Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'аустралији'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Награђивани филм “Човек Божији” (Ман Оф Год), о Светом Нектарију Егинском, великом чудотворном Светом архијереју 19-20. века, наставља свој пут на великом платну, освајајући срца публике широм света. Након успеха у Сједињеним Државама прошлог марта и његовог значајног утицаја на америчку јавност, филм ће бити приказан у Аустралији и Новом Зеланду 2. јуна, као и у Канади ексклузивно у више од двадесет биоскопа „Синеплекс“ током једне недеље, почев од 3. јуна . Филм Јелене Поповић са Арисом Серветалисом у главној улози и са глумачком поставом грчких и страних глумаца у којој је, између осталих, и награђивани Мики Рурк, међународни је филмски феномен који је поред грчке јавности, освојио и срца у многим земљама, попут Русије и Србије. Филм је освојио награду публике на 43. Московском међународном филмском фестивалу, награду публике на Фестивалу грчког филма у Лос Анђелесу, награду за најбољи међународни филм на Међународном филмском фестивалу у Сијени у Италији и режију на филмском фестивалу у Сент Ендрузу. https://mitropolija.com/2022/05/31/covek-boziji-u-australiji-novom-zelandu-kanadi/
  2. Епископ аустралијско-новозеландски примио је 12. априла 2022. године у својој резиденцији новопостављеног амбасадора Републике Србије у Астралији, Новом Зеланду и Океанији, Његову Екселенцију г. Рада Стефановића. Епископ Силуан је у речима добродошлице поздравио г. Стефановића у име клира и верника Српске Православне Цркве у Аустралији и Новом Зеланду и пожелео му сваки успех у даљем раду. Амбасадор се захвалио на топлој добродошлици и истакао да је сарадња Амбасаде Републике Србије са овом епархијом СПЦ од изузетне важности за добро нашег народа на петом континенту. Владика и Амбасадор, са сарадницима, у наставку пријема, задржали су се у дужем разговору о стању и приликама у српској дијаспори на овим просторима као и заједничким плановима у даљем раду. Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска
  3. Благодарећи Господу, уз подршку целокупне српске заједнице која се ујединила око пројекта од виталног значаја за њено духовно и национално биће у Аустралији и Новом Зеланду, 27. јануара 2021. године, на дан прослављања Светог Саве, првог Архиепископа и Просветитеља српског, отворен је Колеџ Светога Саве. Свету архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ г. Силуан уз саслуживање протојереја-ставрофора Миодрага Перића и Николе Билића, протонамесника Александра Милутиновића и ђакона Милоша. Одговарао је хор цркве Светог кнеза Лазара из Александрије. -Нека је срећна слава свима који прослављају Светог Саву широм континента и света, нашег апостола, онога који је повео наш народ за духовну руку за Господом Христом, и тиме нас повео путем који води у живот. Ми у Аустралији се данас посебно радујемо јер смо благословени да на данашњи дан служимо свету Литургију у храму нашега Колеџа, наше прве српске школе на Петом континенту, која је посвећена највећем просветитељу и учитељу рода нашег. Ово је историјски тренутак када се показују плодови стрпљивог, заједничког труда и рада многих. У смирењу, радости и љубави Христовој, са Небеском Србијом благодаримо Богу за ову школу где ће наша деца неговати своју веру, где ће неговати и учити свој језик и своје обичаје. Нека ово буде наш нови почетак, новог корачања, храброг корака на Петом континенту, ка отварању нових школа и ка постизању циљева који су за добро наше заједнице, поручио је владика Силуан. Након свете Литургије уследила је молитва за учитељице и ђаке на почетку школске године, као и чин ломљења славског колача. У 14 часова, почела је званична церемонија свечаног отварања уз присуство уваженe Гледис Береџиклијан, премијеркe Новог Јужног Велса, епископа Емилијана из Грчке Православне Архиепископије, свештенства, званица из политичког врха Новог Јужног Велса, представника амбасада Србије и Босне и Херцеговине, кумова Колеџа, родитеља и првих ђака. Након обраћања Епископа, уследили су говори г. Џефа Њукома, председника Удружења независних школа Новог Јужног Велса; г. Филипа Радока, градоначелника Хорнсбија; и на крају Премијерке која је похвалила пројекат српске заједнице и потом пресекла врпцу и званично отворила Колеџ Светог Саве. Уследио је обилазак школе и фотографисање са првом генерацијом ђака који су уписали Колеџ. ВИДЕО: https://www.facebook.com/stsavacollege/videos/vb.1055823611135729/418562442801448/?type=2&theater Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска
  4. Једна од специфичности Православне цркве у Аустралији јесте та што, за разлику од других хришћанских вероисповести, њену историју у великој мери одређује тзв. дијаспора,. Реч „дијаспора“ користим намерно, јер она већ деценијама одражава стање на терену, долазак усељеника. У већини случајева усељеници су се у великој мери или интегрисали у тамошње друштво или асимиловали до те мере да културу својих матичних земаља у дијаспори доживљавају као нешто далеко од њих. При свему овоме, дијаспоралне заједнице су и даље значајне, па ни у Аустралији није изузетак. Приликом пописа становништва 2016. г. у савезној држави Викторији показало се да су 170.446 лица овако или онако грчког порекла. Мелбурн, највећи град Аустралије, важи за највећи грчки град изван Грчке. До стварања православне дијаспоре долазило је углавном у одговору на геополитичке околности: глобалне и регионалне кризе проузроковале би таласе исељавања. Знатан број избеглица и прогнаника доспео је у Аустралију. Углавном се историја Православља у Аустралији може поделити на три фазе: почеци усељавања, међуратно доба и доба после Другог светског рата. Рани почеци и међуратно доба Пре 20. века у Аустралији је живео незнатан број православних. После британског насељавања овог континента 1788. г., према записима, четири руска брода упловила су пред колонијом Нови Јужни Велс. Наводи се да је приликом такве бродске посете 27. марта 1820. г. први пут одслужена васкршња јутарња служба, што је можда уопште прво православно богослужење у Аустралији. Године 1898. почела је изградња грчке православне цркве у месту Сари Хилс (Surry Hills), предграђу Сиднеја. Неколико година касније ударен је темељ цркви Благовести у источном делу Мелбурна. Једна мала православна заједница постојала је у улици Спринг Стрит (Spring Street) у Мелбурну. Није имала свештеника, а финансијски помагао ју је руски конзул у Мелбурну. После Првог светског рата настао је пораст православног становништва у тој земљи. Ратом изазвани изгони људи из матичних земаља, а нарочито после Руске револуције, присилили су их да крену у бели свет и потраже нову домовину. Мањи њихов број је доспео у Аустралију, где су настале мале православне заједнице. Односи између појединих заједница нису били увек хармонични. Залагање у том смислу грчког архиепископа Христофора (Кнетиса) локална грчка заједница није поздравила. Напетост између заједница, које су саме себе организовале, и епископа који су им наметали свој ауторитет, обележавала је даљу историју ових заједница. Првобитни конфликти у Грчкој архиепископији ублажени су свакако негде у време службовања митрополита Тимотеја (Евангелинидиса) од 1931. до 1947. године. Па и у руској заједници долазило је до напетости између духовне и световне власти. Први руски свештеник у Сиднеју био је Инокентије Зеришев, који је опслуживао малу руску парохију при „Руском дому“ који се тада налазио у George Street-у у градском центру. Васкршња богослужења су услед великог броја усељеника одржавана у већим дворанама; овај пут је о. Инокентије изазвао мали скандал зато што је васкршње јеванђеље на вечерњи прочитао и на есперанту. Руски усељеници су хтели да и у својој новој земљи у богослужење унесу делић своје „изгубљене“ отаџбине, те ову новотарију нису одобравали, па је о. Инокентија ускоро потом наследио архимандрит Методије, који је до тада пастирствовао у Бризбејну. Све у свему, било је више таквих конфликата у раном животу Православне цркве у Аустралији, јер се наилазило на неке отежавајуће околности. Приоритети духовних лица нису се увек подударали с приоритетима световних лица. Уз то, морало се рачунати са особитим карактерима људи који су потицали из различитих крајева матичних земаља. Није постојао приручник како поступати с неком новом ситуацијом у дијаспори, па су свештеници поступали импровизовано, често правећи грешке. 30-их година 20. века, можда услед сурових услова живота за време светске економске кризе и из разлога што су се усељеници од пре Првог светског рата у међувремену већ били интегрисали, побољшани су односи између православних заједница и на видику су били плодови краћег времена стабилности. Крајем међуратног раздобља поједине православне заједнице већ су се приближавале једна другој. Поводом 950 година од крштења Руса, 1938. године, руска заједница је предложила да се подигне црква посвећена св. Владимиру, но овај се подухват није могао остварити услед недовољних финансијских средстава и светског рата на помолу. Године 1942. купљено је имање са зградом која је претворена у цркву, у којој се и данас служи и позната је као руска црква св. Владимира. Освећена је уз заједничко учешће руских и грчких верника, чиме се приказало јединство двеју Цркава упркос етничкој разлици. Само 30 година касније о. Анатолије Гилхенко, ондашњи старешина цркве, овако је изразио своја осећања: „Тога дана молили смо се сви ми заједно – наши просветитељи Грци и ми, руски народ, које су они просветлили пре 950 година“. Пораст православних верника после Другог светског рата После тог рата избеглице и усељеници приспели су у Аустралију у огромном броју, па је тиме православно становништво значајно бројчано повећано. Усељенички бум довео је тих година на овај континент 170.000 православних лица. Разлози за усељење били су разнолики, али су то била углавном ратом покренута лица са свог огњишта, док су други разлози били специфични већ за сваку етничку групу. Рецимо, неки Руси су нагрнули због комунистичког прогона, а други народи из економских разлога. За Православље у Аустралији ово је значило пораст броја цркава и црквених организација какав се не памти. Међутим, није се могло ни помислити да над свима њима буде надлежан један епархијски архијереј. Године 1946. архимандрит Теодор (Рафалски) основао је у Сиднеју парохију за Русе. Првобитна црква светог Владимира више није могла задовољити верске потребе све већег броја православних, па је 50-их година подигнута нова, саборна црква у Стратфилду (Strathfield), у сиднејском предграђу. Временом је код свих етничких заједница из традиционално православних земаља настајала посебна јурисдикциона организација. У овом тренутку своје парохије овде имају Цариградска патријаршија, Антиохијска патријаршија, Српска патријаршија, Московска патријаршија и Румунска патријаршија. С православног богословског гледишта, према којем је у једном граду један архијереј, по светом Игнатију Богоносцу, овакво јурисдикцијско стање збуњује. Углавном, свака етничка група живи засебе и издвојено, те је и узајамна сарадња суздржана. Наредних година настављен је пораст православног становништва захваљујући даљем имигрирању. Грци, Руси, Либанци, Сиријци, Румуни, Бугари, Срби и други православни верници доспели су силом прилика на овај континет. Антиохијска заједница је због рата у Либану доживела значајан пораст. И као раније код Грка, однос између „старих“ и „нових“ усељеника није увек био без трзавица. Ове трзавице између различитих етничких усељеника имају тенденцију да трају дуго и остану карактеристика усељеничких заједница у Аустралији. Углавном се може рећи да увећање броја парохија не потиче од њиховог унутарњег сазревања, него углавном од спољних догађања и тиме условљених миграционих кретања, којима се црквене организације временом прилагођавају. Услед миграција настале су и неке социјалне потребе етничких група, што је водило подизању важних етничких инфраструктуралних објеката какви су школе и старачки домови. Православље у Аустралији данас Православна црква у овој земљи делује углавном како је делала после Другог светског рата. Међутим, изменио се састав епископата, јер су у међувремену умрли старији архијереји. Године 2018. устоличен је митрополит Василије (Кодсаје) као нови архијереј Антиохијске архиепископије за Аустралију, Нови Зеланд и Филипине након што је умро митрополит Павле (Салиба), који је био епархијски архијереј почев од 1999. г. Јуна 17, 2019, у Сиднеј је стигао новопостављени архиепископ Макарије (Гринизакис) да преузме службу првојерарха Цариградске митрополије. На свом доласку изјавио је: „Припадам Аустралији“, што је сигнализовало нови и визионарски приступ развоју Православља у Аустралији. Његов претходник на катедри архиепископ Силуан (Харкијанакис) био је у тој служби дуже од 40 година. Нови аустралијски јерарси, као српски епископ Силуан који је и рођен и школован у Аустралији, представљају смену генерација у вођењу појединих православних јурисдикција у тој земљи. Све у свему, односи између православних великодостојника је веома срдачан, а однос између Грчке и Руске архиепископије је, упркос новонасталим охладнелим односима између Цариграда и Москве, сасвим исправан. Дакле, можда услед својих одвојених локалних егзистирања недавни прекид општења између Цариградске и Московске патријаршије није знатно нарушио стање на локалном нивоу. Из часописа Religion in Kirche und Gesellschaft, бр. 10/2019. превео протођакон Радомир Ракић Извор: Инфо-служба СПЦ
  5. У четвртак 5. септембра, у Пионир театру у Касл Хилу, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Господина Силуана, одржана је свечана академија поводом 800 година самосталности и 70 година Српске Православне Цркве у Аустралији и Новом Зеланду. Публика је са одушевљењем пратила програм у коме су учествовали: црквени хор цркве Светог кнеза Лазара из Александрије, Српско позориште Пилипенда, дечји хор Сиднејског намесништва, гуслар Ђорђије Копривица, фолклорни ансамбл при цркви Светог Саве у Монавејлу и деца из Црквених школа из Александрије и Монавејла. Поред високих званица из црквеног и политичког живота Новог Јужног Велса, најуваженији гост вечери, био је високопреподобни архимандрит Методије, игуман Царске лавре Хиландара, који је у свом обраћању подсетио присутне на житије Светог Саве и истакао да су његова дела толико велика, да и после 8 векова на најудаљенијем континенту, убирамо плодове његовог рада и да празнујући овај велики јубилеј можемо да се поучимо од Светог Саве да сваком делу приступaмо са смирењем молећи се да наша дела буду у сагласности са вољом Божијом како би и наши животи били успешни као и наша дела. Након презентације будућег Колеџа Светог Саве, који ће бити наша прва школа у Аустралији, присутнима се обратио и Епископ Силуан који је након историјског пресека наше цркве у Аустралији, указао да је једини начин напредовања наше заједнице кроз дух Светосавља, којим можемо да допринесемо и широј заједници, и изразио захвалност за долазак игумана Хиландара који нам доноси благослове Светог Саве и Тројеручице, нагласивши да идемо путем Светога Саве који је и пут наших предака и који је увек савремен, јер је Христова реч увек савремена и спасавајућа. Након беседе Епископа, сви учесници су отпевали химну Светом Сави и на најсвечанији начин завршили академију којом је прослављен велики јубилеј наше Цркве. Извор: Хиландар
  6. Његово Преосвештенство Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске Г. Силуан свечано је дочекао, 4. септембра, на аеродрому у Сиднеју, Високопреподобног архимандрита Методија, игумана Свете царске српске лавре Хиландара. Након тога је уследила доксологија у цркви Светог кнеза Лазара у Александрији. Речи добродошлице Његовог Преосвештенства Епископа Митрополије аустралијско-новозеландске Г. Силуана Високопреподобни оче архимандрите Методије, многоцењени и уважени игумане Свете нам српске Царске лавре Хиландара, драги представниче пута духовног нам родоначелника, Архипастира и просветитеља Светога Саве, који води у живот. Дозволите нам да поздравимо Вашу Светињу у име свога свештенства и монаштва, у име повереног нам благочестивог и верног народа који се спасава на овом континенту; да Вам пожелимо добродошлицу к нама, деци, географски најудаљенијег олтара наше Светосавске Цркве. Поред непобитног историјског значаја, Ваш долазак јесте пре свега велики благослов и благодатно духовно пролеће. Ваша посета нама, духовној деци Светога Саве на петом континенту, у години великог јубилеја наше Светосавске Цркве, поред части, благослова и радости коју она носи, јесте у исто време и отеловљење љубави, брижног вековног старања Светогорске лавре манастира Хиландара о својој духовној деци широм света, чак и до њених најудаљенијих граница. Вечерас осећамо присуство и покровитељство Мајке Божије, Игуманије Свете Горе из чије баште нам долазите и која нас вечерас Својом Тројеручицом милује и закриљује. Вечерас осећамо руку Светога Саве која нас благосиља преко Ваше Светиње и позива нас на свето јединство, на братски мир, на љубав и слогу – на пут којим је сам ходио Свети Сава и на који је призивао своју децу да пођу. Верујемо да се радују са нама сви Свети Немањићи, сви наши свети преци и Небеска Србија која се налази у наручју Христовом, посматрајући нас сабране на овој Божијој Њиви испод јужног крста, коју Христос повери и нашој Светосавској Цркви на духовно обрађивање и старање. Вечерас се са нама радује и Свети Старац Никанор Хиландарски и, по милости Божијој – аустралијско-новозеландски, апостол мира на овом континенту, на чијем гробу стоје исписана слова Христове Благе Вести: „блажени миротворци јер ће се синови Божији назвати,“ који је хитао да помири завађене Србе, да их врати на пут Светога Саве, путу Господа Христа, Јединог Пута и Истине и Живота нашег. Добро нам дошао драги Игумане као свој својима. Благодарни смо Вам на подвигу љубави Ваше што сте нас удостојили Ваше посете и благослова Свете нам лавре Хиландарске. Што сте нас осоколили, растеретили и обрадовали својим присуством. Поздрављајући Вашу светињу, поздрављам и упућујем добродошлицу моме драгом брату и саслужитељу у Христу, Епископу Митрополије новограчаничке средњезападно америчке, Господину Лонгину, некадашњем апостолу и благовеснику на овим просторима; благодарим на Вашем доласку, на Вашој љубави и подршци. Добродошли и ви, свети монаси сапутници нашег Игумана – помјаните нас у вашим светим молитвама. Нека ово вече буде уписано у Књигу Јагњета, нека оно буде залог наше љубави и јединства у Христу Господу. Благословите нас оче Игумане и поучите, напојте нас са извора Свете нам Немањићке Српске Лавре, да бисмо своја срца и чула осветили, а тиме прогледали и живели пуноћом истине Богочовека Христа. Добро нам дошли! Извор: Хиландар
  7. На око 800 километара северно од Аделаида, у држави Јужна Аустралија на петом континенту, налази се јединствен споменик српске али и светске културе и архитектуре. То је црква Светог Илије пророка, која се, у целини, налази под земљом. Срби који су у Кубер Пиди (Coober Pedy) долазили трбухом за хлебом имали су и потребу за духовним, религиозним исповедањем. Наши рудари који су овде копали полудраго камење, опал, тако су ископали један од најлепших бисера не само српске, православне, него и укупне хришћанске културе. Пошто је овде пустиња, температуре су у просеку изнад 40 степени, наши људи су прибегли јединственом а генијалном решењу. Изградили су цркву под земљом, на дубини од 9 метара, укупне дужине 30 метара. Под земљом се налазе црква, црквени двор, парохијски дом и црквена школа. Срби који су у Кубер Пиди (Coober Pedy) долазили трбухом за хлебом имали су и потребу за духовним, религиозним исповедањем. Наши рудари који су овде копали полудраго камење, опал, тако су ископали један од најлепших бисера не само српске, православне, него и укупне хришћанске културе. Пошто је овде пустиња, температуре су у просеку изнад 40 степени, наши људи су прибегли јединственом а генијалном решењу. Изградили су цркву под земљом, на дубини од 9 метара, укупне дужине 30 метара. Српска православна црква поседује у Кубер Пидију у јужној Аустралији најуникатнију српску цркву у свету. Не само за српску православну цркву, већ уопште за све хришћанске цркве, она је најуникатнија, јер се налази буквално испод земље. Било је потребно много домишљатости у опремању цркве. На објекту су примењена нека изузетна решења. Тако је идеја за иконостас преузета од Румуна. Иконописци су сликали на стаклу испод којег се налази осветљење и то даје посебну драж иконостасу. Пошто је земља помешана са сољу и кречом било је немогуће цртати фреске на том материјалу. Ипак, један уметник из Новог Зеланда, успео је, користећи као узорке српске иконе из доба Византије, да исклеше стеновите делове зидова. Тако су настале јединствене фреске, не цртањем већ клесањем у стенама. Извор: Српска Православна Црква
  8. Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан боравио је од 3. до 6. августа 2019. године у канонској посети Јужној Аустралији. Повод посете била је прослава храмовне славе мисионарске парохије и чудесног подземног храма Светог пророка Илије у Кубер Пидију. Прослава је започета свечаним дочеком Епископа и вечерњим богослужењем које је служио протојереј-ставрофор Милорад Јовчић, администратор мисионарске парохије, уз саслуживање ђакона Мишела Миочиновића. -Ова наша светиња је јединствена, њој се диве сви који је посећују, а лепота православне архитектуре оставља утисак на посетиоце да желе више да се удубе у тајну љубави оних који су је градили. Наши стари су ископали и уредили ову светињу да бисмо се у њој сабирали и узносили молитве, а управо присуство вас, који сте дошли из љубави са разних крајева Аустралије као верна деца Светог Саве, сведочи да наше цркве нису музеји којима се диве туристи, већ живе богомоље у којима се верни спасавају. Нека Господ благослови вас који сте прегаоци ове вечери и нашу заједницу овде у Кубер Пидију, као и жртву свих оних који су служили овој светињи и љубављу је одржавали, беседио је владика Силуан мопногбројном врнм народу. Сутрада, 4. августа 2019. године, светом архијерејском Литургијом је началствовао епископ Силуан уз саслуживање архимандрита Петра, протојереј-ставрофора Милорада Јовчића и ђакона Мишела Миочиновића и Милоша Ракетића. Прислуживали су чтеци Илија Пераћ, Новица Зечевић и Никола Стамболија. -Радујемо се данас прослављамо име великог угодника Божјег коме је посвећена ова светиња, пророка и другога претечу како говори тропар његов, пророка који је пример огњене вере и љубави према Богу. Ово чудесно пустињско место код нас изазива посебну пажњу, јер нам указује с једне стране на једну природну појаву, а то је да када земља није натопљена росом и водом она постаје сува и пуста, а са друге стране, на једну духовну димензију која се односи на срце човеково, да и оно ако није натопљено росом благодатне кише, благодати Божје, онда човек унутар себе може да постане пустиња, тј. срце његово да постане суво и бесплодно и да не рађа плодове добре о којима говори Свето Писмо. Управо у Цркви, светим тајнама и хришћанским животом треба да искорењујемо идоле и да лажне жртвенике рушимо као велики угодник Божји, Свети пророк Илија, и призивамо Бога да се усели у нас, како бисмо рађали добре плодове, по којима ће нас Бог препознати. Треба да се потрудимо да препознамо у себи и око себе лажне богове и да се вратимо истинитоме Богу, кроз живот у цркви, надахумто је беседио владика Силуан. После свете Литургије, у црквеној сали је преломљен славски колач домаћина славе г. Давора Трифуновића и његове супруге Јадранке, док је част домаћина славе за следећу годину преузео г. Драгиша Ђорђевић. Уследила је литија до гробља где је служен помен ктиторима и приложницима цркве Светог пророка Илије. У поподневним часовима, Епископ је одржао састанак са већином житеља српске заједнице у Кубер Пидију и упознао се са проблемима и изазовима са којима се сусрећу у том по свему специфичном месту за живот. -Наша Светосавска Црква увек брине за своју децу, ма где они живели. Нека Господ благослови да се идуће године саберемо у још већем броју и дамо подршку нашој заједници у Кубер Пидију, поручио је владика Силуан, који је 7. августа посетио и цркву Светог Саве у Вудвил Парку у Аделајду. Извор: Српска Православна Црква
  9. Најстарија Српска православна Црквена општина у Аустралији посвећена Светом Сави у Сиднеју обележила је 6. oктобра 2018. године 70-годишњицу од оснивања. Прослава је почела вечерњим богослужењем које су у препуном храму служили парох прота Саша Радоичић и ђакон Желимир Миловић у присуству владике Силуана и свештенства из Сиднеја. Одговарао је хор Свети Серафим Саровски из Зрењанина. -Бог је својим прстом указао баш на овај део града и ту започео богослужбени живот православних Срба у Аустралији и Новом Зеланду још далеке 1949. године. Од тада па до данас тај жижак Светог Саве се разгорео по свим градовима и крајевима ове велике државе тако да данас Срби имају неколико десетина Црквених општина, Мисионарских парохија, свог Епископа и своју Митрополију, рекао је владика Силуан. Вече се наставило угодном духовном академијом која је уједно била и донаторска вечера за нови пројекат при храму Светог Саве. Са благословом владике Силуана, покренут је пројекат израде црквеног намештаја у традиционалном стилу ручног дубореза. Масивна улазна врата са иконама четири јеванђелиста, постоље за целивајућу икону, певнице, двадесет и шест стасидија, ”Христов гроб”, олтарска врата, горње место са дванаест места за седење са леве и десне стране и ормари за олтар су само неке од ствари које ће се радити. Као и до сада, верни народ Северних плажа (Northern Beaches) и осталих крајева Сиднеја одазвао се позиву да учествује у светом делу и црквену салу испунио до последњег места. Прота Саша је поздравио све присутне, а посебно госте из локалне владе заменика градоначелника гђу Сју Хејнс и годборника г. Рорија Амона. Програм, чији је водитељ био г. Никола Лукић, почео наступом гостујућег хора Свети Серафим Саровски из Зрењанина. Патриотске песме које буде љубав према мајци Србији су мамиле велике аплаузе свих присутних: Востани Сербије, Креће се лађа француска... Затим је наступила најстарија фолклорна група при Црквеној општини Светог Саве, а после њих и група Нова младост састављена од родитеља деце са фолклора. Певачка група састављена од девојака из парохије отпевала је сплет етно песама. Неке од ових девојака су чак и трећа генерација Срба рођених у Аустралији. Потом је г. Никола Лукић, историчар и архивар при парохији Светог Савеа у кратким цртама и на оба језика и уз мноштво фотографија представио историјски пут парохије од настанка до данас. Уследио је други сплет игара фолклорне групе Свети Сава, а потом се свим присутнима обратио прота Саша Радоичић најавивши владику Силуана и доделу ордена Светог Саве трећег степена. Као потпуно изненађење орден је додељен кореографу фолклора при парохији г. Герију Довсону. Иако Аустралијанац, г. Довскон је заволео српски фолклор, игре песме и обичаје. Боравећи у Србији у неколико наврата по неколико месеци изучавао је игре и песме из разних српских крајева и тако постао кореограф српског фолклора. Уз мале прекиде скоро четрдесет година је подучавао децу са Северних плажа српској игри и песми. Међутим, поред кореографије г. Довскон је стално подсећао децу да поред фолклора треба да чувају и воле своје Православље, као и да негују свој српски језик. Поред ордена г. Довскону је уручена и велика урамљена фотографија свих фолкорних група, дар фотографа Радивоја Мачковића. Видно изненађен и са сузама у очима, г. Довскон се захвалио Епископу Силуану, као и свима присутнима на указаној части и подсетио је на своје почетке, као и на љубав коју негује према Србима и њиховој култури. Аплауз свих присутних који је трајао неколико минута је показао колико је г. Довскон цењен и вољен у заједници. Додела ордена је завршена са многољествијем које је произвео ђакон Милош Ракетић, а потврдио хор Свети Серафим Саровски. Затим је локални парох прота Саша Радоичић представио пројекат храмовног намештаја и најавио следећи пројекат - комплетну замену крова и кровне конструкције на храму. Како се ове године навршава сто година од завршетка Првог светског рата, део академије је био посвећен и сећању на јунаке које су своје животе дали на бранику отаџбине. Прво је уз помоћ младе Ангелине Миловић солиста Игор Јовановић отпевао песму Тамо далеко, а затим је г. Марко Трифуновић, колекционар српског ордења и медаља, одржао кратко предавање о ордену Карађорђеве звезде са мачевима који је установљен за време тог рата и додељиван само за невиђена јунаштва. Присутни су имали прилику да виде поставку оригиналних Карађорђевих звезда изложених посебно за то вече. По завршеном предавању песма Догодине на Косову све присутне је подсетила на Косовски завет и измамила велики аплауз. Владика Силуан се обратио присутнима, подсетивши да је Косово најскупља српска реч и свима предочио страдалнички живот српског народа на Косову и Метохији. -Једино са вером у васкрслог Христа наш народ опстаје у разним енклавама и побеђује сва искушења, рекао је Владика. Позвавши на слогу, заједништво и међусобну љубав у Христу Владика је захвалио на гостопримству и опростио се од верног народа. Поред веронауке, фолклора и српског језика деца при парохији Светог Саве баве се и спортом. Тако је представљена и фудбалска академија која окупља малишане свих узраста. Тренер Велибор Јоковић са малишанима обученим у дресове представио је четири екипе које су организоване по узрастима. -Циљ академије је не само да се деца баве спортом већ и да се држе на окупу, рекао је г. Јоковић. На крају поново наступио хор Свети Серафим Саровски са сплетом народних песама. Председница Кола српских сестара гђа Олга Павловић је искористила прилику да се свима који су учествовали у припреми прославе свесрдно захвали. Била је то прва духовна академија од три планиране прославе јубиолеја. Следеће велико окупљање је на дан Светог Саве, 27. јануара 2019. године, када ће се прославити седамдесета храмовна слава. Такође, ако буде све текло по плану, крајем идуће године, вероватно опет у октобру, планира се освећење новог црквеног намештаја. Историјат парохије Светог Саве, Мона Вејл Далеке 1949. године на Северним плажама Сиднеја, у предграђима Мона Вајл и Варивуд, започео је први организовани црквени живот Срба на Петом континенту. Српска популација која се бавила узгојем поврћа углавном је била састављена од две групе исељеника. Једну су чинили они који су дошли двадесетих година двадесетог века као економски имигранти. Друга је била састављена од војника и официра Југословенске војске у Отаџбини и њихових породица који су по завршетку Другог светском рата морали побећи пред комунистичким терором. Купљено је имање 1949. године у Мона Вејлу и у јануару 1954. године освећена сала која је уједно служила и као богослужбено место. Доласком новог таласа имиграције седамдесетих година ово имање и сала постају мали. Тада се купује садашње имање на Инглсајду на коме се постепено изграђују Прокатедрални храм Светог Саве, црквена сала, Парохијски дом, велики паркинг, као и фудбалски/кошаркашки терен за омладину. Извор: Српска Православна Црква
  10. Најстарија Српска православна Црквена општина у Аустралији посвећена Светом Сави у Сиднеју обележила је 6. oктобра 2018. године 70-годишњицу од оснивања. Прослава је почела вечерњим богослужењем које су у препуном храму служили парох прота Саша Радоичић и ђакон Желимир Миловић у присуству владике Силуана и свештенства из Сиднеја. Одговарао је хор Свети Серафим Саровски из Зрењанина. -Бог је својим прстом указао баш на овај део града и ту започео богослужбени живот православних Срба у Аустралији и Новом Зеланду још далеке 1949. године. Од тада па до данас тај жижак Светог Саве се разгорео по свим градовима и крајевима ове велике државе тако да данас Срби имају неколико десетина Црквених општина, Мисионарских парохија, свог Епископа и своју Митрополију, рекао је владика Силуан. Вече се наставило угодном духовном академијом која је уједно била и донаторска вечера за нови пројекат при храму Светог Саве. Са благословом владике Силуана, покренут је пројекат израде црквеног намештаја у традиционалном стилу ручног дубореза. Масивна улазна врата са иконама четири јеванђелиста, постоље за целивајућу икону, певнице, двадесет и шест стасидија, ”Христов гроб”, олтарска врата, горње место са дванаест места за седење са леве и десне стране и ормари за олтар су само неке од ствари које ће се радити. Као и до сада, верни народ Северних плажа (Northern Beaches) и осталих крајева Сиднеја одазвао се позиву да учествује у светом делу и црквену салу испунио до последњег места. Прота Саша је поздравио све присутне, а посебно госте из локалне владе заменика градоначелника гђу Сју Хејнс и годборника г. Рорија Амона. Програм, чији је водитељ био г. Никола Лукић, почео наступом гостујућег хора Свети Серафим Саровски из Зрењанина. Патриотске песме које буде љубав према мајци Србији су мамиле велике аплаузе свих присутних: Востани Сербије, Креће се лађа француска... Затим је наступила најстарија фолклорна група при Црквеној општини Светог Саве, а после њих и група Нова младост састављена од родитеља деце са фолклора. Певачка група састављена од девојака из парохије отпевала је сплет етно песама. Неке од ових девојака су чак и трећа генерација Срба рођених у Аустралији. Потом је г. Никола Лукић, историчар и архивар при парохији Светог Савеа у кратким цртама и на оба језика и уз мноштво фотографија представио историјски пут парохије од настанка до данас. Уследио је други сплет игара фолклорне групе Свети Сава, а потом се свим присутнима обратио прота Саша Радоичић најавивши владику Силуана и доделу ордена Светог Саве трећег степена. Као потпуно изненађење орден је додељен кореографу фолклора при парохији г. Герију Довсону. Иако Аустралијанац, г. Довскон је заволео српски фолклор, игре песме и обичаје. Боравећи у Србији у неколико наврата по неколико месеци изучавао је игре и песме из разних српских крајева и тако постао кореограф српског фолклора. Уз мале прекиде скоро четрдесет година је подучавао децу са Северних плажа српској игри и песми. Међутим, поред кореографије г. Довскон је стално подсећао децу да поред фолклора треба да чувају и воле своје Православље, као и да негују свој српски језик. Поред ордена г. Довскону је уручена и велика урамљена фотографија свих фолкорних група, дар фотографа Радивоја Мачковића. Видно изненађен и са сузама у очима, г. Довскон се захвалио Епископу Силуану, као и свима присутнима на указаној части и подсетио је на своје почетке, као и на љубав коју негује према Србима и њиховој култури. Аплауз свих присутних који је трајао неколико минута је показао колико је г. Довскон цењен и вољен у заједници. Додела ордена је завршена са многољествијем које је произвео ђакон Милош Ракетић, а потврдио хор Свети Серафим Саровски. Затим је локални парох прота Саша Радоичић представио пројекат храмовног намештаја и најавио следећи пројекат - комплетну замену крова и кровне конструкције на храму. Како се ове године навршава сто година од завршетка Првог светског рата, део академије је био посвећен и сећању на јунаке које су своје животе дали на бранику отаџбине. Прво је уз помоћ младе Ангелине Миловић солиста Игор Јовановић отпевао песму Тамо далеко, а затим је г. Марко Трифуновић, колекционар српског ордења и медаља, одржао кратко предавање о ордену Карађорђеве звезде са мачевима који је установљен за време тог рата и додељиван само за невиђена јунаштва. Присутни су имали прилику да виде поставку оригиналних Карађорђевих звезда изложених посебно за то вече. По завршеном предавању песма Догодине на Косову све присутне је подсетила на Косовски завет и измамила велики аплауз. Владика Силуан се обратио присутнима, подсетивши да је Косово најскупља српска реч и свима предочио страдалнички живот српског народа на Косову и Метохији. -Једино са вером у васкрслог Христа наш народ опстаје у разним енклавама и побеђује сва искушења, рекао је Владика. Позвавши на слогу, заједништво и међусобну љубав у Христу Владика је захвалио на гостопримству и опростио се од верног народа. Поред веронауке, фолклора и српског језика деца при парохији Светог Саве баве се и спортом. Тако је представљена и фудбалска академија која окупља малишане свих узраста. Тренер Велибор Јоковић са малишанима обученим у дресове представио је четири екипе које су организоване по узрастима. -Циљ академије је не само да се деца баве спортом већ и да се држе на окупу, рекао је г. Јоковић. На крају поново наступио хор Свети Серафим Саровски са сплетом народних песама. Председница Кола српских сестара гђа Олга Павловић је искористила прилику да се свима који су учествовали у припреми прославе свесрдно захвали. Била је то прва духовна академија од три планиране прославе јубиолеја. Следеће велико окупљање је на дан Светог Саве, 27. јануара 2019. године, када ће се прославити седамдесета храмовна слава. Такође, ако буде све текло по плану, крајем идуће године, вероватно опет у октобру, планира се освећење новог црквеног намештаја. Историјат парохије Светог Саве, Мона Вејл Далеке 1949. године на Северним плажама Сиднеја, у предграђима Мона Вајл и Варивуд, започео је први организовани црквени живот Срба на Петом континенту. Српска популација која се бавила узгојем поврћа углавном је била састављена од две групе исељеника. Једну су чинили они који су дошли двадесетих година двадесетог века као економски имигранти. Друга је била састављена од војника и официра Југословенске војске у Отаџбини и њихових породица који су по завршетку Другог светском рата морали побећи пред комунистичким терором. Купљено је имање 1949. године у Мона Вејлу и у јануару 1954. године освећена сала која је уједно служила и као богослужбено место. Доласком новог таласа имиграције седамдесетих година ово имање и сала постају мали. Тада се купује садашње имање на Инглсајду на коме се постепено изграђују Прокатедрални храм Светог Саве, црквена сала, Парохијски дом, велики паркинг, као и фудбалски/кошаркашки терен за омладину. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  11. На светој Литургији је појао руски хор који је својим умилним гласовима у многоме увеличао свечаност. По завршетку свете Литургије Његово Преосвештенство је одржао надахнуту беседу тумачећи прочитана дневна јеванђеља. Увече истога дана у сали Geelong West Town Hall одржана је свечана приредба поводом великог јубилеја који су водили Анастасија Божић и Андреј Аранђеловић. Присутнима су се прво бираним речима обратили председник Црквене општине г. Мирослав Перишић и потпредседник г. Дража Срефановић који су захвалили свима на раду и труду а посебно владици Силуану уручивши му пригодан поклон у име Црквене општине. Учешће у приредби су узеле фолклорне групе, гости из Рокбенка, деца из КУД Бранко Радичевић као и фолклорна група Шумадија. Велику пажњу су привукла деца која похађају српску школу Бранко Радичевић јер су својом рецитацијом „Србија" и духовном песмом „Знаш ли ко те љуби силно“ побрали велики аплауз. Свакако залуге за успешан наступ припадају наставници Мири Међед. По реду и поретку, присутнима се обратио надлежни парох протојереј Петар Божић. -Веома је битно, драга браћо и сестре, да ову и сву нашу децу научимо правим животним вредностима. И ако живимо далеко од Мајке Србије ми морамо бити свесни да се и те како може овде у овој прелепој земљи славити Име Божје и име светосавско, поручио је прота Божић и бираним речима захвалио члановима Управног одбора на челу са председником г. Мирославом Перишићем као и чланицама Кола српских сестара на челу са гђом Биљаном Перишић, на огромном труду и раду. Напослетку сабрања присутнима се обратио и епископ Силуан који је подсетио присутне на фебруар 1958. године када је пре 60 година Црквена општина у Ђилонгу почела са радом. протојереј Петар Божић, фото: Српски глас Извор: Српска Православна Црква
  12. Поводом 60 година постојања Црквене општине у Ђилонгу, на дан Светих праведних Јоакима и Ане, 22. септембра 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан служио је свету архијерејску Литургију у Ђилонгу. Саслуживали су протојереји-ставрофори Борислав Петровић, Милан Милутиновић и Јарославав из Руске Православне Цркве, протојереји Петар Божић и Милић Ракић, јереј Срећко Живановић, протођакони Милорад Томић и Петар Мракић и ђакон Небојша Тумара. На светој Литургији је појао руски хор који је својим умилним гласовима у многоме увеличао свечаност. По завршетку свете Литургије Његово Преосвештенство је одржао надахнуту беседу тумачећи прочитана дневна јеванђеља. Увече истога дана у сали Geelong West Town Hall одржана је свечана приредба поводом великог јубилеја који су водили Анастасија Божић и Андреј Аранђеловић. Присутнима су се прво бираним речима обратили председник Црквене општине г. Мирослав Перишић и потпредседник г. Дража Срефановић који су захвалили свима на раду и труду а посебно владици Силуану уручивши му пригодан поклон у име Црквене општине. Учешће у приредби су узеле фолклорне групе, гости из Рокбенка, деца из КУД Бранко Радичевић као и фолклорна група Шумадија. Велику пажњу су привукла деца која похађају српску школу Бранко Радичевић јер су својом рецитацијом „Србија" и духовном песмом „Знаш ли ко те љуби силно“ побрали велики аплауз. Свакако залуге за успешан наступ припадају наставници Мири Међед. По реду и поретку, присутнима се обратио надлежни парох протојереј Петар Божић. -Веома је битно, драга браћо и сестре, да ову и сву нашу децу научимо правим животним вредностима. И ако живимо далеко од Мајке Србије ми морамо бити свесни да се и те како може овде у овој прелепој земљи славити Име Божје и име светосавско, поручио је прота Божић и бираним речима захвалио члановима Управног одбора на челу са председником г. Мирославом Перишићем као и чланицама Кола српских сестара на челу са гђом Биљаном Перишић, на огромном труду и раду. Напослетку сабрања присутнима се обратио и епископ Силуан који је подсетио присутне на фебруар 1958. године када је пре 60 година Црквена општина у Ђилонгу почела са радом. протојереј Петар Божић, фото: Српски глас Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  13. Високопреосвећеног Митрополита г. Василија (Кодсијеа) у трон Антиохијске Православне Цркве у Аустралији устоличио је Његово Блаженсто Патријарх антиохијски и свег Истока г. Јован Х, у присуству многобројних архијереја, свештенства, монаштва и верника свих православних јурисдикција у Аустралији. Овом приликом Преосвећени Епсикоп аустралијско-новозеландски г. Силуан обратио се Његовом Блаженству г. Јовану X пожелевши му добродошлицу у име Српске Цркве и православних Епископа Аустралије и Океаније. Епископ Силуан је затим упутио срдачне честитке новоизабраном митрополиту Василију и верницима Антиохијске Православне Цркве, пожелевши Високопреосвећеном успешну апостолску мисију међу повереном му паством. Чин устоличења можете погледати фејсбук страници Митрополије аустралијско-новозеландске: https://www.facebook.com/Metropolitanate-of-Australia-and-New-Zealand-SOC-1838325526478741/?hc_ref=ARQosg7QyDsVXhypMEKsiFih5zQapTRcmoOF1FOoHBjFF34Xvvy52nEYd8sXzJSw46k&fref=nf Извор: Српска Православна Црква
  14. Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан узео је 16. децембра 2017. године молитвеног учешћа у величанственом духовном чину устоличења Митрополита Антиохијске Архиепископије за Аустралију, Нови Зеланд и Филипине г. Василија у Катедрали Светог Георгија у Сиднеју. Високопреосвећеног Митрополита г. Василија (Кодсијеа) у трон Антиохијске Православне Цркве у Аустралији устоличио је Његово Блаженсто Патријарх антиохијски и свег Истока г. Јован Х, у присуству многобројних архијереја, свештенства, монаштва и верника свих православних јурисдикција у Аустралији. Овом приликом Преосвећени Епсикоп аустралијско-новозеландски г. Силуан обратио се Његовом Блаженству г. Јовану X пожелевши му добродошлицу у име Српске Цркве и православних Епископа Аустралије и Океаније. Епископ Силуан је затим упутио срдачне честитке новоизабраном митрополиту Василију и верницима Антиохијске Православне Цркве, пожелевши Високопреосвећеном успешну апостолску мисију међу повереном му паством. Чин устоличења можете погледати фејсбук страници Митрополије аустралијско-новозеландске: https://www.facebook.com/Metropolitanate-of-Australia-and-New-Zealand-SOC-1838325526478741/?hc_ref=ARQosg7QyDsVXhypMEKsiFih5zQapTRcmoOF1FOoHBjFF34Xvvy52nEYd8sXzJSw46k&fref=nf Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  15. Поводом помирења и ступања у јединство свештеника, монаха и чланова тзв. слободне цркве у Аустралији, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве разматрао је молбу г. Драгана Сарачевића одлучивши да се након показаних плодова покајања може примити у свезу клира Митрополије аустралијско-новозеландске. Тим поводом Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан примио је следеће покајно писмо: Извор: Српска Православна Црква View full Странице
×
×
  • Креирај ново...