ИГУМАН ПЕТАР МЕШЕРИНОВ: Зашто млади престају да посећују храмове?

[Guest]

Многи свештеници говоре да више од 75% оцрковљених тинејџера престају да посећују храмове. Добија се да 8 тинејџера од 10 напуштају Цркву… Шта бисте ви могли да кажете тим поводом (на основу ваших запажања)? Зашто деца оцрковљених родитеља одлазе из Цркве?

- Заиста, тужно искуство сведочи да више од 2/3 деце, васпитаване у Православљу од малена, при наступу прелазног периода одбацују оцрковљеност као терет. За то постоји неколико узрока.

Први је то, што оцрковљеност у садашњим постсовјетским породицама повремено бива лишена истинског хришћанског садржаја, представљајући чудну мешавину идеологија, окултизма и „совјетских“ комплекса, прилагођених православној употреби (неодговорност – под маском „послушања“, неуважавање себе и других људи – под маском „смирења“, нејединство и злоба – под маском „борбе за чистоту Православља“ итд.). Деца једноставно не добијају право хришћанско духовно и морално васпитање, не долази до њиховог сусрета с Христом; зато, када достигну узраст формирања личности, у коме се сви ауторитети подвргавају сумњи, - „црква без Христа“ тај тест не пролази. Јер ако је дошло до живог сусрета с Христом, од Њега се не може отићи. Куда бих отишао од Духа Твог и од лица Твога куда бих побегао? (Пс. 139, 7) Црква само због тога и постоји, да би дошло до тог сусрета, да би контакт с Христом јачао и развијао се. Ако баш такве оцрковљености у породици нема, тада деца постају момци и девојке и због посебно јаке осетљивости прелазног периода к истини или њеном одсуству, к лажи и лицемерју, псеудо-оцрковљеност одбацују.

Други узрок је тај што због те појачане осетљивости у препознавању истине и лажи, тинејџери почињу да осећају недостојно стање многих страна савременог православног живота. Омладина одлази, не из Православне Цркве, већ из данашње руске варијанте оцрковљености. У њој нема многих атрибута истинске Цркве: заједништва, љубави, солидарности, слободе, истине и храбрости да се говори истина, скромности, мудрости, неподлегања стихијама савременог света. Њихово место заузима хипертрофирана богослужно-дисциплинарна страна, на коју су их принуђивали родитељи целог њиховог живота, стварајући у њима убеђење да је Христова Црква само посећивање црквених служби. Тако је све то постало циљ само себи, „мораш“ и „не смеш“, пост, забране, обавеза стајања на служби и кућно читање једног та истог досадног правила, и омладина то одбацује зато што тамо нису нашли Христа и Његову Цркву.

То пусто место непостојеће истинске оцрковљености, код нас заузимају ствари у суштини нецрквене. Управо од тога и бежи омладина. Од гунђања на савременост, политикантства, комерцијализације, од тога што се говори једно, а ради се сасвим друго. Од патетичности и лицемерја одраслих, од демонстративног формализма, свођења хришћанства само на црквену лексику и уску поткултуру. Од тога, што се моралност, искреност, поштење у савременом друштву, а као последица тога и у савременој оцрковљености, подвргава деформацији. Од тога, што на све то нема никакве реакције од стране свештеника. Од тежње да површно Православље угуши сваку духовност и емоционалност, које играју велику улогу код омладине у прелазном периоду. Од идеологије „ко свиња лежим у блату“. Од изолационизма и злобе према целом свету, што посебно тешко пада оним младим људима, студентима, који су боравили у Европи…

У потпуности одбијају од себе наша црквена „страшила“, апокалиптика, „младостарци“, кукајућа ходочашћа и остало. Од тога и беже. И не треба говорити да одлазе с неком агресијом – пре с умором и жељом да збаце са себе тај терет. Од Христа умор не постоји, живот Њиме и с Њим сваке секунде је узбудљив. И ако у најосетљивијој доби омладина оставља Цркву, значи, Христа они у нашем црквеном животу нису ни нашли."

View full Странице

["Tamo daleko"]

 

Po meni, ovo je vrlo iskrena, krajnje objektivna I realna refleksija Igumana Petra! Moze li se neko od nasih forumasa, svestenika ukljuciti/pozvati da kazu koju rec u prilog ovoj temi?

 

[JESSY]

да, и ја бих волела да чујем мишљење неког свештеног лица каква је , рецимо, ситуација у њиховој цркви...

моја парохијска црква је увек пуна, бар што се тиче литургијског богослужења...има младих људи, не баш у неком великом броју, али их има...и ја бар, нисам приметила да напуштају цркву...

[МилошБГ]

I moja parohijska crkvica je uvek puna, bukvalno nekad kad dodju veliki praznici ides ranije da zauzmes mesto, prepuno bude, laktanje,guranje, nekad me Boze oprosti toliko nervira sto ne mogu ni da se prekrstim valjano, ali opet slava Bogu...

Dok nisam isao u crkvu verovao sam u one floskule ma aaajte molim vas ko ide, prazne crkve itd...medjutim kad sam poceo iole redovnije da idem, shvatio sam da u praksi to nije tako. Pritom znam za jos bar par crkvi da su pune nedeljom i praznicima.

Sto se mladih ljudi tice, u manjini su svakako ali ih ima, mozda je to 10% ali ih ima, kad je post, za pricest se ne znam vise ni koliko ljudi pricesti, bude bas prepuno. 

[Guest]

У нашој цркви углавном долазе млађи људи, но сложио бих се и са игуманом да већина младих људи нема појма ништа о Цркви. Једноставно, то их не интересује.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Pa zna se granice Crkve su jasne, van Crkve nema spasenja i šta ima svetlost sa tamom i šta imaju pravoverni sa inovernima i šta imaju pravoverni sa jereticima,raskolnicima i svim drugim nepravovernim subjektima.

Šta ima da se družimo opšte sa nekima koji se neće spasiti, koji ne poste, koji nemaju poslušanje, koji se ne mole, koji su otvoreno protiv našeg ispravnog i pravovernog puta. 

Ima svakakvih ljudi širok je drum ali malo ima izabranih koje bog voli i koji će se spasiti...

Posle ovih reči i da sam odrasla i formirana ličnost ja bi pobegao iz Crkve.

[BiljanaM]

Moja parohijska crkva je isto prepuna, i ja je posecujem s vremena na vreme. Rekla bih da je stanje u crkvi poprilicno lose i da medju svestenstvom vlada neki nesklad i da to ljude  odbija od crkve, barem mene. Zapravo od kad je uvedeno da svestenici dele parohijane po adresi je ucinilo to, po mom slobodnom misljenju. Razumem da su prilike teske i da je takva podela parohijana nastala iz potrebe, iz perspektive vernika to mi izgleda lose i to me odbija. Povrh svega, zadovoljna sam svojim svestenikom i svim svestenicima u crkvi, ali mislim da svako treba da nadje svog duhovnog roditelja i da se ne moze duhovni otac dodeliti. Ne zelim da budem nezahvalna, ali ja od duhovnog oca imam veca ocekivanja. 

[ines]

Da...kod nas je isto problem ljudi su neupućeni u mnoge stvari koje bi bile dušekorisne za sve parohijane, popovi su ti koji bi trebali ljude bolje uputiti u neke stvari, ali s njihove strane nema interesovanja, zatim ko zna šta mlade i uče na toj veronauci,mislim da su mlade generacije dosta neupućene o važnim stvarima naše religije pa onda u mladosti vrlo često odlutaju na pogrešne puteve, onda jako loša komunikacija među samim sveštenicima, gordost greh najmrskiji Gospodu, koji u stvari i odbija narod, pa narod vrlo retko dolazi u hram, ima tu jako puno stvari jako puno koje bi sama Crkva trebala ispraviti i poraditi na tome...najjednostavnije je reći mladi nisu zainteresovani, mladi su iskrvareni, mladi su zalutali, jesu pa onda zasučite rukave i radite svoj posao da ih sa tog puta sklonite, Gospod ima svoje načine, a sveštenici su ti koji su prve sluge Gospodnje kao apostoli, Gospod je za sve dao način i sredstva pa iskoristite ih i spašavajte te mlade duše, spašavajte buduće generacije od propasti...Gospod neka nas pomiluje grešne!