетите да заиста јесте угрожени (не успевате да се изборите са сопственим страховима, депресивни сте, немате контролу над осећањима, у преводу “нисте баш своји“) – прекините сваки контакт. То јесте крајњи корак, али овај свет је пун добре деце која не причају са својим родитељима, јер другачије нису могли да се сачувају. Наравно да није лако, нити је једноставно, али је напросто неопходно уколико желите да наставите са својим животом. Са аспекта неког ко потиче из нормалне породице, то свакако није најбољи начин, али је, уколико желите да заштитите своју децу и оне који вам у овом тренутку јесу породица – нажалост једини могући. Јер, ваша деца заслужују прилику да једнога дана буду – деца из добре породице и добре куће. Аутор: Даниела Бакић https://zelenaucionica.com/ovaj-svet-je-pun-dobre-odrasle-dece-koja-ne-pricaju-sa-svojim-roditeljima-jer-drugacije-nisu-mogli-da-se-sacuvaju/

Обично мало пажње обраћамо на мисли које нам се стално врте у глави. И често се мешају зле мисли са добрим и обрнуто. У зависности од тога које мисли усвојимо, наши животи могу да се трансформишу, још увек овде на земљи, паклу. Ево шта се чита у јеванђељу. Христос каже: "Лампа за тело је око. Ако ти је око чисто, онда ће ти цело тело бити лагано. Ако ће твоје око бити зло, онда ће ти цело тело бити тамно " (види. Мт. 6:22-23). Свештеник Теофан Затворник објашњава да под оком овде морате разумети тачне мисли које нам се јављују у глави. Ако прихватимо лоше мисли, од њих болује само тело (повисок крвни притисак, аритмије и друге болести). И тако, ми скрећемо са правог животног пута, улазимо у непролазне колибе. Рецимо, природно је да водимо рачуна о себи, свом здрављу, као и о родбини, ближњима и пријатељима. Ипак, ако таква брига под утицајем мисли страха постане претерана, онда ми наш живот и живот оних око нас чинимо неподношљивим. Црква позива на све да поштују пост. Али ако због идеје да ризикујемо наше здравље, почнемо да их игноришемо, можемо заборавити на Бога и отпасти од Цркве. Или због идеје да ћемо неког јако увредити ако не попијемо још једну чашицу алкохола, можемо неприметно постати пијанице. Због краткотрајног уживања у изопаченим мислима, како мудри Соломон сведочи, срце нам постаје тврдо (види Прем. 4:12). Због сањиве мисли о великом богатству и моћи, човек може пристати на сваки злочин. Мислећи да су сви људи око нас зли и незахвални, човек може постати потпуно обесхрабрен и пасти у безнађе и очај. Неправедна помисао коју неко има о нама, може нанети велики бес и мржњу. Због охолог и гордог мишљења да смо нешто посебно, да су сви дужни да нас поштују, ми као хероина Пушкинове приче о златној рибици можемо изгубити све. Ово се десило нашим прецима Адаму и Еви и дешава се свим људима који прецењују себе и своју снагу. А најстрашније је то што због мало вере можемо усмерити све своје мисли, сву своју бригу на добијање материјалних добара и потпуно заборавити на стицање Царства Небеског ( Мт. 6:25-30). Као што видимо, због лоших мисли, могу настати многи проблеми, јер је немогуће служити Богу и Мамону у исто време (види. Мт. 6:24). Свети Григорије Ниски је уверен да све зле страсти настају управо због лоших мисли. Грех (страст) од мисли до пада пролази кроз пет фаза. Прва фаза почиње када нам је мисао тек пала на памет. Ако смо јој посветили пажњу и нисмо схватили да је зла и да може да нас повреди, прешли смо на другу фазу. Када ми од ове мисли почнемо да добијамо грешно задовољство, долази трећа фаза. Четврта фаза почиње када имамо одлучност да починимо грех који нам је мисао донела. И пета фаза је сам грех. После краткотрајног уживања у греху долази очај, у души се појављује празнина и немоћ. Последица сваког греха је смрт - прво духовна а онда физичка (види. Рим. 6:23). Напротив, када усвајамо само добре мисли (поверење, уздржаност, пријатељство, несебично служење), онда уживамо у миру, спокоју, радости и већ смо у овоземаљском животу у царству Божијем које се гради у нама Лк. 17:20-21). И ако нам неко чини нешто нажао, ми се не љутимо на ту особу, већ је видимо као учитеља који промовише наш духовни раст, или је третирамо као лекара који је приморан да нам да горке лекове за наше оздрављење. Како научити да се испуниш добрим мислима и одсечеш зло? Није тако једноставно, јер се зле мисли веома паметно маскирају у добре. На пример, гнев је маскиран у борбу за истину, разврат - у љубав, похлепа - у бригу за здравље или гостопримство, равнодушност - у непристојност. Да бисте научили да их разликујете, потребно је волети молитву. Да, молитва не треба само да буде изрецитована, већ да буде вољена. Када кроз молитву водимо разговор са Богом, онда нам Он сам говори шта је добро а шта зло. Они који не воле да се моле су нажалост непрестано под снагом злих мисли које вам не дају мир дању или ноћ. Међутим, посао молитве такође није тако једноставан као што некима изгледа. Чим устанемо да се молимо, онда под утицајем страсти које живе у сваком од нас, почињемо да се бомбардујемо различитим мислима које нас одвраћају од овог доброг дела, како би био без плода. У превазилажењу страсти помаже исповест. Исповест помаже и да се мисли доведу у ред, одбаци зло. А Причешће, када се сам Господ насели у нас, помаже да се наша воља и наше мисли утврде у добру. Још једно важно средство које помаже да се уреде мисли, одбаци зло и пригрли добро је пажљиво слушање Јеванђеља и проповеди, читање дела светих отаца Цркве. Обично они одговарају на питања која нас највише брину. Зато, драга моја браћо и сестре, не узимајмо олако мисли које нам долазе, већ молитвом и покајањем разлучимо их, то јест, прихватимо добре а одбацимо зле. Запамтите, у зависности од тога како мислимо, наши животи овде на земљи су или пакао или рај. Ми сами можемо постати весници злих мисли ако се не боримо против својих злих страсти, или да постанемо проповедници добрих мисли ако пажљиво слушамо и преносимо другим људима Јеванђеље које чујемо сваке недеље. Али, најважније је да сведочимо Христа целим својим животом. Амин за то. архимандрит Маркелл извор