Kako pomiriti sećanje na smrt i slavljenje života?

[Violetta Valery]

Sveti oci kažu da se treba svakodnevno sećati smrti i time se čuvati greha. Neki monasi su u svojim kelijama čuvali svoje sanduke, a neki čak i lobanje davno upokojene braće u Hristu. Pazili su da nikada ne smetnu sa uma da naredno jutro možda neće dočekati.

Sa druge strane, život je najvredniji dar Boga čoveku. Treba blagodariti Bogu za njega i za svaki dan koji nam podari na ovom svetu. Život treba slaviti. Hrišćanin mora da ima radost.

Logički gledano, ovde nema protivrečnosti, ali su raspoloženja suprotna. Ne znam kako da ih pomirim.

Skoro sam napisala jednom forumašu da kada upadnem u to raspoloženje, osećam potrebu da gledam ili čitam sadržaje u skladu sa sećanjem na smrt.

Rekao mi je da se okrenem sadržajima koji slave život, ali osećam da su nespojivi.

Kako vi mirite ova dva suprotstavljena raspoloženja?

[JESSY]

пре 7 минута, Violetta Valery рече

Ne znam kako da ih pomirim.

(u početku) je vrlo teško....(posle) dodje samo po sebi...postane normalno....naravno da je individualno....nema recepta...

ne treba ništa forsirati....kad dodje vreme da nešto saznamo, Bog će se pobrinuti za sve...

kad naidješ na prepreku (nemaš odgovor na pitanje), zaobiđeš je i ideš dalje...sve ide svojim tokom...sa velikim poverenjem u Gospoda...

[JESSY]

sećanje na smrt nam samo treba biti kao neki putokaz, opomena, znak da na najbolji mogući način iskoristimo ovaj Božiji dar - život, za koji ne znamo koliko će trajati, da se potrudimo da ga proživimo po Njegovoj volji...onda će radost doći sama po sebi...

[Violetta Valery]

To mi je jasno logički. Onaj emocionalni sloj mi je u sukobu.

[Milan Nikolic]

Треба истовремено имати сећање на смрт и радост вечнога живота, али то није загартовано током целог овог живота.Јер се мењају тренуци када су нам расположења напорна и пријатна. То је и код највећих подвижника и молитвеника тако. Мора да наилазе и тешки тренуци. Битно је да их савлађујемо, а радост ће нам Бог давати увек у своје време.

[JESSY]

пре 20 минута, Violetta Valery рече

Onaj emocionalni sloj mi je u sukobu.

и то ће доћи само по себи...

ево један леп цитат:

Ево још једне мале тајне. Да би успео у животу, треба да престанеш да журиш. Журба уништава садашњи тренутак, душа се кида од узнемирености, а време свакако одлази у неповрат. Што је потребно, стићи ћеш да урадиш. Остало, како Бог заповеди. Тако ћеш праву радост наћи у сваком тренутку који пролази. Сваки тај тренутак представља додир са вечношћу, уколико је душа свим срцем отворена према вечном Богу.

Бог ће дати то што нам је потребно. Не брини за сутра, живи за данас. Радуј се томе што имаш и не мучи себе због нечега што немаш. Бог ће ти дати оно што ти је неопходно. Ако би дао више од потребног, ти би постао гори него што јеси.

В.Духањин