Отац Зоран Ђуровић о екуменизму - поново

[Кратос]

пре 6 минута, Paradoksologija рече

Ladno to nisam ni rekla

Možda mi se od piva učinilo...

[Bokisd]

пре 4 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

I ja bi relaksaciju po čitav dan iako bi možda to morao da platim da ponekad nešto uradim i kao monah.

Bolje da cutim, sta sam sve video na Svetoj Gori, kakve duhovne situacije,.......bolje da ne znamo, kakva su i kolika su, sva ta iskusenja kroz koja prolaze monasi....
 

[Аурор]

пре 5 минута, Кратос рече

Tako će u svojstvu državnika da primi i antihrista lično.....

Pa kad je uvek pretendovao na ovozemaljski položaj i uticaj...

Možda ga bude pozdravio kao velikog svetskog lidera

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 6 минута, Bokisd рече

Bolje da cutim, sta sam sve video na Svetoj Gori, kakve duhovne situacije,.......bolje da ne znamo, kakva su i kolika su, sva ta iskusenja kroz koja prolaze monasi....
 

Ma ja bi se po čitav dan sunčao i promišljao o mojim iskušenjima.

[Кратос]

пре 2 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Ma ja bi se po čitav dan sunčao i promišljao o mojim iskušenjima.

Ja bi se sunčao i živeo u tom numioznom trenutku eshatološke realnosti koje se već desila....al što ću jadan kad nije nego tek treba da bude....

[Volim_Sina_Bozjeg]

Управо сада, Кратос рече

Ja bi se sunčao i živeo u tom numioznom trenutku eshatološke realnosti koje se već desila....al što ću jadan kad nije nego tek treba da bude....

Čudna su iskušenja u nekima pobeđuješ i bez odgovora.

[Paradoksologija]

пре 12 минута, Августин рече

Lunatic je mnogo gore nego ignorant.Hteo sam samo da ti pokažem da želiš da pričaš o islamu a osnovne stvari nhe poznaješ čak pojmove.Al Hamdu Llillah nadam se da se nisi uvredila.

Ok, ako se vracamo u pristojne tokove: 

1. Kako po Jevandjelju sudimo za hulu na Duha Svetoga a po islamskom vidjenju Dzibrila? Gde se u Satanskim stihovima huli na Duh Sveti kako Ga mi vidimo, jer nema smisla suditi po raznim arsinima, ne mislis li?

2. Molim te da mi citiras napade na Merjem u Satanskim stihovima.

[Bokisd]

Управо сада, Кратос рече

Ja bi se sunčao i živeo u tom numioznom trenutku eshatološke realnosti koje se već desila.

Najlakse je pobeci u imaginarni svet,  a prenebregnuti realne stvari i probleme. 
 

[Августин]

1 hour ago, Paradoksologija рече

Ok, ako se vracamo u pristojne tokove: 

1. Kako po Jevandjelju sudimo za hulu na Duha Svetoga a po islamskom vidjenju Dzibrila? Gde se u Satanskim stihovima huli na Duh Sveti kako Ga mi vidimo, jer nema smisla suditi po raznim arsinima, ne mislis li?

2. Molim te da mi citiras napade na Merjem u Satanskim stihovima.

Спалио сам књигу немам је.Извини идем да се молим имам велико правило а скоро је поноћ.Боље ти је да читаш Псалтир(Зебур) а не сатанистичку литературу.

[Zoran Đurović]

Упропасти ме синоћ тај Агиорит! Ништа не функционише! - Каже, замишљај ту особу мртвом, па ће те страст проћи. кажем ја у себи: Нема шта да замишљам, сад ћу да је видим... И тако пустим филм са покојном Моаном Поци, алуи уместо да ми се страсти угасе, оне се распламсају и сада ћу морати пред литургију да се исповедим код румунског попа! Срећом да слабо зна италијански... Ваљда ћу се провући некако! 

[елТорнеро]

пре 10 часа, kopitar рече

Svi sveci su prošli tamnu noć , ali samo mali broj je mogao nešto o tome izreći i napisati ...moje mišljenje da je to najbolje uspjelo Ivanu od Križa i Siluanu Atonskom.

      Боли ме ово, брате, мрва која је пала на под чији сам пад уочио периферним видом, ко ће ми замерити ако је не подигнем, нико, до Бога. Па у то име, у име завада, јер нико не би помињао екуменизам да није заваде. Боле ме све заваде, мрзим их, ниједна ми није толико ситна да бих је занемарио. Екуменизам није мрва, то је пад великог комада хлеба, хајдемо онда о њему ми који смо, ето, тек мрвице, готово невидљиве. Да разумемо да ништа није занемарљиво, и да можда са тога најситнијег треба почети. Послужио бих се причом коју живим, коју најбоље знам.

   Бог ми је дао брата, млађег од мене, мајка ми прича да сам молио за њега, плачући, да не будем сам, и добих га, слава Богу.! Стасали смо, неговао сам га, укоревао сам га, био ми је обавеза и радост, био сам му подршка и узор. Нажалост, у многоме рђав узор. Имамо исте крвне групе, један плус други минус, имао сличан стас и глас, мати нам није разликовала гласове када разговарамо у другој соби. На једну разлику нам је указао тата, нисам је сматрао за нешто озбиљно док нису прошле године, док се није срушила идила младости. Тата, волео је да се шали. Један гост се дивио стасалим татиним синовима, када нас је видео да нешто заједно радимо у дворишту, и упита :"Мићо, који је од њих старији?" Тата се насмеја и одговори: "Иди до њих, опсуј Бога, који те удари, тај је." Мој родитељ је видео нешто од мене скривено, црквено гледано, тадашњи мој живот је био потпуно безумље, звао сам себе атеистом. Када се идила младости угасила, када су усахле многе наде, када су се наговештаји раздора, између мене и мога брата, показали као извесност, сетио сам се родитељског опажања. Разлика међу нама, наоко мала, се претворила у непремостиву препреку, можда је то била од почетка, не знам, Бог зна.

  Ето, рођени мој, дођосмо до дана данашњег, до потребе да нестану заваде, до размишљања о екуменизму, јер у брату нам је спасење. У жељи да се волимо праштао сам све, молио сам да ми се опрости све, кривио сам себе чак и за оно где бих био оправдан од људи, можда и од Бога. "Бејах сетан, и са обореном главом, као онај који за матером жали."ал не чух узвратно "Опрости". Онда сам решио да одустанем, смучило ми се, видео сам да узалуд трошим време, видео сам штету и себи и њему, повукао сам се, споља гледано. Ваљало је разрешити један велики проблем, како се причестити без осуде, будући завађен са братом, рођеним братом. То је на моју срећу разрешио, кроз Оце, Господ Бог.

   "Нема заваде где је једна страна паметна.", и многа друга отачка упутства су ми помогла да решим овај деликатан проблем. Волим брата, нисам у завади са њим, иако ништа битно није променио у своме односу према мени, како.? Тако што сам пустио да ако му је до заваде остане у њој, сам са собом. Већ низ година се, како устанем из кревета, прекрстим и кажем : "Богољубе брате, Бог да те помилује и спасе, од мене и од сваког другог зла, и мене, најгорег, молитвама твојим светим, да спасе Господ Бог од мене, и сваког другог зла."

   "Љубав и молитва, то једино може да им помогне." (Силуан Атонски)

[Августин]

1 hour ago, елТорнеро рече

      Боли ме ово, брате, мрва која је пала на под чији сам пад уочио периферним видом, ко ће ми замерити ако је не подигнем, нико, до Бога. Па у то име, у име завада, јер нико не би помињао екуменизам да није заваде. Боле ме све заваде, мрзим их, ниједна ми није толико ситна да бих је занемарио. Екуменизам није мрва, то је пад великог комада хлеба, хајдемо онда о њему ми који смо, ето, тек мрвице, готово невидљиве. Да разумемо да ништа није занемарљиво, и да можда са тога најситнијег треба почети. Послужио бих се причом коју живим, коју најбоље знам.

   Бог ми је дао брата, млађег од мене, мајка ми прича да сам молио за њега, плачући, да не будем сам, и добих га, слава Богу.! Стасали смо, неговао сам га, укоревао сам га, био ми је обавеза и радост, био сам му подршка и узор. Нажалост, у многоме рђав узор. Имамо исте крвне групе, један плус други минус, имао сличан стас и глас, мати нам није разликовала гласове када разговарамо у другој соби. На једну разлику нам је указао тата, нисам је сматрао за нешто озбиљно док нису прошле године, док се није срушила идила младости. Тата, волео је да се шали. Један гост се дивио стасалим татиним синовима, када нас је видео да нешто заједно радимо у дворишту, и упита :"Мићо, који је од њих старији?" Тата се насмеја и одговори: "Иди до њих, опсуј Бога, који те удари, тај је." Мој родитељ је видео нешто од мене скривено, црквено гледано, тадашњи мој живот је био потпуно безумље, звао сам себе атеистом. Када се идила младости угасила, када су усахле многе наде, када су се наговештаји раздора, између мене и мога брата, показали као извесност, сетио сам се родитељског опажања. Разлика међу нама, наоко мала, се претворила у непремостиву препреку, можда је то била од почетка, не знам, Бог зна.

  Ето, рођени мој, дођосмо до дана данашњег, до потребе да нестану заваде, до размишљања о екуменизму, јер у брату нам је спасење. У жељи да се волимо праштао сам све, молио сам да ми се опрости све, кривио сам себе чак и за оно где бих био оправдан од људи, можда и од Бога. "Бејах сетан, и са обореном главом, као онај који за матером жали."ал не чух узвратно "Опрости". Онда сам решио да одустанем, смучило ми се, видео сам да узалуд трошим време, видео сам штету и себи и њему, повукао сам се, споља гледано. Ваљало је разрешити један велики проблем, како се причестити без осуде, будући завађен са братом, рођеним братом. То је на моју срећу разрешио, кроз Оце, Господ Бог.

   "Нема заваде где је једна страна паметна.", и многа друга отачка упутства су ми помогла да решим овај деликатан проблем. Волим брата, нисам у завади са њим, иако ништа битно није променио у своме односу према мени, како.? Тако што сам пустио да ако му је до заваде остане у њој, сам са собом. Већ низ година се, како устанем из кревета, прекрстим и кажем : "Богољубе брате, Бог да те помилује и спасе, од мене и од сваког другог зла, и мене, најгорег, молитвама твојим светим, да спасе Господ Бог од мене, и сваког другог зла."

   "Љубав и молитва, то једино може да им помогне." (Силуан Атонски)

Врло искрено и врло реално и има више духовности и вере него код многих као што је например Агиорит.Овај начин размишљања је духовност за неше време.

[елТорнеро]

пре 30 минута, Августин рече

Врло искрено и врло реално и има више духовности и вере него код многих као што је например Агиорит.Ивај начин размишљања је духовност за неше време.

Волео бих да је тако, волео бих да ме Бог спасе, волео бих да све волим. Сачувао сам за тебе једну реч, од синоћ, и ево. Силно ме болу раздори. Јустин рађа; Амфилохија, Атанасија, Артемија, Иринеја... раздор, завада, докле, Боже докле? Вишеструко сам везан сентиментима за ове моје родитеље, не знам ко ми је милији од њих. Плакао сам читајући званично писмо Атанасија Артемију, који је већ нестајао брат, расуђивао да бих разумео. Шта сам нашао расуђивањем, потиснувши свако сентиментално осећање?

Артемије; није послушао старије, променио је место боравка, пустио је да га говорећи народу уместо њега бране невешти, могуће и незвани. Постао је непокоран надређеним, а покоран подређеним. Оставио је послушање, без послушања смирење је лажно.

Атанасије; читао сам његово писмо упућено брату, перфектно, како смо навикли, јасно као кристал, оштро као мач, међутим. Тек у другом читању сам разабрао шта ми то смета, шта недостаје, једна наоко ситна ствар, једва приметна, смирење. У томе писму брату не нађох смирење, а без њега нема љубави.

Зар ћу ја деценијским монасима рећи да без послушања нема смирења, да без смирења нема љубави, не, радије ћу плакати и чекати.

Коме ме остављате, оци?

[Zoran Đurović]

Лако је вама... Мени румунски поп лупио епитимију! Ја све рачунам не капира он добро италијански, почех да му причам и поменем Моану Поци. Кад се њему зацљаклише очи: Моана, па она је моја миљеница, нећеш ти мене љубоморним да правиш!

- Проклети календари! Дођем до цркве данас и пољубим врата. Код Румунаца био Гаврило пре 13 дана и јавио се Дјеви! Фиксни празник, не сетих се на време, а ви ме овде помутили са честиткама... 

 

[Августин]

пре 12 часа, Кратос рече

Tako će u svojstvu državnika da primi i antihrista lično.....

Можда би примио Артемија.Можда је то Артемију шанса што би рекли мафијаши да се легализује.Треба неко да каже Артемију да прихвати унију и да тамо шири срБску истину истинитог исповедања истините вере као једина истина.