Бања Витезда

[Драгана Милошевић]

Исечци из отачника и православне књижевности

 

ЛОШ ПОСЛУШНИК И СТАРЧЕВА ЉУБАВ

 

извор

Прво послушање ми је било да чувам виноград и, наравно, поред мене послушника, обрали су виноград, Онда су ми дали да чувам овце. Имали смо ливаду поред Мораве. Дали су ми часослов да читам и ја тако задремам, и одједанпут се пробудим, а оваца нема, све овце отишле у њиву. Поједоше овце пасуљ. Знам доћи ће домаћин, то је наш наполичар, па ће да се жали код старешине и онда ће мене да грде што нисам чувао добро. Дошао је тај човек, жалио се старешини, али ми нико ништа није приговорио, него дошао економ и каже: "Баћушка ти је благословиодруго послушање, да чуваш краве". А тамо је Морава пуно направила муља и тамо су наполичари направили баште. Имали смо шест крава, читам ја часослов, бројим, ту су све краве, све ми се чини да су краве ту. Међутим, кад сам погледао, нема једне старе краве! Кад она - прошла једну башту, другу... све уништила, а тек почеле да завијају главице купуса. Ја чекам и мислим се: сад ће газда доћи са мотиком, да ме бије. Он је после дошао у манастир да се жали због упропашћене баште. Дође касније економ и каже и каже ми: "Баћушка ти је благословио друго послушање, ти ћеш да будеш трпезар и у цркви ћеш да додајеш кадионицу. Нико, човече, да ми каже: што ниси чувао краве, шта си то радио, ама нико ништа, нико да ме опомене. Невероватно! Из архимандрита Амвросија је избијала изразита љубав, невероватна. То се видело код њега. А то значи да је он правилно схватио живот од Стараца тамо из Оптинске пустиње, схватио је оно што је најдрагоценије - љубав.

Старац Тадеј

Православни подсетник

лета Господњег 2017.

[Драгана Милошевић]

ПРВИ   ОСМЕХ

 

 

линк

После једног часа, враћајући се у гостионицу, наиђох на жену са одојчетом у наручју. Снаша још млада, детету је могло бити, тако, шест недеља.Тога дана јој се дете, по њеном опажању, први пут осмехнуло откако се родило. Гледам је, она се тако побожно, тако побожно прекрсти. "Ашта ти то, снашо, чиниш" рекох. (Јер ја сам се тада о свему много распитивао). "Па ето", каже ми снаша: исто овако као што је материна радост кад први пут примети да јој се дете осмехнуло, исто тако мора да се и Бог обрадује сваки пут кад угледа, отуд с неба, да му се грешник од свег срца моли". То ми та снаша рече, скоротим истим речима, тако дубоку, тако фину и истинуту религиозну мисао, мисао у којој се сва суштина хришћанства одједном налазила, то јест, сав појам о Богу, као о нашем рођеном оцу и о радости Божјој због човека, као оца свог рођеног детета, што је најглавнија мисао Христова. А проста сељанка!

 

Ф. М. Достојевски

[Драгана Милошевић]

ТКАЊЕ  НАШЕГА ЖИВОТА

извор

Блаженопочивши патријарх Викентије нам је причао занимљиве појединости из свога живота. Био је свршио и гимназију и Карловачку богословију са одличним успехом, и као први у рангу. Али,никако му није полазило за руком да добије парохију јер није имао добар слух и глас. У то су време, наиме, у Војводини парохе бирали само одборници црквене општине, а владика је тај избор само потврђивао. Пошто за две године није успео нигде добити место, морао је по ондашњем закону поново полагати богословску матуру да му диплома не би изгубила важност.Али ни после дуге положене матуре није успео да буде изабран за свештеника. Огорчен и очајан, отишао је из своје родне Бачке у темишварску епархију и закалуђерио се. Није ни слутио да ће га тај корак, учињен у очајању, и огорчењу и роптању, довести, истина, не на положај бачког свештеника, али на престо србског патријарха... Бог је с нама, и када су нам стазе засуте цвећем, и онда када су посуте трњем. Он полако тка наш живот. Увек смо у његовим сигурним рукама. Не вређајмо га својим превременим роптањем, јер "сада видимо као кроз стакло у загонетки, а једном ћемо видети лицем к лицу" (1 Кор. 13,12) - чему је шта у нашем животу било намењено и зашта је служило.

владика Хризостом Војиновић