Расправе о бесмртности душе и о свесности душе након смрти

[Александар Милојков]

Taj tunel na kraju koga je svjetlo, nije nikakvo stvarno mjesto, vec iluzija kreirana u mozgu. Nije on uopste bio napustio svoje tijelo, i to je bila iluzija stvorena u mozgu. 

 

Ако ћемо тако, све што видимо је илузија створена у мозгу. 

[Презвитер Дарко Јелић]

Kako mogu uzeti iskustvo tog covjeka, sa tunelom i svjetloscu na kraju kao neko narocito otkrivenje od Boga da druge ljude uputi ka necemu, kada je takvih slucajeva zabiljezeno na stotine hiljada i to medju raznim denominacijama, medju protestantskm najvise pa i ateistima. Sta zar su svi oni odabrani moderni apostoli da ljudima nesto propovjedaju?

Pokazana mu je smrt.Smrt je smrt pa za pravoslavnog i za inovernog.Ako ima stotine hiljada zabelezenih slucajeva i svi opsiuju slicno malte ne isto onda je to to.E sad sto ih Gospod vraca to je stvar koja je van mogucnosti mojih saznanja.Covek je posle tog dogadjaja prvo istrazivo druge vere pa tek onda dosao u pravoslavnu i tu se pronasao.On ovo sto ja pricam on nije puno drugima ni pricao ali je svojim zivotom i delima mnoge crkvi privuko.Mozda je on svoju drugu priliku pravilno iskoristio.I iskreno da ne znam kako istrazivanje mi prikazu ja cu pre verovati njemu jer ga ispovedam i vidim dela njegova i kakav je to momenat velik u njegovom zivotu bio.

[Sara"]

@@Презвитер Дарко Јелић,

 

Мој стари пријатељ је пре два месеца пао са мотора. Није имао кацигу, поштено се изгулио и сломио обе ноге са отвореним преломима.

 

Испричао ми да је после операције видео себе из ваздуха и како му прилази код кревета нека девојка налик на Хали Бери - утегнута у црним стварима. Клекла је на једно колено поред њега и ухватила га за руке и привлачила себи.

 

Пријатељ ми каже да је имао избор да ли да крене за њом. Мало је фалило али се тргао и одбацио тако нешто. Каже да је те вечери преминуо човек у соби поред њега.

 

Моје тумачење је да је то једино могао бити демон. Друга солуција је да је у питању обична халуцинација. Али вероватно са неком поруком.

Ču' Hali Beri demon! e svašta s tobom 

[Milan Nikolic]

Има један интересантан детаљ у Спилберговом филму Вештачка интелигенција. При крају тог филма, некаква ванземаљска раса дошла је на Земљу где људска раса више не постоји услед природних катастрофа. Међутим, ванземаљци су пронашли многе посмртне остатке и успели да помоћу ДНК клонирају неке од људи.

 

У исповести једног ванземаљца каже се да се није знало да ли ће оживљени људи имати сећање из првобитног живота. Међутим, ванземаљац подробно објашњава зашто оживљени људи ипак имају потпуно сећање. Каже да сама структура просторвремена складишти све информације.

 

Мени је ово било баш интересантно. А данас је у жижи питање информација у физичким теоријама.

[Milan Nikolic]

Ču' Hali Beri demon! e svašta s tobom 

 

Немам ништа против ње. Него се радило о девојци која личи на њу. По грађи.

[Justin Waters]

Ако ћемо тако, све што видимо је илузија створена у мозгу. 

 

Ako cemo tako onda sve sto vidimo svojim ocima je stvarno, a i kad Dejvid Koperfild od paprine ruze stvori pravu, zaboga pa to je tako stvarno bilo, pretvorio je papirnu ruzu u pravu, mozak nikad ne stvara iluzije. 

[Sara"]

Немам ништа против ње. Него се радило о девојци која личи на њу. По грађи.

ja bih pošla s njom,pa kud puklo 

 

da ne bude da samo spamujem, mislim da je duša smrtna,

smrtan je čovek pa i duša s njim, ali ti podaci o našoj celokupnoj ličnosti obitavaju negde i mogu da se aktiviraju opet....hahahah ( nisam pijana života mi, samo se oslobadjam od stresa što za posledicu ima izlive nebuloza ....)

[Презвитер Дарко Јелић]

Ako cemo tako onda sve sto vidimo svojim ocima je stvarno, a i kad Dejvid Koperfild od paprine ruze stvori pravu, zaboga pa to je tako stvarno bilo, pretvorio je papirnu ruzu u pravu, mozak nikad ne stvara iluzije. 

Stvarno ne znam dali da placem ili da se smejem.

[Justin Waters]

Stvarno ne znam dali da placem ili da se smejem.

 

Tvoja stvar.

[Презвитер Дарко Јелић]

Св.Максим Исповедник.(Пошто св.Јован Дамаскин не ваља како сватих.)Ја мислим да ономе што је просто (по својој природи) следује бесмртност. А на који начин долазимо до таквог закључка? Слушај. Ниједно од постојећих бића није пропадљиво само од себе, будући да у почетку тога није било. Јер оно што је пропадљиво пропада деловањем нечега супротног њему. Због тога све што је пропадљиво, то је растављиво. А растављиво је сложено. А сложено је многоделно. Оно што је из делова састављено, јасно је да се састоји из различитих делова. А оно што је различито, то није истоветно. Према томе, будући да је душа проста и није састављена из различитих делова, те будући да је несложена и нерастављива, она је због тога непропадљива и бесмртна.

И опет, оно што се покреће од нечег другог, нема у самом себи животно начело, него га добија од покретача, и постоји све док је поседовано од те покретачке силе. А распада се чим престане то дејствујуће начело. Оно, пак, што се не покреће од нечег другог, него има способност кретања само од себе, као што је душа самопокретна, никада не престаје да буде, јер ономе што је самопокретно следује то да је увек покретно[5]. Оно што се увек креће, непрестано је. Оно што је непрестано, бескрајно је. Бескрајно је непропадљиво. А непропадљиво је бесмртно. Према томе, ако је душа самопокретна, као што је горе показано, онда је она непропадљива сагласно приложеном закључку.

И још: ако све пропадљиво пропада због сопственог зла, онда оно што не пропада сопственим злом, непропадљиво је. Зло је оно што се противи добру, стога га оно и разрушава. Јер тело нема другог зла осим страдања, болести и смрти, као што су и његове врлине - лепота, живот, здравље и снага. А зла душе су страшљивост, раскалашност, завист и томе слично. Па ипак, све то не лишава њу живота и кретања. Дакле, она је бесмртна.

[Milan Nikolic]

Stvarno ne znam dali da placem ili da se smejem.

 

Може се плакати од смеха.

[Sara"]

ali je besmrtna po blagodati Božjoj,zar ne? 

[Sara"]

ako je duša stvorena, znači da ima početak, a samim tim i mogučnost kraja?

[Milan Nikolic]

 

Св.Максим Исповедник.(Посто св.Јован Дамаскин не ваља како сватих.)Ја мислим да ономе што је просто (по својој природи) следује бесмртност. А на који начин долазимо до таквог закључка? Слушај. Ниједно од постојећих бића није пропадљиво само од себе, будући да у почетку тога није било. Јер оно што је пропадљиво пропада деловањем нечега супротног њему. Због тога све што је пропадљиво, то је растављиво. А растављиво је сложено. А сложено је многоделно. Оно што је из делова састављено, јасно је да се састоји из различитих делова. А оно што је различито, то није истоветно. Према томе, будући да је душа проста и није састављена из различитих делова, те будући да је несложена и нерастављива, она је због тога непропадљива и бесмртна.

И опет, оно што се покреће од нечег другог, нема у самом себи животно начело, него га добија од покретача, и постоји све док је поседовано од те покретачке силе. А распада се чим престане то дејствујуће начело. Оно, пак, што се не покреће од нечег другог, него има способност кретања само од себе, као што је душа самопокретна, никада не престаје да буде, јер ономе што је самопокретно следује то да је увек покретно[5]. Оно што се увек креће, непрестано је. Оно што је непрестано, бескрајно је. Бескрајно је непропадљиво. А непропадљиво је бесмртно. Према томе, ако је душа самопокретна, као што је горе показано, онда је она непропадљива сагласно приложеном закључку.

И још: ако све пропадљиво пропада због сопственог зла, онда оно што не пропада сопственим злом, непропадљиво је. Зло је оно што се противи добру, стога га оно и разрушава. Јер тело нема другог зла осим страдања, болести и смрти, као што су и његове врлине - лепота, живот, здравље и снага. А зла душе су страшљивост, раскалашност, завист и томе слично. Па ипак, све то не лишава њу живота и кретања. Дакле, она је бесмртна.

 

 

Неки спекулишу да овај цитат није дело светог Максима Исповедника. То је и моје мишљење.

 

Иако ту има изврсних дефиниција, неке ствари нису баш истоветне Максимовом правцу размишљања.

 

Ја мислим да све створено мора на неки начин да буде у могућности да се распадне, па чак и душа. Међутим, Бог је тај који одржава у постојању оно што жели да се не распадне.

 

Постоји теолошки начин да се објасни ово моје мишљење. Требало би да размотримо како постоје логоси бића/твари. Јер сваки од логоса мора бити структура услед тројичног стварања.

[Milan Nikolic]

ako je duša stvorena, znači da ima početak, a samim tim i mogučnost kraja?

 

Вероватно је утицај вечног плана Божијег да човеку дарује слободу обезбедио природну бесмртност душе. Међутим, све што је створено било је у плану за бесмртност.

 

Сматрам да је одговорност човекова та која подразумева бесмртност душе, тј. нераспадљивост душе. Али постоји једна ,,друга смрт'' где душа може запасти. Та смрт се помиње у Откровењу као коначни пакао. То је некаква егзистенција у небићу. Мучење.