Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника

[cloudking]

пре 1 минут, о.Горан рече

Што се тиче датирања, продавци бајке су тачни ко наша железница, у ствари то је неупоредиво. Док се кашњења наших возова мере минутима или сатима, ови омаше за које милионче тамо-вамо. Ево како је прецизно то њихово вајно датирање:

 

Sta mislis o HAARPu, kemtrejlsima i vakcinama?

[о.Горан]

Иначе, Ендрју Снелинг је докторирао геологију на Универзитету у Сиднеју.

[о.Горан]

пре 2 минута, cloudking рече

Sta mislis o HAARPu, kemtrejlsima i vakcinama?

Ја нисам од оних који мисле да знају све тако што цитирају википедију и праве се паметни. Или преписују патролошке текстове ко овај брљиви Ђура. 

Што се вакцина тиче, видим да је на форум позвана др Јована Стојковић, а на Међународној конференцији православних научника је једно предавање о томе одржала др Милијана Абрамовић-Савић која је такође православни верник, са тиме да се њен став разликује од Стојковићкиног. Било би добро сучелити та два става овде.

[о.Горан]

Наводно ћелија случајно настала...

 

 

Слика говори више од хиљаду речи, а видео више од милион речи...

[о.Горан]

Још један заступник Интелигентног дизајна, Dr Wolf-Ekkehard Lönnig

 

Meet Wolf-Ekkehard Lönnig, a brilliant scientist who worked at the Max-Planck Institute until his retirement. Though he has written four books on the subject of evolution, he has infuriated evolutionists everywhere by daring to challenge Neo-Darwinism on scientific grounds. 

Један од учесника у овом документарцу који разбија један од дарвинистичких митова.

 

 

 

[Zoran Đurović]

пре 1 минут, о.Горан рече

Још

Да упитам попа, чија егзистенција обара тезу ИД - како је могуће да пад људи у грех и смрт има последице на животиње, кад они немају природу животиња? Јер, како халуцинираш, животиње су пре пада људи биле бесмртне. На страну што онда остаје нејасно чему стварање свих животиња заједно... 

Друго, да чујемо твоје оправдање о лажима у које те је ухватио Авокадо.  

[о.Горан]

Без нервозе Ђуро

[о.Горан]

Леп текст др Ариела Рота, зоолога иначе:

 

КАКО ЈЕ НАСТАО ЖИВОТ?

 

Настанак живота ми изгледа исто онако

неразумљив као и увек, ствар за

чуђење, али не и за објашњење.

 

Френклин Харолд, биохемичар

 

Микроби

 

Госпођа је требало ускоро да се породи, и плакала је. Упућена је на Прву клинику, а тамо није хтела да оде. Желела је да оде на Другу клинику. Објаснила је Др Игназу Земелвајсу  да је вероватније да породиља умре на Првој клиници него на Другој. То је врло узнемирило Земелвајса, младог дежурног лекара на Првој клиници. Да ли је та госпођа у праву? Одлучио је да то испита. Бројке су биле запањујуће. Гледајући болничку евиденцију, нашао је да је за пет година на Првој клиници умрло скоро 2000 жена, а на Другој мање од 700. Било је то у Бечкој општој болници у Аустрији, пре век и по, кад епидемије страшне порођајне грознице нису биле ретке.

Пречесто се дешавало да, око четири дана после порођаја, нове мајке падају у грозницу и скоро увек умиру у року од седам дана. Сматрало се да ту болест узрокују нека шкодљива пара у ваздуху или проблеми са мајчиним млеком; некад је као контролна мера коришћен свеж ваздух. Ништа од тога није објашњавало зашто на Првој клиници умире скоро три пута више породиља него на Другој.

Прву клинику су водили медицинари који су, као део своје обуке и истраживања, проучавали тела умрлих људи. Другом су управљале бабице које нису учествовале у таквом истраживању. Да ли је то могло имати и какве везе са драматичном разликом у стопи смртности? До значајне индиције се дошло кад се један од Земелвајсових колега посекао док је вршио аутопсију. Четвртог дана је пао у грозницу и убрзо умро.

 

Аутопсија његовог тела дала је исте резултате као код жена које су умирале од порођајне грознице. Ту је био мушкарац са порођајном грозницом, али сматрало се да је то женска болест! Да ли би могло бити да је, посекавши се, тај колега имао превише додира са телом жене која је умрла од те страшне болести? Земелвајс је увео строге процедуре, користећи хлор за прање руку, да би спречио пренос онога што је звао “мртвачким отровом” са тела умрлих на пацијенте на Првој клиници. Резултати су били драматични; стопе смртности спале су са 20% на 1%. Узрок толиких смрти било је то што су лекари вршили аутопсије жена

умрлих од порођајне грознице, а затим обављали порођаје не перући руке, и тако преносили смртоносну болест.

Помислило би се да би Земелвајсов успех био поздрављен као велики помак напред, али пречесто људи не иду тамо куда их подаци воде. Мада су неки прихватили Земелвајсове закључке, медицински естаблишмент није. У болници је вребала љубомора, а и било је тешко признати да су лекари можда узроковали толике смрти. Поред тога, било је болница које нису вршиле никакве аутопсије, а имали су стопе смртности и до 26%. Идеја да се руке перу хлором била је исмејана. Земелвајсов шеф у Бечу није с њим продужио уговор о раду. Многе петиције резултирале су само понудом једног нижег положаја. Обесхрабени и утучени Земелвајс је тихо напустио Беч, и вратио се у своју родну Мађарску не контактирајући чак ни своје пријатеље.

Године 1861. је Земелвајс објавио резултате свог проучавања како спречити порођајну грозницу. Послао их је многим лекарима Европе, али ти резултати нису били добро примљени. Професионална заједница веровала је да је његова идеја дискредитована. Све забринутији за младе мајке које су умирале, послао је оптужујуће памфлете у којима осуђује оне који шире ту болест. Био је врло забринут, и још депресивнији. Његова жена се напослетку сложила да буде одведен у душевну болницу, у којој је и умро две седмице касније, придруживши се хиљадама мајки које су такође биле жртве уских умова и предрасуда.

Отпор истини може бити страшан. Срећом, неколико година касније је медицина признала да је Земелвајс био у праву, и сад му се одаје дужно поштовање као ономе ко је повео у победу над тако смртоносном порођајном грозницом.

Оно што Земелвајс и његови савременици нису знали је то да порођајну грозницу узрокује један сићушни живи микорб, сродан онима који узрокују ”стреп” грло и скарлатину (грозницу). Неколицина научника је откривала свет сићушних организама, али чврста веза између микроба и заразних болести још није била установљена. Данас, захваљујући драматичним напретком науке, ми знамо који микроб (клица) узрокује коју болест, и многе књиге се могу написати о једном једином микробу. Микроби су веома сложени. Један од најбоље проучених микроба је Escherichia coli. Она се налази на многим местима, као у пробавном тракту људи и животиња, и у тлу. Мада је она обично нешкодљив микроб, неколико њих представљају страшне клице. Е. coli је сићушан штапићаст организам, тако мали да је њих 500 стављено једна до друге дуго тек један милиметар. Мада је врло мала, открили смо и да је врло сложена. Споља сваки микроб има четири до десет издужених спиралних филамената (флагела) који извиру из тела, и који га ротирајући покрећу. “Мотор” у основи тих флагела је подробно испитан и добар је пример концепта несмањиве комплексности који ћемо размотрити касније.

Са унутрашње стране, око две трећине микроба Е. coli састоји се од око 40 милијарди молекула воде. Остатак је запањујуће комплексан. Под комплексношћу мислимо на делове који су зависни једни од других да би правилно фукционисали, а не просто на мноштво неповезаних делова.

ДНК (дезоксирибонуклеинска киселина) је информациони центар који усмерава ћелијске активности, дајући генетску информацију која у случају Escherichie coli  кодира преко 4000 различитих врста протеинских молекула. ДНК је фина, концу слична, петља нуклеинске киселине која је тако дуга да мора бити увијена много пута да би стала у микроб.

У ствари, она је 800 пута дужа од самог микроба! Несхватљиво је како тај организам успева да приступи целој својој генетској информацији. Протеин, угљоводоник (полисахарид), липид (супстанца слична масти), и  други посебни молекули сачињавају око 5000 различитих врста молекула, од којих су многи умножени много пута, што даје укупно више стотина милиона специјалних молекула у само једном микроскопском микробу. То што је нешто мало не значи и да је једноставно. За форме живота некад сматране једноставним испоставља се да су невероватно комплексне. Питање је, како се уопште икад могла организовати таква комплексност?

Упозорење: следећа четири параграфа нису лака за читање, али би требало да схватите њихово значење и ако не запамтите све детаље. Сама ДНК је комплексан молекул сличан помало уврнутој лествици.. Тај молекул састоји се од основних јединица званих нуклеотиди, који су састављени од једног шећера, једног фосфата и, најважнијих, база које дају информације кроз генетски код потребан да се изгради и одржава ћелија каква је Escherichia coli. Постоје четири врсте база на ланцу ДНК: аденин, тимин, гуанин и цитозин; скраћенице су А, Т, Г и Ц. На РНК (рибонуклеиској киселини), која је слична ДНК и важна је за преношење информација у ћелију, уместо тимина (Т) налази се урацил (У). ДНК Escherichia coli  састоји се од 4.639.221 база.

Протеини су многострани молекули које делују и као радници и као структурни делови ћелије. Изграђени су од много стотина једноставнијих молекула или градивних блокова званих аминокиселине. Постоји двадесет различитих врста аминокиселина у живим организмима. У протеину су аминокиселине причвршћене крајем за крај као карике на ланцу или перле на узици. Тај ланац је затим пресавијен много пута, у чему обично помажу нарочито велики протеински молелули умесно звани шаперони. Коначни облик протеинског молекула одређен је положајем разних врста аминокиселина у ланцу. Облик протеина је екстремно важан за његову функцију, и протеин ће радити исправно на правој врсти молекула само ако су евентуалне варијације у аминокиселинском поретку врло мале.

Кад је ћелији потребан одређени протеин, део одговарајуће ДНК се копира у информациони РНК молекул. Њих онда чита транспортна РНК, која у комбинацији са молекулима званим аминоацил-тРНА синтетаза, који су посебни за сваку врсту аминоселине, ставља одговарајућу

аминокисели ну тамо где је потребна у протеину који се саставља. То се дешава у високо специјализованим структурама званим рибозоми, где се аминокиселине додају брзином од три до пет у секунди. Сами рибозоми су комплексни, састављени од око 50 различитих протеинских молекула и много РНК. У једном Escherichia coli организму налази се 20.000 рибозома.

Како се одабира одговарајућа аминокиселина кад се прави протеински молекул? То се чини кроз најважнији генетски код који формирају А Т Ц и Г базе ДНК, и А У Ц и Г базе РНК. Компјутери раде користећи само две врсте основних симбола; напротив, живи организми користе четири врсте база. Потребне су три базе да се кодира једна аминикиселина.

На пример, у РНК, ГАУ кодира аминокиселину глицин, а ЦГЦ кодира аминокиселину аргинин. Триплет, или јединица, база које кодира аминокиселину зове се кодон; кодони за двадесет различитих врста аминокиселина дати су у табели 3.2. Постоје и кодони за започињање и заустављање процеса “покретне траке” који прави протеине. Пошто постоје 64 могућа кодона и само 20 врста аминокиселина у живим организмима, више разичитих кодона формулишу исту аминокиселину. Користе се сви могући кодони.

Довољно детаља. Могли бисмо наставити, страницу за страницом, описујући још много ћелијских система сличних систему производње протеина. Сад већ стичете представу о томе да је микроб прецизан и крај ње компликован систем. Све док је Escherichia coli жива, она функционише са хиљаде хемијских промена које групно зовемо метаболизам, а и репродукује још микроба какав је сама. Организми као Escherichia coli су међу најједноставнијим постојећ им живим формама. Вируси, који су много мањи, не сматрају се живим организмима. Они су само беживотна комбинација ДНК или РНК и протеина. Они се не могу сами репродуковати, и тако нису могли бити прве форме живота на Земљи. Њих дуплицирају комплексни системи живих ћелија које вируси настањују. Има неколико миркоба (микоплазме) око десет пута мањих него Escherichia coli , који су најмање форме независног живота.

Ти организми нису тако подробно проучени, али знамо да неки имају више од пола милиона база у својој ДНК, које кодирају скоро 500 различитих врста протеина који врше мноштво специфичних функција.

Ако је живот на Земљи настао сам по себи, како су се сви прави делови икад спојили случајно да би произвели први живи организам?

 

 

Ариел Рот, Наука открива Бога

[cloudking]

пре 16 минута, о.Горан рече

Наводно ћелија случајно настала...

 

 

Слика говори више од хиљаду речи, а видео више од милион речи...

 

Slika govori vise od reci.

Divlji psi prozdiru jos uvek zivu impalu onako kako im je bog "ljubavi" zapovedio...

Eto... razbio sam teoriju o hriscanskom bogu kao bogu ljubavi u jednoj recenici tj. slici koja govori hiljadu reci... koji sam ja meni car!

[о.Горан]

Види се да су вам хијене и дивљи пси омиљене животиње ...

[cloudking]

пре 5 минута, о.Горан рече

Види се да су вам хијене и дивљи пси омиљене животиње ...

ne samo oni... imas milion primera bozijeg dizajna gde je tako lepo i precizno kreirao ovaj svet da nanese sto je moguce vise fizickog bola... ne znam kako bog ljubavi moze da pravi takve stvari i ZASTO pravi takve stvari... ali on bog ljubavi ocigledno nije... mozda je preciznije reci bog sadizma, ili bog živodernik

[о.Горан]

пре 38 минута, cloudking рече

ne samo oni... imas milion primera bozijeg dizajna gde je tako lepo i precizno kreirao ovaj svet da nanese sto je moguce vise fizickog bola... ne znam kako bog ljubavi moze da pravi takve stvari i ZASTO pravi takve stvari... ali on bog ljubavi ocigledno nije... mozda je preciznije reci bog sadizma, ili bog živodernik

Примети само да говориш са позиције човека коме смета зло, који се не мири са истим... То је та савест коју усађену има сваки човек, био он атеиста, верник, агностик или шта год већ..

Нпр. када је Ниче говорио о "смрти Бога" то је могло да има конотацију немирења са свим оним што га окружује. А знамо да је Ниче био сушта супротност од свега онога што је пропагирао. Он је био "обрнути" фарисеј.

 

 

[Avocado]

пре 2 часа, о.Горан рече

Ко спори уопште сличност људи са животињама на плану анатомије и осталог, то не споре ни креационисти ни заступници ИД. Креационисти/ИД говоре о common designer, а продавци бајке за штребере говоре о common ancestor. Између људи и најсличнијих животиња, а то су сисари, конкретно мајмуни, постоје многе сличности., има их на Википедији, ево један вики стручњак нам је то баш пласирао овде. Међутим, сем сличности, између људи и животиња постоје и разлике,

Tako je... postoje sličnosti ali i razlike... i to da postoje razlike naravno ne spore ni naučnici... ono što jeste sporno je da primećujemo veoma specifičan raspored sličnosti i razlika, u vidu tzv. ugnježdene hijerarhije... koja je potpuno očekivana u slučaju evolucije, i potpuno neočekivana u slučaju inteligentnog dizajna...

Zato i Mr. Tomislav ovde pokušava da ugnježdenu hijerarhiju ospori ali kao i svaki kreacionista u tome nikako ne uspeva...

 

Цитат

о томе је писао овде попљуван од простака Терзин, а ја ћу намерно опет да пренесем цео текст да науче нешто( repetitio est mater studiorum) :

Mr. Tomislav je bar što se ovoga tiče sasvim validno popljuvan jer sasvim očigledno obmanuje ljude (a i Dr. Terzin jer je Mr. Tomislavu za potpis pozajmio akademsku titulu, ali ne i akademsko znanje)... ja ne moram da opet prenesem svoj komentar na taj tekst, mogu samo da ostavim link ka prethodnom komentaru (na koji ti nikakav odgovor nemaš, pa možeš samo da ponavljaš već razobličenu glupost):

https://pouke.org/forum/index.php?/topic/45080-сведочење-библијског-стварања-у-свету-код-теолога-и-научника/&do=findComment&comment=1806511

i da ovde sumiram i ponešto dodam:

Mr. Tomislav laže ko pas kada tvrdi da taksonomija zavisi od teorije evolucije, da se njome u skladu sa nekakvom evolucionističkom zaverom ljudi "nasilno proglašavaju životinjama, sisarima i primatima", što je naročito bizarno s obzirom da u istoj poruci pominje tvorca taksonomije - Karla Linea, koji je bio sveštenik, verovao da je Bog stvorio sve životinje i samo pokušao da ih klasifikuje kako bi razjasnio Božije stvaranje i koji je lično ljude i "majmune" svrstao u primate i sve to se desilo pre nego što je teorija evolucije uopšte i postojala.

Liste Mr. Tomislava su potpuno besmislene, jer se taksonomska klasifikacija zasniva na anatomiji i morfologiji, tj. zasniva se na tome kakvi su "sastavni delovi" organizama, a ne šta organizmi rade i kako se ponašaju (uspravan hod) ili čisto kvantitativnim razlikama kao što je puka veličina nekog organa (veličina mozga), a što Mr. Tomislav ovde vešto grupiše u "fizičke i fiziološke osobine"... a biološka klasifikacija se pogotovo ne zasniva na "ne-fizičkim osobinama" te je za taj deo tek potpuno nejasno zašto ga i navodi osim da obmanjuje nedovoljno pametne i neuke... takođe je nejasno zašto navodi određene "isključive osobine" čoveka, budući da nauka ne tvrdi da svi primati (ili svi kičmenjaci, ili sve eukariote, itd) imaju sve iste osobine  jer onda bi svi bili ista vrsta, već da su im određene osobine zajedničke, tj. da nema osobine koje imaju ostali primati, a da je nema čovek ili šimpanza ili babun... dok naravno svaka vrsta ima neke svoje specifične karakteristike po kojima se razlikuje od drugih srodnih/sličnih vrsta... pa ih ima i čovek...

Naravno, Mr. Tomislav može da smisli i još mnogo drugih besmislenih klasifikacija živih bića, npr. može da ih podeli na jednobojna i šarena bića, na lepa i ružna bića, na ona koja vide u bojama i ona koja ne vide boje i slično, baš kao što ih ovde deli na bića koja uspravno hodaju i ona koja ne hodaju uspravno... samo to nema ama baš nikakve veze sa biologijom i TE... ostaje okolnost da kad živa bića klasifikujemo po sličnostima i razlikama u morfologiji, anatomiji, genetici, dobijamo uvek istu sliku koja se eto baš slučajno potpuno poklapa sa time kako bi ta slika izgledala da su ta bića nastala evolucijom ili eventualno da je neki inteligentni dizajner stvarao baš onako kao da je stvarala priroda evolucijom što je krajnje netipično za dizajn, odnosno, nečuveno u dizajnu...

 

[cloudking]

пре 31 минута, о.Горан рече

Примети само да говориш са позиције човека коме смета зло, који се не мири са истим...

 

ne samo ti ne razumes  u potpunosti sarkazam...

smeta mi zlo ljudi ali u zivotinjskom svetu ne postoji zlo. Nema negativaca u prirodi.

 

Ali ima surovosti kolko oces... i glavni kamen spoticanja ovde je sledeci, (i voleo bih da mi to obasnis) zasto je stvaranje kroz smrt nespojivo sa hriscanskim bogom a stvaranje sveta u kome vlada smrt jeste?

Kad kazem vlada smrt mislim na to da gotovo da ne posotji zivo bice na planeti koje se na hrani drugim zivim bicima a najcesce u tom procesu ishrane, bice koje jede nema  puno empatije prema patnji pojedenog, sto znaci da dok ovo pisem u ovom trenutku u ovom bozije stvorenom svetu stotine zivih bica umire u najstrasnijim mukama... bas sad dok citas ove redove, nekome se zubi, zaoka ili kandza zarivaju lagano u meso...

Svakog minuta, svakog dana, svake godine evo vec milionima godina, (ili 6000 svejedno) na ovoj bogostvorenoj zemlji vlada iskljucivo smrt i bol. Koji bi bog ljubavi stvorio takav svet? 

[Ведран*]

1 hour ago, cloudking рече

ne samo oni... imas milion primera bozijeg dizajna gde je tako lepo i precizno kreirao ovaj svet da nanese sto je moguce vise fizickog bola... ne znam kako bog ljubavi moze da pravi takve stvari i ZASTO pravi takve stvari... ali on bog ljubavi ocigledno nije... mozda je preciznije reci bog sadizma, ili bog živodernik

Клавуду сигурно крепале рибице кад је био мали, па се наљутио на Бога. И још га држи и не пролази га 

Видиш Клавуде мени крепао папагај, исто кад сам био мали. Али ја сам му лично одржао опело.  и достојно га саранио, имао је сандук од кутије од кекса и положен је на почасном месту у башти. И крст је имао на гробу. 

А после сам држао и молитвословља и "кадио" по кући и приносио Богу колаче на прозору.