Sara"

Isus će se pojaviti drugi put u liku Toma Kruza, jer već imamo u podsvesti kako nam izgleda spasitelj

Oblivion 2013 reći ću samo: Hvala ti Tome Kruze što si nas još jedno spasio od vanzemaljaca!

Spasonosno je samo ono evanđelsko osećanje, i raspoloženje, koje se iz tebe prelilo u bližnje, i postalo njihovo. Na sigurnom si putu spasenja, ako spasavajući sebe spasavaš u isto vreme i bližnje. Niko se ne može spasti drukčije nego kroz bližnje. Evanđelska molitva postaje spasonosna po mene, ako se molim i za bližnje; evanđelska vera, evanđelski post, evanđelska ljubav, evanđelske vrline uopšte, spasavaju ako bivaju radi bližnjih, a kroz njih radi mene sama. Moja evanđelska tuga spasonosna je po mene, ako je u isto vreme tuga radi svih. Što važi za tugu evanđelsku, važi i za radost evanđelsku. Zato sveti apostol i veli da je njegova radost - "radost sviju". Očigledno je, on ne prestaje ponavljati u raznim oblicima osnovnu evanđelsku blagovest: "Radujte se s radosnima, i plačite s plačnima" (Rm. 12, 15). Sveti Justin Ćelijski

Kao najosetljivija antena, takvo je srce svakog pravog hrišćanina. Ono prima sve što bruji, i zvoni, i miče se u duši drugih hrišćana; i odgovara na sve što je evanđelsko. ? Hristovo Evanđelje i čini naše osećanje istine zajedničkim, i osećanje pravde i osećanje ljubavi, i sva osećanja uopšte. Stoga je svaki hrišćanin - svoje vrste evanđelski svečovek. U njegovom srcu ima svakoga, pogotovu svačijeg bola, i tuge, i radosti, i besmrtnosti, i večnosti. Saosećati svima, to je naš hrišćanski poziv, i podvig, i život. Srce moje nije moje, već svačije; i oko moje nije moje, već svačije; i spasenje moje nije moje, već svačije. Sveti Justin Ćelijski

Sve što je glavno, u hrišćana je zajedničko. Zajedničko nam je osećanje Boga, osećanje sveta, osećanje vere, osećanje ljubavi, osećanje istine, osećanje života, osećanje bola, osećanje tuge, osećanje žalosti,osećanje radosti. Hrišćani smo, ako su nam ta osećanja zajednička. Srce moje je u tvom, tvoje u njegovom, svačije u svačijem, a sva srca sviju hrišćana u sabornom srcu Crkve, Jer je pisano: "A u onih koji verovahu beše jedno srce i jedna duša, i sve im beše zajedničko" (D.Ap. 4, 32}. Sveti Justin Ćelijski

nijedna čoveku čovek je grešno biće ja ga volim ali ne umem da ga bez pogovora poslušam bio on patrijarh,sveti otac . . . to i jeste ljubav, shvatiti i prihvatiti da svako može da pogreši i voleti ga uprkos svemu

da,razumem te apsolutno. najludja mi je situacija kad nekog gledam belo a kad mi se predstavi krenem da ga grlim zaboravljam lica sasvim dragih ljudi ali ne zaboravljam ljude i ljubav ja zapamtim šta je neko svirao (pevao,pričao,radio) ili bolje reći,zapamtim kako je to radio (da li je bilo dobro,prijatno,kakva osećanja je izazvalo) ali ne i kako je izgledao

ne pamtim lica, a imena samo kad ih prekrstim rasejana sam oduvek (dobar lek protiv zlopamćenja) redovno stanje: gledam nekog,poznat mi je,da li da se javim da li da ćutim,nemam pojma da li je neko sa tv ili iz života, da li je ok ili je hejter, lost in space

šta privlači zlo? ja. uvek me nadje i prikači mi se nisu predmeti problem

izuzetna priča

Najviše me spasavaju oni koji su još uvek deca, Mala deca sa svojim čistim dušicama i velika deca koja odolevaju iskušenju i čiste svoje duše,ostajući deca zauek

Intuicija jer od moje logike,koja nema veze sa logikom ostatka sveta,nemam nikakve vajde meni je logično da se hrišćani vole,pre svega, jer Hristos tako savetuje, ali malo morgen, najčešće su hriščani oni koji mi staju na muku tako da je moja logika beskorisna zato, intuicija ona mi pomaže da zanemarim nečije antipatično ponašanje, pojavu,drskost,nespretnost, i da primetim ono unutrašnje,što je najčešće mnogo lepše

Mene spašavaju i Zvonko i VSB i svi zlatni ljudi koji dopuštaju da Duh Utešitelj kroz njih dopre do drugog, Spašava me Gospod kroz njih,ali oni imaju slobodnu volju da dopuste da kroz njiih atom ljubavi zasija prema bližnjem koji je možda na muci i iskušenju ili se udaljio od Boga. Trenutno,spašava me svako ko mi ne dosipa so na ranu.

svake godine se užasavam te proslave

a) Najzad! Otkad tvrdim da postoje!

drago mi je da ti se svidja

Kakav odnos treba imati prema životinjama? ako znate neku zanimljivu priču,izvolite, može da bude iz knjiga a može i iz života ova priča je za Sanje i žabe "Kada smo odslužili, starac je pripremio jelo: pirinač, paradajz, koji je imao u svojoj bašti i hleb koji je sam sušio. Meni je napunio tanjir, a sebi je sipao sasvim malo. Pobunio sam se, govoreći da to nije valjano: da on jede kao podvižnik, a ja kao gurman. Tada mi reče: - Jesi li monah? Budi, onda poslušan. Zar si ti tako neposlušan Crnogorac? Ovde je moj Bajum poslušniji od tebe. Upitah ga iznenađeno ko je Bajum, jer sam znao da nema ni jednog poslušnika. Onda mi pokaza ružin grm, koji je tamo posadio. Ode do njega, stade ispred grma i reče: - Dođi, Bajum, da vidi ovaj nepoverljivi Amfilohije šta je istinska poslušnost. . Kako je zemlja oko grma bila sveže okopana i meka, počne da se uzdiže i odjednom odatle iziđe žaba. Govorim vam ono što sam svojim očima video. Zatim reče žabi: - Vrati se sada, Bajum, na svoje mesto, a uveče idi da se pomoliš. Iznenadih se i upitah ga kako se to Bajum moli. Objasnio mi je da žaba uveče odlazi pred jedan veliki drveni krst, koji se tamo nalazio i da "psalmopoje". To mi je bilo čudno i u sebi rekoh: "Da li se to starac šali sa mnom? O kakvom to žabljem "psalmopojanju" mi govori?" Još istoga dana, čim je sunce zašlo, ugledah žabu pred krstom kako krekeće: "Krekeke, krekeke". Ostavila je na mene snažan utisak ta starčeva neposredna veza sa životinjama, upravo onakva kakvu srećemo kod svetih ljudi. Onoga leta, kada sam ga ponovo posetio, vladala je dugotrajna suša i mesecima nije pala ni kap kiše. Reče mi tada starac Pajsije: - Vidiš, mi ljudi sagrešujemo i pravo je da ispaštamo. Nismo dostojni da nam Bog išta drugo pošalje. Žao mi je što jadne životinje pate. Eto, pre neki dan dođe jedna zmija, koja, jadnica, nigde nije mogla da nađe ni malo vode da popije. Uzeo sam čašu, i sipao joj vode da pije. Rekoh mu smejući se: - Zašto nisi pozvao mene, starče, da dođem i da zmiji smrskam glavu? Odgovorio mi je, i sam se smejući: - Ti si jedan divlji Crnogorac " mitropolit Amfilohije Radović, "Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu"

jedino za poslušanje ne mogu da se složim

:0102_laugh: :pajapatak:

sad sam pročitala rečenicu starca Pajsija,gde kaže za sebe da je najgori od svih, ali mi ga uporno hvalimo on nije svestan svoje vrline, ali drugi oko njega jesu, i hvale ga i to nas raduje

i da kažemo svi u glas, mi hrišćani smo sve sami kreteni,ne radimo ništa pametno! ali pozivamo i sve ostale da nam se pridruže u našem grešnom i bezvrlinskom stilu života,jer to je jedini put do spasenja! ? 4chsmu1 ne poseduje niko vrlinu, znamo da je Gospod izvor svega što je dobro, mi možemo samo da dopustimo da se kroz nas projavi Ta Dobrota,ili ne zato nema razloga da se gordimo,jer znamo da bez Gospoda ne umemo da uradimo ništa dobro ali mi je logično da se mane uklanjaju forsiranjem vrlina, ni apostoli nisu išli po svetu i prepričavali svoje grehove krijući vrline,zar ne? mi treba da se ugledamo na Hrista, da drugi vide da je Bog u nama, da javljamo radosnu vest a kako ćemo to,ako zauvek budemo isticali svoje mane i krili vrline u strahu da se ne pogordimo? i šta ima da se gordi čovek koji zna da je ništa?

smisao mudrovanja vidim u tome što ima previše onih koji su pogrešno naučeni , ako neko želi da bude hrišćanin a nabasao je na pogrešnog učitelja ( to može da bude sekta,knjiga,pa i pop ili vernik) potrebno je da mu neko objasni gde greši