Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'руској'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. У Галерији Народне библиотеке "Др Душан Радић" у периоду од 22. августа до 19. септембра ћете бити у прилици да посетите изложбу "Руска царска породица". Ово је јединствена прилика да видите личне фотографије последње руске царске породице Романов, које бележе срећне тренутке ове трагичне породице. У питању су црно-беле фотографије усликане током њихових свакодневних активности, фотографије из војске и ратне болнице, те породични портрети. Неке од ових фотографија је цар Николај II лично фотографисао или су то чинили чланови његове породице, односно његови пријатељи који су му били блиски. Он је, иначе, био познат по томе што је волео фотографију. Свечано отварање током ког ће говорити отац Радош Младеновић заказано је за среду 24. августа у 19h. Улаз је слободан! https://srpska.pravoslavie.ru/147833.html?fbclid=IwAR2p_8lrzZ7f6qqGpy3OhzzbtxAflW20jiOHhaPn-QUrJkuab-YBRzt6eQ4
  2. Књига Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века. Зборник транскрипција Ане Рашковић објављена је у библиотеци Православно искуство издавача Јасен из Београда. Нотни зборник транскрипција песама из последовања Светом Симеону Мироточивом, Светитељима Сави и Арсенију, Светом краљу Милутину и Светом мученику кнезу Лазару са руске неумске на савремену нотацију, представља први овакав зборник на нашим просторима и прву обимну студију на ову тему у српској науци. Као резултат сеобе српских националних култова у Русију, који започиње још крајем XIV и почетком XV века, српска литургијска поезија у част српских светих добила је музички слој у виду руске знамене нотације већ почетком XVI века. Најпотпунији и најстарији нотни записи песама српским светима нашли су се у 54 руска стихирара из XVI–XIX века, које је ауторка пронашла, класификовала, дешифровала и анализирала током десетогодишњег научно-истраживачког рада у најзначајнијим библиотекама у Русији и Ватикану. Драгоцени музички материјал, који је учињен доступним савременом читаоцу, представља синтезу српске литургијске поезије и руске знамене црквенопојачке уметности који је резултат многовековних блиских духовно-културних српско-руских односа. Као такве, ове песме нису само нова мелодијска верзија неких од најлепших страница српске средњовековне црквене поезије, већ су оне пре свега драгоцени споменик музичког слоја српских светачких култова у музичкој култури Православне васељене. Уколико црквенопојачку уметност посматрамо на тај начин, шире од националних оквира једне помесне Православне Цркве, увиђамо да ови руски неумски записи попуњавају историјску празнину коју су у српским земљама оставили векови туркократије на Балкану и успостављају континуитет писмених музичких извора који сведоче о појању ових текстова у различитим традицијама разних помесних Православних Цркава. Нотни зборник Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века у коме је Ана Рашковић оживела древне напеве десетина српских поетских текстова који су били присутни у руском богослужбеном животу и црквеној уметности читава четири столећа, отвара савременом читаоцу – музикологу, теологу, појцу, црквеном музичару, културологу, религиологу, историчару или било ком другом профилу читаоца који је заинтересован за црквено појање и култове српских светих, непознат свет старог руског знаменог једногласног пјенија. Вредним рукама руских монаха из најзначајнијих обитељи које су представљале духовно-просветитељске светионике руске државе и Цркве, а касније и старообредника који су после сузбијања култова у време Никонове реформе наставили да поштују српске свете, заувек је остављен траг о српској средњовековној поезији обученој у руско музичко рухо и њеном веома значајном месту у богослужбеном животу Руске Православне Цркве. На тај начин руски неумски записи песама српским светима, прожимајући национално и универзално, припадају свим православним народима, као што српски свети и њихова бесмртна слава одавно превазилазе границе српске државе и Цркве. Ана Рашковић: Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт] WWW.SPC.RS
  3. У интервјуу за РИА Новости, председавајући Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије митрополит волоколамски Иларион говорио је о изјави поглавара јерусалимских цркава о опасности по присуство хришћана у Светој земљи. – На иницијативу патријарха јерусалимског Теофила у Јерусалиму је недавно одржана акција у одбрану присуства хришћана у Светој земљи. Неколико дана касније поглавари хришћанских цркава Јерусалима дали су заједничку изјаву на исту тему. Шта је разлог за ову забринутост? – Јерусалим је посебан град, свети град за три религије. Током векова вођени су многи ратови с циљем да се он освоји, било је много борбе и непријатељства. Али резултат овог сложеног процеса није била победа неке стране, већ успостављање одређене равнотеже снага. Многе генерације су претрпеле страдања, а нарушавање равнотеже може довести до тешких последица. Историјски гледано, Јерусалим је подељен на четврти: хришћанску, муслиманску и јеврејску. Јерусалимска Патријаршија већ дуги низ година покушава да оспори нелегалну продају радикалне групе имовине која јој припада у хришћанској четврти код Јафских врата. Фактички, не говоримо само о могућем губитку слободног приступа Светом гробу, путу који се отвара код Јафских врата, већ и о опасности по хришћанско присуство у Јерусалиму. Ово је веома опасан тренд који може довести до губитка статуса кво и постепеног избацивања хришћана из града – колевке хришћанства. Ово је заједнички проблем свих хришћана, не само православних. Зато су Његово Блаженство Патријарха Теофила подржали поглавари свих хришћанских цркава у Светој земљи. – У којој мери ове промене и опасност о којима говорите могу да утичу на Русију и Руску Православну Цркву? – Јерусалимска и Руска Црква заузимају суседна места у диптиху: Јерусалимска четврто место, а Руска – пето. Но, блискост наших Цркава, наравно, не објашњава се овим, већ чињеницом да су се у Русији увек са посебним поштовањем односили према Јерусалимској Цркви, која је прва основана, и која је Мајка свих Цркава, и, наравно, према светињама које су повезане са земаљским животом Господа Исуса Христа, чији је чувар вековима била и остаје Јерусалимска Црква. Традиција ходочашћа у Свету земљу настала је у Русији скоро истовремено са примањем хришћанства. Током векова многи наши преци су тежили да дођу у Јерусалим, да се поклоне Светом Гробу и да посете света места. Руски владари су увек сматрали својом дужношћу да помогну у очувању хришћанских светиња. Тренутна опасност по присуство хришћана у Светој земљи не може да не изазове забринутост у Руској Цркви. У потпуности делимо забринутост јерусалимског патријарха и заједно са њим позивамо израелске власти да учине све што могу да заштите хришћанску заједницу Јерусалима, да се одазову позиву поглавара Цркава Свете земље да се формира посебна зона хришћанског културног наслеђа у Старом граду ради очувања јединственог идентитета хришћанске четврти. Извор: Мospat.ru
  4. Капитални пројекат Руске православне цркве „Православна енциклопедија”, чији се обимни томови објављују већ 21 годину, стигао је и до дела у којем је одредница посвећена сестринској Српској православној цркви. Наиме, недавно је у Москви објављен 62. том „Православне енциклопедије”, коју издаје истоимени црквено-научни центар, а у њему значајан простор заузима и чланак о СПЦ: њеној историји, светитељима, знаменитим црквеним писцима и архијерејима, све до наших дана и избора 46. поглавара српске цркве патријарха Порфирија. Чланак је прилично обиман и заузима 20 страница енциклопедије, што је значајан простор за стандарде овог дела, објашњава за „Политику” један од аутора одреднице о СПЦ јеромонах Игнатије Шестаков, сабрат московског Сретењског манастира. – О српској цркви могло се писати у недоглед, али сам формат захтева одређена ограничења, па смо покушали да у задатом обиму уврстимо све најважније и најзначајније. Сматрам да је од посебне важности што смо успели довољно детаљно да напишемо о историји српске цркве у 20. и 21. веку јер је тај период у руској историографији најмање проучаван и посвећено му је недовољно пажње. Појава чланка у овој форми веома је важна за студенте богословија и све које занима историја СПЦ – каже отац Игнатије. Он додаје да одредница о Српској православној цркви обухвата цео период њеног историјског трајања, од Светог Саве, па и раније, до данас када је на њеном челу патријарх српски Порфирије. Представљена је и њена данашња структура, али је највећи део посвећен њеној историји, знаменитим личностима које су је градиле, светитељима, светињама, историјским путевима којима је СПЦ прошла. – Приликом писања чланка следили смо традицију српске историографије у којој се историја српске цркве посматра и у хронолошком и у „географском” аспекту. Под тим подразумевам приступ у којем је осветљен црквени живот појединих изолованих црквених организама: Карловачке митрополије, српске цркве у Босни и Херцеговини, Далмацији, Црној Гори, Старој Србији – каже отац Игнатије Шестаков. Чланак о СПЦ у руској „Православној енциклопедији” обухватио је бројне историјске личности уткане у историју српске цркве и смештене између Светог Саве и патријарха Порфирија. Међу њима су патријарси, светитељи, епископи, црквени писци. Отац Игнатије каже да би их било тешко и само набројати јер у одредници има најмање стотину историјских личности. Опремљен је и бројним архивским документима, иконама светих, фотографијама. Настанку бар једне од њих сведочиле су хиљаде савременика, Београђана. То је она настала испред Храма Светог Саве приликом посете руског патријарха Алексија Другог српској цркви и држави у време НАТО бомбардовања 1999, када је служио молебан заједно с патријархом Павлом. Двојица патријараха сада су почивша, али њихови наследници на трону руске и српске цркве, требало би да се ускоро поново нађу на истом месту, али сасвим другим поводом: да освештају нови мозаик сада већ готово у потпуности завршеног светосавског храма. – Чланком су, наравно, обухваћени и односи с Руском црквом. Колико је то било могуће, ова тема провлачи се кроз цео текст. Био је тешко у потпуности обухватити и овај аспект у оквиру једног чланка, али смо ипак покушали да не занемаримо ово питање и осликамо занимљив тренутке наше заједничке црквене историје – истиче отац Игнатије. „Православну енциклопедију”, иначе, ствара посебан научни институт у коме раде стотине стручњака, док су у писање одредница укључене хиљаде аутора из целог света, објашњава наш саговорник. Сваки том има приближно 800 страница великог формата, а процењује се да ће бити објављено још 10–15 томова. – Тешко је укратко описати све оно што је до данас већ било уврштено у објављене томове енциклопедије. У најкраћем, у њима се нашло готово све што је на неки начин повезано са црквом. Има много чланака из свих области људског живота. На пример, они посвећени појединим земљама или градовима. Свуда је нагласак, наравно, на верском животу. Када говоримо о одредници „Српска православна црква”, треба се подсетити да су се већ појавили слични чланци о другим помесним црквама: Антиохијској, Александријској, Грузијској, Бугарској, Румунској, Кипарској, Цариградској, Албанској, Пољској. Иначе, у истом 62. тому је и велики чланак под насловом „Србија”, који такође садржи много занимљивих и важних ствари о историји нашег братског народа. Ова одредница такође садржи и верски аспект и савремену историју Србије – истиче јеромонах Игнатије Шестаков. https://www.politika.rs/scc/clanak/489048/Srpska-pravoslavna-crkva-u-ruskoj-enciklopediji?fbclid=IwAR1jrFWXMcI0RFvixbd2XpkaGbiGWsDypw_IX3xOpax3RNIf2guJFbq_Pa8
  5. Свети Царски страстотерпци Романови празновани су у суботу 17. јула 2021. године у руској Светотројичној цркви на Ташмајдану у Београду. Литургијом је началствовао протојереј Виталиј Тарасјев, старешина цркве, уз саслужење Високопреподобног архимандрита Михаила (Биковића), игумана манастира Јовања (Епархија ваљевска), известила је гђа Зорица Зец. После свете Литургије обављен је помен усопшима, а затим су пререзани колачи које су верни принели у спомен на царску породицу Романов. Најпре се верном народу обратио кратком беседом отац Виталиј (снимак 1), затим је дао реч оцу Михаилу (Биковићу) који је говорио о царској породици, њеном страдању за Христа, о Светом Андреју Рубљову, великом заштитнику и покровитељу уметника, чији спомен прослављамо овога дана и који је слава иконописачке истоимене радионице при овоме руском храму. Са пажњом се слушала беседа архимандрита Михаила који је говорио о васкрсењу Русије после свих страдања, о труду да учинимо све да заштиимо веру и одбранимо светиње како би и Србија доживела своје васкрсење и поручио да у овоме времену појачамо молитве, не одустајемо и не посустајемо, да немамо страха у себи, подсетивши на речи Господа нашег Исуса Христа: „Не бојте се! Радујте се!“ (снимак 2). ** „Савест наша нас приморава да плачемо, када Руси плачу, и да се радујемо, када се Руси радују. Велики је дуг наш пред Русијом. Може човек бити дужан човеку, може и народ – народу. Али дуг, којим је Русија обавезала српски народ 1914. године, тако је огроман, да њега не могу вратити ни векови ни покољења. То је дуг љубави, која свезаних очију иде у смрт, спасавајући свог ближњег. Нема веће љубави, него да ко положи душу своју за другове своје – то су речи Христа. Руски Цар и руски народ, неприпремљени ступивши у рат за одбрану Србије, нису могли не знати, да иду у смрт. Али љубав Руса према браћи својој није одступила пред опасношћу и није се уплашила смрти. Смемо ли ми икада заборавити, да је Руски Цар са децом својом и милионима браће своје пошао у смрт за правду српског народа?“, пише Свети Владика Николај Охридски и Жички. Не заборављају се страдалници за Христа - царска породица Романови, са Николајем Другим Романовим. Српски народ и Српска Црква су увек држали спомен на Романове, чак и када се нису смели помињати после несрећног преврата 1917. године. Године 2014. је Његова Светост Патријарх руски Кирил са блаженопочившим Патријархом српским Иринејем освештао споменик Светом Цару Николају Другом у Београду, а 2018. године је величанственом Литургијом у руској цркви на Ташмајдану и литијом до споменика обележено 100 година Романових. Свети Николај Охридски и Жички о Руском Цару Николају Другом Романову „Смемо ли прећутати пред Небом и земљом, да је наша слобода и државност коштала Русију више него нас? Морал светског рата, нејасан, сумњив и са разних страна оспораван, испољава се у руској жртви за Србе у јеванђељској јасности, несумњивости и неоспоривости. А мотив самоодрицања, неземно морални осећај при жртвовању за другог – није ли то прилепљење к Царству Небесном? Руси су у наше дане поновили Косовску драму. Да се Цар Николај прилепио к царству земном, царству егоистичних мотива и ситних рачуница, он би, највероватније, и данас седео на свом Престолу у Петрограду. Али он се прилепио к Царству Небесном, к Царству небесних жртава и јеванђељског морала; због тога се лишио главе и он сам и његова чада, и милиони сабраће његове. Још један Лазар и још једно Косово! Та нова Косовска епопеја открива ново морално богатство Словена. Ако је неко на свету способан и дужан то да разуме, то Срби могу, и обавезни су да разумеју.“ Извор: Радио Слово љубве
  6. У четвртак, 27. маја 2021. године у Великој сали Руског културног центра Руски дом, са почетком у 18 часова одржаће се промоција књиге Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века Ане Рашковић. Нотни зборник транскрипција песама из служби Светом Симеону Мироточивом, Светитељима Сави и Арсенију, Светом краљу Милутину и Светом мученику кнезу Лазару са руске неумске на савремену нотацију, представља прву антологију оваквог типа на нашим просторима и прву обимну студију на ову тему у српској науци. Као резултат сеобе најзначајнијих српских националних култова у Русију који почиње још крајем XIV века, српска литургијска поезија у част светих личности улази у руске богослужбене књиге, да би већ почетком XVI века добила музички слој у виду руске неумске нотације изнад текстова. Током једне деценије истраживачког рада у Русији и Ватикану, ауторка књиге је сакупила, класификовала, транскрибовала и објавила записе песама српским светима из 56 руских богослужбених неумских рукописа насталих претежно у руским манастирским срединама између XVI и XIX века. Ови драгоцени записи представљају најбројније, најпотпуније и најварнијантније, а безмало и најстарије неумске записе српских химнографских текстова у читавој Православној Цркви. Иако је замишљена као део ширег пројекта посвећеног изучавању српских култова у Русији, књига је оформљена као самостални нотни зборник, у коме су све песме класификоване, транскрибоване и представљене у богослужбеном поретку у упоредном неумском и савременом нотном запису. Допуњене интересантним фототипским репродукцијама и описима делова руских рукописа у којима се налазе руски преписи српске химнографије, ове транскрипције оживљавају јединствену синтезу српске литургијске поезије и руске знамене црквенопојачке уметности, која је резултат многовековних блиских духовно-културних српско-руских односа. На представљању књиге Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века Ане Рашковић говориће Мр Предраг Миодраг, професор Богословије у пензији и црквени диригент, Др Тамара Адамов Петијевић, диригент, Мр Јован Стојановић, професор црквеног појања у Карловачкој богословији, као и ауторка књиге. Излагања ће бити обогаћена пригодним музичким програмом у оквиру кога ће се чути транскрипције изабраних песама српским светима, као и визуелном презентацијом најзначајнијих неумских преписа српских химнографских текстова који су објављени у овој књизи. Др Ана Рашковић (1984) пијаниста, професор клавира, литургички музиколог и вокални извођач црквене музике. Дипломирала је и специјализирала на Катедри за клавир Факултета музичке уметности у Београду, завршила постдипломске студије клавира и докторирала музикологију на Државном конзерваторијуму М. И. Глинка у Нижњем Новгороду, усавршавала се у области музикологије-медијевистике на Државном конзерваторијуму Н. А. Римски-Корсаков у Санкт Петербургу. После положених диференцијалних испита основних студија, завршила је докторске академске студије на Православном богословском факултету у Београду, на коме тренутно ради на другој докторској тези. На овој институцији изабрана је у звање научног сарадника, а ради као професор клавира у ОМШ Владимир Ђорђевић у Београду. Написала је преко 50 научних радова и текстова о црквеном појању и учествовала на преко тридесет међународних научних конференција на Балкану и у Русији.
  7. Државни ТВ канал Русија-24 емитује 40-минутни документарни филм о историји изградње и украшавања Храма Светог Саве у Београду, извјештава Патриархия.ru. Посљедњих година радило се на мозаичној декорацији храма. Радови су започели захваљујући споразуму између руског и српског предсједника, постигнутим уз учешће Руске православне цркве и лично Његове светости патријарха московског и цијеле Русије Кирила. У име предсједника Русије В.В. Путина, додијељена су знатна средства, захваљујући којима је група више од 300 мозаичара, изабраних на конкурсу Академије умјетности, успјела да мозаицима покрије површину од преко десет хиљада квадратних метара. Саборни храм Светог Саве, који се гради више од сто година, захваљујући помоћи Руске Федерације и раду руских мозаичара, постао је један од најистакнутијих споменика православне архитектуре на Балкану. Филм казује о историји изградње храма и о томе како су извођени радови на његовом мозаику. О томе, поред осталих, говори народни умјетник Русије Н. Мухин, као и српски стручњаци и архијереји Српске православне цркве. Документарни филм укључује видео-снимке посјете храму Светог Саве руског предсједника. Патријарх српски Иринеј, који је преминуо у новембру 2020. године, посветио је посебну пажњу радовима унутар Саборног храма Светог Саве, чија је сахрана било прво свечано богослужење обављено у овој цркви. О Светом Сави и историји храма, који је подигнут у његову част, говоре архијереји и свештенослужитељи Српске цркве, укључујући почившег патријарха Иринеја, митрополита загребачко-љубљанског Порфирија, епископа бачког Иринеја и нишког епископа Арсенија, протојереја-ставрофора Драгомира Санда. Аутор и водитељ филма – митрополит волоколамски Иларион, предсједник Одјељења за спољне црквене односе Московске патријаршије – филм завршава ријечима да ће Храм Светог Саве, који су украшавали руски мозаичари, „заувијек остати и споменик руско-српског пријатељства и свједочанство јединствених односа који су се развили између Руске православне цркве и Српске православне цркве“. Документарни филм биће приказан и на Првом каналу српске телевизије 27. јануара, на Савиндан. С руског: Марија Живковић Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. Државни ТВ канал Русија-24 емитује 40-минутни документарни филм о историји изградње и украшавања Храма Светог Саве у Београду, извјештава Патриархия.ru. Посљедњих година радило се на мозаичној декорацији храма. Радови су започели захваљујући споразуму између руског и српског предсједника, постигнутим уз учешће Руске православне цркве и лично Његове светости патријарха московског и цијеле Русије Кирила. У име предсједника Русије В.В. Путина, додијељена су знатна средства, захваљујући којима је група више од 300 мозаичара, изабраних на конкурсу Академије умјетности, успјела да мозаицима покрије површину од преко десет хиљада квадратних метара. Саборни храм Светог Саве, који се гради више од сто година, захваљујући помоћи Руске Федерације и раду руских мозаичара, постао је један од најистакнутијих споменика православне архитектуре на Балкану. Филм казује о историји изградње храма и о томе како су извођени радови на његовом мозаику. О томе, поред осталих, говори народни умјетник Русије Н. Мухин, као и српски стручњаци и архијереји Српске православне цркве. Документарни филм укључује видео-снимке посјете храму Светог Саве руског предсједника. Патријарх српски Иринеј, који је преминуо у новембру 2020. године, посветио је посебну пажњу радовима унутар Саборног храма Светог Саве, чија је сахрана било прво свечано богослужење обављено у овој цркви. О Светом Сави и историји храма, који је подигнут у његову част, говоре архијереји и свештенослужитељи Српске цркве, укључујући почившег патријарха Иринеја, митрополита загребачко-љубљанског Порфирија, епископа бачког Иринеја и нишког епископа Арсенија, протојереја-ставрофора Драгомира Санда. Аутор и водитељ филма – митрополит волоколамски Иларион, предсједник Одјељења за спољне црквене односе Московске патријаршије – филм завршава ријечима да ће Храм Светог Саве, који су украшавали руски мозаичари, „заувијек остати и споменик руско-српског пријатељства и свједочанство јединствених односа који су се развили између Руске православне цркве и Српске православне цркве“. Документарни филм биће приказан и на Првом каналу српске телевизије 27. јануара, на Савиндан. С руског: Марија Живковић Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  9. Пијанисткиња и теолог др Ана Рашковић, након дугогодишњег истраживања у Русији и Ватикану, саставила је нотни зборник „Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности од 16. до 19. века” Којим путевима сe српска литургијска поезија у част српских светаца преселила у руску цркву, дуги низ година истраживала је др Ана Рашковић у архивама Русије и Ватикана. Службе српским светима, према њеним речима, које неспорно спадају у најзначајнија дела српске средњовековне књижевности, дубоко су узидане у темељ нашег националног идентитета и, посредством музике као свог најприроднијег пута, преносиле су се широм православне васељене. У сеоби српских култова у Русију, која почиње још крајем 14. века, покренут је интензиван процес културне размене између два блиска православна народа. Управо у руској средини између 16. и 19. века настају најбројнији записи песама у част српских светих. На иницијативу недавно преминулог академика Димитрија Стефановића, за којег Ана Рашковић каже да је пример правог хришћанина каквог до тада није срела, почела је истраживање које је резултирало нотним зборником „Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности од 16. до 19. века”. Ана Рашковић дипломирала је на клавирском одсеку Факултета музичке уметности у Београду у класи професорке Јокут Михајловић. Постдипломске студије клавира завршила је на Државном конзерваторијуму Глинка у Нижњем Новгороду у Русији, где је 2010. и докторирала из области музикологије на тему „Ирмоси Великог канона у српској и руској црквенопојачкој традицији”. Усавршавање из литургичке музикологије наставила је на Државном конзерваторијуму Римски-Корсаков у Санкт Петербургу, после чега је на Православном богословском факултету у Београду положила диференцијалне испите на Теолошком програму и редовно завршила докторске академске студије. На Катедри за литургику тренутно пише докторску дисертацију. Запослена је као професор клавира у МШ „Владимир Ђорђевић” у Београду. Најстарији нотни записи песама српским светима, до којих је дошла, нашли су се у 54 руска стихирара из 16–19. века. Укупно је пронашла 284 руске књиге у којима се помињу службе Светом Симеону Мироточивом, Светом Сави, Светом Арсенијију Првом, Светом краљу Милутину и Светом кнезу Лазару. ‒ Светачки култ као сложен духовни феномен представља идентитет једног народа у малом. Сеобе култова из једне у другу помесну цркву покренуте низом историјских фактора, представљају најдубље споне које најречитије сведоче о природи односа два народа у прошлости, али су и важан путоказ за будућност. Литургијски аспекат култа, који подразумева изучавање музичко-поетских православних састава у част светих, у највећем броју студија лежи у сенци хагиографске књижевности, која је убедљиво најчешћи објекат сродних истраживања. Чак и када је реч о студијама из црквене уметности, црквено појање и црквена поезија готово по правилу налазе узгредно место на периферији важних студија. Међутим, данас, у време литургијске обнове, када народ све више активно учествује у богослужењу, неопходно је да, како у науци, тако и у пракси, разумемо право место црквене поезије и музике у богослужбеном животу православне цркве ‒ наводи Ана Рашковић. Додаје да је велика богослужбена реформа митрополита Алексија и Кипријана, која је од последње трећине 14. века, па кроз читав 15. век Студијски устав мењала на Јерусалимски, директно створила услове за сеобу српских култова у Русију. ‒ Руска православна црква, која последња у низу међу православним црквама прихвата Јерусалимски устав, желећи да унифицира своје богослужење са грчким, преузима већ готове словенске преводе Јерусалимског типика и одговарајући комплекс богослужбених књига од Бугара и Срба са Балкана, пре свега са Атоса, али и из Цариграда. Носиоци богослужбене реформе били су и представници исихастичког покрета који се тада интензивно ширио читавим православним светом. С њим су се ка Русији шириле српске и бугарске редакције Јерусалимског типика и богослужбене књиге које су на руску књижевност извршиле утицај, науци познат као други јужнословенски утицај. Српске редакције новог устава у свом месецослову у руску цркву доносе и помене Светог Саве, Арсенија Првог и Светог Симеона ‒ истиче наша саговорница. С друге стране, култови краља Милутина и кнеза Лазара у Русију доспевају касније, у другој половини 16. века, посредством српско-руских црквених и културних веза које су биле веома интензивне у време отоманске окупације српских земаља. ‒ Српски монаси-молиоци за помоћ из најзначајнијих српских манастира, у првом реду из Хиландара, у време владавине три последња цара из династије Рјуриковича, који су у себи имали и српске крви, добијају велику материјалну помоћ. Према сведочанству из сачуване посланице хиландарске делегације Ивану Грозном из 1550. године, хиландарски монаси су те године донели преписе служби Светом Милутину и Светом Лазару, као и иконе ових светих. Иван Четврти, као владар који је највише допринео ширењу српских светачких култова у Московском царству, сигурно је утицао да и ови божји угодници нађу место у многобројном сабору светих заступника моћног царства, те да добијени српски преписи постану протографи руских потоњих преписа ‒ каже Ана Рашковић. Мирјана Сретеновић Извор: Политика
  10. Свјатјејши Пaтријарх српски г. Иринеј богослужио је на Духовски понедељак, 8. јуна 2020, у Подворју Руске Православне Цркве у Београду, у Храму Свете Тројице на Ташмајдану. Звучни запис беседе "Нека Вас Пресвета Богородица увек штити у сваком Вашем подвигу и делању на добробит и спасење Светосавског српског рода" , овим речима је протојереј Виталиј Тарасјев, старешина Руске цркве уручио поклон Патријарху Иринеју као захвалност у име Његове Светости, Патријарха Руског Г. Кирила даровавши му икону Образ Божији Пресвете Богородице Дечанске. Након обраћања О. Виталија, Патријарх Иринеј се захвалио на дару и у својој беседи истакао повезаност Српског и Руског народа, рекавши да нас за разлику од осталих Руси никада нису бомбардовали и да су нам помагали као браћа а да је Руска Православна црква у претходним вековима доживела највећа страдања. Поред многобројног верног народа, богослужењу је присуствовао и директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама, господин Милета Радојевић. Извор: Радио Слово љубве
  11. У оквиру вишедневне посете Руској Цркви, у којој борави као изасланик Патријарха српског, Епископ рашко-призренски Теодосије посетио је манастир Светог Александра Свирског. Преосвећени Владика и делегација из Србије стигли су у Манастир у вечерњим часовима, где их је на капији манастира дочекао игуман Антоније (Гутник). Сви заједно су у недељу, сабрани са мноштвом верног народа Божијег, служили Божанствену Литургију у Светотројичном храму манастира. Литургијом је началствовао, по благослову преосвештеног Мстислава, епископа тихвинског и лодејнопољског, епископ Теодосије, а уз саслужење игумана Антонија и братије свете обитељи. Након завршетка Литургије госте је поздравио игуман манастира, пожелевши им топлу добродошлицу a у знак добродошлице, поклонио је владики Теодосију икону Преподобног Александра Свирског. Игуману се у име целе делегације захвалио епископ Теодосије, који је између осталог рекао: " Постоје места која су хиљадама километара далеко и људи који се у животу никада нису сусрели, али када дођете на то место и сусретне те људе, осећате се као да сте сусрели своје најближе и као да сте ту одувек били. Једно ода таквих места је ово свето место и такав сусрет је данас са Вама, оче игумане, и Вашом братијом. Ово се дешава јер благодаћу Светога Духа, препознајемо једни друге у Христу Богочовеку. Молимо Вашу љубав да увек у својим молитвама имате нас, наш свештенство и монаштво, као и сав богољубиви народ на Косову и Метохији, који се данас налази у веома тешком положају. Нека Васкрсли Христос, по молитвама Преподобног оца нашег Александра Свирског, дарује свима нама Царство Своје". У име српске делегације игуману је икону Богородице Тројеручице уручио директор Управе за вере Владе Републике Србије Милета Радојевић. Свети Александар Свирски се с правом назива Новозаветним Аврамом зато сто се кроз сву историју човечанства открио Тројичин Бог телесном људском оку први пут Авраму а други пут Преподобном Александру Свирском. Његове Свете мошти су за разлику од свих осталих нетљених (нераспаднутих) моштију светле боје коже - као код живих људи! Преподобни Александар Свирски канонизован је само 14 година после своје праведне кончине. Многи његови ученици и поштоваоци су још били живи, па у његовом житију не наилазимо на уобичајене хагиографске шеме о благочестивости. Замонашен је на Валаму 1474. године и својим подвизавањем задивио је и највеће Валамске подвижнике тога времена. Та беспоговорна спремност ношења Крста која је исходила из дубине душе преподобног Александра, није могла остати без утехе Господње. И данас је очувана пећиница у којој се једва може сместити један човек, у којој је једном приликом 1485. године, током молитве, преподобни зачуо глас: “Александре, изађи одатле и иди на место које ти је раније указано, тамо се можеш спасити”. Велика светлост указала му је место на југо-истоку, на обали реке Свир, где се преподобни одмах преселио. Господ је прво једном бојарину открио овог великог угодника, који се годинама хранио само биљем које је расло уоколо, а после се брзо његова слава великог молитвеника и исцелитеља душе и тела прочула по читавој околини. Дар прозорљивости од Бога дарован, допринео је да га верујући народ руског севера још за живота сматра светитељем. Тачно на 23 годишњицу од пресељења, црквицу преподобног обасјала је велика светлост и он је угледао три мушкарца која су дошла к њему. Зачуо је наредбу: “Љубљени, пошто си видео Три Лица која говоре са тобом, сагради цркву у име Оца и Сина и Светога Духа, Једносушне Тројице… А мир Свој ти остављамо и мир ти дарујемо”. Извор: Телевизија Храм
  12. По благослову Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, на празник Усековања главе Светог Јована Претече и Крститеља, 11. септембра 2019. године, торжествену архијерејску Литургију у руској цркви Свете Тројице на Ташмајдану служио је Епископ борисогљебски г. Сергије са једанаест свештеника из подручне епархије. Његовом Преосвештенству су саслуживали протођакон Стеван Рапајић и ђакон Владимир Руменић, у молитвеном присуству старешине Подворја Руске Православне Цркве у Београду протојереја Виталија Тарасјева. Епископ Сергије је произнео празничну проповед тумачећи јеванђељски извештај о Ироду и поучавајући верне, и Русе и Србе, који су испунили храм, да се чувају од сваког искушења, да одоле ђавољем лукавству, чине добра дела и буду милосрдни једни према другима. На крају божанске Литургије отац Виталије се обратио епископу Сергију, који је први пут у посети светињама Српске Православне Цркве. „Велике силе покушавају да отму од Србије српски Јерусалим - Косово и Метохију", казао је он и додао да патријарх московски и све Русије Кирил и патријарх српски Иринеј све чине да до те неправде не дође. Протојереј Виталиј је заблагодарио патријарху Иринеју на благослову, али и на очинском односу и непрестанпј подршци Подворју Руске Православне Цркве. У спомен на молитвено сећање отац Виталиј је руском владици Сергију поклонио икону са приказом чуда када је Свети Николај вратио вид Светом Стефану Дечанском. Старешина Светотројичине цркве је, уз то, поклонике из Русије упознао с кратком историјом манастира Дечана на Косову и Метохији. На самом крају поново се обратио епископ Сергије, заблагодарио је Господу на данашњем дану, на молитвеном сабрању у цркви где су се верни причестили. Говорећи о одушевљењу својих свештеника и поклоника који су посетили српске светиње и укрепили се у вери упознајући Српску Православну Цркву, не само преко дела Светог владике Николаја Охридског и Жичког и Преподобног Јустина Ћелијског. Преосвећени Владика је са одушевљењем казивао о српском народу који је пројавио топло гостопримство. Владика је додао да је српски народ, чак и после свих напада и агресија, остао доследан Христу, и да руски народ не може да замисли Косово и Метохију, душу Србије, ван њених граница. Захваливши се свима на гостопримству, уручио је старешини икону Светих кнезова Бориса и Гљеба, који су заштитници подручне му епархије. Поклоничка агенција "Доброчинство" организовала је за поклонике из Русије деветодневни боравак у епархијама Српске Цркве. Поклоници из Русије су авионом слетели у Тиват и потом посетили Котор, поклонили се светињама на Цетињу, Светом Василију Острошком и Симеону Дајбабском. Верни из Русије посетили су манастире Милешеву, Лелић, Ћелије, Раковицу. Посебан утисак на госте из Русије оставио је заветни храм српског народа - храм Светог Саве, где руска рука и душа, заједно са српском, уграђује сваку коцкицу мозаика. За српске медије епископ Сергије каже: „Од детињства сам имао жељу да посетим Србију, која је за нас православне Русе, љубљена, возљубљена земља, земља велике историје и великих Божјих угодника. Србија је за нас светилник, светло које свима светли, и нама руским православним хришћанима Српска Православна црква јесте пример како се следује за Христом. Имали смо велику жељу да посетимо братски српски народ и српске светиње, да се духовно укрепимо, и време које смо провели у Србији и Црној Гори, молитве које смо принели, наше заједничарење са свештенством и духовницима у српским светињама за мене и сапутнике је велико духовно укрепљење. По повратку у Русију ми ћемо свим отачаственицима причати о свим светињама, сведочићемо Истину коју смо овде видели." Торжественој Литургији присусвовали су директор агенције „Доброчинство“ г. Драган Вукић, са сарадницима, проф. Предраг Миодраг, многобројни верни народ и личности јавног и културног живота града. Извор: Инфо служба СПЦ
  13. Уочи празника преноса моштију Светог Александра Невског, 11. септембра, митрополит Санкт-Петербуршки и Ладожшки Варсонуфије началствовао је бденијем у Свето-Тројицком храму Александро-Невске лавре. Митрополиту је саслуживао и Епископ рашко-призренски Теодосије који као изасланик Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја борави у вишедневној посети Руској православној Цркви. На богослужењу су били и остали чланови српске делегације: проректор Призренске Богословије јеромонах Исидор (Јагодић), директор Управе за вере Републике Србије Милета Радојевић и извршни директор за финансије компаније "Телеком Србија" Миленко Џелетовић. Директор Управе за вере Републике Србије је у име српске делегације предао на поклон Александро-Невској лаври копију Пресвете Богородице Пећке. Оргинална икона налази се у манастиру Пећка патријаршија на Косову и Метохији. "Патријарх Српски Иринеј благословио је да се уради копија чудотворне иконе Богородице Пећке, и она је сада овде као дар Српског народа Александро-Невској лаври и овом граду. Нека она до века сведочи о братској љубави у Христу српског и руског народа" - рекао је Милета Радојевић. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
  14. Митрополит Иларион (Алфејев): „Нико не може да поколеба нашу свету Православну веру коју ми сведочимо целокупним нашим живљењем“. Њихова Преосвештенства епископи бачки Иринеј, моравички Антоније и мохачки Исихије, као и протопрезвитер Владан Симић, бораве од 22. августа 2019. године на поклоничком путовању светињама на северу Русије. Епископи су саслуживали Његовом Високопреосвештенству Митрополиту волоколамском г. Илариону (Алфејеву), који је началствовао светом архијерејском Литургијом у Псковско-печерском манастиру, 28. августа, поводом престоног празника наведене свете обитељи у Русији. Честитавши славу настојатељу манастира, Митрополиту псковском и порховском г. Тихону и братству свете обитељи, председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије пожелео је срдачну добродошлицу гостима из Српске Православне Цркве. Српска Православна Црква увек је била блиска са Руском Православном Црквом. Наши народи су једне вере и истога порекла. Ту блискост ми осећамо нарочито сада када је Руска Црква изложена преступима Константинопољске Патријаршије, која је повредила канонски простор наше Цркве у Украјини, насупрот црквеним канонима и целокупном канонском и историјском Предању. Ниједна помесна Православна Црква није признала тај бесправни чин патријарха цариградског. Српска Црква је одмах реаговала и подигла свој глас против таквог делања, и данас ми стојимо заједно насупрот безакоњу које се одвија, молећи се Пресветој Богородици да се оконча настала пометња у Православној Цркви. У току сваке свете Литургије узносимо посебне молитве за јединство Православне Цркве. Верујемо да наведени догађаји неће поколебати ни нашу – Руску Православну Цркву, ни читаву Православну Цркву у свету. Током историје Цркве било је цариградских патријараха који су били јеретици, било је оних који су били одступници од Православља, било је и оних који су били унијати, а Црква је као таква постојала, и као таква ће постојати. Нико не може да поколеба нашу свету Православну веру коју ми сведочимо целокупним нашим живљењем. Сама чињеница да сте се ви, драга браћо и сестре, данас сабрали у тако великом броју, у Псковско-печерској Лаври, ради молитвеног прослављања Пресвете Богородице, јесте пројава видљивог сведочанства снаге наше вере. Савршивши свету Литургију сачинићемо опход око овог светог манастира, са молитвама, појањем и уз читање Јеванђељâ. Поћи ћемо тим путем пратећи Пресвету Богородицу, чија ће чудотворна икона бити ношена испред нас. Пожелео бих свима да, као што ћемо данас ходити око свете обитељи ове, следујући Пресвету Богородицу, тако и на свом животном путу следимо Бога, Пресвету Богородицу и свете угоднике Божје. Верујем да ће Мајка Божја увек штитити од сваког зла Својим светим омофором нашу свету Цркву, нашу вољену Отаџбину и све нас, навео је председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије. По завршетку Литургије одржана је литија око Псковско-печерског манастира, једног од највећих и најпознатијих мушких манастира у Русији. Митрополит је још једампут поздравио епископе Српске Православне Цркве, који бораве у вишедневној посети Руској Цркви. Особито бих заблагодарио Вама, драги владико Иринеје! Ви сте један од веома значајних јерараха Српске Цркве. Ви сте водећи богослов. Ви сте човек који, у нашем времену, стражари над канонским црквеним Предањем. У духовној борби против оних који дејствују из таме овога света, ми се ослањамо на такве људе као што сте Ви, и благодаримо Вам на чврстом, доследном, смиреном и богословски утврђеном ставу који Ви изражавате – како у Српској Православној Цркви, међу грчким архијерејима – тако и на Међуправославним саветовањима. Нама је данас веома потребно такво сведочење. Желео бих да Вам, у своје лично име, у име Његове Светости Патријарха московског и све пуноће Руске Православне Цркве, изразим захвалност за такво чврсто канонско држање, нагласио је митрополит Иларион Алфејев. Извор: Инфо служба Епархије бачке
  15. Филарет Денисенко је изјавио новинарима на руском зашто је потписао томос о аутокефалности и зашто нова украјинска Црква није аутокефална Према његовом исказу, нова Украјинска Црква не може се сматрати аутокефалном из више разлога, углавном због освећења светог мира, јер, према томосу, право на његово освећење припада искључиво Цариградском патријарху. Према Филаретовом мишљењу, ово може изазвати проблеме, јер „ако нам се не да свето миро, нећемо имати права да крштавамо, нити да освештавамо цркве“. Поред тога, нагласио је још једном да му се не допада назив нове Цркве, па би било боље да ју је Патриајарх цариградски назвао Украјинска Православна Црква, а не Православна Црква Украјине. „Интересовање за такво име је велико, јер би ова Црква имала право да врши своју мисију не само на територији Украјине, него свуда, пошто према томосу све то ван Украјине припада Цариградској Патријаршији. Трећи разлог што се нова Црква не може сматрати аутокефалном потиче из проблематичних питања која се морају разрешити у Цариграду. „Каква је та аутокефална Црква?“, запитао се Филарет пре него што је дао одговор. „То значи да немамо пуна овлашћења аутокефалне Цркве“. Филарет је додао да је потписао томос из разлога што није знао његову садржину. Према његовом мишљењу, текст томоса је усаглашен у Цариграду. На питање новинара о избору митрополита Епифанија за предстојатеља ове Цркве, он је одговорио „Они, Цариградска Патријаршија, познају мене већ 50 година, још од времена кад сам представљао Руску Православну Цркву у свеправославним комисијама у Шамбезију код Женеве. Они су знали за мој став и за моју чврстину. И то је разлог што нису хтели да имају посла са мном кад су припремили све ово.“ У исто време Филарет је потврдио још једном да је било договора између њега, Петра Порошенка и митрополита Епифанија Думенка око нове Цркве по питању који њен предстојатељ њу представља пред другим помесним Црквама. „Да ми је онда наметнут услов да будем уклоњен, ја то не бих прихватио,“ рекао је Филарет и додао да су га тадашњи председник и митрополит Епифаније обманули. Притом је истакао да је „за председника било важно да добије томос. Али који томос, који су његови прописи, која је његова садржина, то га се није тицало.“ http://www.spc.rs/sr/patrijarh_filaret_dao_intervju_ruskoj_televiziji_rosija_24
  16. 27 година његове проповиједи претворило је Црну Гору у крај у који долази хиљаде хришћана из цијелог свијета Човјек-црква, небески човјек, наш апостол – такве ријечи се често могу чути о Митрополиту Амфилохију, и нема претјеривања у томе. Од 1991. године је он је Митрополит цетињски, црногорско-приморски, зетско-брдски и скендеријски, и чувар Трона пећког, наводи се у најави руске телевизије Россия која ће 25. априла бити приказана у оквиру циклуса „Проповједници“. „Педесет година комунизма оставило је свој траг, претварајући историјски православну земљу у духовну пустињу. Цркве и манастири у пустоши, практично без свештенства, читаве генерације затроване пропагандом су изгубиле свој религијски и национални идентитет. Било је потребно почети изнова – оживљавати цркве и манастире, подучавати свештенство, враћати људе Богу.И дословно, 27 година његове проповиједи претворило је Црну Гору у крај у који долази хиљаде хришћана из цијелог свијета, наводи се у уводу емисије. У емисији говоре свештеници СПЦ, блиски рођаци владике, пријатељи из дјетињства, људи којима је помагао у најтежим животним ситуацијама, новинари и, наравно, главни протагониста – Митрополит Амфилохије, стручњак за руску културу и велики пријатељ Русије, каже се у најави емисије. У филму учествују: митрополитов рођак Јован Радовић, јереј Анђелко Боричић, новинар Светлана Луганска, јеромонах Сергеј – економ манастира Острог, старији брат митрополита Вучина Радовић, протојереј Момчило Кривокапић, јеромонах Јустин (Мреновић), протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, рођака митрополита Анастасија Радовић, новинар Марија Живковић, потомак краљевске лозе Ђорђе Петровић Његош, бивши градоначелник Цетиња Јован Маркуш, и предсједник Црквене општине Цетиње Рајко Радусиновић. ТВ Россия К 25. април 2019. у 22:10 часова Проповједници: Митрополит Амфилохије (Радовић). https://tvkultura.ru/anons/show/episode_id/2160890/brand_id/62714/
  17. Надамо се да ће нам Русија помоћи да сачувамо Косово, које је српски Јерусалим, рекао је данас Патријарх српски г. Иринеј, који је са представницима компаније „Гаспромњефт“ потписао споразум о наставку руског учешћа у извођењу радова на унутрашњој мозаичкој декорацији Храма Светог Саве. Патријарх је подсетио да је Русија кроз векове помагала Србији, приметивши да је руски народ моћан и велики, а српски мали, „али има ту срећу да свој мали чамац везује за велики руски брод“. Руски престо је, према речима Патријарха Иринеја, увек имао разумевања за наше потребе и притицао нам у помоћ кад смо били у најтрагичнијем тренутку, а захваљујући цару Николају Другом Србија је опстала 1915/16. године. Онда кад нам Русија није могла помоћи онолико колико смо очекивали, како је рекао, није нам никад одмогла, за разлику од наших других савезника. „И данас се Србија налази у доста тешком положају, окружена бившим пријатељима. Зато нам је руска помоћ потребна и ми ту помоћ очекујемо, пре свега да сачувамо Косово које је за наш народ српски Јерусалим и света земља. Све што је вредно у српској култури тамо има свој почетак. Не можемо се никад одрећи Косова и надамо се да ће нам у томе помоћи Русија колико може – а може много“, навео је Патријарх српски г. Иринеј. Он је констатовао да некадашњи пријатељи Србије данас заборављају то пријатељство и савезништво. „Ми смо увек били на правој страни, а данас праве стране нема. Бивши пријатељи показују своје друго лице и неки свој интерес који није у правди“, додао је Патријарх Иринеј. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  18. Руски свештенице и монахиње из САД и Канаде раде у Индији на катихизацији, па је 2000 људи крштено у светој Православној Цркви. Ова мисионарска група већ месецима активно ради у појединим индијским градовима. Очекује се да ће Цркви приступити неколико хиљада људи. На чело мисионарског рада стоји отац Атанасије Кон, старешина Иверске парохије на Хавајима. Сав овај подухват се обавља по благослову митрополита Илариона, првојерарха Руске Заграничне Цркве. Извор: Православие.ру
  19. Антиохијска црква се залаже за јединство Православних цркава и категорички одбија акције које имају циљ одвајање и слабљење православних у свијету. Антиохијска православна црква је дубоко забринута због ситуације која је створена у васељенском православљу и потпуно подржава РПЦ у украјинском црквеном питању, изјавио је 17. јануара Патријарх Антиохије и читавог Истока, Јован Десети, на састанку са руским парламентарцима, преноси Интерфакс. „Са наше стране, апеловали смо на васељенског Патријарха у Константинопољу и на сваки могући начин молили да се предузму напори усмјерени на уједињење Цркава и превазилажење насталих несугласица“, рекао је поглавар Антиохијске православне цркве. „Дубоко смо забринути за тренутну ситуацију и потпуно вас подржавамо у овом питању.“ Он је нагласио да би Антиохијска црква веома вољела да се „очува јединство православних у свету“ и категорички не прихвата „оно што је усмјерено на одвајање и слабљење православног народа“. Раније, у одговору на писмо васељенског Патријарха Вартоломеја са позивом да призна ПЦУ, антиохијски Патријарх Јован Десети обратио се поглавару Константинопољске цркве са захтјевом „да не доноси никакве одлуке иза којих не стоји консензус аутокефалних православних цркава, јер није мудро зауставити раскол по цијену јединства православног свијета“. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  20. У недељу, 13. јануара 2019. године, торжественом Литургијом прослављено је Рождество Христово у руској цркви Подворја Московске Патријаршије. Божанском службом началствовао је старешина храма протојереј Виталије Тарасјев уз саслужење свештенства из Српске Православне Цркве: протојереја Небојше Тополића, старешине земунске Богородичне цркве, и јереја Ивана Делића из Епархије банатске. Хор Подворја је својим појањем улепшао божићно празниковање. Светим тајнама причешћиван је из три путира христоносни руски и српски народ; највише је било деце која су се окупила у божићној радости. По традицији, у Светотројичном руском храму на Ташмајдану одржана је и ове године прослава Божића - Рождества Христовог са децом. Поздравну реч упутио је отац Виталије. Потом је хор при Светотројичном храму отпевао Тропар Рождество Твоје, док је Дечји хор отпевао Божићни тропар. Владика Николај Велимировић је у свом мисионарском подвигу посебну пажњу посветио празнику Рођења Спаситеља света. Његову песму Ноћ тија отпевао је здружени дечји хор Подворја и земунске Богородичне цркве. Децу из Земуна су припремиле диригенткиња Сањана Николић и вероучитељица при храму Богородичне цркве у Земуну Славица Ивошевић. Своје умеће и таланте којима их је Господ обдарио, у божићној представи, показала су деца која похађају веронауку у храму Свете Тројице на Ташмајдану. У овом програму учествовао је и драмски уметник Андреј Шепетковски. После представе отац Виталије је поделио божићне пакетиће свој деци која су присуствовала Литургији, као и учесницима програма. Божићне дарове припремила је ова Црквена општина. Ученици београдских школа Др Драган Херцог и Миодраг Матић и Удружење Живимо заједно улепшали су својом божићном песмом празник божићне дечје јелке и показали да љубав према Богу превазилази све границе. У цркву су ученици дошли у пратњи родитеља, учитеља и вероучитељице Милице Ракић. Извор: Српска Православна Црква
  21. Поводом 125. годишњице рођења и 40 година од упокојења у Господу Александре Серђукове, о књизи су говорили директор Гимназије г. Радивоје Стојковић, презвитер Игор Игњатов, г. Алексеј Арсењев, историчар руске емиграције у Новом Саду и госпођа Вера Милосављевић, приређивач збирке. Присутне је поздравио протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Светоуспенског храма, истакавши да је Александра написала сведочанство о три дара које је од Бога добила: дар живота, дар рада и дар вере. Она је сматрала да није добила многе дарове. Она набраја само три, али знамо да их је добила много више и много их више умножила. Она је упркос свему, живећи на различитим местима, у различитим временима и у многим тешким околностима, одржала своју веру и захваљивала Богу за ове дарове, рекао је отац Жељко. Господин Радивоје Стојковић је навео да је књига објављена као вид благодарности професорки Серђуковој која је, пре скоро један век, ходала ходницима Гимназије. Професорки која је држала часове бројним генерацијама ђака ове Гимназије, трудећи се да им на тим часовима приближи и открије руски језик и руску културу. Писала је есеје, огледе и чланке који су објављивани у најеминентнијим часописима тога времена, истакао је г. Стојковић. Историчар руске емиграције у Новом Саду објаснио је да је у овом Граду током 1920. године уточиште нашло око две хиљаде избеглица са југа Русије. Личност и опсег културне делатности Александре Анатољевне издвајају је из средине новосадске руске колоније. За разлику од већине Руса, она се брзо укључила у јавни живот Града и за оно време је дала редак пример еманциповане жене, објаснио је г. Алексеј Арсењев, додајући да је Александрина мисија била да служи руској култури до последњег дана свога живота. У име Епископа бачког г. Иринеја, о књизи је говорио отац Игор Игњатов, који је казао да текстови у објављеном зборнику одају аутора изузетне ерудиције, способног за проницљива философско-теолошка разматрања. Својим стилом и продуховљеношћу, трезвеношћу мисли, неодољиво подсећа на Исидору Секулић. Реч Александре Серђукове у времену огољеног хуманизма, који је човека не само обезбожио него и рашчовечио, позива на повратак човечанства истинском теохуманизму, богочовештву које се налази у безбедном и топлом крилу Цркве, нагласио је отац Игор. Приређивач збирке и ученица Александре Серђукове, госпођа Вера Милосављевић је изнела лични доживљај и поделила са присутнима детаље из живота своје наставњице, како ју је звала. Животни принцип Александре Серђукове, поред служења руској култури, био је – живети тако да би ближњима било добро. Она је заиста тако живела и радила. Не само да је издржавала породицу, него је помагала и старе Русе, младе студенте и ђаке, казала је госпођа Милосављевић. Александра Анатољевна Серђукова је рођена 1893. године у сибирском граду Омску, а упокојила се у Господу 1978. године у Новом Саду. Књига Заветно служење руској култури садржи двадесет и три огледа и есеја, а налази се у продаји у Издавачкој установи Епархије бачке Беседа. Програм Госпојинских дана биће настављен у четвртак, 20. септембра, од 18 часова, служењем бденија у Успенском храму, благосиљањем славских дарова поводом славе храмовног хора Антифон и концертом овог црквеног хора. На дан празновања Рођења Пресвете Богородице, у петак, 21. септембра, света Литургија ће почети у 9 часова. Извор: Радио Беседа
  22. О Александри Анатољевној Серђуковој – значајној Новосађански, Рускињи, научници, било је говора 16. септембра, у вечерњим часовима, у Змај Јовиној Гимназији, где је представљена књига под насловом Заветно служење руској култури. Благословом Епископа новосадског и бачког г. Иринеја, књигу је издала Гимназија Јован Јовановић Змај и Руски центар Фонда Руски свет. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Поводом 125. годишњице рођења и 40 година од упокојења у Господу Александре Серђукове, о књизи су говорили директор Гимназије г. Радивоје Стојковић, презвитер Игор Игњатов, г. Алексеј Арсењев, историчар руске емиграције у Новом Саду и госпођа Вера Милосављевић, приређивач збирке. Присутне је поздравио протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Светоуспенског храма, истакавши да је Александра написала сведочанство о три дара које је од Бога добила: дар живота, дар рада и дар вере. Она је сматрала да није добила многе дарове. Она набраја само три, али знамо да их је добила много више и много их више умножила. Она је упркос свему, живећи на различитим местима, у различитим временима и у многим тешким околностима, одржала своју веру и захваљивала Богу за ове дарове, рекао је отац Жељко. Господин Радивоје Стојковић је навео да је књига објављена као вид благодарности професорки Серђуковој која је, пре скоро један век, ходала ходницима Гимназије. Професорки која је држала часове бројним генерацијама ђака ове Гимназије, трудећи се да им на тим часовима приближи и открије руски језик и руску културу. Писала је есеје, огледе и чланке који су објављивани у најеминентнијим часописима тога времена, истакао је г. Стојковић. Историчар руске емиграције у Новом Саду објаснио је да је у овом Граду током 1920. године уточиште нашло око две хиљаде избеглица са југа Русије. Личност и опсег културне делатности Александре Анатољевне издвајају је из средине новосадске руске колоније. За разлику од већине Руса, она се брзо укључила у јавни живот Града и за оно време је дала редак пример еманциповане жене, објаснио је г. Алексеј Арсењев, додајући да је Александрина мисија била да служи руској култури до последњег дана свога живота. У име Епископа бачког г. Иринеја, о књизи је говорио отац Игор Игњатов, који је казао да текстови у објављеном зборнику одају аутора изузетне ерудиције, способног за проницљива философско-теолошка разматрања. Својим стилом и продуховљеношћу, трезвеношћу мисли, неодољиво подсећа на Исидору Секулић. Реч Александре Серђукове у времену огољеног хуманизма, који је човека не само обезбожио него и рашчовечио, позива на повратак човечанства истинском теохуманизму, богочовештву које се налази у безбедном и топлом крилу Цркве, нагласио је отац Игор. Приређивач збирке и ученица Александре Серђукове, госпођа Вера Милосављевић је изнела лични доживљај и поделила са присутнима детаље из живота своје наставњице, како ју је звала. Животни принцип Александре Серђукове, поред служења руској култури, био је – живети тако да би ближњима било добро. Она је заиста тако живела и радила. Не само да је издржавала породицу, него је помагала и старе Русе, младе студенте и ђаке, казала је госпођа Милосављевић. Александра Анатољевна Серђукова је рођена 1893. године у сибирском граду Омску, а упокојила се у Господу 1978. године у Новом Саду. Књига Заветно служење руској култури садржи двадесет и три огледа и есеја, а налази се у продаји у Издавачкој установи Епархије бачке Беседа. Програм Госпојинских дана биће настављен у четвртак, 20. септембра, од 18 часова, служењем бденија у Успенском храму, благосиљањем славских дарова поводом славе храмовног хора Антифон и концертом овог црквеног хора. На дан празновања Рођења Пресвете Богородице, у петак, 21. септембра, света Литургија ће почети у 9 часова. Извор: Радио Беседа View full Странице
  23. Александра Серђукова (Омск 1893 – Нови Сад 1978) Професорка у новосадској Гимназији (1921-1952) и писац. Парохијанка Светоуспенске цркве. Какве год да су биле прилике редовно је долазила на богослужења и молила се. Написала је сведочанство о три дара које је од Бога добила: ДАР ЖИВОТА, ДАР РАДА, ДАР ВЕРЕ – највиши дар - дар спасоносни, дар утешни, дар мудрости која „разликује духове”, дар силе која савлађује слабост, дар живота који је јачи од смрти. ВЕРУ коју добијамо од Господа нашег Исуса Христа чувамо и исповедамо – упркос свему. Извор: Епархија бачка
  24. У недељу 16. септембра, у 20:00 часова, у свечаној дворани Гимназије Јован Јовановић Змај биће представљена књига Александре Серђукове "Заветно служење руској култури". О књизи ће говорити: директор Гимназије г. др Радивоје Стојковић, Епископ бачки г. др Иринеј Буловић, Алексеј Арсењев историчар руске емиграције у Новом Саду, Вера Милосављевић приређивач књиге. Модератор презентације протојереј Жељко Латиновић. Плакат у ПДФ формату Александра Серђукова (Омск 1893 – Нови Сад 1978) Професорка у новосадској Гимназији (1921-1952) и писац. Парохијанка Светоуспенске цркве. Какве год да су биле прилике редовно је долазила на богослужења и молила се. Написала је сведочанство о три дара које је од Бога добила: ДАР ЖИВОТА, ДАР РАДА, ДАР ВЕРЕ – највиши дар - дар спасоносни, дар утешни, дар мудрости која „разликује духове”, дар силе која савлађује слабост, дар живота који је јачи од смрти. ВЕРУ коју добијамо од Господа нашег Исуса Христа чувамо и исповедамо – упркос свему. Извор: Епархија бачка View full Странице
×
×
  • Креирај ново...