Kako ste sreli svoju zenu/muza? Ispricajte na vasu pricu!

[Trifke]

пре 6 минута, АлександраВ рече

Моја (наша) прича је јако компликована.

Размишљала сам да ли да је напишем... и одлучила сам да ће можда неком бити на корист.

Ја сам била „дивље“ београдско дете. После гомиле различитих глупости, и да не давим сада с тим делом приче, спасила сам се од свега тога и „смирила“. Богу хвала. А онда упала у другу клопку. У клопку „пожељног“ додворавања свету. Касније сам све то схватила, тада ми то наравно није било јасно. Да бих вероватно показала и доказала да сам постала добра, уклопљена и да сам се стварно „смирила“, ушла сам у везу са особом која је била „добра прилика“ и коју сам „заволела“. „Фин“ младић. И патила не признајући себи да то није то,  него сам још и корила саму себе да измишљам и да је то све сасвим ОК. Та нека „љубав“ која заправо, сада знам, то није била. Све је ишло својим, нацртаним, од света препорученим путем. Завршавали смо факултете и спремали се за брак. Угушена, једину радост сам налазила у свом најбољем другу, који је такође био у сличној вези. Ноћима смо разговарали, све своје успехе, радости, туге, све смо делили, смејали се када никоме није било смешно, разумели се само погледом. Осетили „на даљину“ када онај други није ОК. Ћутали сатима. Тражили се међу гомилом људи на некаквим прославама, били нераздвојни. Волели се, а да тога нисмо били свесни. Или јесмо, али то није било могуће, нисмо то могли да пустимо, јер свет.... И тако. Тако сам се удала. И истог дана, као да ми је неко опалио шамар а затим ме убио. Направила сам ужасну грешку. Ужасну. Удала сам се за погрешног човека. После десет дана агоније, у четири сата ноћу, спаковала сам своје ствари у једну торбу, позвала такси и отишла. Попела се на други спрат и куцнула на врата. Он је отворио врата и без речи ме је загрлио. Тако смо стајали, не знам, читаву вечност. Није било потребно ништа да се каже. И ето нас. Борба коју смо тада пролазили, одбацивање од света, осуђивање, етикетирање, свашта, све је то било претешко али не и довољно да нас раздвоји.

Ја знам да је то што сам урадила грех. И знам шта сам прошла због тога. Али мој човек је мој дом, и не постоји ствар коју не бих урадила за њега. Неко ће нас осудити, неко нас осуђује и даље. Ја то не могу да променим. Само знам да ми „свет“ није желео добро. Из једне туге угурао ме је у другу, а ја сам из страха да не склизнем заправо из све снаге ускочила у бунар.

И ето нас.  То је та прича.

Из те приче израсла је једна друга, коју сам већ написала овде на форуму али ћу је поновити.

Волела бих да својим младим пријатељицама, овде, на овој нашој благој друштвеној мрежи, нешто кажем. Удајте се из љубави. Верујте ми, ова одлука, да се удате из љубави, носиће ваш живот. Живот који ће бити препун изненађења, различитих тренутака, различитих искушења. Некада већих, некада мањих, а некада готово неиздрживих. Готово, али не и неиздрживих. Љубав према вашем човеку водиће вас, онако како је добро за обоје. Ако будете волелe свог човека, никада нећете бити саме, чак и када будете биле толико усамљене да ће вам се чинити да сте камен у пустињи. Ваша љубав према вашем човеку ће вас мењати, изгубићете пркос, понос, саможивост, себичност, лењост. Тежак дан вас неће ломити, напротив, даваће вам невероватну снагу. Издржаћете све. Постаћете боља особа. Кроз љубав према вашем мужу заволећете још пуно других људи. Ваша љубав ће се ширити даље, и даваће искру неким новим љубавима, неких других људи, вашим пријатељима, фамилији, колегама, познаницима.
Биће искушења малих, лаганих, свакодневних, али биће искушења која ће вас лупити у чело, оборити на под и скакaти по вама, вући ћете се поломљенe, нећете знати шта вас је снашло. Нећете знати где сте. У том тренутку, ваша љубав ће разгорети молитву, чак не ни за вас, иако ћете бити у јадном стању, него молитву за вашег човека, за ваш брак, за ваше заједништво, да траје док вас Бог не растави. То ће бити ваша молитва, да траје док вас Бог не растави. Само ваша љубав ће бити способна да изнедри ту молитву. Нико и ништа друго. Само ваша љубав, као крик ка Богу. И да, Бог ће вас сачувати. Кроз љубав према вашем човеку боље ћете разумети своју децу, више ћете волети своју децу, изградићете срећне људе који остају за вама. Гледајући вас, они ће даље ићи кроз живот љубављу. Све ће им бити много лакше јер ће их грејати љубав родитеља према њима самима, али и љубав коју ће запамтити, између маме и тате. То ће бити утеха, то ће им бити пут, то ће их грејати у леденим данима овог суровог света.
Ако се удате из љубави, ви ћете лепо старити. Волећете сваку промену на свом човеку. Волећете све боре, знаћете их напамет. Волећете седе које се појављују у његовој коси и смирено ћете се осмехнути када будете схватили да ваш човек стари. И некако, у тим тренуцима, волећете га још дубље. А волећете и себе, остарелу. Само љубав према човеку може бити добар пут у брак.  Молим вас, удајте се из љубави.  

Александра

Jedino Bog tebi moze da sudi a ne ljudi i zato ih se ne boj i ne brini sta ce da ti kazu. A Bog je jednom rekao jednoj zeni: Idi i ne gresi vise!

[JESSY]

@Сања Т. 

@АлександраВ   

[АлександраВ]

пре 5 минута, Trifke рече

Jedino Bog tebi moze da sudi a ne ljudi i zato ih se ne boj i ne brini sta ce da ti kazu. A Bog je jednom rekao jednoj zeni: Idi i ne gresi vise!

Хвала на овим речима.

[Sanja Т.]

@АлександраВ  

Заиста дивна прича.Мотивисана тобом, додаћу нешто на своју причу.

Често ми је...знате...недостајао онај божанствени осмех код супруга, као и наши разговори. Замало да нас " прогута" живот. 

Бриге, стварање, доказивање и ко зна шта још, доводило нас је до ивице пропасти брачног заједништва.

...а ипак се све стекло...а ипак је све у реду...све је то могло и са осмехом...и са разговором.

Волите се људи, ништа није битније од радости онога поред нас.

[АлександраВ]

пре 6 минута, Сања Т. рече

Волите се људи, ништа није битније од радости онога поред нас.

[AnaLaz]

Мог Моку сам упознала док сам била код ујака неколико дана јер је брату правио испраћај, као, да им помогнем. Упознали смо се тих дана за време припрема. Познавала сам његову мајку и сестру јер су долазиле на славу код мог ујака, али њега пре тога нисам. После тога се нисмо видели,ни чули две недеље, све до рођендана мог другог брата, на који сам дошла у нади да ће он бити тамо. И ето, већ је дванаеста година ,све укупно, које су најлепши део мог живота. Девет година живимо заједно, осам година брака. :-) У браку је много лепше, ништа без заједничког живота. :-) 

[AnaLaz]

И као што рече Александра-девојке удајте се из љубави. 

[JESSY]

пре 27 минута, AnaLaz рече

удајте се из љубави.

срце никад не греши....

[Trifke]

Vidim da posustajete ali ja ne hocu jos prica!

[Снежана]

пре 5 часа, Trifke рече

Vidim da posustajete ali ja ne hocu jos prica!

Ако хоћеш још правих прича ондак мораш да сачекаш да се удам други пут, мсм ова прва је као генерална проба, јест да је 24 године трајала, ал ја сам темељна особа, други пут ће бити фес.

П.с. девојке, удајте се из љубави

[Trifke]

пре 4 часа, Снежана рече

Ако хоћеш још правих прича ондак мораш да сачекаш да се удам други пут, мсм ова прва је као генерална проба, јест да је 24 године трајала, ал ја сам темељна особа, други пут ће бити фес.

П.с. девојке, удајте се из љубави

[Phoebe]

Za vreme školovanja,kada je odgovaranje pa kada profesor pita-Ima li dobrovoljaca? - Nastane muk. Ja bih uvek iskočila prva jer ne volim agoniju. A,vidim,Trifke,navalio hehe...Lepa tema.

Upoznali smo se na poslu. Sećam se prvog dana kada se zaposlio (pre njega sam se zaposlila),kada je ušao na vrata,on i još jedan mladić slične fizionomije pa mi je trebalo vremena da uočim razliku. Prva razlika koju sam uočila je ta da je onaj drugi imao malo tamniji ten,a posle sam videla da uopšte ne liče. Znači,nikakve varnice,love is in the air i sl. Nema toga.

Bio je baš ćutljiv,nije znao da kaže ni -dobro jutro-,kad dođe na posao. Odgovarao bi tek ako ga nešto pitaš. Ali,malo po malo,raspričao se sa mnom. Toliko da je i šef došao do mene i pitao: "A šta vi toliko pričate?" Objasnio je zašto pita,zato što on samo ćuti,i dodao "nit smrdi,nit miriše". Meni to bilo simpatično i slatko pa sam se nasmejala. Pričali smo o muzici,o izlascima,...o ukusima,uglavnom, i doživljaje. Da, i o Bogu. Nosio je drveni krstić oko vrata. Posle se krst polomio i držao ga je u fioci. Dobio ga je od nekog,kupljen u nekom manastiru,ne sećam se kom. Krst se kasnije polomio,godinama kasnije,čuvao ga je u fioci. Nije bio kršten,ali je rekao da će to svakako učiniti (nije). Tad sam uveliko čitala Sveto pismo,a većini vas je poznat onaj žar kad počnete s proučavanem,sa upoznavanjem Boga,pa jedva čekate da se osamite da bi nastavili sa čitanjem. Tako sam i ja. Uh,ala sam razvukla priču,oprostite mi. Sve u svemu,bio je bistar,vredan,nije mnogo pričao,ali nije ni lupao. I postao mi  baš drag. I lep. Starije kolege su počele da se šale na naš račun,što mnogo pričamo,kao-ima tu nešto,aaaa...golupčići aaa. I tako skoro 4 godine. Dobro,bio je tu prekid radnog odnosa,njegov,kako to već ide kad nisi za stalno. Ali,kad se vratio ponovo na posao,intenzivirao je druženje i počeo da dolazi u kafić u koji sam volela da zalazim (nismo iz istog mesta). Poklanjao mi čokoladice,ruže i sl. podmićivanja.

Ostatak priče nije slavan,na žalost. Moju. Ili sreću. Bog zna. Bog nekim parovima ne da dece da bi iskušao njihovu ljubav.

Prošlo je 2 godine od kako smo se rastali. On sad živi s devojkom 10 godina mlađom koja već ima dvoje dece od dva različita oca,a sad i treće,tromesečnog sinčića. Nevenčani su i lepo im je,svi srećni. Nema šale s mojim bivšim,samo sigurica. Kakva iskušenja,kakvi podvizi,samo provereno.

[Trifke]

1 hour ago, Snezana Pilic рече

Za vreme školovanja,kada je odgovaranje pa kada profesor pita-Ima li dobrovoljaca? - Nastane muk. Ja bih uvek iskočila prva jer ne volim agoniju. A,vidim,Trifke,navalio hehe...Lepa tema.

Upoznali smo se na poslu. Sećam se prvog dana kada se zaposlio (pre njega sam se zaposlila),kada je ušao na vrata,on i još jedan mladić slične fizionomije pa mi je trebalo vremena da uočim razliku. Prva razlika koju sam uočila je ta da je onaj drugi imao malo tamniji ten,a posle sam videla da uopšte ne liče. Znači,nikakve varnice,love is in the air i sl. Nema toga.

Bio je baš ćutljiv,nije znao da kaže ni -dobro jutro-,kad dođe na posao. Odgovarao bi tek ako ga nešto pitaš. Ali,malo po malo,raspričao se sa mnom. Toliko da je i šef došao do mene i pitao: "A šta vi toliko pričate?" Objasnio je zašto pita,zato što on samo ćuti,i dodao "nit smrdi,nit miriše". Meni to bilo simpatično i slatko pa sam se nasmejala. Pričali smo o muzici,o izlascima,...o ukusima,uglavnom, i doživljaje. Da, i o Bogu. Nosio je drveni krstić oko vrata. Posle se krst polomio i držao ga je u fioci. Dobio ga je od nekog,kupljen u nekom manastiru,ne sećam se kom. Krst se kasnije polomio,godinama kasnije,čuvao ga je u fioci. Nije bio kršten,ali je rekao da će to svakako učiniti (nije). Tad sam uveliko čitala Sveto pismo,a većini vas je poznat onaj žar kad počnete s proučavanem,sa upoznavanjem Boga,pa jedva čekate da se osamite da bi nastavili sa čitanjem. Tako sam i ja. Uh,ala sam razvukla priču,oprostite mi. Sve u svemu,bio je bistar,vredan,nije mnogo pričao,ali nije ni lupao. I postao mi  baš drag. I lep. Starije kolege su počele da se šale na naš račun,što mnogo pričamo,kao-ima tu nešto,aaaa...golupčići aaa. I tako skoro 4 godine. Dobro,bio je tu prekid radnog odnosa,njegov,kako to već ide kad nisi za stalno. Ali,kad se vratio ponovo na posao,intenzivirao je druženje i počeo da dolazi u kafić u koji sam volela da zalazim (nismo iz istog mesta). Poklanjao mi čokoladice,ruže i sl. podmićivanja.

Ostatak priče nije slavan,na žalost. Moju. Ili sreću. Bog zna. Bog nekim parovima ne da dece da bi iskušao njihovu ljubav.

Prošlo je 2 godine od kako smo se rastali. On sad živi s devojkom 10 godina mlađom koja već ima dvoje dece od dva različita oca,a sad i treće,tromesečnog sinčića. Nevenčani su i lepo im je,svi srećni. Nema šale s mojim bivšim,samo sigurica. Kakva iskušenja,kakvi podvizi,samo provereno.

Imamo slicno iskustvo ja vec 20 godina nisam sa njom!

[Драшко]

Bila je luda tehno žurka, imao sam jednu ribu, pa drugu, pošto sam malo popio počeo sam da ih mešam....a to nije dobro

Kada je svanulo, probudio sam se u sobi punoj mirisa cveća, kroz poluotvorene francuske prozore dopiralo je sveže Sunce i miris obližnje pekare, iz kuhinje se čuo umilan glas "hoćeš kafu?"

"Da" odgovorio sam, ne znajući ni kome odgovaram dok se nije pojavila na vratima sa poslužavnikom punim kafe, voća i peciva....njene oči su ispunile sobu....udahnuo sam još jednom miris lavande i prestao da izmišljam na ovu temu pa ti se Trifke izvinjavam

[Goku]

пре 5 минута, Драшко рече

Bila je luda tehno žurka, imao sam jednu ribu, pa drugu, pošto sam malo popio počeo sam da ih mešam

Ово баш и личи на тебе