Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника

[Zoran Đurović]

Крену давитељи да паметују: Компјутери удаљују људе, то је егоизам итд. А ово је само медиј као и писмо у старих. И лепо је кад се душе препознају и постану блиске. Тако и ја се сећам људи у молитвама и на литургији, а Богу не треба право име и презиме. Има у оној Василијевој: Помени и све оне који нас замолише да се молимо за њих, а сада их не поменусмо... 

Бог је Дух и зато може да нас спаја у љубави.  

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 28 минута, Zoran Đurović рече

Крену давитељи да паметују: Компјутери удаљују људе, то је егоизам итд. А ово је само медиј као и писмо у старих. И лепо је кад се душе препознају и постану блиске. Тако и ја се сећам људи у молитвама и на литургији, а Богу не треба право име и презиме. Има у оној Василијевој: Помени и све оне који нас замолише да се молимо за њих, а сада их не поменусмо... 

Бог је Дух и зато може да нас спаја у љубави.  

Zanimljiva je ona rečenica Bog je ljubav.

Ja sam razmišljao o tome, da je Bog i mnogo više od toga.

Te sam tako došao do zaključka i poneo se mišlju, da je on stvorio svet od Njegove Apsolutne Ljubavi a ne od stvaralaštva pomešanog sa svim i svačim, nego baš od Njegove Apsolutne Ljubavi.

Te tako te nestvorene energije koje dejstvuju su dejstvo te Apsolutne Ljubavi sami Bog kako rekoše, jer Njegovu suštinu niko poznati ne može.

Ali ono što možemo možda naslutiti da ćemo imati prilike u Carstvu biti pričesnici te nestvorene Ljubavi samoga Boga.

Kad kažem Volim Sina Božjeg ja Sina volim Njegovom Ljubavlju svetom a ne svojom, moja je smrtna umirujuća, nema večnost, Njegova je večna sveta jedina. Kada volim svoju decu opet ih volim kroz Sina i Njegovom Ljubavlju svetom ih grlim, ljubim i ako nekada ne stignem sve da uradim, da kažem, da izljubim,zagrlim...onda molim zaista molim Sina da to učini umesto mene jer ja svoje ljubavi nemam a on je može dopuniti nastaviti i sve što ja ne stignem postići (jer je prepoznaje njegova je ),jer sve vas volim Njegovom Ljubavlju svetom.

Pomenite.

[Џуманџи]

пре 59 минута, Zoran Đurović рече

Она је вучица, а не човечица! 

Isprva mi bi smesno, ali ovo ce mozda kreacionisti koristiti

[Zoran Đurović]

пре 1 минут, Џуманџи рече

Isprva mi bi smesno, ali ovo ce mozda kreacionisti koristiti

[Ivan Marković]

пре 7 часа, Vedran рече

Истинита прича. Знам једног болесног човека, одувек је имао неке психијатријске проблеме, а сад је још и стар и сенилан. Често говори "они ме отровали", "они ме покрали", "они ме прогањају", а кад га питаш "ко су они", каже "ма ко би ти то сад могао објаснити" 

Zaista. Verujem ti. Evo i ja znam ovde na forumu jednoga čoveka koji, kad god se neko s njim ne složi, istog pošalje u ludnicu. A nije neuropsihijatar. A sad mu se pridružio još jedan. Pa ih je dvojica. 

[Ведран*]

пре 17 минута, Ivan Marković рече

Zaista. Verujem ti. Evo i ja znam ovde na forumu jednoga čoveka koji, kad god se neko s njim ne složi, istog pošalje u ludnicu. A nije neuropsihijatar. A sad mu se pridružio još jedan. Pa ih je dvojica. 

Шта да радиш? Свега има. Има на форуму и један човек којему се често привиђају ствари. Добар човек, само што му се некад привиђа. 

[Ivan Marković]

Управо сада, Vedran рече

Добар човек, само што му се некад привиђа. 

Ma znam, to je onaj što svuda vidi psihijatrijske slučajeve (al samo ako se ne slažu s njega). Dobar čovek, al mu se ponekad svašta pričinjava. Al sad mu se pridružio jošte jedan, pa ih je dvojica.

[Desiderius Erasmus]

On 17.4.2017. at 16:34, Zoran Đurović рече

Адам је згодна фигура као тип за теолошке расправе, али он у себи нема никакве историчности. Потпуно се слажем са великим духовним егзегетом, Енцом Бјанкијем да је за Павла Адам рапрезент јединства људског рода, као отац, и он је симболички рапрезентатор нашег рода. Његова фигура није каузална (узрочна), него типичка (типолошка). Адам је постављен спрам Христа, као негативни корисподент спасењском домостроју Хр. Адам је у односу ан Христа, а не обрнуто (Бјанки вам говори исто што и ВСБ)! Грехом који је направио Адам не командује сукцесивном историјом, нити објашњава нашу осмрћеност. Адамов грех је актуелни грех који сви понављамо: он не објашњава неки иницијални грех, него нашу актуелност, те је зато грех заиста историјски. Нико то не негира.

Дакле, Мојсије пројектује актуелни грех на примордије људског рода. Тражећи у Адаму извор греха је тражење јарца који треба да испашта за све. Он је само фигура нашег греха, па зато Павле у Рм 5, 12 може да каже: сви су сагрешили. Адам није универзално одговоран за грех, него је само први у серији. У њему се открива ко смо: Omnis homo Adam.

U gresima rodi me majka moja, не говори да је лично, субјективно дете одговорно за грех, тога нема, него улази у свет који је заражен грехом, у свет који у злу лежи, па је стога дете објективно у греху. Зато му се ваља родити кроз крштење и почети нови живот у Христу.

Теби остаје да верујеш да да је овај приступ Бјанкијев, а и мој резултат дугих студија (ја сам магистарски овде одбранио на ту тему, а после сам објавио и 2 научна рада управо о овоме), а да ми опростиш што немам времена за образлагање.      

Ja uopšte ne bih negirao ovo figurativno tumačenje Adama, ali smatram da ono nije u suprotnosti sa istorijskim shvatanjem Adama kao prvog čoveka. Takođe, iako (zajedno sa većinom hrišćanskih pisaca do 19. veka) verujem u istorijskog Adama, uopšte ga ne gledam kao žrtvenog jarca. Ne može on da bude odgovoran za mali milion greha koje sam počinio sopstvenom voljom. Kao što, uostalom, i ti kažeš: "Адам није универзално одговоран за грех, него је само први у серији." 

Ali, ok, očigledno se nećemo složiti po ovom pitanju, što ti, nadam se, neće smetati da me pomeneš u svojim molitvama. 

[Ana B.]

On 4/30/2017 at 21:13, Ana Bjelan рече

evo trazim od tebe da mi ih nadjes, bas me zanima. Nije slucajno da su po tom pitanju moji istomisljenici jako pametni i uspesni ljudi

                                       Валентин Катасонов: Три су фатална духа европске цивилизације                                                       

"Три су фатална духа европске цивилизације:

Дарвин, Ниче и Маркс".

Светитељ Николај Српски

У многим својим проповѣдима, прѣдавањима и чланцима светитељ Николај Српски се дотиче теме дарвинизма. Он је сматрао да је без урачунавања чиниоца „дарвинизма“ тешко схватити многа трагична збивања ХХ вѣка. Рекло би се, каква може бити веза између теорије Чарлса Дарвина, која се односи на биолошку науку, и таквих друштвених катаклизми као што су два свѣтска рата, револуција 1917. године у Русији, Велика депресија 1930-их година и много другог? Светитељ разјашњава да је веза најнепосрѣднија. Почитајмо шта тѣм поводом пише Николај Српски у чланку „Три авети европске цивилизације“, објављеној у часопису „Хришћанска мисао“ уочи Другог свѣтског рата (Бѣоград, август-септембар 1939).

У указаном чланку светитељ наставља тему коју је промишљао и оглашавао током многих прѣтходних година. Та тема је – криза европске цивилизације. Под „европском“ он у виду има „хришћанску“ цивилизацију. Криза је, дабоме, сазрѣвала и развијала се у току многих вѣкова. Али почетак оштре фазе кризе он датира ХVIII вѣком. У прѣдавању одржаном 16. децембра 1919. године у лондонској катедралној цркви светог Павла у присуству краљевских личности, Николај Српски је дао веома одлучну и смѣлу изјаву: „Моја теза је једноставна и јасна. Ја тврдим: Европа нѣје више центар и срѣдиште свѣтске цивилизације – која је изграђивана на темељима хришћанске вѣре преко 19 стотина година. Европа је у XVIII веку прѣстала бити центар најнапрѣдније свѣтске цивилизације. Она сада посрће и тетура се по самој ивици провалије сопствене пропасти, похлепно се хватајући час за ове, час за оне промѣнљиве врѣдности“. Због чега управо XVIII вѣк? Зато што су се у Европи тада попут пошасти куге распространиле идеје француских философа-просвѣтитеља (Монтескје, Дидро, Волтер, Русо и др.). Те идеје, за разлику од идеја ранијих европских философа (који покушаваху измирити хришћанство и позитивну науку) бѣху већ отворено атеистичким, па чак и богоборачким. Французи сташе убѣђивати Европу да изнад „науке“ нема ничег. А хришћанска религија је или „прѣдрасуда, или једна од „научних хипотеза“. Но то је још било „цвѣће“, „плодови“ су се појавили у слѣдећем столѣћу.

У XIX вѣку европској цивилизацији су нанѣта три ударца. То нѣсу били ударци физичког карактера. То су биле три теорије, које друштву бѣху прѣдстављене као „научне“: „Три су фатална духа европске цивилизације: Дарвин, Ниче и Маркс. Дарвин је носилац фаталне научне теорије. Ниче је носилац фаталне етичке теорије. Маркс је носилац фаталне социјалне теорије“.

Трѣба рећи да су све три теорије биле дочекане с неповѣрењем од обичних људи, који су навикли да се у животу руководе здравим разумом: „Обични људи, код којих је срце још увѣк верификатор истине, осѣтили су све три ове теорије као опасне фантазије“. А интелектуалци, који су већ одавно изгубили здрав смисао и интуицију – чуло срца – прогутали су блистави мамац „научних теорија“: „Али велики број европских интелектуалаца, код којих је угушена моћ осѣћања истине срцем, узела је те теорије озбиљно као велике истине“.

Напоменућу да се од три теорије на свѣту прво појавио дарвинизам. Формално, датумом његовог рођења трѣба сматрати 24. новембар 1859. године, када је из штампарије у Лондону изашла књига с веома дугачким насловом: „Постанак врста помоћу природног одабирања или Одржавање повлађиваних раса у борби за живот“ (енгл. On the Origin of Species by Means of Natural Selection, or the Preservation of Favoured Races in the Struggle for Life). Њен аутор био је енглески природњак Чарлс Дарвин (1809-1882). Она је и постала крајеугаоним каменом учења под називом „дарвинизам“. Учење се почело ширити свѣтом брзином шумског пожара. Већ 1864. године књига бѣјаше издата на руском језику (прѣвод М. Владимирског). Кључне идеје дарвинизма: борба врста за опстанак, еволуција као процес „природног одабира“, постанак човѣка од мајмуна. Дарвинизам се стално модернизовао, допуњавао новим идејама и емпиријским подацима, добијао је све финију философску интерпретацију. Саврѣмена верзија дарвинизма је „синтетичка теорија еволуције“.

Као друга теорија се оказало ничеанство. Оно је названо по имену његовог оснивача Фридриха Вилхелма Ничеа (1844-1900). То је философско учење које пориче морал, преузноси егоцентризам, индивидуализам и волунтаризам, истиче концепт „натчовѣка“, констатује да постоје људи „више расе“ и „ниже расе“ итсл. Нѣ може се навести тачан датум рођења ничеанства. Но, велики дѣо Ничеових радова, којима је ударен темељ учења, пада у 80-те године прѣтпрошлога вѣка. Посебно врѣди издвојити слѣдеће радове: „Зора или мисли о моралним прѣдасудама“ (1881); „Весела наука“ (1882); „Тако је говорио Заратустра. Књига за све и ни за кога“ (1883-1887); „С оне стране Добра и Зла. Прелудијум за философију будућности“ (1886); „Генеалогија морала. Полемичко дѣло“ (1887); „Случај Вагнер (1888); „Сумрак идола или како се философира чекићем“ (1888); „Антихрист. Проклето хришћанство“ (1888); Ecce Homo. Како човѣк постаје оно што јесте“ (1888); „Воља за моћ“ (1886-1888). Ничеанство је, као и дарвинизам, имало много слѣдбеника, непрекидно је развијано. На примѣр, под утѣцајем ничеанства појавио се фројдизам. Као резултат укрштања дарвинизма и ничеанства појавила се „наука“ под називом „еугеника“ итд.

Треће учење постао је марксизам. Његов оснивач је Карл Маркс (1818-1883), дѣлимично и Марксов саборац Фридрих Енгелс (1820-1895). Марксизам се (као и ничеанство) образовао током многих година. Као тачка одбројавања може се, по свој прилици, навести 1848. година, кад су оба „класика марксизма“ објавила „Манифест комунистичке партије“. Али „језгром“ марксизма ваља сматрати главни рад Карла Маркса „Капитал“ (пун назив: „Капитал. Критика политичке економије“), он је марксизму придао науколикост и солидност. Први том „Капитала“ свѣт је угледао 1867. године. „Капитал“ (свега четири тома, истина, други и наредне томове Маркс нѣје дописао) је легао у основу марксистичке политичке економије. Марксистичка теорија је у себе такође укључивала философију у виду дијалектичког и историјског материјализма. У њену основу су мимо горе поменутих, такође легли радови Фридриха Енгелса „Анти-Диринг“ (1878) и „Дијалектика природе“ (1873-1883). Теоретско образлагање комунизма као највише друштвено-економске формације дато је у раду К. Маркса „Критика готског програма“ (1875).

Таква су кратка обавѣштења о три теорије што их наводи Николај Српски. Пада у очи да су се све оне на свѣту појавиле нѣ просто у једном вѣку (деветнаестом), већ у прѣдѣлима исѣчка врѣмена који не прѣлази четири десетице година (од краја 1840-их до краја 1880-их). Чак је тешко рећи шта је чему прѣтходило. То бѣху три скоро истоврѣмена невидљива и бешумна хица испаљена у европску цивилизацију. Тада тѣм теоријама нико нѣје придао нарочитог значаја, њихово првобитно разматрање вођено је у прилично уским круговима интелектуалаца, који су теорије примили с усхићењем. Но те се теорије такође могу уподобити отрову с одложеним дѣловањем.

Смртоносни учинак теорија испољио се у пуној мѣри кроз неколико десетина година. Оне су, како пише светитељ, у ХХ вѣку дале своје отровне плодове у виду ратова, револуција и криза: „У наше дане јасно се види да је срце народа било у праву, а да је интелект интелектуалаца био погрѣшан судија. Јер баш у наше дане показују се горки и судбоносни плодови тѣх теорија, због којих је европска цивилизација покривена тешким мраком, а цѣо свѣт доведен на ивицу амбиса, варварства и пропасти“.

 

[Iulianus]

пре 3 часа, Ana Bjelan рече

                      

Смртоносни учинак теорија испољио се у пуној мѣри кроз неколико десетина година. Оне су, како пише светитељ, у ХХ вѣку дале своје отровне плодове у виду ратова, револуција и криза: „У наше дане јасно се види да је срце народа било у праву, а да је интелект интелектуалаца био погрѣшан судија. Јер баш у наше дане показују се горки и судбоносни плодови тѣх теорија, због којих је европска цивилизација покривена тешким мраком, а цѣо свѣт доведен на ивицу амбиса, варварства и пропасти“.

 

Baš mi je žao što nisam živeo u vremenima pre ove "tri teorije", u vremenima blagostanja, mira, bratske ljubavi međ` narodima ( i narodnostima). Ah, u vremena me baci ona, čežnjo moja nesputana...

[GeniusAtWork]

пре 4 часа, Ana Bjelan рече

Као друга теорија се оказало ничеанство. Оно је названо по имену његовог оснивача Фридриха Вилхелма Ничеа (1844-1900). То је философско учење које пориче морал, преузноси егоцентризам, индивидуализам и волунтаризам, истиче концепт „натчовѣка“, констатује да постоје људи „више расе“ и „ниже расе“ итсл.

Ноторна глупост. Ничеов 'натчовек' нема никакве везе са било каквим расама (и зато не може да има везе са еугеником како се даље тврди у тексту), термин су злоупотребили нацисти деценијама после његове смрти да би пропагирали своје болесне идеје. Ниче је презирао било какав антисемитизам или расизам и гнушао се оних који су га испољавали, зато је и прекинуо своје пријатељство са Вагнером. И није се залагао за порицање морала, него за преиспитивање моралних вредности. Одатле и то 'натчовек', за некога за кога је сматрао да може да створи свој систем вредности пошто је сматрао да је хришћански, и западне цивилизације уопште, пред нестанком. 

[Ana B.]

пре 7 часа, Iulianus рече

Baš mi je žao što nisam živeo u vremenima pre ove "tri teorije", u vremenima blagostanja, mira, bratske ljubavi međ` narodima ( i narodnostima). Ah, u vremena me baci ona, čežnjo moja nesputana...

pa treba da radimo na promeni svesti...  Da li se neko mozda zapitao zasto bas u 19. veku se javljaju te teorije. Ta devetka je stvarno djavolski broj.

[Ana B.]

пре 7 часа, GeniusAtWork рече

Ноторна глупост. Ничеов 'натчовек' нема никакве везе са било каквим расама (и зато не може да има везе са еугеником како се даље тврди у тексту), термин су злоупотребили нацисти деценијама после његове смрти да би пропагирали своје болесне идеје. Ниче је презирао било какав антисемитизам или расизам и гнушао се оних који су га испољавали, зато је и прекинуо своје пријатељство са Вагнером. И није се залагао за порицање морала, него за преиспитивање моралних вредности. Одатле и то 'натчовек', за некога за кога је сматрао да може да створи свој систем вредности пошто је сматрао да је хришћански, и западне цивилизације уопште, пред нестанком. 

Hoces da kazes da volis njegovu filozofiju. Srecom pa mi je taj predmet bio najomiljeniji i uvek sam imala najvisu ocenu iz filozofije i na faksu sam imala jako dobrog profesora dr Jova Radosa tako da mi ne moras pricati o Niceu kao pozitivcu i o njegovoj patoloskoj mrznji prema hriscanstvu koji je takodje govorio o tome da je Bog mrtav da bi mogao vladati natcovek cija filozofija je savrseno odgovarala Hitleru i njegovoj politici. Nice je govorio da je hriscanski Bog, Bog bolesnih, slabih, nistavnih i bezuspesnih. U glavne teme njegove filozofije spadaju smrt Boga i volja za moc. Smatrao je da je i samo uzimanje Novog Zaveta u ruke opasno, pa se kao zastita od tolike "necistoce" obavezno preporucuju rukavice. On je propagirao nihilizam, obezvredjivanje vrhovnih vrednosti, da nista nije sveto i da namesto toga moze nastuptii samovolja natcoveka. Da je njegova filozofija bila dobra ne bi doziveo potpuni dusevni slom od koga se vise nikad nije oporavio i potpuno pomracenje uma do smrti u kojem je kako sam cula bio toliko lose da je jeo i sopstveni izmet.

[Ana B.]

mislim tuzno je to, imao je tesko detinjstvo i veliki um, al nije posluzio Bogu nego djavolu.

[Bokisd]

пре 9 часа, Iulianus рече

Baš mi je žao što nisam živeo u vremenima pre ove "tri teorije", u vremenima blagostanja, mira, bratske ljubavi međ` narodima ( i narodnostima). Ah, u vremena me baci ona, čežnjo moja nesputana...

Pa, ako nisi ziveo u tim vremenima,....onda se slazes, da su ove 'tri teorije', proizvele isto takvo ....'blagostanje, mir i bratsku ljubav' medju ljudima.....kao i predhodne teorije. 

Ne mozes da pravdas nesto lose u  ove' tri teorije, necim losim u drugim teorijama. Jednostavna logika.