Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника

[о.Горан]

пре 2 минута, Avocado рече

Po ko zna koji put - niko ne tvrdi da naučnici ne mogu da budu vernici... ono što je sporno je da li moraju da primenjuju naučni metod zasnovan na metodološkom naturalizmu da bi bili naučnici... Pupun je tu na našoj strani, a ne na tvojoj...

Ја ти лепо реко` да су сви верници, само је питање како и у кога верују. Ви верујете у ништа нпр. и то је ваше право, нећу ја да одговарам за тебе пред Богом него ти. Као ни ти за мене.

И шта има па ти да тврдиш то, па историјат науке сведочи да су малтене сви великани науке из прошлости који су заснивали науке били креационисти или ИД у данашњем смислу речи на овај или онај начин. Дакле, није да могу или не могу него у великој већини случајева јесу. О томе је јако лепо писао покојни прота Милин изневши мноштво изјава великана науке о Богу и хришћанству. И данас су многи научници верујући, без обзира да ли прихватају бајку или не.

Пупин је отприлике био ИД, када је причао чини ми се са неком госпођом која је хвалила научна достигнућа тог доба он јој је показао свој длан рекавши да је то нешто далеко прецизније од било ког инструмента који је човек изумео. Можда сам погрешио у ситним детаљима око овога, али суштина је погођена. А са Билхарцом се није слагао због његовог екстремизма, антиамериканизма и специфичног карактера, али га је поштовао и имао са њим лепо дружење.

[о.Горан]

пре 10 минута, Ведран* рече

Како може "пород аспидин" да буде у праву?

А још ме попе ни згазио нијеси, а велиш све змије си погсзио. Још гамижем. 

Ајде згази ме, одговором на једно од питања, или оних од лани или од ове године. Како гођ.

Ма ниси ти лош него си неупућен, а форум сам по себи пружа прилике свакоме да галами познавао-не познавао тему. То исто важи и за неке друге, ја се то сликовито шалим са вама, али када кажем да газим на змије и скорпије то се односи на погрешне идеје које замрачују ум људима.

[Avocado]

пре 13 минута, о.Горан рече

Занимљив текст за почетнике у овој тематици, то су они који се махом први јављају како нешто знају( а далеко су од тога), чисто да знају који су...

 

DR WERNER GITT – ШТА ДАРВИН НИЈЕ МОГАО ДА ЗНА (1)

...

Полно размножавање

По теорији еволуције је „проналазак“ полног размножавања одлучујући услов за виши развој живих бића. Кроз увек нове комбинације гена настају многе варијанте од којих у процесу селекције преживе оне које се најбоље прилагоде својој околини. Тај процес из два разлога не
долази у обзир за жељени еволутивни напредак у племенском развоју:
1. Сексуално размножавање уопште не може да започне кроз еволутивни процес. Оно би било само могуће, ако би оба пола истовремено поседовали готове и потпуно функционалне органе.

Znači moguć je jer sva bića poseduju gotove i funkcionalne organe... s tim da funkcija organa može da se menja.

 

пре 13 минута, о.Горан рече

2. Чак кад би претпоставили, да је могућност полног размножавања „пала са неба“, тада при мешању генетског материјала не би настала никаква принципијелно нова информација.

Ok, ali TE i ne tvrdi da pri mešanju genetskog materijala nastaje nekakva "principijelno nova" informacija (šta god to značilo)... samo da nastaje nova informacija.... tačnije, ne bavi se mnogo apstraktnim pojmovima poput informacije, jer nema potrebe - pri mešanju genetskog materijala nastaje drugačiji genetski materijal - drugačiji raspored i broj parova nukleotida u DNK... a drugačiji raspored i broj parova nukleotida je ono što čini razlike između živih bića...

 

пре 13 минута, о.Горан рече

Одгајивачи биљака и животиња су кроз безброј својих покушаја показали да хибридно одгојене краве остају краве и да од пшенице никад није постао сунцокрет. Такозвана микро-еволуција (промене у оквиру једне врсте) је доказана; за макро-еволуцију (промене изван границе једне врсте) нема никаквих доказа.

Naravno da će krava uvek roditi kravu i da će od pšenice uvek nastati pšenica... kao što će od eukariote uvek nastati eukariota... od kičmenjaka kičmenjak... od sisara sisar... teorija evolucije upravo i počiva na tome... kada bi krava rodila nešto što nije eukariot, kičmenjak, sisar, artiodaktil, bovinae, b. taurus (dakle što nije krava), onda bi teorija evolucije bila oborena.

 

пре 13 минута, о.Горан рече

 

Генијална техника
црвених крвних зрнаца

У сваком кубном милиметру (1 мм³ = 1 μл = 1 микролитар) крви имамо око 5 милиона црвених крвних зрнаца; у једној капи крви то су значи 150 милиона. То су високо специјализоване подморнице које не носе смртоносне торпеде, већ извршавају нешто што је неопходно за живот:
• 175 000 пута током њиховог животног века од 120 дана оне се пуне кисеоником, и истовремено у плућима истоварају кроз оксидацију настао отпадак угљен-диоксид (CO2).
• Ти мали транспортни бродови су толико сићушни, да могу да се прогурају чак и кроз најуже капиларне судове како би стигле у сваки део тела.
• У једној секунди се стварају два милиона нових црвених крвних зрнаца, који садрже црвену боју крви хемоглобин, један изванредно комплексан хемијски спој. Хемоглобин је већ током ембрионалног развоја потребан за транспорт кисеоника. До трећег месеца је потреба за кисеоником доста другачија него у феталном стадијуму (од трећег месеца), и зато су потребне различите врсте хемоглобина са другим хемијским саставом. Кратко пре порођаја све фабрике раде пуном брзином да би извели промену на хемоглобин одраслог. Ове три врсте хемоглобина не могу бити пронађене на еволутивном путу кроз испробавање, јер већина других варијанти не би могле транспортовати довољно кисеоника, а то би било смртоносно. Чак ако би у прва два стадијума био произведен прави молекул, значило би сигурну смрт ако се трећи не би ускладио. За производњу хемоглобина је потребна три пута основно другачија биомашинерија која још уз то у правом тренутку треба да промени начин производње. Одакле долази тако компликована машинерија? Свака замисао еволуције овде се у темељу руши јер у својим полуготовим међустадијумима, који би, по еволуцији, довели до ове комплексне машинерије, жива бића не би ни преживела. Овај коцепт несмањивог комплекситета важи и за имуни систем човечијег организма или за флагелум којим се бактерије покрећу. И овде жива бића „на путу“ до свог садашњег стадијума не би преживела. Ближе је претпоставити, да је све од почетка било готово, а то је само могуће ако је мудар творац све тако конципирао и створио да потпуно функционише.

Problem (za kreacioniste) je što smo za sve te stvari za koje oni tvrde da su prethodni stadijumi nemogući našli prethodne stadijume u postojećim životinjama... i ne samo to, nego npr. znamo i za vrste koje su u međuvremenu izgubile hemoglobin, pa su opet žive (https://en.wikipedia.org/wiki/Channichthyidae#Hemoglobin )

Iz vašeg "ja sam previše tupav/pokvaren da bi znao/prihvatio kako nešto može da nastane prirodnim procesima" nikada ne sledi "to ne može da nastane prirodnim procesima"...

 

[о.Горан]

Иначе, овде видим једну тенденцију да се попови прогласе већински недовољно образованима и неспремнима да се одазову изазовима овога времена. Овај леп текст сведочи да није баш тако:

 

ПРАВОСЛАВНО СВЕШТЕНСТВО И НАУКА

 

 

Од свештеника верници очекују реч од ауторитета, реч дубoку и мудру, која је заснована на знању. Православно свештенство услед многих историјских и социјалних узрока није могло, а често није ни умело да буде утицајно у култури и да предводи културно стваралаштво.

У Француској свештенство је чинило саставни део културног сталежа и њега је слушао тај сталеж. За 300 година постојања Француске Академије у број „бесмртника” ушло је 120 свештених лица (105 пре Револуције 1789. и 15 после). Међу њима је било 15 кардинала, 33 бискупа, 13 чланова Ораторије, један доминиканац (Лa Кордер); неколико језуита и неки парохијски свештеници. У Руску Академију наука ушли су и црквени људи, као на пример: митрополит Филарет Дроздов, митрополит Макарије Булгаков и Платон Лeбшин и неколико свештеника. Међутим, овим формалним признањем не ограничава се културно-васпитна улога свештенства. Па ипак, ако и раширимо ове оквире, нећемо наћи неког искусног предводитеља на пољу културе однегованог у православном свештенству, као што то може да се нађе у земљама Западне Европе.

А имамо много примера који сведоче у корист образованости, јер просвећени свештеници нису заостајали на пољу духовног подвига и пастирског старања. Довољно је споменути такве истанчане мислиоце као што су протојереј Теодор Голубински, архимандрит Теофан Авсенев и архиепископ Никанор Бровкович; чувени синолози, архимандрит Авакум Честној и Паладије Кафгаров; хебреиста о. Герасим Павски; епископ Порфирије Успенски и архимандрит Антонин Капустин, — највећи руски византолози и чувени зналци грчког и руског језика. А тај отац Антонин и његов брат Платон Капустин били су одлични астрономи, док је о. Платон писао чланке из више математике… Наши (= руски) свештеници у емиграцији били су чланови научних друштава у Немачкој, Шведској, Шпанији и Енглеској. У нашој прошлости имамо и такав пример: протојереј Јоан Михејевич Первушин, сеоски парох, смерни и молитвени свештеник, добар и брижни пастир, био је поврх овога још изванредни математичар, познат у научном свету. Бављење математиком није му сметало да буде истовремено и добар свештеник.

 

Овај списак могли бисмо продужити. Али треба нагласити да ни чланство у Академији наука, ни бављење астрономијом, философијом и византологијом, ни било којом граном учености и просвете, није спречило ова духовна лица да буду молтвени оци, дивни пастири, смерни монаси —- а најважније, то им није сметало да имају огромни духовни утицај на своје стадо.

Нема веће неистине и клевете против православног свештенства него што је поистовећење тога свештенства са мрачњаштвом и гносимахијом. Опскурантски укус неких духовних лица ни у ком случају не сме се пришивати самом Православљу. Оно с тим нема везе.

Нарочито не треба губити из вида да у ово наше време, када непријатељи Церкве мобилишу све снаге за борбу против ње, присуство просвећених пастира, прекаљених у науцн, спремних да увек дају тачан одговор за наше „надање”, на основу посланнце апостола Петра — највише је потребно. Од пастира се не очекује бојазниво (и тобоже „смерно”) признање своје некомпетенције, но реч са ауторитетом, са тежином и осољено мудрошћу.

Наше свештенство није навикло и не жели да руководи овом облашћу. Па није се чудити што верници духовни савет иду да траже од људи који су далеко од Церкве и духовности. Заразну недуховност интелигенције могу излечити једино свештеници који умеју да се приближе интересима и трагањима те исте интелигенције.

 

Гледајући на савремену стварност, треба памтити да су имали огроман утицај на друштво људи као што су митрополит Антоније Храповицки, о. Сергије Булгаков, о. Александар Јелчанинов, Георгије Спаски — зато што су одлично знали световну књижевност и пратили науку, уметност и токове мисли.

У систему образовања овога света има и корисног и штетног за свештеника. Свети Оци одабирали су из Платона и Хомера само оно што може послужити за назидавање својих савременика, а избегавали су све оно што је било развратно и непотребно у тој многобожачкој образованости. Овде није важно да ли нека идеја потиче из овог или оног века, тако да опасност није условљена пуком савременошћу или древношћу. Митрополит Филарет Московски је писао у своје време (1858. године): „Неки војују против савремених идеја. А зар идеје Православља и моралности нису увек савремене? Зар су оне заостале једино у прошлости? Зар смо сви ми до једнога незнабошци? Није време само no себи криво, него мисли неправославне и ненаравне (= неморалне), које неки људи шире око себе. Дакле, треба војевати против неправославних и ненаравних мисли, а не против савремених као таквих” (том IV, стр. 344). Неостваривим прижељкивањем да нам се врате минули дани, нећемо се ослободити разних опасности дана данашњег. Исти митрополит је писао настојнику Свето-Тројицке Лавре, архимандриту Антонију: „Не може се 19. век претворити у четврти или пети, а губернију Вологде у египатску Тиваиду” (том I, стр. 315). У сваком случају велики руски јерарх је умео да цени просвету и увек је знао да брани Православље од неоправданих оптужби да је оно за мрак непросвећености. Митрополиту новгородском Исидору он је писао: „Није у праву критичар када каже да је вера Христова у завади са знањем. Она није у завади са истинитим знањем јер никад није хтела да буде у савезу са глупошћу”. (том V, стр. 48).

Треба заиста, кад смо се дотакли ове теме, упозорити на опасност која вреба пастира на том путу. Понесен жељом да буде „културан” и начитан, свештеник може да падне у замку недуховности и да неприметно и за самог себе изгуби мерило умних, духовних вредности. Када пастир почиње да губи своје небеско устремење — оно што је једино потребно — када своју духовност подреди интересовању за овај свет, када књижевност, философија постају важније од молитве и од састрадалног односа према својој пастви, то значи да је унутарња равнотежа изгубљена и да је пастир одлутао са правога пута. Занимање светским стварима треба, дакле, проверавати: да ли смо сачували пастирску молитвену настројеност и своју духовну устременост. Циљ живота и делатност сваког свештеника је духовно зидање самог себе и ближњих. Интелектуално и светско образовање је само средство којим пастир утиче на друге или додатак своме сопственом унутарњем богатству. Пастир не треба да се плаши интелектуалности, али се мора чувати да му ерудиција не постане важнија од духовности, јер много теже је постићи савршенство на духовном плану светости, него на нижем плану философије, уметности и науке. Као и у другим стварима, једини правилни пут је златна средина где се налази потпуна хармонија и равнотежа свих човекових способности.

 

 

Архимандрит Кипријан Керн, Пастирско богословље, 1957.г.

 

http://alefdevelopment.com/sestodnev/2011/11/07/православно-свештенство-и-наука/

[Ведран*]

пре 11 минута, о.Горан рече

када кажем да газим на змије и скорпије то се односи на погрешне идеје које замрачују ум људима.

Авв!!! Како слатко. Па он то мени тепа кад ми каже "ти си пород аспидин". How cute!!!

Кад сам "не лош" него само "неупућен", сигурно ћеш ме упутити и одговорити ми.

Пастир добри тражи неупућене овце.

[о.Горан]

пре 4 минута, Avocado рече

Iz vašeg "ja sam previše tupav/pokvaren da bi znao/prihvatio kako nešto može da nastane prirodnim procesima" nikada ne sledi "to ne može da nastane prirodnim procesima"...

 

Ниси ти ни тупав ни покварен, ти си врло интелигентан момак, штавише и частан( часно браниш свој еснаф), само си задојен отровом. Од свих лажи, највише лажемо сами себе, каже једна француска пословица.

[Avocado]

пре 6 минута, о.Горан рече

Иначе, овде видим једну тенденцију да се попови прогласе већински недовољно образованима и неспремнима да се одазову изазовима овога времена. Овај леп текст сведочи да није баш тако:

To tvrdi Vilijem Lejn Kreg, mada ne baš tako tj. ne misli to za sve sveštenike, nego samo za one koji smatraju da je Zemlja stara desetak hiljada godina... šta više, kaže da su sramota za hrišćanstvo...

[Justin Waters]

пре 1 минут, о.Горан рече

Иначе, овде видим једну тенденцију да се попови прогласе већински недовољно образованима и неспремнима да се одазову изазовима овога времена. Обај леп текст сведочи да није баш тако:

Ovo se ne zove "ne vidjeti" nego izmišljati i lagati. Niko ne tvrdi da sveštenik ne treba i ne smije da se bavi naukom. Naprotiv imaš znamenitih lica koji su se bavili nauvok ujedno bili sveštenici Tjer De Šarden, Nikola Kopernik, itd...Nažalost jedno takvo zvučno ime nemamo u pravoslavnom svijetu, što ne znači da neko ikome brani u okviru pravoslavlja da se uhvati u koštac sa naukom. 

Kamo lijepe sreće da se to desi. No problem je što postoje sveštenici koji lupaju kao maksim po divziji ne zato što su sveštenici, nego zato štu glupi kao noć i zato što bi bili takvi i da se bave nečim drugim. 

[Благовесник]

1 hour ago, о.Горан рече

Ти и јеси верник, као и сваки атеиста. Ви верујете да Бога нема. То јесте празна и бесмислена вера, али је вера.

И то вера у којој човек мора да се ослободи разума да би могао веровати. Јер, разум је свестан да није могућ безброј догађаја у назад, е сад, ти можеш да верујеш у супротно али само ако се ослободиш разума који ти упорно тврди да то реално није могуће. Зато Реч тврди  за таквог - Рече безумник у срцу свом - Бога нема. (Псалтир, 53, 1).Безуман је онај ко не верује у Бога. Други безумник је богати човек који је река - Срушићу житнице моје и саградићу веће и сакупићу све моје жито и све моје добро, па ћу рећи својој души: ево, душо, много добра имаш, за многе године: уживај, пиј, једи и весели се! Али му је Господ Бог рекао: Безумниче. Ове ноћи тражиће душу твоју од тебе, коме ће остати све што си припремио? (Лк. 12, 20) Оба човека болују од исте болести –атеизма. Уместо да верују у Бога они верују у друго: у идола мамоне, своје богатство, снагу и здравље. 

[Кратос]

пре 11 минута, Justin Waters рече

Ovo se ne zove "ne vidjeti" nego izmišljati i lagati. Niko ne tvrdi da sveštenik ne treba i ne smije da se bavi naukom. Naprotiv imaš znamenitih lica koji su se bavili nauvok ujedno bili sveštenici Tjer De Šarden, Nikola Kopernik, itd...Nažalost jedno takvo zvučno ime nemamo u pravoslavnom svijetu, što ne znači da neko ikome brani u okviru pravoslavlja da se uhvati u koštac sa naukom. 

Kamo lijepe sreće da se to desi. No problem je što postoje sveštenici koji lupaju kao maksim po divziji ne zato što su sveštenici, nego zato štu glupi kao noć i zato što bi bili takvi i da se bave nečim drugim. 

Zašto bi se iko vatao kad je mudrost ovoga sveta ludost pred Bogom?

[Justin Waters]

пре 1 минут, Благовесник рече

Јер, разум је свестан да није могућ безброј догађаја у назад

Jeste svjestan da je moguće. 

[о.Горан]

пре 12 часа, Јанко рече

У 21 ВЕКУ!

Проблем еволуционе бајке је управо у томе што се "заглавила" у 19. веку. Данашње знање и знање у 19. веку су неупоредиви па Дарвин није имао појма о генетици, биохемији, цитологији и осталом( наспрам данашњег знања) што је суштински битно за ову тему. Нпр. није знао ни за Менделове радове, а камоли за све оно што је после дошло. Он је постулирао нешто што је једноставно неодрживо када се имају у виду сва научна открића после његове смрти. Дакле, он сам није крив ништа, као и сваки научник је поставио хипотезу, научни предлог па се види да ли је иста тачна или не. А то што се нека мејнстрим наука ухватила за то као пијан плота и што су многи недоказани у томе, то је већ нека друга ствар. Веровао или не ја о Дарвину као научнику уопште немам лоше мишљење. Али са друге стране имам јако лоше мишљење о његовим следбеницима данас, мислим на науку, не персонално.

 

У вези тога је лепо прочитати овај чланак Would Darwin be a Darwinist today?

[Благовесник]

Не, разум ти каже, идем у прошлост од данашњег, последњег,  догађаја који се одиграо и долазим до првог.

[Justin Waters]

пре 1 минут, о.Горан рече

Проблем еволуционе бајке је управо у томе што се "заглавила" у 19. веку.

Koliko sam samo procitao ovakvih izjava koje zapravo eksplicitno govore o kretardima. Zapravo kretardi su zaglavili u 19 vijeku pomalo u 20-tom i bulaznite i diskutuje u prazno sami sa sobom navodeci neke argumente koje je sama nauka pregazila, ili odbacila ili pokazala tacnim ili netacnim. 

[Justin Waters]

пре 2 минута, Благовесник рече

Не, разум ти каже, идем у прошлост од данашњег, последњег,  догађаја који се одиграо и долазим до првог.

Možeš tako, a i ne moraš, ja mogu sasvim lijepo da zamislim da se splet događaja nema kraja i da opet povrh toga Boga vidim kao uzročnika samih pa tog beskonačnog lanca događaja.