Расправе о бесмртности душе и о свесности душе након смрти

[Justin Waters]

Evo sta je zakljucak:

Ovo je nesto sto je zvakano i prezvakano hiljadu puta li se opet vracamo.

Bioloska smrt - prestanak elektricne aktivnosti u mozgu.

Kognitivna smrt - prestanak postojanja svesti covekovog bica.

Ontoloska smrt - odvojenost od Boga.

Kognitivno smo besmrtni jer nasa svest se ne gasi bez obzira da li stoji na biologiji ili na opstenju sa Bogom.

Ali bioloski i ontoloski smo i tek kako smrtni.

Nakom smrti dusa  postoji u opstenju sa Bogom i celo vreme je svesna tog odnosa samo sto tad za

razliku od zemaljskog zivota toj svesti nije podloga biologija nego odnos sa Bogom.

I ne znam sta se nad ovim ima neko sablaznjavati i zbunjivati. Kad ovo nije rocket science.

Никола тврди да се душа враћа у небиће до смрти, одакле ће бити поново створена по васкрсењу. Ова тврдња не може да се назове православном.

[Александар Милојков]

Не, не може се тако рећи. Ово што говори Аквиљо је ок.

[Milan Nikolic]

Било би добро да неко тамо на верујем.рс скрене пажњу о томе. Мене су бановали јер не желе да комуницирају о догматским темама. Али стварно о догматским темама. Не о бајкама.

Што се тиче душе после смрти тела, све зависи од њеног стања према Богу. Могуће да душа нема шта да тражи у временском чекању, на било какав начин, већ се доводи до васкрсења тела када ћемо се сви сабрати.

Док неке душе имају активности. Дакле време је релативно. За некога је прошао један дан, за другога хиљаде година. Например Светитељи и Оци Цркве имају непрестану службу да помажу људима, баш као и анђели. Христос је преузео човечанску природу, душе су избављене из ада, и за Светитеље не важи никаква ограниченост у виду нашег времена и простора.

Ако ћете боље разумети, замислите да за протеклих две хиљаде година из перспективе нас на Земљи, истовремено је протекло више милијарди година за Богородицу. Она је непрестано у служби, помаже многобројнима, небројенима. Када би сабрали свако време које је протекло из те перспективе, односно сваког појединачног поступка, служења, помагања... израчунали би милијарде година...

Зачуђујуће је то да смо у нашем богословљу запали у ону интелектуалну замку карактеристичну некада Западу. Све се више срља у такво богословље. Мислим да је време да Епископи нешто предузму. У реду је познавати науке, имати знање и добро памћење, али суштина је у егзистенцијалном односу са Богом, у стварном догађању односа. Као што каже Христос ,,ми говоримо шта знамо, и сведочимо шта видесмо''.

Једноставно, потребно је да осетимо када неко покушава академски да се изјашњава. У реду је то, некада и то мора. Али у суштинским стварима такво излагање нема готово никакву улогу. Једино може бити као помагало. Ако уместо тога преузме главну реч, што се каже оде маст у пропаст.

[Justin Waters]

Ако ћете боље разумети, замислите да за протеклих две хиљаде година из перспективе нас на Земљи, истовремено је протекло више милијарди година за Богородицу. Она је непрестано у служби, помаже многобројнима, небројенима. Када би сабрали свако време које је протекло из те перспективе, односно сваког појединачног поступка, служења, помагања... израчунали би милијарде година...

С обзиром да је Бог изнад сваког будућег и прошлог времена, а те је Он онај који Јесте, и они који су са Богом такођер недоживљавају никакво протицање времена дакле непрестано проживљавају један те исти тренутак, с тога је логичније размишљати да наших 2000 или 2 милиона година на земљи представља у ствари један једини тренутак из вечности. Суштина нашег времена је у једном једином тренутку, тј читаво време од када постоји космос, не представља ништа друго него развучен, тј проширен један једини тренутак. Из тог аспекта, о души после смрти може да се говори само о стању, никако о некој изложености времену, а некакво пребивање у хибернацији, усунулости или небићу значило би зависнот од времена.

Зато када се воде те расправе од смртности или бесмртности душе и њеном стању после смрти, како би стајали на заједничком ставу, најбоље је да се држимо чињенице да душа осећа после смрти и свесна је себе и доживљавава стање блаженства или стања мучења. Све остало је релативно, место време и изгледа раја, пакла, форма душе, јели авет или није итд....У принципу како је аквилио навео душа је когнитивно бесмртна, тј њена свест и сазнајна моћ не гаси се ни по смрти тела, а то је управа и та природна бесмртност душе о којој су поједини свети Оци говорили. Дакле када се говори о бесмртности душе по природи, то се онда мисли на њену когнитивну природу која је заиста бесмртна.

[Никола Ђоловић]

@ Justinijane otkud tebi pomisao da sam rekao da ce dusa biti stvorena ponovo po vaskrsenju?

Gde sam to rekao?

Zato i rekoh da procitas postavljeni link.

Zna i Aleksandar sta hocu da kazem, dopisivao se na ovoj temi sa o. Ugrinom dovoljno ali eto sta biva kad se stvari cupaju iz konteksta.

Razmisli malo, ako je dusa smrtna jer nastaje onoga trena kada i telo, sto ce reci da ima pocetak kada i telo, nuzno je da mora imati kraj. Drugo, mrtav covek ne zna da je mrtav i ne oseca proticanje vremena kao onaj koji je ozaloscen za njim. Trece, od trenutka smrti do eshatona, deli ga jedan tren jer ne oseca problem vremena.

Zato mozemo da kazemo da nakon smrti umrli odmah prelazi u Carstvo Bozije.

[Justin Waters]

@ Justinijane otkud tebi pomisao da sam rekao da ce dusa biti stvorena ponovo po vaskrsenju?

Gde sam to rekao?

Zato i rekoh da procitas postavljeni link.

Zna i Aleksandar sta hocu da kazem, dopisivao se na ovoj temi sa o. Ugrinom dovoljno ali eto sta biva kad se stvari cupaju iz konteksta.

Razmisli malo, ako je dusa smrtna jer nastaje onoga trena kada i telo, sto ce reci da ima pocetak kada i telo, nuzno je da mora imati kraj. Drugo, mrtav covek ne zna da je mrtav i ne oseca proticanje vremena kao onaj koji je ozaloscen za njim. Trece, od trenutka smrti do eshatona, deli ga jedan tren jer ne oseca problem vremena.

Zato mozemo da kazemo da nakon smrti umrli odmah prelazi u Carstvo Bozije.

Tи си брате изјавио да душа нема постојање до Васкрсења. Према томе ако нема постојање онда је отишла у небиће. Нема ту шта да се чупа из контекста нити се треба позивати на о.Угрина као да неумемо да разумемо ствар која је обилато објашњена у делима св.Отаца, као и самим св.Писмом. Ако је некоме јелинско мудровање изјава попут: "душа је проста и недељива...", онда је јелинска и "све што има почетак има и крај". Много је меродавније наравно погледати мало у св.Писмо:

Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали. (Проп 3,14).

Ето кратко и јасно речено, све што Бог твори траје до века. Према томе све што је почетак добило од Бога то ће трајати до века. У оквиру овога можемо расправљати само о форми творевине Божије до њеног коначног обновљења у увођења у есхатон. Душа као творевина Божија траје довека, она не губи своје постојање, с тога се не може говорити ни о том једном једином тренутку њеног непостојања. У ствари ту је у свему сувишно тврдити да тај један тренутак душа не постоји, није свесна. Може се говорити само о преласку душе у есхатон по смрти, јер по смрти се излази из просторно временског оквира и душа престаје осећати пролазност и време и простор, при чему она задржава своја когнитивна својства, дакле способна је да созрецава стање око себе и да има осећање.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Poludecu 0205_whistling)

oce mi neko odgovoriti ovo: Ako carstvo Bozje pocinje u nama kako nam je onda dusha smrtna?????

Carstvo Bozje je u vama. Tako je rekao Bog ili gresim???

                                                                      Volim Sina Bozjeg :229229229:)

[Guest свештеник Иван]

Poludecu 0409_feel)

oce mi neko odgovoriti ovo: Ako carstvo Bozje pocinje u nama kako nam je onda dusha smrtna?????

Carstvo Bozje je u vama. Tako je rekao Bog ili gresim???

                                                                      Volim Sina Bozjeg )

Како си успео ово двоје да доведеш у везу, тј. која је била теолошка путања да би бесмртну душу поистоветио са Царством Божијим у нама? Мислим, може се све то довести у везу, али опет се треба враћати на почетак теме и прочити битне теолошке поруке људи који су овде писали, упркос упорном спамовању појединаца.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Poludecu 0409_feel)

oce mi neko odgovoriti ovo: Ako carstvo Bozje pocinje u nama kako nam je onda dusha smrtna?????

Carstvo Bozje je u vama. Tako je rekao Bog ili gresim???

                                                                       Volim Sina Bozjeg )

Како си успео ово двоје да доведеш у везу, тј. која је била теолошка путања да би бесмртну душу поистоветио са Царством Божијим у нама? Мислим, може се све то довести у везу, али опет се треба враћати на почетак теме и прочити битне теолошке поруке људи који су овде писали, упркос упорном спамовању појединаца.

Pa kazem ja da sam samo duhovno dete 4chsmu1)

Ako carstvo Bozje pocinje u nama po meni to znaci da pocinje i nasha besmrtnost ili carstvo Bozje ima kraj?

Ako nema kraj i ako imamo zivot vecni samim tim je automatski i nasha dusha predvidjena za vecnost ili mi dobijamo neku drugu dushu kad nasledjujemo carstvo Bozje?? na znam nisam pametan Prastajte kazem da sam samo jos uvek na nivou deteta u svom duhovnom razvoju.

                                        Volim Sina Bozjeg

[Милан Меденица :)]

0409_feel више са овом темом ...

укратко, тело је смртно и душа заједно са њим као неодвојиви део тела је смртна јер смо ушли у смртност првобитним грехом. васкрсава се телом и душом заједно, све остало би било шизофренично, одвојено и јерес за исповедање.

тачка.

нема шта даље да се објашњава и умује, иначе крећемо да испитујемо да ли је свето причешће оно што каже молитва пред прилазак путиру - ''удостој ме да се без осуде причестим светим Тајнама Твојим за опроштење греха и за живот вечни''

дакле, сама та молитва означава да је светиња причешћа носилац вечног живота и обожења човека.

не капирам што је то тако велики проблем да се сажваће?

има људи далеко умнијих ако желиш и теолошка објашњења зашто је то тако, али крени са читањем од почетка теме.

[Volim_Sina_Bozjeg]

HVALA MEDO smej.gif

[Милан Меденица :)]

извини и опрости, ал потпуно изгубим стрпљење кад је ова тема у питању јер смо је прежвакали 5 пута а нико не чита од почетка smej.gif smej.gif smej.gif

[w.a.mozart]

zrela je za     

[Aquilius Cratus]

Poludecu 4chsmu1)

oce mi neko odgovoriti ovo: Ako carstvo Bozje pocinje u nama kako nam je onda dusha smrtna?????

Carstvo Bozje je u vama. Tako je rekao Bog ili gresim???

                                                                       Volim Sina Bozjeg :bla:)

Pocinje u nama ali ne izivire iz naseg bica, iz nasih energija iz naseg logosa nego iz naseg odnosa

sa Bogom.

Zato van tog odnosa nas nema, van tog odnosa nas ceka ontoloska smrt.

[Јован Чакарески]

Ево овако брате:

Човек нема власт да ли ће да постоји или не. Шта то значи? То значи да је створен вољом Другога (Бога). Тај Други (Бог) све што је створио, створио је да то буде, да постоји. Отуда ништа створено неће отићи у небиће - НИКАДА, У ВЕКОВЕ ВЕКОВА СВЕ ЋЕ ПОСТОЈАТИ. Како? Божијом вољом, Његовим енергијама.

Међутим, човек има власт да буде жив или мртав у том од Бога датом постојању. Шта то значи? Бити жив значи уподобити своју вољу вољи Божијој, по којој смо и створени и по којој и постојимо. То је задатак душе људске, као носица људске воље. У том свом односу према Богу (који једини јесте Живот) душа је смртна или бесмртна. Када кажемо да је жива, то значи да је у слободном и љубећем односу са Богом. Када кажемо да је мртва, то значи да воља душе није иста као и воља Божија. Таква душа постоји у смрти, јер је одвојена од Живота.

У том контексту Свети Симеон кога сам цитирао, каже да је Исус прво "обесмртио и онетрулежио душу". Што значи: увео је човека у зајеницу са Богом, помирио је душу са Богом, ако је тако јасније.

Да закључим: Душа је бесмртна - то значи: НИКАДА, НИКАДА И НИКАДА се неће вратити у небиће, тј. неће престати да постоји. Како? Божијом вољом - зато кажемо да је душа бесмртна по благодати, јер је њено постојање дар, поклон, благодат од Бога.

Душа је смртна - то значи: имајући слободну вољу, кадра је да постоји супротно вољи Божјој, супротно Животу, дакле, кадра је да постоји у проклетству, у сенци смрти - АЛИ ТО НЕ ЗНАЧИ ДА ПРЕСТАЈЕ ДА ПОСТОЈИ. Можемо да кажемо и овако: душа је смртна по природи. То значи да не може постојати сама од себе, већ њено постојање обезбеђују енергије Божије - Бог је не само Творац душе, већ и њен Сведржитељ.

Ето, тако то каже "савремена теологија", а тако  кажу и вечно савремени Свети Оци.

Bolje od ovog ...