Шта је то депресија?

[Јелена011]

Jos jednom se ponavlja ono da mi ne citamo sta pisemo niti sta drugi pisu niti umemo da razumemo napisan tekst.

Lakonsko citanje i razumevanje povrsno i nedoraslo, a onda pravdanje "pa ja nisam to bukvalno mislio, ja sam umetnicka dusa, ne znam ti ja to" je potpuno strano pravoslavnoj veri. Pravoslavni vernik je bre duzan da misli glavom i da razmislja pre nego sto pusti jezik u pogon.

Ovo je meni bas ruzno nipodastavajuce i patronizirajuce i za jednu solidnu opomenu moderatora.

Ko se bre ne razume ili nema licnog iskustva, ne zeli da prica o nekoj temi ne mora da dodje na temu i popljuje sve prethodno napisano pogotovo sto ga nije procitao.

 

[goranger]

пре 9 минута, АлександраВ рече

А шта ако је неко верујућ под тим лековима почео да се опоравља и прочита да то није православни пут и престане да узима терапију и потоне у безнађе и на крају не дај Боже изврши самоубиство? Шта онда?

imao sam taj problem. na svoju ruku sam prekidao terapiju Cipralex 30mg i po pravilu su se događala sranja, blago rečeno  

[goranger]

пре 4 минута, Драгана Милошевић рече

Људи, лекове морате да пијете редовно ако су преписани.

Лекове узимам од 2005. године. Није ме брига ако морам да их пијем до краја живота. Прошла ме та фаза одавно.

mrzim lekove. toliko mi je bilo dobro da mi je bilo slabo

previše volim slobodu da bih bio urađen lekovima.

[Драгана Милошевић]

Пеђа,

Следеће омаловажање са твоје твоје стране биће кажњено. Ово ти је усмена опомена.

[Драгана Милошевић]

пре 5 минута, gor.anger рече

mrzim lekove. toliko mi je bilo dobro da mi je bilo slabo

previše volim slobodu da bih bio urađen lekovima.

И ја сам била таква у почетку. Све у мени је вриштало: "Нећу да пијем лекове и да зависим од њих"

[АлександраВ]

пре 1 минут, gor.anger рече

mrzim lekove. toliko mi je bilo dobro da mi je bilo slabo

previše volim slobodu da bih bio urađen lekovima.

ма сви ми имамо нека та своја искуства, ко воли да пије лекове, ко воли да буде болестан, итд... и то је твој избор, све што урадиш је твој избор.

зашто нећу да спустим лопту, како ме је посаветовао Пеђа? зато што људи, тражећи олакшање, помоћ, читајући различите ствари по интернету, могу да се ухвате за нешто мислећи да је сламка спаса а оно на крају испадне само сламка која потоне заједно са њима... мени је невероватно да неко предложи да се закључа оваква тема зато што није писана "црквеним" језиком. хајде и болнице да позатварамо... свашта!...

[Матусал]

Духовни живот, поготово аскеза, зна да изазове итекако интезивне промене осећања у души и да доведе до екстремног стреса, што изазива хормоналне поремећаје а њих је скоро немогуће контролисати. Постојали су такви случајеви код монаха по келијама, налажени су понекад у скоро бесвесном стању. Хормонске ударе, праћене аритмијом, губљењем равнотеже и дезоријентисаношћу после све праћено депресијом је скоро немогуће контролисати, поготово тешко лечити природним путем у савременом систему живљења. Нико не говори о не узимању лекова, они су неопходни ономе ко је у процесу лечења. Свети Козма и Дамјан су справљали лекове од разних трава и супстанци.

Једини проблем за верујућег би се могао догодити у случају да дође до супротне методологоје и приступа лечењу код психолога и духовника. Потребно је по могућности пронаћи психолога који је у сарадњи са црквом.

[Sanja Т.]

      

[PredragVId]

пре 1 минут, Матусал рече

Духовни живот, поготово аскеза, зна да изазове итекако интезивне промене осећања у души и да доведе до екстремног стреса, што изазива хормоналне поремећаје а њих је скоро немогуће контролисати. Постојали су такви случајеви код монаха по келијама, налажени су понекад у скоро бесвесном стању. Хормонске ударе, праћене аритмијом, губљењем равнотеже и дезоријентисаношћу после све праћено депресијом је скоро немогуће контролисати, поготово тешко лечити природним путем у савременом систему живљења. Нико не говори о не узимању лекова, они су неопходни ономе ко је у процесу лечења. Свети Козма и Дамјан су справљали лекове од разних трава и супстанци.

Једини проблем за верујућег би се могао догодити у случају да дође до супротне методологоје и приступа лечењу код психолога и духовника. Потребно је по могућности пронаћи психолога који је у сарадњи са црквом.

Далеко било.

[PredragVId]

пре 8 минута, АлександраВ рече

ма сви ми имамо нека та своја искуства, ко воли да пије лекове, ко воли да буде болестан, итд... и то је твој избор, све што урадиш је твој избор.

зашто нећу да спустим лопту, како ме је посаветовао Пеђа? зато што људи, тражећи олакшање, помоћ, читајући различите ствари по интернету, могу да се ухвате за нешто мислећи да је сламка спаса а оно на крају испадне само сламка која потоне заједно са њима... мени је невероватно да неко предложи да се закључа оваква тема зато што није писана "црквеним" језиком. хајде и болнице да позатварамо... свашта!...

Нису сви логопеди ко ти и неговоримо сви истим језиком. Црква има свој језик комуникације а лекари свој. То што Јелена011 пише опет везано је за њен угао гледања на ствар.

Све у свему униније или депресија је веома озбиљна и опасно стање душе.

[Матусал]

Манастирска атмосфера, појање, богослужења, здрава исхрана, мириси тамјана и уља, природно окружење, поред своје благодатне и освећујуће силе, терапеутски делују опуштајуће на душу. Такође су монаси увек били вешти у справљању разних чајева,уља и тинктура од лековитих трава и осталог биља. Тако су правили и нека средства против стреса за умирење душе и опуштање.

У данашњој атмосфери стреса који влада у друштву лечење је много отежано, зато је и процес дуготрајан а понекад и непрекидан.

[PredragVId]

пре 6 часа, PredragVId рече

Говорите о унинију - гњилости душе. Читајте Свето писмо и тражите молитве цркве. Униније може да се посматра и као сећање на смрт.  О томе мало говоре и свети оци па предлажем да се угледамо на њих и да се тема закључа или да се пређе на језик цркве да свако може да вас разуме. 

Ако говоримо о души онда морамо да говоримо и о уму. Ум стражари над разумном душом. Дакле не можемо никако да говоримо само о души како Александра то покушава да објасни. Три дела душе су умни, разумни и осећајни. Говорити о осећањима а не узети у обзир ум и разум није могуће.

Како год да би се овде разумели морамо говорити истим речником. И морамо поштовати једни друге.

@АлександраВ и @Јелена011 и без увреда, молићу лепо.

[АлександраВ]

Управо сада, PredragVId рече

Дакле не можемо никако да говоримо само о души како Александра то покушава да објасни.

Ја то баш нигде нисам рекла.

пре 1 минут, PredragVId рече

и без увреда, молићу лепо.

Замолила бих те да цитираш део где сам те увредила.

Ти не разумеш да депресија има безброј узрока. Не можеш их све подвести под униније. Не можеш их све третирати само молитвом. То је једини "језик" на овој теми који прихватам.

Миле је био момак који је у Босни у ратно време чувао овце и гледао своја посла док му у једном тренутку некакав гелер није одвалио трећину главе. Последњег су га утоварили у хеликоптер мислећи да је мртав. Опорављао се дуго и успео да се извуче, и за дивно чудо имао је само благо оштећење говора и парезу руку, и деформисану лобању која је изгледала готово нестварно. И органску депресију. Његова душа је била предивна, далеко од гњиле. Никакво униније није било стање душе нашег драгог Милета. И тачка.

[АлександраВ]

А Душан... Душан је био хаубичка артиљерија... оглувео је, а после тога је био рањен... превијао се од болова и скоро му ништа није помагало.... цела клиника је слушала његове јауке... у склопу свега била је и та, органска депресија... након исцрпљујућег и дуготрајног лечења, Душан је и даље имао болове, али би се осмехнуо свако јутро када уђем у бокс где је лежао. Поново је почео да прича са својом женом. Да игра шах. Душанова душа је била прелепа. Никакво униније није било стање душе мог драгог Душана. И опет, тачка.

[Матусал]

пре 4 минута, АлександраВ рече

А Душан... Душан је био хаубичка артиљерија... оглувео је, а после тога је био рањен... превијао се од болова и скоро му ништа није помагало.... цела клиника је слушала његове јауке... у склопу свега била је и та, органска депресија... након исцрпљујућег и дуготрајног лечења, Душан је и даље имао болове, али би се осмехнуо свако јутро када уђем у бокс где је лежао. Поново је почео да прича са својом женом. Да игра шах. Душанова душа је била прелепа. Никакво униније није било стање душе мог драгог Душана. И опет, тачка.

Управо су ово случајеви у којима је по мени неопходан Бог. Када се ствари догађају изван наших моћи, када нормалан живот постаје немогућ, када се сведе на муке. Потребна је вера у промисао, у васкрсење у вечност, у доброг Оца који о нама промишља боље него ми сами...Само праведни и страшни Божији суд може дати смисао постојања оваквога света и само вера у награду за трпљење. Само Бог може дати Духа утешитеља, свет нема много понуде свет је гладан и угрожен са ове стране.