Шта је то депресија?

[Иван ♪♫]

Е, да, заборавио сам пар ствари: 

Код депресивних има и оних који показују неку врсту садизма, према себи. Увек на некој клацкалици између садизма и немоћности, и у односу на себе и друге људе.

И још једна ствар, сви ми знамо кад нас неко изнервира, или кад постоји проблем у односу две особе, да се људи повуку, просто немаш вољу да причаш, искључујеш се, и да хоћеш, немаш инспирацију, није ти удобно у друштву те особе, док се проблем не реши. А после неког времена и заборавиш шта је било у питању, али остане осећај. Нема шансе да се сетиш, али осећај је остао, и ти не можеш баш да причаш са том особом.

Тако верујем да је слично и овде, код депресије, постоји неки проблем, коме се узрок више и не зна, али треба да се реши, треба неко помирење. ,,Помири се сам са собом, и помириће се са тобом и Небо и земља", рече непревазиђени психолог св. Исак Сиријски.

 

[Иван ♪♫]

И још једна ствар, усамљеност. Много гадна ствар. Човек једноставно не подноси усамљеност. То је просто тако. То је пакао, и најтежа осуда. Не самоћа, него оно ,,Господе, нема човека"...

Верујмо у Господа, јер пошаље олакшање, а и ми људи да се трудимо са своје стране да одбацимо тешке мисли.

Кад се човек лоше осећа, онда су и мисли мрачне, и кад су мисли мрачне човек се лоше осећа. Треба нешто променити. Ако се осећаш лоше, онда промени нешто, само немој остајати у истом. 

 

[Bokisd]

пре 49 минута, Иван ♪♫ рече

ПС: ко је прочитао довде, хвала, да нисам писао џабе

Ima zanimljivih i korisnih informacion' .....moracu jos par puta da procitam, bez ove poslednje recenice . 

 

[Lady Godiva]

пре 3 часа, Иван ♪♫ рече

Тако верујем да је слично и овде, код депресије, постоји неки проблем, коме се узрок више и не зна, али треба да се реши, треба неко помирење. ,,Помири се сам са собом, и помириће се са тобом и Небо и земља", рече непревазиђени психолог св. Исак Сиријски.

..и још једном 

[Јелена011]

Hvala ti Ivane sto si svoja razmisljanja i osecanja podelio sa nama

Ja bih se nastavila na jednu stvar koju pomenu, ta osecanja koja su se desila koja ne mozes da izrazis...zaboravljaju ljudi generalno jednu vaznu stvar, a to je da je covek ne samo verbalno nego i neverbalno bice. Da ne samo da beba kad se rodi ne zna da govori, nego i da ti pocetni utisci, ljubav, paznja, jos iz stomaka i na tom nekom razvoju do 3god, prosto beba upija emocije -dodirom, pogledom, glasom,svim drugim culima osim govora. I to je u prepoznavanju i terapiji svega jako bitno, da se covek svim silama i culima oseti drugacije.. Nije dovoljno samo verbalno, jer nije covek samo verbalno bice. Primarno covek nije verbalan i zato muzika, glas, dodir, pokreti itekako mogu pomoci na tom putu kopanja po sebi i istrazivanja. Nije nam dovoljno da nam neko kaze nesto, treba nam cesto da to dozivimo svim culima.

[Golub]

On 6/3/2017 at 7:18, JESSY рече

uopste se ne slazem s tobom...

Само да појасним, ово није моја измишљотина, ово сам чуо од Владете Јероића и још неких познатих психијатара... 

[JESSY]

пре 2 минута, Golub рече

ово сам чуо од Владете Јероића и још неких познатих психијатара.

jel moze neki citat ili link, svejedno...?

[Golub]

On 6/3/2017 at 7:44, Juanito рече

Наравно да је у питању тешка глупост. За цензуру баш нисам, али с обзиром на јако специфичан карактер теме, у искушењу сам да бришем сваку сличну небулозу. 

Оно што заиста не разумем је унутрашњи порив људи да лупетају о овоме. Је л' се осећају вреднијима кад онако суптилно набаце депресивним људима да су сами криви јер су нарциси, не моле се довољно, не мисле позитивно или шта смо све могли чути у великом репертоару глупости на овој теми. Имали смо неколико личних исповести побожних људи који су оголили себе и посведочили о чему се ту заправо ради. Ако и даље не разумете, ви сте социопате без икакве сумње. 

Ово није моје лупетање, него сам сагласан са мишљењем Владете Јеротића, шта је основи сваке депресије ...

[Golub]

пре 1 минут, JESSY рече

jel moze neki citat ili link, svejedno...?

Може, требаће ми мало времена да потражим. 

[JESSY]

Управо сада, Golub рече

Може, требаће ми мало времена да потражим. 

ok, kad stignes...

[Golub]

пре 53 минута, JESSY рече

ok, kad stignes...

Потражих мало на интернету, знам да сам то чуо од њега на једном или два предавање, кад је изричито тврдио да нема депресије без нарцисоидности... има јако пуно његових видео предавања, требаће ми неколико дана, јер заиста немам времена да то све полако прегледам...

Али нађох на брзину ово:

''Депресиван болесник, заиста, губи наду у оздрављење, све види црно, увређено се повлачи од света, свесно или несвесно оптужујући га за узрочника своје болести, губи интересовање за било коју активност, осим опсесивног бављења собом. Није лако у оваквом поодмаклом стадијуму жалости, односно већ и депресије, сагледати стварне узроке жалосног стања. А узроци, и према динамички оријентисаној психијатрији, и према хришћанском учењу, исти су: гордост, завист и гнев. Урођена тежња у човеку ка сазнању, усавршавању и осмишљавању живота (воља за смислом, рекао би Виктор Франкл), код многих људи, из различитих спољашњих и унутарњих разлога, претвара се у тежњу за поседовањем (људи и ствари), у наткомпензаторни механизам неуротичног и психотичног доказивања себе (обично услед прождирајућег, свесног или несвесног, осећања инфериорности), што, брже или спорије, неминовно води исцрпљењу душе и тела, чији је крај – гнев и жалост, опет као знак повређене гордости. Зато је оправдано извођење порекла жалости код учитеља Цркве из гнева, јер гнев жели освету, а ако се освета не оствари, рађа се жалост''.

 

То је са овог линка:

http://www.rastko.rs/rastko/delo/11639

и ово:

'Ако је у основи сваке депресије слом самопоштовања услед оштећења нормалне нарцисоидности, као и осећање беспомоћности човека због одвајања (сепарације), која се осећања доводе у везу са дуготрајним стањем зависности детета од мајке, онда је обнављајућа (репараторна) улога туговања после сепарације (привремене услед разочарења у љубави, дефинитивне услед смрти вољене особе) – о којој улози је још Сигмунд Фројд 1908. године писао: „Није могуће било шта напустити без наде да ће се обновити“ – успешнија је и представља основу нормалног туговања (а не патолошке депресије), нарочито онда када је у човеку присутна религиозна свест. Буђење религиозног осећања посебно корисно долази до изражаја у оним депресијама, у којима првобитна агресија депресивног, настала као резултат непријатељства према изгубљеном објекту, није трансформисана или сублимирана (најуспешније на религиозан начин), већ се скрива иза идеја грешништва и самодеструктивних поступака депресивне особе.'

са ове странице:

http://www.rastko.rs/rastko/delo/11658

Гледаћу да пронађем и видео запис где докрот Јеротић то прецизније тврди... 

[Иван ♪♫]

пре 2 часа, Golub рече

''Депресиван болесник, заиста, губи наду у оздрављење, све види црно, увређено се повлачи од света, свесно или несвесно оптужујући га за узрочника своје болести, губи интересовање за било коју активност, осим опсесивног бављења собом. Није лако у оваквом поодмаклом стадијуму жалости, односно већ и депресије, сагледати стварне узроке жалосног стања. А узроци, и према динамички оријентисаној психијатрији, и према хришћанском учењу, исти су: гордост, завист и гнев. Урођена тежња у човеку ка сазнању, усавршавању и осмишљавању живота (воља за смислом, рекао би Виктор Франкл), код многих људи, из различитих спољашњих и унутарњих разлога, претвара се у тежњу за поседовањем (људи и ствари), у наткомпензаторни механизам неуротичног и психотичног доказивања себе (обично услед прождирајућег, свесног или несвесног, осећања инфериорности), што, брже или спорије, неминовно води исцрпљењу душе и тела, чији је крај – гнев и жалост, опет као знак повређене гордости. Зато је оправдано извођење порекла жалости код учитеља Цркве из гнева, јер гнев жели освету, а ако се освета не оствари, рађа се жалост''.

Pa, možda... samo deluje nekako usiljeno, zvuči kao: ,,ti si kriv"... 

 

[Иван ♪♫]

пре 23 часа, Јелена011 рече

Hvala ti Ivane sto si svoja razmisljanja i osecanja podelio sa nama

Samo razmišljanja, ne i osećanja. Ne govorim o sebi, nisam bio u depresiji kako su ljudi opisali ovde, ali imam određenog iskustva.

 

 

[Агница]

Pa, možda... samo deluje nekako usiljeno, zvuči kao: ,,ti si kriv"... 
 

Зависи како се посматра..мени се ово не чини као-"ти си крив" већ као-"до тебе је"..никако као осуда већ као конкретно указивање на то да је у нама самима конкретно и проблем,али и исцелење..чим макнемо фокус са других,да су нам они криви,а прихватимо одговорност да смо сами одговорни за свој живот,исцељујемо се..мати Злата у својој књизи о св.Марији Гатчинској каже за себе да тек кад је све друге оправдала(до тад су јој сви били криви,и родитељи и сви),а себе "осудила" и прихватила одговорност за све што јој се дешавало у животу,тек тад је почела да се избавља из тешког стања у који је била запала..

[Лапис Лазули]

1 hour ago, Агница рече

Зависи како се посматра..мени се ово не чини као-"ти си крив" већ као-"до тебе је"..никако као осуда већ као конкретно указивање на то да је у нама самима конкретно и проблем,али и исцелење..чим макнемо фокус са других,да су нам они криви,а прихватимо одговорност да смо сами одговорни за свој живот,исцељујемо се..мати Злата у својој књизи о св.Марији Гатчинској каже за себе да тек кад је све друге оправдала(до тад су јој сви били криви,и родитељи и сви),а себе "осудила" и прихватила одговорност за све што јој се дешавало у животу,тек тад је почела да се избавља из тешког стања у који је била запала..

I ako je to samo ukazivanje na izvor problema mislim da sa takvim ukazivanjem treba biti jako jako oprezan i nnarocito obratiti paznju u licnom odnosu(taman posla preko interneta gde niti znamo niti vidimo osobu) kada i koliko je depresivna osoba spremna to da cuje. Jer mislim da u takvom stanju moze to jos dodatno da je povredi a ne da joj pomogne.