Од скоро сам почео мало више да 'истражујем' гитару. До сад сам свирао на неком нивоу, сад имам жељу да додатно усавршим овај инструмент. Међутим, при овој помисли, кад узмем гитару у руке, некада ми падне на памет да је то све такорећи губљење времена и да сам за то вријеме проведено 'над' гитаром могао радити нешто корисно на духовном плану. Занимају ме ваша мишљења, по могућности некога ко је то искусио и можда се већ и посавјетовао са својим духовником око тог питања.
Што би Вук Караџић рекао, ја сам 'на међи' што се тиче мишљења око овог питања, из простог разлога што сам упознао људе који су духовно много узвишенији и приврженији цркви од мене и остварили су своје 'рок каријере' и што и даље свирају овај инструмент, те сам виђао по Јутјубу монахе да свирају исту (али ту је упитан ниво тог свирања и времена које је потрошено на усавршавање, јер мислим да се они сигурно нису само тиме бавили), итд.
Што се тиче рок музике, и књиге од оца Арсенија "Бог и рокенрол", могли бисмо до сутра писати али то ћемо на некој новој теми (ако није већ отворена та тема од раније, ако јесте молио бих оне који знају да је прослиједе) и када добијемо мишљења на ову постављену тему.
Poslato sa SM-N930F koristeći Pouke.org mobilnu aplikaciju