Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника

[Avocado]

пре 3 часа, о.Горан рече

Дакле, потпуно је небитно ко је и шта је тај Харун, поента је да је у књигама које потписује препричао и презентовао на један врло леп начин радове научника који имају неспорни ауторитет и интегритет. То да ли је он плагијатор мене не занима, битно је да су аргументи конкретни и валидни, нека се питањем плагирања баве адекватне институције.

Naravno da je nebitno u nekoj opštoj priči ali u odnosu na tvoju tvrdnju koju baš voliš da ponavljaš (da si se potrudio da iznosiš mišljenja teologa i naučnika) je prilično bitno... jer iznosiš mišljenja Haruna Jahje...

To što ti misliš da on verodostojno prepričava radove naučnika (i pored toga što smo nesporno utvrdili da to nije tačno, npr. ovde) je sasvim druga stvar...

 

[Рапсоди]

пре 3 часа, о.Горан рече

Нпр. тропска биљка је у тешкој самообмани

Мутације на генском нивоу могу да буду и корисне.  Нарочито ако се промене услови средине. Што може довести и до настанка нових врста.Тако наша шљивка, променом средине  постаде тропска биљчица .... мало шале није на одмет ....Тропико не замери....

[Avocado]

пре 9 часа, Ведран* рече

Али да пређем не ствар.

Za početak samo da dam kao disclaimer da su moje primedbe više u smislu razjašnjenja... nije da tvrdim da si nešto suštinski pogrešio, nego znam da može mnogo drugačije i pogrešno da se shvati...

 

Цитат

Наука нас доводи до једне одређене тачке иза које имамо мноштво питања и не постоје научни одговори на та питања. Ту се служимо разумом да на основу искуства и перцепције, изводимо закључке о тим питањима. Та тачка до које нас наука доводи није нужно статична, она се помера. На пример, некада нисмо знали за постојање атома, а сада знамо за постојање једног читавог комплексног микросвета. Некада нисмо знали за феномене квантне физике, а сада и о њима учимо све више и више. Некада смо сматрали да универзум функционише по стриктно дефинисаним законитостима које су универзалне и непромењиве, а сада (управо због квантне физике) и узниверзалност тих закона постаје упитна. Суштина је та да нас наука увек доводи до одређене ствари иза које остаје низ питања.

Ovo može (iako ti to nije namera) da se shvati kao da je nauka potpuno nepouzdana i da danas tvrdi jedno, a sutra nešto sasvim drugačije ... kao da danas tvrdi da je Zemlja sferična, a sutra će možda da tvrdi da je kockasta... ta tačka koju navodiš da se pomera se pomera u napred ili drugačije rečeno u daljinu... širi nam horizonte sve više i više... nova objašnjenja u najvećem broju slučajeva nisu suprotna prethodnim, nego su smo šira i bolja i obuhvataju u sebi prethodna objašnjenja...

Tajson je ovde sve to baš fenomenalno objasnio...

https://www.youtube.com/watch?v=yC47CbcoWOE

 

Цитат

Ова спекулација о квантном вакууму није научна чињеница, него једна од могућности, "могућности", ако желимо да се великодушно изразимо, јер не постоји ништа на основу чега бисмо са сигурношћу могли рећи да је то заиста МОГУЋност у правом смислу речи. Нарочито, када је реч о искакакању честица из тога вакуума. То већ, за мене, прелази у домен фантазије. Знате, када говоримо да је нешто могуће само зато што је могуће да се замисли, то није довољно, нарочито не за ову тематику. Ја могу да замислим да домаће свиње које лете, али то не чини постојање летећих свиња ништа вероватнијим. А када бих на пример имао искуства да дивље свиње лете, и знао како и зашто, а затим знао искуствено (емпиријски) да су домаће свиње сличне дивљима, тада би већ мој закључак да и домаће свиње могу да лете био утемељен на здравом расуђивању.  Овде немамо ништа слично, барем за сада. Зато прича о вакууму који производи честице, универзум, прасак (са научног апскета) на наивоу летећих свиња. 

Nije ti dobra analogija... teorijska fizika se bavi hipotezama koje još uvek empirijski ne možemo da proverimo (za neke od njih kasnije nađemo način da ih proverimo empirijski pa postanu eksperimentalna fizika)... međutim, to nije baš samo: eto neko je zamislio nešto... zasniva se na matematičkim modelima i formulama koje možemo da bar matematički proverimo... naravno, uvek treba uzeti da nešto što matematički (na papiru) izgleda kao da je tako, ne mora da se ispostavi kao tačno u empiriji, ali naučnici to i uzimaju u obzir... potstoji drastična razlika između toga koliko se oni pouzdaju u tačnost hipotezi teorijske fizike i eksperimentalne fizike... i u tom smislu stoji tvoja primedba da je kod takvih stvari potrebno naglasiti da je u pitanju teorijska fizika koja nije eksperimentalno (empirijski) potvrđena...

a za svinje bismo i "na papiru" mogli da izračunamo da ne lete i pre nego što ih bacimo sa litice...  

 

Цитат

Ако желимо да се користимо и науком и богословљем у егзегези теме стварања, онда и наука и богословље мора да се користи на исправан начин и веродостојно. Колико ја разумем, а исправите ме ако грешим, садашње стање науке доводи нас до закључка да почетак постоји. О томе какав је, детаљи о њему, постоје само спекулације, али не и научне чињенице, али не постоји ни здраворазумски темељ да се износе тврдње да је вакуум ништа, или да су законитости ништа, или да закони сами нешто стварају (што је Хокинг у последњој књизи тврдио), да честице искачу из вакуума.

Ne možeš to "kakav je" početak da izuzmeš iz priče, jer ono što fizičari smatraju kada u vezi sa Big Bengom kažu da "početak postoji" i ono što neki teolog može da podrazumeva pod tvrdnjom "početak postoji" mogu da budu drastično drugačije stvari... isto kao i za reč "ništa"... bukvalno možete da se desi kao da govorite različitim jezikom...

 

[о.Горан]

Кад смо већ код научних парадигми, ево једног занимљивог историчара и филозофа науке-Томас Кун

 

 

Структура научних револуција^[5] (енгл. The Structure of Scientific Revolutions) објављена је првобитно као чланак у Интернационалној енциклопедији сједињених наука (енгл.International Encyclopedia of Unified Science) од стране филозофа Бечког круга. Осликава развој наука на начин који до тада није приказан. Научно истраживање састоји се од парадигми коју чини формална теорија, класични експеримент и проверен метод. Научници, природно, прихватају тренутно доминантну теорију и покушавају да је прошире додатно објашњавајући теорије, збуњујуће податке и успостављајући прецизније мере стандарда и појава.^[6] То може довести до нерешивих теоретских или експерименталних проблема који истичу недостатке саме парадигме. Једино решење тада представља увођење нове парадигме. Коперников хелиоцентрични систем и замена Њутнове механикеквантном механиком и општом теоријом релативности прави су примери смене две парадигме. Доводи у питање традиционални концепт научног напретка, као постепено, кумулативно стицање знања, које се заснива на рационално изабраним експерименталним оквирима. Кун тврди да управо парадигма одређује тип експеримента који ће научник користити, питања која ће поставити као и проблеме које ће сматрати битним. Смена парадигми уједно и инспирише научнике да другачије усмере своја истраживања.

Концепт Кунових парадигми пронашао је широку примену у областима попут политичких наука, економије, социологије и менаџмента.

 

[о.Горан]

Svjetski poznati genetičar, prof. dr. John Sanford, izumitelj čak 30 patentiranih izuma na području genetike i profesor genetike na prestižnom sveučilištu Cornell, bivši je evolucionist čija novija istraživanja nakupljanja mutacija u genomima, te propadanja ljudskog genoma po procesu genetičke entropije, koje prirodni odabir nije u stanju riješiti, pobijaju teoriju evolucije i daju snažno svjedočanstvo doslovno-povijesnoj pouzdanosti biblijske kronologije Knjige Postanka.

Znanstvena istraživanja činjenica genetike postupno su prof. dr. Sanforda  dovela napuštanja vjere u teoriju evolucije.

Prof. dr. Sanford je u zadnih nekoliko godina bio predavač nekoliko katoličkih prirodoznanstveno-teoloških konferencija i simpozija na kojima je iznosio najnovije činjenice genetike koje pokazuju da je teorija darvinovske makro – evolucije znanstveno nemoguća, te da suvremena genetika jasno pokazuje da svi ljudi na svijetu imaju porijeklo od samo jednoga para ljudi – Adama i Eve koji su živjeli prije nekih 6000 do 6500 godina (npr. vidi ovdje simpozij održan u Rimu 2015. godine), upravo kako svjedoči Božja objava u biblijskoj Knjizi Postanka i kako su naučavali svi crkveni oci i naučitelji.

 

 

 

https://croative.net/video-geneticka-entropija-teorija-evolucije-nemoguca-a-biblija-je-doslovno-pouzdana/

 

 

Kardinal Burke najavio i zazvao Božji blagoslov na međunarodni katolički kreacionistički simpozij o utemeljenju Svete ženidbe

 

Povezano s nadolazećom Sinodom, u Rimu, 26. rujna 2015. godine, održat će se međunarodni katolički simpozij pod nazivom „Dvoje će postati jedno: Stvaranje Adama i Eve kao utemeljenje nauka Crkve o Svetoj ženidbi“ („The Two Shall Become One’: The Creation of Adam and Eve as the Foundation of the Church’s Doctrine on Holy Marriage“).

Na simpoziju će predavači svećenici i laici iznijeti argumente s područja teologije, filozofije, biologije, genetike i paleontologije koji pokazuju da su najsuvremenija otkrića prirodnih znanosti najbolje usklađena s tradicionalnim naukom Katoličke Crkve o izravnom Božjem stvaranju Adama i Eve (vidi ovdje).

 

Kardinal Raymond Leo Burke službeno je u ime organizatora simpozija izrazio dobrodošlicu svima koji će nazočiti simpoziju, te na sve zazvao Božji blagoslov.

 

 

Mons. Ignacio Barreiro, doktor katoličke dogmatske teologije, rekao je da će taj „Međunarodni simpozij pokazati bezvremenu mudrost naučavanja pape Lava XIII. dok otkriva ozbiljne greške u teologiji, filozofiji i prirodnoj znanosti koje priječe alternativna objašnjenja porijekla prvih ljudskih bića.“

Pater Francesco Giordano, ravnatelj katoličkog apostolata Human Life International, održat će govor dobrodošlice kojim će simpozij započeti.

 

Nadbiskup Georges Bacouni predvodit će na simpoziju uvodnu molitvu.

Biskup Cornelius Korir predvodit će završnu molitvu blagoslova.

Predavači i teme predavanja:

Pater Chad Ripperger, profesor katoličke dogmatske teologije:„Metafizička nemogućnost ljudske evolucije“

Pater Thomas Hickey: „Posebno stvaranje Adama i Eve: Utemeljenje Učenja Crkve o Svetoj ženidbi“

Pater Thomas Crean: „Savršenstvo naših praroditelja u spisima sv. Tome Akvinskog“

 

Bai Macfarlane: „Što je Bog združio: Trenutna kriza braka u svjetlu izvornog Stvaranja i Kodeksa kanonskog prava“

 Prof. dr. John Sanford, svjetski poznati genetičar sa sveučilišta Cornell, izumitelj 30-ak patentiranih izuma s područja genetike: „Bog, Biblija i genetika: Genetika 21.st. potvrđuje posebno stvaranje Adama i Eve“

 John Wynne, autor knjige „A Catholic Assessment of Evolution Theory“: „Fosilni zapis i pad Darwinove posljednje ikone“

Hugh Owen, ravnatelj Kolbe centra za izučavanje Stvaranja: “Stvaranje Adama i Eve u spisima mističnih svetaca i naučitelja Crkve“

Pater Francesco Giordano, ravnatelj katoličkog apostolata Human Life International: „Dvoje će postati jedno: Zla kontracepcije i jačanje katoličkih brakova kroz točno poučavanje prirodnog planiranja obitelji“

 

http://nacija.hr/2015/09/22/kardinal-burke-najavio-i-zazvao-bozji-blagoslov-na-medunarodni-katolicki-kreacionisticki-simpozij-o-utemeljenju-svete-zenidbe/

 

 

 

Ето... Др Џон Санфорд има 30 патентираних изума на пољу генетике али "нема појма" наравно. Ми имамо боље стручњаке за генетику овде, само се питам колико они имају патентираних изума на пољу генетике?

 

[Avocado]

пре 6 минута, о.Горан рече

Svjetski poznati genetičar, prof. dr. John Sanford, izumitelj čak 30 patentiranih izuma na području genetike i profesor genetike na prestižnom sveučilištu Cornell, bivši je evolucionist čija novija istraživanja nakupljanja mutacija u genomima, te propadanja ljudskog genoma po procesu genetičke entropije, koje prirodni odabir nije u stanju riješiti, pobijaju teoriju evolucije i daju snažno svjedočanstvo doslovno-povijesnoj pouzdanosti biblijske kronologije Knjige Postanka.

Znanstvena istraživanja činjenica genetike postupno su prof. dr. Sanforda  dovela napuštanja vjere u teoriju evolucije.

Ето... Др Џон Санфорд има 30 патентираних изума на пољу генетике али "нема појма" наравно. Ми имамо боље стручњаке за генетику овде, само се питам колико они имају патентираних изума на пољу генетике?

 

 

Usled hroničnog prepisivanja i plagiranja starih tekstova, mnogo često se kreacionistima dešava da istraživanja stara 13 godina nazovu "novijim"...

Sanford je bio uspešan genetičar, imao 30ak patenata u toj oblasti, sve išlo super... onda postao kreacionista... objavio teoriju da geni propadaju koju već 13 godina... i od tada ništa... ajde što mu se kolege smeju i što 13 godina ne uspeva da pronađe nikakve podatke koji bi potvrdili njegovu teoriju... nego od tada nije ništa patentirao...

Tužna priča šta se dešava kad uspešnog čoveka uhvate sektaši pod svoje...

[о.Горан]

Смеј му се и ти иза леђа кад сакупиш 30 патентираних изума на било ком научном пољу.

[Lady Godiva]

пре 37 минута, Avocado рече

Sanford je bio uspešan genetičar, imao 30ak patenata u toj oblasti, sve išlo super... onda postao kreacionista... objavio teoriju da geni propadaju koju već 13 godina... i od tada ništa... ajde što mu se kolege smeju i što 13 godina ne uspeva da pronađe nikakve podatke koji bi potvrdili njegovu teoriju... nego od tada nije ništa patentirao...

Метузалем је живео 969 година, данас људи живе 70-80. Ген пропо => човек пропо. Има смисла.

[Avocado]

пре 3 часа, о.Горан рече

Смеј му се и ти иза леђа кад сакупиш 30 патентираних изума на било ком научном пољу.

Što da mu se smejem... meni njega žao... da je nastavio da se bavi naukom, imao bi do sad i 60 patenata... doduše, možda bolje zarađuje prodajući kreacionistima maglu...

 

[Благовесник]

Ko одбије еволуционизам затварају му се врата, не може да напредује... било је речи о томе.

 

[Avocado]

пре 2 часа, Благовесник рече

Ko одбије еволуционизам затварају му се врата, не може да напредује... било је речи о томе.

Šta kao on izume novi, 31. patent genetski modifikovanog organizma i dođe pred zavod za patente, a oni kad ga vide zatvore vrata i viču lalalalalalala? 

[grigorije22]

Necu da budem majmun, majmun da budem necu.    

 

ОДГОВОР ЕВОЛУЦИОНИСТИМА – НИСАМ ПОТОМАК МАЈМУНА

 

 

 

    

 

Нисам њихов потомак и тачка. Зато и звучи тако скандалозно. Много сам читао на ту тему, али и сад као и раније не верујем у теорију еволуције.

Још ћу додати да је на руској друштвеној мрежи «ВКонтакте» једна православна девојка на свом профилу написала предивну мисао: «Није ме срамота што сам кћер Небеског Оца. Нека се стиде они чији су преци мајмуни». И ето, ни мене није срамота што сам син Небеског Оца (грешан, али свеједно син, јер и у Јеванђељу је блудни син ипак син и отац га се није одрекао), а моја душа никако не прима еволуционистичку теорију.

Срамота ме је када ми пишу браћа свештеници који убеђено говоре: «Еволуција је доказана чињеница, то знају сви ђаци, па то је очигледно! Како неко може бити таква незналица да пориче оно што је очито?» Већ по ко зна који пут ми шаљу чланке и материјале на ту тему. Али попут таласа који се разбијају о морске хриди, моја душа као и раније не прима ту теорију.

Из неког разлога убедљивије звуче речи Преподобног Пајсија Светогорца и Светитеља Луке (Војно-Јасенецког). Један од њих необразован по светским мерилима, али који је стицао Дух Свети и тако добио дар прозорљивости, а други велики научник, до танчина упознат са људским организмом. И обојица су говорили о лажљивости теорије еволуције. И када би то били само они. То је општа светоотачка интуиција, без обзира да ли је реч о Светитељу Теофану Затворнику, Преподобном Серафиму Саровском (коме су узалудно приписивали еволуционистичке погледе на свет, будући да нису прочитали његове речи до краја, већ их извлачили из контекста) или о новомученицима и исповедницима руске Цркве: Свештеномученику Владимиру (Богојављенском), Николају (Покровском), Преподобномученику Варламу (Никољском), Светитељу Макарију (Невском) и многим другим. У грчкој Цркви је то био Нектарије Егински, а у српској Цркви Светитељ Николај (Велимировић). Ког год свеца да наведете – сваки је био непријатељ еволуције.

Исти тај Светитељ Теофан је отворено писао о идеолозима еволуције:

«Окружили су се мноштвом фантазмагоричних претпоставки, уздигли их на ниво необоривих истина и диче се тиме што против њих нико више не може дићи глас. У стварности, они су толико празни да против њих и не вреди ништа говорити. Сва њихова мудровања су попут куле од карата – само дуни и разлетеће се. Нема потребе побијати њихове тврдње једну за другом, довољно је относити се према њима као према сновима… Иста је таква и теорија настанка света из космичких маглина, уз своје помоћне теорије спонтаног постања, дарвиновске теорије порекла родова и врста, с његовим последњим измишљотинама о пореклу човека. Све је то као бунцање у сну. Читајући их, пролазиш кроз сени. А научници? Шта им можеш?! Њихово гесло је: «Ако ти се не свиђа шта причам немој да слушаш, само ми не сметај да лажем».

Преподобни Амвросије Оптински је овако уразумљавао оне који су му долазили:

«Не верујте без размишљања таквим којештаријама, да се из прашине живот може створити и да су људи мајмунима били».

Како да се не сложим са ставовима светаца?

А и како неко може да извитопери Свето Писмо у тој мери да тврди да је Адам имао човеколике родитеље, то јест неки сувишни брачни пар, који је извршио своју функцију и избледео у ништавило? Шта би осећао Адам у Рају док посматра њихову смрт, што значи да је и он сам потомак смрти и да ће његово потомство бити смртно? Где ту уопште можемо наћи живот, ако верујемо да је првоствореног Адама окруживало царство смрти? Какав је смисао искупити Адама од греха, ако је он сам подлегао смртности не због сопственог греха, већ због деловања закона биологије? О каквом греху ми причамо, ако он представља пуки резидуал животињских нагона, који се не подчињавају ни разуму, ни људској вољи?

Како треба тумачити Откровење па сматрати да су јадни Адамови преци јурцали једни за другима с разјапљеним чељустима, а најпаметнији од њих са тољагом приде? Какав је то ланац стварања испуњен древним неодређеним нагонима, које ми погрешно називамо страстима? О каквом греху можемо причати, понављам, ако цела теорија еволуције представља страсти као животне неопходности, које су својствене сваком биолошком створењу? Не обмањујмо се – у таквим бићима нема ничег налик на анђеле, нити на лик Божији. И савест, и етика, и манири – све је у тој парадигми резултат еволуције, коју подстиче трка са смрћу.

Ма и сама Библија је у њиховој концепцији производ еволуције древних митова, епске поезије, који су постали део верских књига, које су опет кроз векове претрпеле детаљне промене. Где је ту Откровење Божије, ако је све то само еволуција митова?

Не нећемо се лагати. Теорија еволуције све руши.

А сада ћу рећи нешто што није скандалозно, јер се ради о очигледној чињеници.

Наука проучава мир у његовом палом стању, након губитка рајске хармоније, после првобитног греха и увођења у Богом саздани свет закона смрти и труљења. Зато је почетна тачка теорије еволуције смрт: како би се врсте развијале, ако није било смрти до Адама? Како мајмун може постати човек, ако најслабији не нестану, како би направили простора за чудесног мутанта – човека?

Зато се космогонија еволуције простире од неуспешне до случајно успешне селекције, од сувишних живих организама који нису испунили своју функцију и нису се докопали биолошког савршенства, до врста које су пуком случајношћу успеле да напредују до нових форми. То јест, у њиховој концепцији Бог није успео да створи леп, хармоничан, савршени свет. Узгред се запитајмо, какав је то Бог у теорији еволуције?! Њихов бог и јесте еволуција, тај својеврсни чаробњак, алхемичар, који магијом претвара једно биће у друго – крокодила у птеродактила, медведа у кита, ламу у жирафу, а древног мајмуна у човека. И све је то преузето из њихових књига. Шта би било са тим крокодилом када се његове предње ноге из генерације у генерацију претварају у патрљке, како би се на крају формирала крила птеродактила? Ко ће помоћи том инвалиду еволуције, коме мутирају предње ноге, а крила још нема? Али кога то занима, за то ће се побринути окретни алхемичар – еволуција.

Наука види свет у његовом сломљеном стању, са остацима хармоније, али са видљивим губитком рајског склада. Како можемо данашњу стварност пресликати на зачетак нашег постања?

 

    

 

Нека нам кажу велики научни умови, каквим микроскопом, каквом суперелектронском справом, каквим анализама могу да проуче Васкрслог Христа и Његово тело после васкрсења? Биће којем не треба храна, ваздух за дисање, које нема физиолошке потребе, коме ништа не могу микроби и бактерије, болести – уопште, биће у ком царује живот, а не смрт, без старости и бора, без «гладан сам» или «морам у тоалет», биће у потпуности људско, али равно анђелима, које је надвладало смрт и пропадање? Како ће научници објаснити биће Истинског Човека, васкрслог ради нас да би нам вратио рајску хармонију? Како можемо разумети природу првог Адама, чије смо одлике изгубили, чим је Адам прекинуо своју везу са Богом? Због тога је и дошао Нови Адам – Христос. Он нам је вратио бесмртност, вратио оно што смо давно изгубили у Рају и дао нам још више, а сада покушавају да нас убеде да се Адам родио од смрти и да је првостворени свет био испуњен смрћу, страдањем, рушењем и да је све то било сасвим природно. Зашто би Христу онда било потребно да нам враћа изгубљено, ако је свиме од почетка управљала мутација?

Како се може истражити приснодевство Мајке Божије, где је деловао Бог Свети Дух, а не закони биологије?

Не, наука неће ни поменути ништа што надилази материјални свет и трулежну природу. Неће разматрати обожење, нити преображавајуће дејство благодати Божије. Неће говорити о стању света док у њега нису уведени закони греха.

То су разлози зашто свети људи – то јест не ми, не ја – који су за живота стицали благодат и созерцали Христа и Његов нематеријални свет живе у складу са другачијом интуицијом. Та интуиција оставља по страни научне податке о смртном свету и усмерава свој поглед на првостворени рајски свет. Док проучавамо свет након првобитног греха и пада човека у грешно стање, видимо само део опште слике. Необјективна је она наука која проучава само део, не узимајући у обзир целу слику – ни што се тиче стварања света, а ни самог човека.

Људи који гаје различите концепције о свом пореклу тешко могу наћи заједнички језик. Веза са родом је попут темеља постојања, она је окосница која одређује личност и њено понашање. Свако од нас наслеђује нешто од свог рода, понавља исте животне поступке, а неки и оправдавају своје грешке позивајући се на древни род. Свако има избор.

Разумем да ће ми сада спочитавати формуле, биолошке, геолошке, археолошке, палеонтолошке податке и шта све не, доказе од Илије Пригожина, Стивена Хокинга и других ауторитета данашњег света. Рећи ће: «Како то ниси потомак мајмуна? Ево, сам види». Не, другови моји, нисам њихов потомак, па макар ме убили оном древном тољагом коју сам помињао. Заступници еволуције су сви одреда моји браћа и сестре, али горила није мој брат, а шимпанза није моја сестра.

У Јеванђељу од Луке читам о родослову Христа, тамо је написано да је Он као човек водио порекло до самог извора нашег рода, Син… Еносов, Ситов, Адамов, Божији (Лк. 3: 38). Између првог човека Адама и Његовог Творца Бога нема ниједног другог претка, нема никакве карике која би му претходила.

Ко нам је ближи и дражи – Христос с Његовим преображењем природе или мит о пореклу од репатих примата?

Свештеник Валерије Духањин
С руског Александар Ђокић

 

 22 / 08 / 2018

 

•  

[Zoran Đurović]

пре 1 сат, grigorije22 рече

НИСАМ ПОТОМАК МАЈМУНА

Ни ја, тако да нема потребе да понављаш исте постове... Има неких које још није клепио Алцхајмер.

[grigorije22]

Управо сада, Zoran Đurović рече

Ни ја, тако да нема потребе да понављаш исте постове... Има неких које још није клепио Алцхајмер.

Opa, jel ti to negiras evoluciju coveka?

[Zoran Đurović]

пре 21 часа, Avocado рече

užna priča šta se dešava kad uspešnog čoveka uhvate sektaši pod svoje...

Царе!...