Расправе о бесмртности душе и о свесности душе након смрти

[Адмирал]

пренебрегаваш чињеницу да и демони могу да се отелотворе по допуштењу Божјем ...

      Demoni nemogu da se otelotvore, on imogu samo da opsednu čoveka.Antihrist nije otelotvorenje djavola već čovek koga je on zaposednuo.

[Милан Меденица :)]

пренебрегаваш чињеницу да и демони могу да се отелотворе по допуштењу Божјем ...

      Demoni nemogu da se otelotvore, on imogu samo da opsednu čoveka.Antihrist nije otelotvorenje djavola već čovek koga je on zaposednuo.

па како се онда ''обликују'' кад су бестелесни само, а не отелотворују се?

Међутим, када то допуштење Божије дозвољава, они бивају моћни и претварају се и по својој замисли се преображавају у облик какав пожеле.

где се онда уствари само преображавају - у сновима, мислима, ... ?

[Justin Waters]

То је тачно што адмирал каже. Демони се не могу отелотворити. Дакле по допуштењу Божијем они могу да запоседну неко живо биће, али не узимају природу тог објекта на себе, тј немају физички осећај за плот како ми људи имамо, с тога демони не осећају материјални свет.

[uros]

Не. Антихрист је човек који се својевољно уподобио демону користећи се, парадоксално, слободном вољом која је Божији дар (а не "допуштење"). А опседнут човек није у својој власти (а ово по допуштењу Божијем). Личности које нису у својој власти су једна потпуно друга категорија.

[Sherlock H.]

Jeste da nije baš tema,ali da pitam:šta je sa dušom životinja,da li je i ona besmrtna ili ne?

[Justin Waters]

Jeste da nije baš tema,ali da pitam:šta je sa dušom životinja,da li je i ona besmrtna ili ne?

Животиње немају душу, тј имају је али је она "у крви". Тако је речено у Старом Завету. Како животиња није саздана по образу Божијем тако се душа животиње може свести на оно на шта атеисти и психолози хоће да упорно учине са душом човека, а то је да је сведу на скуп психо-физичких реакција. Дакле кад животиња умре, од ње не остаје ништа више осим праха.

[Sherlock H.]

Ali i one su Božija tvorevina?Zar Bogu nisu drage životinje?

[Александар Милојков]

Животиње нису личности. Личносни начин постојања је темељ човекове иконичности са Богом.

[Justin Waters]

Ali i one su Božija tvorevina?Zar Bogu nisu drage životinje?

Јесу творевина. Баш зато што су творевина, ја их тако и гледам као творевину не као личности. Дрво је исто Божија творевина, зар и дрво није драго Богу?

[Sherlock H.]

A zašto ih je onda Bog stvarao ako ne mogu da ostvare zajednicu sa Njim.Zar to nije cilj,da svet postane Crkva?

[Justin Waters]

Па твар ће и да оствари заједницу са Богом, мада не волим много тај термин, однос твари са Богом. Твар је твар и она има задатак да служи човеку, и тако ће бити у Царству Божијем, твар ће бити предана човеку и са човеком ће заједно да прославља Бога у век векова.

Блажени кротки јер ће наследити земљу.

Е ово земљу схватам као сву творевину. Дакле ови облици које видимо на земљи, биљке, животиње, па остала неорганска твар, звезде, планете, камење, вода, гасови, земља....све ће то добити нову реалност ово ново обличије. Тако да твар остаје твар, само ће добити много више обличије, и Господ ту ништа није укинуо.

[Александар Милојков]

Бесловесна твар може имати закедницу са Богом само кроз човека. Управо је због тога човек психо-соматско биће. Он у себи, у души и телу, носи сву творевину (макрокосмос у микрокосмосу). Тако, када човек слободном вољом приступа Богу, онда он и сву творевину, видљиву и невидљиву, приноси Богу. Човек је свештеник творевине. Зато апостол Павле каже да творевина "уздише и тугује јер чека да се јаве синови Божији." Творевина ће се обожити када се јаве синови Божији. Ко су синови Божији? Управо људи који су својом слободном одлуком примили благодат усиновљења - што ће рећи постали уд Тела Христовог (Цркве), Сина Божијег, Који их, Духом Светим, узводи у Свој синовски донос са Оцем. Тада Отац види творевину управо као Свог Јединородног Сина. Апостол Јован то овако каже: "А ово је живот вечни: да познају Тебе једнога Бога (Оца) и Кога си послао Исуса Христа."

[Александар Милојков]

Да појасним још мало. Кроз обожење човека, кроз обожење његове природе, обожује се и целокупна створена природа. Јер, човекова душа и тело јесо читав овај наш космос сабијен у маломе. Оци зато кажу да је човек "велико у маломе" или "макрокосмос у миксокосмосу".

[Аурор]

пренебрегаваш чињеницу да и демони могу да се отелотворе по допуштењу Божјем ...

      Demoni nemogu da se otelotvore, on imogu samo da opsednu čoveka.Antihrist nije otelotvorenje djavola već čovek koga je on zaposednuo.

   

Не. Антихрист је човек који се својевољно уподобио демону користећи се, парадоксално, слободном вољом која је Божији дар (а не "допуштење"). А опседнут човек није у својој власти (а ово по допуштењу Божијем). Личности које нису у својој власти су једна потпуно друга категорија.

Meni pišeš? Kakvom demonu?

[manastir]

Mozda bi bilo znimljivo u prilog ovoj temi da se prokomentarisu navodi nekih od Svetih Otaca  koji su navedeni u jednoj studiji na ovu temu.

СВЕДОЧАНСТВА ОТАЦА ЦРКВЕ

Погледајмо сада шта црквени Оци - ти велики свети учитељи Цркве, кажу о овој теми. Ми ћемо их наводити по хронолошком реду, од апостолских времена па све до наше епохе. Није могуће да се у току једног предавања наведе све што су о овоме рекли, па чак ни да се наведу сви важни одломци из прегршти њихових текстова, јер је много црквених Отаца и сваки од њих је изнео бројна запажања која се односе на ову тему. Није потребно исцрпно објашњавање, јер је сваки од отаца у односу на ову тему у сагласности са самим собом, док су сви они, у погледу ње, у сагласности један са другим.

Непознати отац из апостолских времена, који је написао "Посланицу Диогенету", каже:

"Душа обитава у телу, али није од тела... невидљива душа чувана је у видљивом телу... душа је затворена у тело, али она држи тело... бесмртна душа борави у смртном обиталишту (грч. "скинији)".

Запазићемо да писац за тело користи исти израз као и апостоли Петар и Павле - скинија.

Апологета Атинагора каже:

"Ми хришћани смо уверени да ћемо, када будемо узети из садашњег живота, живети другачијим животом, бољим од овог садашњег, небеским, а не земаљским, јер ћемо обитавати у близини Божијој и са Богом, слободни од сваке промене и патње у души... као небески духови, или, уколико паднемо са другима, живећемо још горе и бићемо у огњу. Бог нас није створио као товарне животиње, као допунски рад, да бисмо требали да иструлимо и будемо уништени".

Св. Антонију Великом (251 - 356) се приписује следећа тврдња: "Што се тиче тела човек је смртан, али је, што се тиче духа и разума, бесмртан".

Св. Макарије Египатски, познат и као св. Макарије Велики, млађи савременик св. Антонија, исто тако запажа да је "човекова духовна суштина, душа, бесмртна".

Св. Василије Велики, св. Григорије Назијанзин (Богослов) и св. Јован Златоусти, који су живели у 4. веку, јасно потврђују бесмртност душе. Св. Василије каже: "Загледан сам у дугу и безвремену вечност, чији крај ум није у стању да обухвати, као што ум не може замислити ни крај бесмртне душе"; св. Григорије запажа: "Душа је блажена и бесмртна, предодређена или за вечну казну или вечну похвалу због свог порока или због своје врлине".

Св. Јован Златоусти каже: "Њихов ум (ум истинских хришћана) је потпуно уверен да имамо бесмртну душу и да ћемо убудуће дати одговор за оно што смо починили овде и да ћемо стајати пред Страшним судом, и они читав ток свог живота управљају таквим надама; постали су надмоћни у односу на овоземаљске привиде, како их томе учи Свето писмо".

Познији црквени отац, св. Јован Синајски, познатији као св. Јован Лествичник (525 - 605), каже у својој чувеној Лествици: "Цео свет не вреди колико једна душа, јер је свет пролазан, а душа непропадљива и остаје непропадљива".

Св. Симеон Нови Богослов (11. век), највећи византијски мистик, каже: "Ако брижљиво испитате, јасно ћете видети да међу стварима овога света ништа није постојано и извесно осим људске душе... она је по природи бесмртна".

Најистакнутији православни богослов 14. века, св. Григорије Палама, следећим речима потврђује бесмртност душе: "Свака разумна и духовна природа, било људска било ангелска, поседује живот којим остаје бесмртна и неосетљива за разарање". Проширујући ову тврдњу, Палама каже: "Људска душа има разум и уопште духовни живот који се очигледно разликује од телесног живота... Када се тело распадне, душа се не распада заједно са њим... душа остаје бесмртна, јер као своју суштину поседује свој сопствени, особит живот".

70zfof0qsamomolitva :cheesy: