Jump to content

Да ли је православље мртво?

Оцени ову тему


Препоручена порука

  On 29. 6. 2017. at 20:43, Justin Waters рече

Jako puno sanse ima. Pravoslavlje ima strasan potencijal, moglo bi se uciniti zanimljivim i ujednom prijemcivim savremenom covjeku, ali i sam znas kakva situacija vlada, ko vedri i oblaci u Crkvi, ko kosi, a ko vodu nosi. :)

Expand  

Знам, него уз Божију помоћ, и ентузијазам разних појединаца, који овде има, биће добро.

Мислим да би требалид а поалзимо од онога што православље и хришћанство није, јер се тога нагомилало мнг.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 147
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  On 29. 6. 2017. at 20:38, Justin Waters рече

druge religije su atraktivnije po tom pitanju, prakticnije, islam...

Expand  

Moguce, ali objasni u cemu to npr. Islam ima bolji pristup od Pravoslavnog hriscanstva? 

 

,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина  као што  поштују 

Оца!"   Јеванђеље, Јн 5:23

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 29. 6. 2017. at 20:50, Благовесник рече

Moguce, ali objasni u cemu to npr. Islam ima bolji pristup od Pravoslavnog hriscanstva?

Expand  

Лакше је поставити правила игре, него све оставити на слободу сваког да он мозга.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 29. 6. 2017. at 17:33, Дидим рече

Наравно, ја не мислим тако, али на моје изненађење, тиме што не мислим тако испадам јеретик или лош верник, неко кога просто истискују из заједнице. Хватам себе да су ми заправо једини ослонац у Цркви људи који су бар у неком смислу у сукобу са њеном хијерархијом.

Expand  

Стављање епископологије у први план је од цркве створило јерархијски систем у коме је прва и главна особина постала послушност, свака одговорност се преноси на вишу инстанцу, а благослов је преузео улогу дозволе или санкције у извршавању било које радње. Овакав систем може савршено да функционише уколико су људи који служе Богу на позицијама. Али шта ћемо ако се догоди супротно, ако грабљивци и отимачи својим методама заузму јерархијске чинове. Нека неко не мисли да се оваквим ставом противим цркви и апостолском прејемству, него сагледавам озбиљно искакње од православне вере у живом делању Духа Светога кроз Цркву. Црква у старини се ослањала на вољу Духа Светога када је доносила одлуке и бирала јерархију. Сада јерахија хоће да под своју контролу стави дејство Духа Светога. Имало смо један период када су се разни духовници уклањали и забрањивано им је деловање и живо поучавање пастве. Иако је Дух Господњи баш кроз њих пројављивао своје дејство, они су ипак уклоњени из јавног живота цркве са оправдањем да децентализују јерархијски систем који се пројављује у епископу и да скрећу пажњу на обичне монахе и тако одступају од православне еклисиологије. У старим правилима Цркве можете пронаћи сасвим супротно мишљење. Нпр. онај који је страдао за име Христово и затваран је и претрпео мучења и прогоне тј. исповедник за Христа није се рукополагао за свештеника јер је сматрано да он тај чин има задобијен од свога исповедништа, за епископа је морао да се рукополаже( значи Дух га је одредио за чин) Такође имамо правило које говори о дару исцељивања које каже ако ли неко добије тај дар да ће саме ствари показати истину да ли говори лаж или не. Замислите данас да вам се уколико нисте део јерархије укаже поштовање или уважи ваше мишљење, то је недопустиво чак и уколико сте у потпуности у праву и сви су аргументи на вашој страни оно што вам недостаје јесте власт. Стандардни одговор који можеш да добијеш је : ти кад будеш поп онда уради како мислиш да треба али док сам ја биће како ја кажем, иако то што каже нема никакве везе не са православљем него ни са здравим разумом. Златоусти је често чин свештенства повезивао са влашћу а благодат држао по страни вероватно стога што је у његово време постојало странчење, политичке оријентације,кланови, симонија, интриге, клевете, намештања итд.......

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 29. 6. 2017. at 20:33, Страле рече

Али и расте потреба за духовном  храном, духовно гладних има доста, тако да опет има '''развојних шанси''.

Expand  

Али ти што су духовно гладни траже неке друге врсте духовности...

Један део (од 15 до 25 година или тако нешто) се ложи на Мирољуб Петровића, витезове, исконску борбу против муслимана, левичара и кога све не... Те једино донекле можеш да нахваташ на фору видовдана, али ни то им није довољно јако. Молитвено православље је таквима страно само тако.

Други део се ложи на далеки исток, вегунство, јоге, органску исхрану... Ту би теоријски православље могло да понуди своју аскетику, али из неког разлога су ове друге ствари људима привлачније. Претпостављам да је разлог то што те секте нуде инстант решења, а православље баш и не.

Изразито мали број људи је духовно гладан за аутентичном духовношћу. Има их наравно и увек ће их бити, али то никада неће бити већина. Никада није ни била већина. Да се не лажемо, хришћанство је раширено државном силом. Слободно прихватање вере је модерна ствар.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 29. 6. 2017. at 18:13, Grizzly Adams рече

"нисам дошао да донесем мир, него мач"

Expand  

Ja sam to shvatio drugačije. Ja sam to shvatio kao "borba protiv sopstvenih grehova", "borba za napuštanje grešnog života", "borba za večni život". 

200_OK.jpg

Mornië alantië

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 29. 6. 2017. at 20:50, Благовесник рече

Moguce, ali objasni u cemu to npr. Islam ima bolji pristup od Pravoslavnog hriscanstva? 

 

Expand  

Prakticniji je. Nema puno pravila, u zajednicu se stupa izgovaranjem sahade i kasnije ti je osnova vjere jedan post godisnje, i dnevne molitve. Citas Kuran, i ides na hadz ako imas love. Nema vrhovnih autoriteta, nema raznih obrednih pravila, nema komplikovanih postova, itd....da ne idem sad u sitna crijevca. Druga je stvar sto je sad islam duhovno siromasan i poprilicno inferioran u odnosu na hriscanstvo, ali prakticniji je u onom sto je povrsno, a to je ono sto prvo ljudi nauce kad stupe u neku vjeru. 

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 29. 6. 2017. at 20:58, WiseMan рече

Ja sam to shvatio drugačije. Ja sam to shvatio kao "borba protiv sopstvenih grehova", "borba za napuštanje grešnog života", "borba za večni život". 

Expand  

Па и то... Све је то једна целина.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 29. 6. 2017. at 20:56, Juanito рече

Један део (од 15 до 25 година или тако нешто) се ложи на Мирољуб Петровића, витезове, исконску борбу против муслимана, левичара и кога све не... Те једино донекле можеш да нахваташ на фору видовдана, али ни то им није довољно јако. Молитвено православље је таквима страно само тако.

 

Expand  

Као припадник те  старосне групе, покушавао сам да објасним неке ствари вршацима, али тешко иде. Сећам се један, кад је видо како се клањам, каже ми видо сам да се само муслимани тако клањају, а ја њему, а одакле ли су они видели, па од нас.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 29. 6. 2017. at 21:01, Страле рече

Сећам се један, кад је видо како се клањам, каже ми видо сам да се само муслимани тако клањају, а ја њему, а одакле ли су они видели, па од нас.

Expand  

:dobro::skidamkapu:

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Što je najtužnije, neki u Srbiji govore kako je Hrišćanstvo Srbima prelepljeno preko Paganizma, a ja ih gledam sa tugom i mislim se "Kako možete biti tako slepi? Zar ne znate da je ceo svet imao neke svoje Bogove, i da je ceo svet na kraju odbacio svoju staru religiju i prihvatio Hrista kao istinitog Boga? Zašto se malo ne zapitate zbog čega je to tako?" Ali dobro, svaki čovek se u životu promeni.

200_OK.jpg

Mornië alantië

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 29. 6. 2017. at 18:13, Grizzly Adams рече

...

И онда видиш да нема ништа чудно да су верници увек у некаквом "сукобу" са хијерархијом итд. Тако то иде. То нам је посо. Ми смо хришћани вечити бунтовници против мртвила на овом свету.

Expand  

Али, ако сам у сукобу са хијерархијом и већим делом верника око неке "зато што ја тако кажем" ствари, у чему је онда разлика мене и адвентисте или јеховисте? По чему сам ја православац ако исповедам неко своје православље и ако не мислим исто што и заједница? Пази, ја се слажем са тобом да смо ми хришћани бунтовници, али ако вође хришћанства кажу да хришћани треба да буду послушни, пуни поверења и да не размишљају много, да ли смо ми онда хришћани? Пардон, православни хришћани?

И то по страни, да нисмо рођени као Срби, а да смо жедни Бога, на који начин бисмо теоретски могли да постанемо православци, којом магијом бисмо пронашли православље у мору светских вера и зилион хришћанских цркви и секти и колико живота би требали да потрошимо да све то лепо проучимо, па да закључимо да је православље једина исправна вера? Пази, у озбиљној сам духовној дилеми, ово није наивна ствар. Ти данас имаш активне којекакве гуруе и духовне учитеље који иду светом причајући о Богу, а притом саветују људе да Бога пронађу у религији у којој су рођени, значи чак не шире ни своју сопствену веру. И сад ми такве називамо секташима и ђавоиманима јер се усуђују да кажу да су и хришћанство и ислам и хиндуизам исправне вере, док је општепознато да је једино хришћанство исправна вера, а међу хришћанима Бог је у заједници једино са православнима, док са католицима и протестантима није у заједници и не шаље Дух Свети на њихове мисе и молитве. ОК, нека је то све и тако, али да нисам рођен као Србин, та прича би ми деловала као да сад чујем да тамо неки Тунгузи верују да је једино њихова вера исправна. 

Под мртвим не мислим на умрло, него на устајало, попут мочваре, мртвила духа који се задовољава маштарењем у свом сопственом свету. Наравно, вера искреног простог народа је искрена и ватрена, али иста таква је вера и неког муслиманског сељака или хиндуистичког радника на траци - моле се Богу и верују да ће им се вратити добро ако буду добри, а плаше се греха због казне, воле Бога и воле припаднике своје вере. Говорим о систему, о религији. Имамо контрапримере, имамо активне владике усмерене на ширење љубави, имамо мисионаре, имамо духовнике, имамо и овде на форуму дивне сличне примере и бар једног феноменалног теолога и свештеника, имамо дивне свештенике али су сви они индивидуалисти који се боре против општег мртвила, труде се да га оживе. Не говорим о њима да су они мртви, него баш о том мртвилу против кога се и они боре.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

  On 29. 6. 2017. at 20:29, gor.anger рече

a be neće  be, ima o. Rafailo YT kanal pa ga i u Australiju gledaju :)

Expand  

Ево и пример оца Рафаила. Човек је геније, њега можеш да седнеш и да слушаш по читав дан и да само од тог слушања изађеш пун благодати и пун позитивне енергије, охрабрен за хришћански живот. Али да није овог форума, ја за њега никад не бих чуо и да нема Ју Тјуба, никад у животу га не бих ни чуо. Знаш кад бих отишао да га тражим по Будви? Али зато видим Мирољуба Петровића на све стране. Не јер га медији форсирају, него јер човек сам себе форсира. Узбуркава море, не чами као бара, па ко је примети, примети.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...