Љутња на родитеље

[Natasa.]

Joj Bože kako majka i sin umeju da imaju bolestan odnos, nije ni čudo što ih snaje ne vole . 

Retko koji muškarac na ovim prostorima odraste, mama im prosto ne dozvoljava.

AMAN, ODLEPITE SE OD MAJČINE SUKNJE, TO NIJE NORMALNO ŠTO RADITE! Majka je biće koje može da te uzdigne, ali i da te ukopa kao niko svojim manipulacijama.

[Снежана]

пре 2 часа, Агница рече

Старац Тадеј је говорио да је много пострадао у животу зато што се мислено љутио на оца,осуђивао га је за неке пропусте у његовом васпитању..дакле само мислено,и пострадао је због тога..такав је духован закон,све што чинимо,себи чинимо,и све нам се враћа,не морамо тога бити свјесни,али свеједно плаћамо цијену..није џаба Господ условио напредак у животу послушањем родитељима у једној од својих заповијести..вјерујем да су неке моје муке посљедица непослушања родитељима..кајем се због тога,кад бих се поново родила све бих радила другачије и заиста мислим да су благословени они који су послушни родитељима још из дјетињства..

Послато са ST23i уз помоћ Тапатока

Отац Тадеј је такође говорио да многа деца пострадају зато што никада не добију истински благослов од својих родитеља за оно што желе да чине у животу...Наравно многи родитељи га дају само ако се дететов избор поклапа са њиховим избором.

[zuti car]

Ja sam bio ljut na svoje ... dok nisam ukapirao da su oni radili najblje kako su znali i da su imali najbolje namere, jednostavno , drugacije nisu znali ni mogli . Danas, kad mi mama sa 10 000 km kaze , sine jesi li doruckovao ja samo kazem da jesam i to domacinski , da ne brine . O roditeljima mora da se brine , posebno sto kako stare sve vise detinje ,ali nikako po cenu sopstvene porodice . 

[florenntina]

Problem sukoba sa roditeljima je poguban zato sto svi nosimo svoje roditelje u sebi i samim tim se taj konflikt nesvesno prenosi na unutrasnji plan pojedinca sto moze biti psiholoski uzasan izazov (najcesce u obliku krivice)

Nisam za bezuslovnu poslusnost roditeljima, narocito ako si i sam roditelj pa tvoji postupci u tom smeru vuku znacajne konsekvence i po tvoju novu porodicu.

U svakom slucaju, resenje nije jednostavno ali postoji. Vidim ga u umecu balansiranja odgovornosti prema svojoj deci i suprugu/i i prema svojim roditeljima. Koliko se moze. Ako su zahtevi bilo koje strane nerazumni (najcesce u obliku potrebe za kontrolom) treba ih odbaciti i to ne zbog druge strane vec zbog nerazumnosti. Opet, treba odbacivati nerazumne zahteve, ne osobu, ako je ikako moguce, mada sam svesna da na zalost ponekad nema drugog izbora nego da se odnosi prekinu, bar privremeno.

Odnos cine dvoje ljudi i nije ga moguce sagraditi bez obostranog truda. Bila sam svedok u komsiluku slucajeva gde su roditelji svojim uticajem doprineli (a mozda i uzrokovali) razvodu svoje "divne" dece. Posle kada su se "divna" i poslusna deca vratila kod roditelja, realnost i muka zakucala na vrata. Jako tuzno!

Kao i u vecini drugih stvari, sloboda je mera ljubavi. Ja svoju roditeljsku odgovornost osecam kao obavezu da pomognem detetu da se osamostali i da blagodarim Bogu na prilici koja mi je ukazana da ucestvujem u tom odrastanju, nikako kao vlasnika tog deteta. Isto ocekujem od svojih roditelja koji hvala Gospodu Bogu imaju meru. Suprotan stav shvatam vise kao narcisoidnost i mislim da nikome nije na korist da joj povladjuje samo zato sto je u pitanju roditelj ili dete.

Na kraju, treba i roditeljima pomoci da se spasu, a kako ce se spasiti ako im dozvolimo da nas muce ceo zivot osecajem krivice jer su nas oni stvorili

[Bokisha]

пре 7 часа, Natasa. рече

Sve je to jedan emotivno manipulativni lonac blata .

како би то неко реко,свако око свог молера има......или што је у мени то видим тамоу неком ....

[Bokisha]

пре 8 часа, Natasa. рече

Niko ne treba nikome da se pokorava i hvala Bogu na tome.

кажу покорност је из страха а послушност из љубави.

понекад се запитам имамо ли љубави пошто углавном слабо слушамо

[Bokisha]

пре 19 минута, Bokisha рече

како би то неко реко,свако око свог молера има......или што је у мени то видим тамоу неком ....

хтедох и да додам ,

па не можемо ваљда баш све та поистовећујемо са манипулацијом?

[florenntina]

пре 2 минута, Bokisha рече

кажу покорност је из страха а послушност из љубави.

понекад се запитам имамо ли љубави пошто углавном слабо слушамо

Imamo ljubavi ali zaboravljamo da je na nama odgovornost izbora koga cemo slusati

[Bokisha]

пре 14 часа, Danijela рече

@Bokisha

Da li ovde ima neko tvoje pitanje, razmisljanje...?

пошто знаш каква искушења могу проистећи  у овим односима ,нарочито кад родитељи занемоћају,мени је овај текст баш добро наишао као подстрек за стално приспитивање оног скривеног егоизма у нама који се на моменте пројави у тим истим ситуацијама.Добар је по мени и као подсетник да истинска љубав она баш права је жртвена.Па ето нек је на корист и  укрепљење ако има оних који пролазе кроз то

[Биљана 1234]

Jeste..kad roditelji zanemoćaju,to je ispit jedan za sve. Moja mati ima 86godina. Bolesna je. Polupokretna. U jednom trenutku, kad je trebalo da odabere, odabrala je život sa mojom mlađom sestrom. Nas dve nismo bile bliske, bar ne u onoj meri koju je očekivalo moje  detinje razmišljanje, Opet sestra je bila više u mogućnosti da joj realno pomogne. Mislim da je taj pragmatični deo priče bio presudan pri odabiru gde će da mati bude posle oćeve smrti.

iskusila sam nezadovoljsvo roditelja mojim životnim izborima. To nema veze sa hrišćanstvom, ali je slika sveta u kome sam odrastala i formirala se. Roditelji ateisti, baka me je uvela u svet pravoslavlja. ećam se tog dana kad sam prvi put bila na Liturgij. Tako bilo potresno za mene, petogodišnjakinju. Jedino mogu da svedočim o transferu generacijskom.

Kad odem kod mame, ili se čujemo telefonom....eto, njene reči su uvek iste, i fiksirane za par priča iz prošlosti, toga se seća...to je zapamtila..ili, kako sam imala lepu kosu, svu u loknama, a posle...posle se sve promenilo...ili kako sam bila povučena, i volela da čitam...a posle, posle sam i grešila u izborima...Ponekad kao da gledam kadrove nekog flma, nemog, i u crno beloj varijanti.

I..ćutim...i puštam je da tako govori, jer to više nema veze ni sa njom ni sa mnom..to su neke niti koje ona pruža prema meni, da razumem kako se naši životi na različite načine tkaju, a svi jedni drugima jesmo, jer nam život dat..da ga živimo svaki trenut kojim dišemo

[Justin Waters]

пре 9 часа, Postomolitvom рече

Imam sličnu situaciju sa majkom kao i Vi.Zakon o poštovanju roditelja,iz koga proizilazi poslušnost prema roditeljima je dat da nas upodobi anđeoskom liku, anđeoskoj bezazlenoj poslušnosti nebeskom Ocu, koja je iz ljubavi koja, izvire u Ocu. Tvoj bivši direktor firme je uspio u materijalnom svijetu, a možda je u duhovnom aspektu izgubio tu djetinju bezazlenost čistotu, prostodušnost. Smatram da, smirena,radosna iz ogromne,ne ovozemaljske ljubavi, poslušnost bi bila itekako spasonosna za tu dušu, ubio bi se ego, sasjeko u korjenu, isčupao i spalio, možda takva osoba ne bi poslije  bila sposobna za ovozemaljski život, recimo kao direktor neke firme, ali bi se upodobio anđeoskom liku, bezazlene djetinje, prostodušne poslušnosti, o tome priča sveti otac Tadej, još i kaže da su sinovi ovog svijeta inteligentniji od sinova onog svijeta, objašnjava kako se anđeli ne bi snašli ovom sistemu...svi smo mi jako daleko od ovoga ali u tome je suština, ja lično shvatam da je gordost ta koja mi smeta da poslušam majku da obučem deblji džemper i ako nisam dijete više, nisam bezazlen kao dijete zapravo, a trebao bi biti jer nas Gospod poziva na to: po mateju:   Zaista vam kažem, ako se ne povratite i ne budete kao deca, nećete ući u carstvo nebesko. Koji se dakle ponizi kao dete ovo, onaj je najveći u carstvu nebeskom. Ja ovo svojim životom ne podržavam ali smatram da bi itekako trebao. Brate hvala na iskrenosti, jer si me svojom pričom inspirisao da razmislim o ovome na ovaj način,oprostite na opširnosti.

A ko to zna. Mozda je njegov postupak doveo da se roditelji malo "ujagnje". Boziju zapovijest o postovanju roditelja treba razumjeti kao to postovanje, i prije svega treba je razumjeti u kontekstu onog drevnog vremena, kada je organizacija drustva morala strogo hijerarhijski da bude organizovana, ali ne treba je razumjeti kao bespogovrono povinovanje roditeljima kao da su oni neka visa bezgresna kasta. To narocito ne vazi u danasnje vrijeme gdje su djeca visestruko pametnija od svojih roditelja. 

S tom andjeoskom podobnoscu treba biti narocito obazriv. Ljudsko drustvo ne mogi moglo da funkcionise kada bi svi bili kao jagnjad. U momentima treba biti i drcan i ostar (Hristos je bio takav sa farisejima), iskazati karakter, a ne bespogovrno okretati obraz. 

[Danijela]

пре 2 часа, Bokisha рече

пошто знаш каква искушења могу проистећи  у овим односима ,нарочито кад родитељи занемоћају,мени је овај текст баш добро наишао као подстрек за стално приспитивање оног скривеног егоизма у нама који се на моменте пројави у тим истим ситуацијама.Добар је по мени и као подсетник да истинска љубав она баш права је жртвена.Па ето нек је на корист и  укрепљење ако има оних који пролазе кроз то

Svaki covek je prica za sebe i ne postoji univerzalna prica i pouka.

[Ненад Р.]

пре 14 часа, Justin Waters рече

Ja sam trenutno u takvoj jednoj specificnoj situaciji. Dok sa zenom radim da negdje otpirlihamo, smjestio sam se u roditeljskoj kuci i sa nama je jos majka, otac je preminuo prije tri godine. Odnos s njom je ono tipicno za ovo podnevlje sa nekim njenim primjesama jer je pri tom i bolesna. Sirom svijeta postoje nazalost roditelji koji svojoj odrasloj i sposobnoj za zivot djeci i dalje pridikuju da ponesu kisobran i da ne izlaze iz kuce mokre kose, kod moje majke je to ekstremno izrazeno i u stanju je sva da upadne u delirijum svakodnevnom gnjavazom za obuvanje papuca, nosenje kisobrana i kape, ne izlazenja navecer jer ima lopova koji ce da pljackaju itd, do pridika kada i sta treba da jedem, kada da perem ves, kakvo smece da izbacujem itd.....Na ovakve roditelje je nemoguce se ne ljutiti mada mi nekad bude i previse zao, ali toliko izbije iz cipela da stvarno mi pukne film. 

Ово као да сам и ја писао. Са том разликом што су ми оба родитеља жива, остарела, болесна, нервозна и ја живим са њима.

Отац никада није исказивао своје емоције нити је икада испољавао било какву нежност. Што он уради то је апсолутно исправно и тако треба и он је увек у праву.Ретко коме верује, а по готово му смета када се неко жали на било шта.

Никада није признавао да се кајао за нешто, нити је икада признавао да је погрешио, а грешке је увек преписивао другима.

Без обзира на то, ја волим оба родитеља ,јер сам свестан да су ме одгојили и дали све што имам. Није лако али без обзира на то, ја заиста не знам шта би урадио онима који запостављају или злостављају своје родитеље. На крају, крајева и ја сам човек са својим манама и врлинама, а родитељи су родитељи ма какви били, наравно када ово кажем не идем у крајост, јер не може да се неко сматра родитељом , а начини зло детету или обрнуто.

[Биљана 1234]

Ја некако између, не умем сад да објасним Моје дете 22, моја мати 86 а ја 52 ..ни тамо ни овамо.Треба прећутати старијима. Не сећају се тачно свега, одабирају чега да се сећају, да им буде лакше. Чудно је то. А не треба ни млађима све рећи. Много смо блиске кћер моја и ја, али знам..не каже ми све..ни ја не питам све. Свако живи свој живот. Можда. кад бисмо посматрали своје родитеље и своју децу тако. Са припадајућим им животом. Никад се нисам отворено бунила, сем у једном периоду раног пубертета. Али, била сам постојана у томе да идем својом стазом, чак и ако понекад погрешим. Осим грешке, човек може и добро да донесе..Замимљиво ми како млађи од мене форумаши бране свој простор, свога Ја...и мајке са приручним кишобранима и џемперима за понети то исто раде...мени то духовито, та слика детета које излази кроз врата својим послом, а за њим мати његова са потрепштинама и речима..да га сачува..као у неком талијанском филму..чујем речи, видим кадар..А време пролази, иде, и замиче, кроз иста врата.Свети Оци се често цитирају, само што су цитати увек део контекста, то увек заборавимо

[Lady Godiva]

Баш сам пре десетак дана питала маму да ли би се наљутила да се ја одселим чим будем у финансијској могућности. Она је одгајила мене и мога брата сама, и некако сам стрепела да би се могла осетити напуштено, као да је остављам када ми више није потребна. Међутим она ми рече да ме потпуно подржава. Каже:„Него шта него ћеш да нађеш себи неки станчић, кад будеш могла. Нећеш сигурно нас (брата и њу) да двориш".

За брата је посебно везана, али би ипак волела да може да се издвоји негде, ако не сада, оно макар кад се ожени. Свекрва јој је била тешко ђубре, тако да је схватила да је боље да буде близу деце, типа у истом граду или општини, али никако у истом стану/кући.