Патријарх ИРИНЕЈ: СПЦ ЋЕ ОД ПАПЕ ТРАЖИТИ ПРИСТУП АРХИВСКОЈ ГРАЂИ О СТЕПИНЦУ

[александар живаљев]

У екслузивној краткој изјави за данашњу Политику Свјатејши патријарх господин Иринеј нагласио је (тог дела има само у штампаном издању листа) да је српска страна незадовољна што јој није омогућен, како је било обећано, увид у ватиканску грађу везану за улогу надбискупа Алојзија Степинца у Другом светском рату. Ако се опструкција настави, СПЦ ће се обратити директно папи Франциску.

У даљем тексту Политика се позива на наводе познаваоца дијалога о Степинцу, католичког теолога Драга Плисела из његовог ауторског чланка на сајту аутограф.хр: Могу ли кардинал Бозанић и епископ Ћулибрк заједно плакати? који преносимо у целини.

Патријарх Иринеј за „Политику”

Ватикан крије документе о Степинцу

 

Аутор: Јелена Попадићсреда, 26.04.2017.

(Фо­то Жељко Јовановић)

Комисија ради свој посао и он још није завршен. Надамо се да ћемо успети да кажемо не само своју већ реалну истину о деловању надбискупа Степинца током Другог светског рата. Наше је да прикупимо доказе, а не знамо како ће друга страна на то реаговати, изјавио је за „Политику” патријарх српски господин Иринеј, поводом окончања четврте седнице комисије коју чине представници Хрватске бискупске конференције и Српске православне цркве.

Ова комисија формирана је у јулу прошле године, са задатком да расветли улогу кардинала Алојзија Степинца током и након Другог светског рата. Папа Фрања је процес проглашења Степинца за свеца зауставио до окончања рада комисије.

Mogu li kardinal Bozanić i episkop Ćulibrk zajedno plakati?

Autor: Drago Pilsel / 24.04.2017.

Komemoracija u povodu proboja logoraša u Jasenovcu, mislim ona istinska, koju su održali Savez antifašista, Antifašistička liga i Srpsko narodno vijeće u subotu 22. travnja (Židovi na nju nisu mogli doći na šabat, pa je održavaju u ponedjeljak 24. travnja, a Romi se pak drže uz vlast, onu istu Plenovićevu vlast kojoj treba godinu dana rada ”eksperata” da joj se pojasni što znači i što predstavlja ustaški pozdrav ”Za dom – spremni!”) meni je, a toga istoga dana sam pustio suzu i na pravoslavnoj liturgiji u Mlaki, rasparala srce.

Bio je to pretežak dan koji je završio još teže, gledanjem izuzetno bolnog, ali važnog filma ”Zaveštanje” o sudbini djece s Kozare, premijerno prikazanog u amfiteatru pravoslavne gimnazije na Svetome Duhu u Zagrebu.

Ova kolumna ima samo jedan cilj: potaknuti vas da razmislite jesmo li sposobni vrednovati, osjetiti ili ćutjeti ogromnu bol koja živi u drugim ljudima, u onima koji su na bilo koji način povezani s tragedijama koje su se dogodile na južnoslavenskim prostorima.

Veliko pitanje i nakon 4. susreta mješovite Komisije o Stepincu, održanog 20. i 21. travnja u Slavonskoj Požegi, ostaje da li se uzdizanjem Stepinčeva antikomunizma i položaja komunističke žrtve pokušava prikriti, odnosno skrenuti pažnja sa stvarne priče iz Drugog svjetskog rata?

Jer vam kao teolog moram kazati: tko ne zna pojmiti bol drugoga, tko ne zna pokazati suosjećanje i solidarnost, taj se sasvim sigurno ne zna moliti Bogu i u potpunosti tu molitvu promašuje. Ne znam da li Bog može čuti takvu molitvu. Dira li ga.

Hajde da vam ovo pitanje pojasnim kroz aktualnu temu.

U Požegi se u četvrtak 20. i u petak 21. travnja održala četvrta po redu sjednica mješovite katoličko-pravoslavne Komisije koja ima zadatak donijeti pred Papu zaključke o djelovanju zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca prije, za trajanja i nakon Drugog svjetskog rata. Tema te sjednice koju je kao ekumenski i inače dijaloški raspoloženi biskup, domaćin mons. Antun Škvorčević trebao učiniti što manje napetom, je Stepinčev odnos prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Srbima za vrijeme trajanja tzv. Nezavisne Države Hrvatske.

Kako sam saznao, izuzetnu je pažnju izazvalo predavanje (za ovu priliku dopunjeno) dr. Radmile Radić s Instituta za noviju istoriju Srbije u Beogradu (doktorirala je 1992. disertacijom ”Država i vjerske zajednice u NR Srbiji 1945. – 1953.)” kojeg je već izlagala pred katoličkim biskupima, teolozima i povjesničarima na temu Stepinca.

Kako postoji dogovor članova Komisije i gostiju da se ne komentiraju istupi sa sjednica Komisije, moram se referirati na zaključke predavanja dr. Radmile Radić sa znanstvenog skupa ”Nadbiskup Stepinac i Srbi u Hrvatskoj u kontekstu Drugog svjetskog rata i poraća”, koji je održan u Zagrebu 23. i 24. studenog 2015., i uzimam u obzir njene zaključke da je ”Alojzije Stepinac bio antikomunist, protivnik Jugoslavije, te bilo kog oblika zajedničkog života sa Srbima i pravoslavlja!”.

Da je ”branio u prvom redu interese Rimokatoličke crkve i hrvatske nacije, ali i da je bio vrhovni crkveni velikodostojnik u državi u kojoj su se dogodila ubistva i progoni stotina hiljada ljudi i koji je propustio da to javno osudi i da se jasno i principijelno odredi kao protivnik ustaškog režima, onako kako će to kasnije učiniti u odnosu na komunistički režim”.

Ključno se čini da je na raspravi u Požegi bilo pitanje da li je antikomunizmom i brigom za interese crkve i nacije tijekom Drugog svjetskog rata moguće umanjivati Stepinčevu odgovornost ”za ćutanje o zločinima koji su se dogodili u NDH?” Pa i ovo: da li se uzdizanjem njegovog antikomunizma i položaja komunističke žrtve ”pokušava prikriti, odnosno skrenuti pažnja sa stvarne priče iz Drugog svjetskog rata?”

Dakle, pretpostavimo da se to dogodi, da jedna i druga strana ”budu zadovoljne” raspravom, postiže li se cilj? Ne. Znate li zašto ne? Jer bi cilj rada Komisije imao biti, kako je to zamislio papa Franjo i kako je državni tajnik Pietro Parolin pojasnio članovima hrvatskog episkopata u pismu predsjedniku HBK Želimiru Puljiću, da se postigne duhovno stanje koje bi omogućilo ”zajedničko čitanje povijesti”, ”čišćenje memorije” i ”pomirenje”

Kako bi se na ta pitanja moglo odgovoriti, sasvim sigurno ne samo nakon susreta u Požegi nego tijekom cijelog rada Komisije, od izuzetne je važnosti da predstavnik Svete Stolice i moderator Komisije, francuski redovnik o. Bernard Ardura, ispuni zadanu riječ i omogući srpskim istražiteljima uvid u sve zatražene dokumente i arhive Svete Stolice.

A riječ je o fundamentalnim stvarima jer se tiču temeljnih primjedbi koje su na račun Stepinca, najprije papi Benediktu XVI. (koji je to pismo ignorirao), a zatim papi Franji iznijeli članovi Svetog sinoda SPC-a (nakon čega je papa Franjo stopirao Stepinčevu kanonizaciju i predložio osnivanje Komisije).

I tu leži problem jer, kako saznajem, izgleda da o. Ardura provodi tihi bojkot i onemogućava dobronamjernim istražiteljima i pojedinim dužnosnicima vatikanskih arhiva da se dobiju vrlo važni dokumenti (neki su kazali da se nalaze ”između čekića i nakovlja”, da su ”onemogućeni”).

Takvi su dokumenti npr. pismohrana papina legata u NDH opata Ramira Marconea (koji je živio na Kaptolu zajedno sa Stepincem), osobito njegovi izvještaji državnom tajniku Svete Stolice. Na primjer, srpska je strana dobila nekim kanalima dokument iz arhive kardinala Luigija Maglionea u kojem se kaže da je iz NDH (dio Hrvatske) potjerano preko stotinu pravoslavnih svećenika te da je to donijelo ”povoljan učinak”, jer da se nakon toga pravoslavni vjernici lakše i brže odlučuju za prijelaz u Katoličku crkvu.

Podrazumijeva se da takvo nešto i sve što bi bilo nepovoljno po Stepinca i po Katoličku crkvu treba provjeriti i u potpunosti razbistriti da se zna je li ustaška politika masovnog pokatoličenja imala ili nije imala podršku Svete Stolice, odnosno do koje je zaista mjere imala odobravanje, trpljenje kao nužno zlo (dok traje ludilo rata) ili osudu od strane Stepinca.

Elem, u mnoge druge arhive će trebati zaviriti. U arhive poput onog kardinala Eugène Tisseranta za kojeg postoji opravdana sumnja da je bio ključni vatikanski operativac (u dogovorima s argentinskim kardinalom Antoniom Caggianom) u prebacivanju ustaša i nacista iz Europe u Južnu Ameriku nakon rata, itd.

Hoće se kazati: mogu srpski historičari do savršenstva prikazati drugu stranu predmeta i pritom briljirati, ali bez dubokog uvida u vatikanske arhive sve će ostati manje-više kao dobra predstava, a članovi Komisije kojima je stalo do istine tapkat će u mraku.

Istina treba doći na vidjelo. Član hrvatskog dijela Komisije dr. Jure Krišto priznaje da je Stepinac o Srbima i srpskom pravoslavlju izrekao (zapisao) ”vrlo opore riječi” te da se nije sustezao državnom tajniku kardinalu Maglioneu napisati kako “Srbi neće prestati optuživati niti mrziti Katoličku Crkvu, bez obzira kakvo će držanje Crkve prema njima biti”. Napisao mu je također: “Katolička Crkva ne bi preživjela razdoblje okrutnog mučeništva, kad bi Hrvatska makar i jedan dan došla pod srpsku vlast”

Iz toga je razloga, kako saznajem, srpska strana u Požegi zaoštrila diskurs i pokazala stanovito negodovanje politikom o. Ardura. Ne pomogne li to, nastavili se ili čak produbi bojkot, srpskim članovima Komisije, zaključujem, neće ostati drugi izlaz nego se izravno obratiti Papi, a to ne bi moglo proći bez međunarodnog skandala i novih rana i podjela.

Istina treba doći na vidjelo. Član hrvatskog dijela Komisije dr. Jure Krišto priznaje da je Stepinac o Srbima i srpskom pravoslavlju izrekao (zapisao) ”vrlo opore riječi”, te da se nije sustezao državnom tajniku kardinalu Maglioneu napisati kako “Srbi neće prestati optuživati niti mrziti Katoličku Crkvu, bez obzira kakvo će držanje Crkve prema njima biti”. Napisao mu je također: “Katolička Crkva ne bi preživjela razdoblje okrutnog mučeništva, kad bi Hrvatska makar i jedan dan došla pod srpsku vlast”.

Sve to treba ispitati, arhive otvoriti i sve raščistiti.

Pitali su me više puta kolege novinari mislim li da će u Vatikanu ispuniti obavezu? Moraju, obećali su.

Pretpostavimo da sve odjednom krene kako treba, da rasprave budu iskrene, da se konačno počne raditi na temelju dokumenata. Usput budi rečeno, u potpunosti sam siguran da je sve ovo što se događa u prvoj godini rada Komisije tek uvodnoga karaktera; naime, tek se ”otvaraju” teme, te sam siguran da će na jesen krenuti pravi posao, jer srpska strana neće prihvatiti da Komisija završi radom, kako priželjkuju katolici u njoj, samo komornom i neobaveznom, pa i površnom raspravom, nego će od Pape zatražiti da se istinski uđe u predmet.

Dakle, pretpostavimo da se to dogodi, da jedna i druga strana ”budu zadovoljne” raspravom, postiže li se cilj?

Ne.

Znate zašto ne? Jer bi cilj rada Komisije, kako je to zamislio papa Franjo i kako je državni tajnik Pietro Parolin pojasnio članovima hrvatskog episkopata u pismu predsjedniku HBK Želimiru Puljiću, trebao biti da se postigne duhovno stanje koje bi omogućilo ”zajedničko čitanje povijesti”, ”čišćenje memorije” i ”pomirenje”.

Siguran sam da će na jesen krenuti pravi posao, jer srpska strana neće prihvatiti da Komisija završi radom, kako priželjkuju katolici u njoj, samo komornom i neobaveznom, pa i površnom raspravom, nego će od Pape zatražiti da se istinski uđe u predmet

A to se ne može dogoditi bez empatije, bez sposobnost da se zaviri u golemu tugu drugoga, da ga se zagrli, a da se pritom na umu nemaju politički, nacionalni ili bilo koji drugi interesi.

Recimo i ovako: može li i je li kardinal Josip Bozanić sposoban kao brata zagrliti episkopa pakračkog gospodina Jovana Ćulibrka i kazati da mu je žao što su ustaše gotovo zaklali njegovu majku kada je bila malena?

Mogu li se ta dva čovjeka zagrliti kao dva brata i zajedno zaplakati?

Vraćao sam se iz Jasenovca i iz Mlake u Zagreb, gledao sam pustu zemlju oko sebe, razmišljao o preostalim Srbima u tim krajevima i imao sam knedlu u grlu sve do sada. I neću je se riješiti tako skoro.

O, Bože, daj nam milost da uđemo u cipele drugoga, da gledamo njegovim očima, da govorimo njegovim jezikom.

View full Странице

[александар живаљев]

Аргументи СПЦ о неделима Степинца необориви, на потезу Ватикан

Танјуг | 03. мај 2017.

Српска страна изнела низ неспорних аргумената који не иду на руку Католичкој, односно Хрватској бискупској конференцији у вези са улогом кардинала Степинца. Само папа Фрања може да прекине рад заједничке комисије

Фото Танјуг, L'Osservatore Romano/Pool Photo via AP

 

Све у вези са радом заједничке међуверске комисије о (не)делима хрватског кардинала Алојзија Степинца уочи, током и после Другог светског рата, као и да ли ће он бити проглашен свецем је у рукама папе Фрање, речено је Танјугу у изворима блиским СПЦ, који енергично одбацују тврдње загребачког "Вечерњег листа" да је међуверски дијалог о томе у кризи и да ће бити прекинут.

"Папа Фрања је формирао заједничку комисију и једино он може да прекине њен рад", каже Танјугов извор, и истовремено истиче да верује да се то неће догодити, упркос томе што представник Ватикана у тој комисији чврсто држи хрватску страну.

До сада су одржана четири састанка те комисије, у Ватикану, Загребу, Новом Саду и Пожеги, наредни ће бити одржан у Подгорици, и на тим састанцима је, како наводи извор Танјуга, српска страна изнела низ неспорних аргумената који не иду на руку Католичкој, односно Хрватској бискупској конференцији.

"Очекује се, међутим, да и Ватикан отвори своје архиве да би се утврдиле чињенице. Све до сада изнето не иде на руку Католичкој цркви и све у вези с тим је у рукама папе Фрање", рекао је исти извор и истакао да питање које би сада могло да се постави је: да ли ће папа смоћи снаге и истрајати до краја".

"Једино папа може да прекине рад комисије, а ако би се то, којим случајем догодило, Степинац би одмах био проглашен свецем, ако не одмах од актуелног папе, сваки наредни ће то учинити без било каквог двоумљења", објашњава извор Танјуга.

Што се тиче самог рада међуверске комисије, предвиђено је да она има пет сесија, али се због свеукупне ситуације и спорости Ватикана у достављању архивске документације не искључује могућност да њен рад буде продужен и на наредну годину, сазнаје Танјуг.

Пометњу у погледу исхода састанака и рада заједничке комисије двеју цркава, наиме, унео је загребачки Вечерњи лист тврдњом да српска страна није доказала да је Степинац сарађивао са усташким властима.

"Довршетку канонизације блаженог кардинала Алојзија Степинца ускоро ништа више неће стајати на путу. Наиме, мешовитој комисији Хрватске бискупске конференције и Српске православне цркве, која је основана на иницијативу папе Фрање, преостао је још само један сусрет, с тиме да СПЦ није предочила ниједан доказ који би требао да заустави или до даљњега одложи његову канонизацију", пише Вечерњи.

Позивајући се на своје изворе, овај загребачки дневник наводи и да српски историчари и епископи СПЦ-а комисији нису предочили ниједан ваљан документ којим би се оспорила Степинчева улога у Другом светском рату, тј. раздобљу које је најспорније за СПЦ.

Иначе, чланови ове комисије заветовали су се на ћутање и по правилу након њиховог сусрета издају се кратка и штура саопштења углавном о томе да је комисија одржала још један састанак, уз навођење теме о којој је бло речи на тој сесији.

Да ништа није онако како то Вечерњи жели да прикаже хрватској јавности потврђује и угледни хрватски теолог и публициста Драго Пилсел, који је писање тог листа назвао "таблоидним" и "памфлетом".

"Могу (хрватски члан комисије) Кришто и компанија шкргутати зубима, може Павичић промовисати још на десетке сличних памфлета, може и уредништво Вечерњег листа (ако мисле да им се то исплати и ако мисле да се таблоидним навлакушама може задржати кредибилитет листа) наставити ову кампању дезинформирања, али неће моћи да утиче ни на Папин суд, ни на закључке Комисије ни на оно што ће документи показати и већ показују: Степинчеву одговорност. Јер о томе се ради и ни о чему другом; документи који су обећани српским члановима Комисије од (члана комисије) оца Ардура им се не дају", поручио је Пилсел у свом тексту објављеном на порталу Аутограф.хр.

Стога, указује Пилсел, усклик "документи, документи, документи" који, као, мотивише рад модератора Комисија оца Ардуре, у овој "Вечерњаковој или Павичићевој навлакуши" бива као бумеранг који се враћа и свом силином удара у чело манипулатора.

"Документи, документи, документи...?". Па, изволите их, господо, прострите их. Немојте се бојати истине о Степинцу ако заиста верујете да је заслужио част олтара и да буде као такав пример хришћанског живота целоме свету", поручио је Пилсел.

Овај угледни теолог и публициста истиче и да изгледа да манипулатори и не знају друго него да изграђују култ националног свеца, да допуни/поправи наратив који баш и не служи на част хрватским католицима.

"Наратив који каже да је Алојзије Степинац био прави људскоправашки Суперман. Кај год!", поручује Пилсел и додаје:

"Још нешто: да су озбиљни и да су надарени, да знају шта раде, ови који рогоборе преко Вечерњег листа не би се служили услугама необразованог и неначитаног вртигуза, апаратчика и дилетанта какав је Дарко Павичић".

Било како било, све се своди на речи Танјугових извора да је одлука о даљем раду комисије, о евентуалног продужетку њеног рада и најзад о томе да ли ће Степинац бити проглашен свецем - у рукама папе.

Овог или неког наредног, показаће време.

[александар живаљев]

Pozadina Večernjakove navlakuše sa Stepincem: strah i nemoć

Autor: Drago Pilsel / 03.05.2017.

Drago Pilsel

To što je jučer napravilo uredništvo Večernjeg lista svojim čitateljima se naziva navlakušom: na naslovnici bombastično najaviš temu, još k tomu zalijepiš nadnaslov ”EKSKLUZIVNO”, pa zaigraš na emocije i na latentnu mržnju ”prema neprijatelju” kako eto neki tamo Srbi rade protiv (našega) blaženika Stepinca, a onda ”unutra”, i to istaknuto, na cijeloj trećoj stranici – ćorak. Ama baš ništa!

Naime, kaj. Večernji list je svoju navlakušu udarno naslovio ”Stepinac – Srbijanska strana nije predočila ni jedan dokument protiv blaženika” (što je i podlo jer se srpske članove mješovite Komisije o Stepincu stavlja u ravan s Dačićem, Vulinom i ostalima koji inače tvore tu ”srbijansku stranu”), pak se opremom samoga članka – ”Srpska strana nije predočila nijedan vjerodostojan spis protiv Stepinca” – sugerira kako je i bilo moguće u dosadašnjem tijeku procesa ”pokazati” dokumente.

Izgleda da manipulatori i ne znaju drugo nego izgrađivati kult nacionalnog svijeta da dopuni/popravi narativ koji baš i ne služi na čast hrvatskim katolicima. Narativ koji kaže da je Stepinac bio pravi ljudskopravaški Superman. Kaj god!

Autor priloga Darko Pavičić nevješt je u tome da sakrije svoj izvor. Riječ je o hrvatskim članovima Komisije dr. Jarebu i dr. Krišti, premda sam gotovo siguran da rečenica koju prenosi po stilu pripada Juri Krišti, jer Jareb ima nešto malo više soli u glavi od svojega kolege. Ona glasi: ”Srbijanska strana ili nije pronalazila dokumente za svoje tvrdnje o Stepinčevoj krivnji ili se radilo o komunističkim krivotvorinama koje se kao nevaljane i nevjerodostojne ne mogu prihvatiti”.

Ovom tvrdnjom član Komisije zapravo preko Večernjeg lista, koji u tome očito ne vidi problem, ulazi u rat s listom Večernje novosti iz Beograda koji u članku ”Stepinac znao za pokrštavanje” R. Dragovića (portal Večernjih novosti, 22. travnja, 08:01) komentira tijek susreta članova komisije u Slavonskoj Požegi (20. i 21. travnja) i piše: ”U Patrijaršiji SPC u petak (21. travnja, op D. P.) nisu želeli da komentarišu rezultat poslednje runde razgovora, ali je ‘Novostima’ nezvanično rečeno da je srpska strana iznela niz argumenata koji dokazuju Stepinčevu odgovornost za masovne zločine u NDH”.

Na ovo je Krišto (ako je o njemu riječ) ”poludio”, pa je u gesti neviđene brzopletosti pokazao strah i nemoć koja se širi među hrvatskim članovima Komisije.

Naime, Darko Pavičić u ulozi odvjetnika Alojzija Stepinca (to radi već duže vrijeme, premda bi znak pokore bio da se ispriča supruzi nad čijom je glavom vitlao stolicom i koju je gadno pretukao, a ne da mrči papir konstrukcijama i lošim novinarstvom) želi tako prikazati proces da uvjeri čitatelje Večernjeg lista (što je također navlakuša) da Stepinac samo što nije kanoniziran jer, kao, Srbi nešto muljaju, a ništa nisu ”dokazali”.

Mislio sam da Krišto obračunava i sa mnom, a ne samo i s kolegama u Komisiji prema kojima se zna bahato ponašati, ali ne – on je iskoristio posebnu nabrijanost Darka Pavičića prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi (Pavičić se ne libi otvoreno vrijeđati patrijarha Irineja i igrati se religijskim osjećajima mitropolita Porfirija Perića i njegovih kolega) kako bi se obračunao sa samom patrijaršijom, što je Krišto pokušao i nakon što sam početkom 2016. objavio skraćenu verziju pisma patrijarha Irineja papi Franji u Jutarnjem listu (pismo koje je i dovelo do obustavljanja procesa kanonizacije i osnivanja Komisije).

Onda sam uvidio da je potpuno neovisno o meni, bez ikakvog mog (časna riječ) znanja, do istih zaključaka stigao i dopisnik Večernjih novosti iz Zagreba Jurica Köerbler koji u članku ”Papa neće Stepinca među svece” (portal Večernjih novosti, 14. ožujka, 20:18) piše: ”Za ‘Novosti’ je potvrđeno i da je papi neobično stalo do toga da održi dobre odnose sa SPC i da neće uraditi ništa što bi dugoročno moglo da ih ugrozi”

Pojasnio sam u više navrata (ovdje i u tjedniku Nacional) da rad Komisije ne može biti dogotovljen unutar godinu dana i da logika i poznavanje predmeta govore da će se proces odužiti, odnosno da se mora odužiti ukoliko se želi da se postignu ciljevi kojih je kardinal državni tajnik Pietro Parolin pojasnio predsjedniku HBK zadarskome nadbiskupu Želimiru Puljiću (sve se to može naći na Autografu jer sam o svemu tome pisao više puta). Napose da se dogodi proces pomirenja i zajedničkog čitanja bremenite povijesti.

No onda sam uvidio da je potpuno neovisno o meni, bez ikakvog (časna riječ) mog znanja, do istih zaključaka stigao i dopisnik Večernjih novosti iz Zagreba Jurica Köerbler koji u članku ”Papa neće Stepinca među svece” (portal Večernjih novosti, 14. ožujka, 20:18) piše: ”Za ‘Novosti’ je potvrđeno i da je papi neobično stalo do toga da održi dobre odnose sa SPC i da neće uraditi ništa što bi dugoročno moglo da ih ugrozi”.

Zatim i ovo, što je fundamentalno važno, jer to piše potpuno neutralni i visoko profesionalni novinar kakav je gospodin Köerbler: ”Iako u Hrvatskoj neki misle da će Stepinac brzo biti proglašen za svetitelja, u Vatikanu je sve više uticajnih ljudi, bliskih poglavaru katolika, koji smatraju da se to neće dogoditi. Izvesno je da bi odluka o kanonizaciji, makar došla i posle okončanja rada komisije, drastično pogoršala odnose između dve crkve – kaže sagovornik ‘Novosti’ iz Vatikana, inače izuzetan poznavalac situacije u vrhu Katoličke crkve”.

I tu smo, dakle.

Mogu Krišto i kompanija škrgutati zubima, može Pavičić producirati još na desetke sličnih pamfleta, može i uredništvo Večernjeg lista (ako misle da im se to isplati i ako misle da se tabloidnim navlakušama može zadržati kredibilitet lista) nastaviti ovu kampanju dezinformiranja, ali neće moći utjecati ni na Papin sud, ni na zaključke Komisije ni na ono što će dokumenti pokazati i već pokazuju: Stepinčevu odgovornost. Jer o tome se radi i ni o čemu drugom; dokumenti koji su obećani srpskim članovima Komisije od strane o. Ardura im se ne daju.

Usklik ”dokumenti, dokumenti, dokumenti” koji, kao, motivira rad moderatora Komisija oca Ardure, u ovoj Večernjakovoj ili Pavičićevoj navlakuši biva kao bumerang koji se vraća i svom silinom udara u čelo manipulatora

Stoga, usklik ”dokumenti, dokumenti, dokumenti” koji, kao, motivira rad moderatora Komisija oca Ardure, u ovoj Večernjakovoj ili Pavičićevoj navlakuši biva kao bumerang koji se vraća i svom silinom udara u čelo manipulatora.

”Dokumenti, dokumenti, dokumenti…?”. Pa, izvolite ih, gospodo, podastrijeti. Nemojte se bojati istine o Stepincu ako zaista vjerujete da je zaslužio čast oltara i da bude kao takav primjer kršćanskog života cijelome svijetu.