Да ли се свештеници причешћују на свакој литургији?

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 5 минута, obi-wan рече

Mi prosto ne smemo da se `ajducimo, jer time direktno Bogu iskazujemo neposlusnost.

Ne znam obi nisam razmišljao da je neposlušnost ako odeš kod drugog sveštenika objasniš mu problem, kažeš bez osuđivanja svog sveštenika da ti njegova praksa ne odgovara i zatražiš blagoslov od tog drugog sveštenika da se pričešćuješ kod njega?

Ili da prodaš stan, kupiš drugi u drugoj parohiji i nesmetano i u poslušnosti nastaviš da se pričešćuješ redovno?

Bi to bilo ispravnije?

[obi-wan]

1 hour ago, Volim_Sina_Bozjeg рече

Ne znam obi nisam razmišljao da je neposlušnost ako odeš kod drugog sveštenika objasniš mu problem, kažeš bez osuđivanja svog sveštenika da ti njegova praksa ne odgovara i zatražiš blagoslov od tog drugog sveštenika da se pričešćuješ kod njega?

Ili da prodaš stan, kupiš drugi u drugoj parohiji i nesmetano i u poslušnosti nastaviš da se pričešćuješ redovno?

Bi to bilo ispravnije?

To sto poredis je sasvim neuporedivo.

Parohija (= privremeno boraviste) nije slucajno tu. Mi imamo svi neku parohiju kojoj pripadamo. Sta bi od parohija i ustrojstva Crkve bilo kad bi svako odlazio `de i kako mu volja? Znas li da npr. jedan episkop ne sme da udje u drugu eparhiju da bilo sta cinodejstvuje dok se ne javi nadleznom episkopu? Znas li da isto to vazi i za popove i parohije?

Mozes svakako da nekog drugog popa pitas za savet i misljenje, ali da prosto napustis svoju crvku radi sopstvene ispravnosti - nije dobro.

Ili zar smo zaboravili da su pred Bogom uvek bili najveci oni koji su dragovoljno i strpljivo podnosili kojekakve progone, uvrede, maltretiranja, a mi ne mozemo jedno svoje JA da bar malo spakujemo u fioku? Kako je to starac Pajsije lepo rekao za nas savremene hriscane - "JA pokolenje".

Naravno, dobro je da se o svemu prica. Prvo sa svojim popom, pa vremenom i sa nekim drugim (narocito ako je iskusniji), pa onda i sa vladikom ako se za to ukaze prilika (ali ne onako tuzibabski, nego iskreno obrazlazuci stvarni i postojeci problem), i sto je najvaznije - da se molimo da Srceznalac u konacnom razresi svaku nasu nedoumicu, pa i tu.

[елТорнеро]

пре 23 минута, obi-wan рече

Taj je vec negde poodavno rukopolozen, u to nemaj nikakve sumnje.

Имао сам прилику да контактирам са низ свештеника, за многе сам чуо свашта, један од њих је био и мој парохијски свештеник, човек видљиве порочности.Из послушања Богу, кроз Оце, и из ината онима који су га осуђивали, сам од првог сусрета са њим имао однос као да је Серафим Саровски. У почетку се бранио, онда је одустао. Данас међу нама блиста љубав, волим га и поштујем, исповеда ме и причешћује, на обострану радост.

[Paradoksologija]

пре 18 минута, obi-wan рече

To sto poredis je sasvim neuporedivo.

Parohija (= privremeno boraviste) nije slucajno tu. Mi imamo svi neku parohiju kojoj pripadamo. Sta bi od parohija i ustrojstva Crkve bilo kad bi svako odlazio `de i kako mu volja? Znas li da npr. jedan episkop ne sme da udje u drugu eparhiju da bilo sta cinodejstvuje dok se ne javi nadleznom episkopu? Znas li da isto to vazi i za popove i parohije?

Mozes svakako da nekog drugog popa pitas za savet i misljenje, ali da prosto napustis svoju crvku radi sopstvene ispravnosti - nije dobro.

Ili zar smo zaboravili da su pred Bogom uvek bili najveci oni koji su dragovoljno i strpljivo podnosili kojekakve progone, uvrede, maltretiranja, a mi ne mozemo jedno svoje JA da bar malo spakujemo u fioku? Kako je to starac Pajsije lepo rekao za nas savremene hriscane - "JA pokolenje".

Naravno, dobro je da se o svemu prica. Prvo sa svojim popom, pa vremenom i sa nekim drugim (narocito ako je iskusniji), pa onda i sa vladikom ako se za to ukaze prilika (ali ne onako tuzibabski, nego iskreno obrazlazuci stvarni i postojeci problem), i sto je najvaznije - da se molimo da Srceznalac u konacnom razresi svaku nasu nedoumicu, pa i tu.

Ja krenula iz 'zilotske' parohije pa me Bog sve vodao po nekim novotarskim gde me pop grdi ako ne pridjem

U takvu promisao rado verujem

[obi-wan]

пре 1 сат, Paradoksologija рече

Ja krenula iz 'zilotske' parohije pa me Bog sve vodao po nekim novotarskim gde me pop grdi ako ne pridjem

U takvu promisao rado verujem

Gde sve mi nismo isli tokom ovih godina, i kroz kakve sve tripove nismo prosli... ali danas smo tu, u nasoj parohiji. Ne uvek, naravno, ali u nacelu. Desi se zgoda da se nekim povodom negde ode, to je sasvim normalno i pozeljno, ali nismo nasu crvku napustili, `fala Bogu.

Imao bih itekako stosta da zamerim mojem popu, od sitnica pa do vrlo krupnih stvari. Ali nemam nameru, `fala Bogu, da mu okrecem ledja, kao satro "ispravniji" od njega.

I prica se ovde, o svemu, posle sluzbi najcesce svi odemo u nasu sobicu (radi se sve, pa je jos nezavrseno) ili budemo napolju kad je lepo, i tu dzakamo o svacemu. I o Crkvi i crkvenosti, naravno. I mogu da se podicim da tu ima ljudi cija su shvatanja od veoma zilotskih do prilicno slobodnih. I koji puno znaju o veri, i koji skoro nista ne znaju. I nema trajne netrpeljivosti. Ima rasprava, ali nema onog pogubnog "konacnog" cepanja. I na tome posebno neka je `fala Bogu.

Ja sam, inace, 10 godina vodio hor u nasoj sabornoj gradskoj crkvi, i jos nekih 5 pevao, tako da u ta vremena nisam mogao da budem i ovde. Medjutim, sad mi je drago da sam se vratio da ostanem, da i ova crkva - ma kako nesavrsena po nama ljudima - ima svoje parohijane kojima ce da zivi od odavde do u Vecnost.

[obi-wan]

I ne rekoh - kod mene pop poziva da se Svetinji prilazi sto cesce, ali ne bez ispovesti i bez pokajanja. Ne bez bar neke osnovne crkvene discipline.

[Bokisha]

On 3/26/2017 at 18:22, JESSY рече

Но, када Светим Тајнама приступају као рањеници и као они који траже милост, грешници примају исцељење и сам Господ их чини достојним својих Тајни, говорећи: „Ја нисам дошао да позовем праведнике на покајање“ (Мк.2,17), и још: „Не требају здрави лекара него болесни“ (Мк.3,17).

и промена на боље кроз покајање је дар од Бога,а не од труда,па смо практично увек недостојни...

On 3/26/2017 at 18:22, JESSY рече

И нико не треба себе да сматра достојним Причешћа. Свако треба да говори: „Ја сам недостојан, али верујем да ћу се осветити Причешћем“. То ће се и испунити на њему по вери његовој, у Господу нашем Исусу Христу, коме слава у векове. Амин.

е да није Њега да нас удостоји?

 

[JESSY]

ko kec na jedanaest...

nadam se da ce biti snimljeno predavanje , pa da ga odslusamo...

 

[елТорнеро]

Када, код било каквог сусрета са неким знаком побожности, ваш саговорник изговори једну од отрцаних фраза: "Ма, попови!", не љутите се на човека, човек је саздан добар, то нису његове речи.

[Paradoksologija]

пре 28 минута, verum est in beer рече

Што би рекао митрополит Порфирије парафразирам "нисмо ми роботи, па да пред свако причешће будемо спремни за искрену исповест и покајање".

Rekao si ono što se ja ustežem jer ne umem da sročim.

Upravo to.

Ne može ispovest biti uslov za pričešće u smislu da se pred svako pričešće obavezno mora ispovediti.

Ipak je Sveta Tajna Pokajanja. Njoj se pristupa kada se zaista kajemo. Ili smo nešto vrlo konkretno zgrešili što nam opterećuje savest ili smo shvatili da smo posustali i da se valja preumiti i krenuti drugim putem i spremni smo za iskreno pokajanje. To nije baš po receptu - jednom nedeljno ili čak jednom mesečno - inače upadamo u opasnost da je obesmislimo.

Ja sam baš u ranoj mladosti bila u toj priči - da se mora ispovedati svaki put pred pričešće - kada sam opet nešto čitala Portret umetnika u mladosti. I pored svega i svačega što tu ima, bilo mi je upečatljivo kako je mladi Stiven kao uzorni mladi katolik počeo suštinski da gubi veru. Redovno se ispovedao, jednom nedeljno, ali su mu ispovesti postale recitovanje nepokajanih nesavršenosti ('unrepented imperfections'). I to me je lecnulo, jer sam shvatila da sam i sama u tom trenutku bila blizu toga.   

Ko se zbilja ume iskreno kajati bar jednom nedeljno za svaki povišen ton, svaku sitniju lenjost i mrzovolju, svaki zalogaj koji mu nije bio neophodan da utoli glad, recimo? Ja nekad primenjujem katoličku praksu pa ovakve stvari pomenem tiho u molitvi pred pričešće, a zatim svakako ispovedim kada za punom ispovešću osetim potrebu i u svom izuzetno posećenom i haotičnom hramu dobijem priliku, recimo jednom u dva meseca.

Ali vezivati obavezom ispovest i pričešće ne bih rekla da je dobra praksa. Time se nekako potvrđuje ideja da je ispovest obaveza, a pričešće nagrada - kao što postoji ideja da su post i molitva obaveze, a pričešće nagrada za njih; a sve ovo su susreti sa Gospodom koji su nam pre svega potrebni. Kao videti hranu kao nagradu za vežbanje i uzdržavanje od pušenja, droge, pijanstva - a sve ovo je dobro za nas, a bez hrane nas nema.

[JESSY]

пре 13 минута, Paradoksologija рече

ispovesti postale recitovanje nepokajanih nesavršenosti

odlicno receno...

[Paradoksologija]

пре 1 минут, JESSY рече

odlicno receno...

Džojs. Voleli ili ne voleli, majstor reči.

[obi-wan]

пре 50 минута, verum est in beer рече

Брате, ја те веома поштујем и волим да чујем, тј. читам твоја мишљења, па и када су тотално различита од мог, али ми молим те објасни ово подвучено.

Зашто без исповести и покајања? Која је та основна црквена дисциплина?

Исповест и покајање нису услов причешћу, никада били, осим ако не рачунаш да је под утицајем неких струја, да не кажем монашких, ушло у православље.

Што би рекао митрополит Порфирије парафразирам "нисмо ми роботи, па да пред свако причешће будемо спремни за искрену исповест и покајање". Као што имамо и праксу у неким манастирима да због "искушења" записују "грехе" и онда то издекламују на исповести, што је тотална лудост.

Мислим да је то тотална омашка и смисао причешћа.

А о едукацији наше цркве (намерно пишем малим словима, пошто не мислим на Цркву) боље да не причамо.

Standardna zamena teza u ovo nase danasnje vreme. Cim se pomene osnovna crkvena disciplina, krece lov na vestice.

...

Pokajanje itekako jeste uslov za Carstvo Bozije. "Prijatelju, kako si ovamo usao bez svadbene odore? A on ocuta..." Pricescivanje je nas ulazak u Carstvo Bozije, tj. njegov pocetak. Pricescivanje nije na spasenje ako je bez pokajanja. A gde ima pokajanja, tj. promene nacina zivota na bolje, ima i ispovesti. Ispovest nije uslov, naravno, ali svako ko ima i malo savesti nece moci da izdrzi a da povremeno ne ode na ispovest, kao sto normalan covek ne moze da izdrzi da se ne kupa godinama.

I nemojte ljudi vise sa tim "uplivom monaske prakse", i slicnim... ne znam vise ni ja kako da ih zovem.

Monah je obican hriscanin. Nikakav supermen. On je, kako Oci vele, prosto obraz ispunjavanja zapovesti Bozijih. Pa nije valjda da za monahe vazi jedno a za nas svetovne neko drugo hriscanstvo? Dokle vise to cudjenje kad se pomene cistota uma ili tela? Zar nije rekao lepo Pavle da "nista necisto nece uci u Carstvo Nebesko"?

Nije hriscanin onaj koji samo dodje u hram i zine na pricesce kao na supu. Za pristupanje Svetinji jeste neophodno pokajanje.

A ako je mitropolit stvarno to rekao (a nesto sumnjam da je bas tako), onda jeste odvalio junacki.

[obi-wan]

пре 36 минута, Paradoksologija рече

Ne može ispovest biti uslov za pričešće u smislu da se pred svako pričešće obavezno mora ispovediti.

Ispovest nije uslov za pricescivanje. Ne znam uopste odakle vam ta ideja..

пре 37 минута, Paradoksologija рече

Ipak je Sveta Tajna Pokajanja. Njoj se pristupa kada se zaista kajemo.

O svasta, ljudi moji vise! Pokajanje NIJE nikakva odvojena tajna ili sta vec, nego citav jedan nacin zivota. Ne moze covek da zivi sizofreno, pa u hramu da je hriscanin, a kad izadje napolje onda nije, ili je samo do pola. Pokajanje nije prosto zal za jednim grehom, nego metanoja = preumljenje. Potrazite malo tu rec, nije tesko da se nadje.

[Paradoksologija]

пре 2 минута, obi-wan рече

A gde ima pokajanja, tj. promene nacina zivota na bolje, ima i ispovesti. Ispovest nije uslov, naravno, ali svako ko ima i malo savesti nece moci da izdrzi a da povremeno ne ode na ispovest, kao sto normalan covek ne moze da izdrzi da se ne kupa godinama.

Mislim da se svi ovde slažemo, samo možda nekako pristupamo iz suprotnih uglova.