Jump to content

Јасеновац: незаборав и истина о мануфактури смрти


Препоручена порука

Ali imaju izbor onda je po zelji srca da nije otisli bi da zive u Srbiju ne ? Kao i ova obitelj ove male sto je osvojila nagradu za najboljeg govornika hrvatskog jezika bio skandal na HRT pa koji ce govorit nego svoj hrvatski jezik mislim ijekavski prije svega nazovite ga i srpskim kako god slican je glupost stoljeca alli ta se obitelj vratila kao i mnog srpske obitelji nakon ulaska Hrvatske u EU imaju ovdje domove posebice ako su na moru zasto bi zivjeli u Srbiji pored svog imanja.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 290
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Бојанић: Почели смо да се ослобађамо деценијских стега, што доказује ,,Дара из Јасеновца“ и споменик Стефана Немање

Тек сада видимо колику снагу имају овакви филмови попут ”Даре из Јасеновца” они су веома важни за неговање културе сећања на српска страдања. Коначно смо се ослободили тих лудачких стега лажног ,,братства и јединства".

 
Супротно оваквим филмовима који имају снажан утицај су комунистички-партизански филмови који су имали циљ да јачају култ Тита, да уздигну само један покрет и да понизе регуларну српску војску у Отаџбини. Од тог отрова ни данас не можемо да се расвестимо и отрезнимо. Свакако, то су били врхунски филмови са доста уложеног новца, знао је Тито колико је значајна филмска индустрија и какав утицај има на омладину. Сви се сећамо тих филмова, који се и данас емитују… а те филмове смо обожавали, али једино истину нисмо знали.

Морамо знати, да је највећи стуб који је имао за циљ да помути разум СРБА партизански (комунистички филмови), ови филмови представљали су један од главних елемената индоктринације маса у доба комунистичке диктатуре. У снимање једног партизанског филма улагано је више новца него данас у снимање свих филмова за годину дана. За баснословне хонораре, партизанске хероје и њихове непријатеље играле су највеће светске звезде, попут Ричарда Бартона, Јула Бринера или Орсона Велса. Али тај уложени новац се свакако исплатио онима који су желели да Срби забораве на себе и своју прошлост и своје ђедове из Великог рата.

Зато, после оволико година изгледа да је филм ,,ДАРА ИЗ ЈАСЕНОВЦА“… прави погодак и суштински добар. Чим су потомци усташких крволока кренули у кампању против истог на Хрватској телевизији, улазећи у сценску расправу и одбрану и негирање геноцида над Србима.

И њујоршки критичар Вајсберг… кренуо у кампању против Даре и добио недовољну оцену из историје.

Чак је и ИМДб уклонио могућност оцењивања „Даре из Јасеновца“, која је била оцењена оценим 9.4 што је врло ретко да филмови имају ту оцену.

Хвала Богу да се по том питању мења ситуација… полако се ослобађамо тих комунистичких стега којима смо оковани деценијама.

Па данас, ето имамо и оно што нисмо смели да имамо деценијама (да некога не повредимо) споменик Стефану Немањи, тако грандиозан… отуда и толике расправе на друштвеним мрежама око истог… али џабе, он ће пркосити, подсећати и красити нашу престоницу вековима… и нико се неће сећати ових расправа, али ће подсећати на период владавине Немањића, што је и главни циљ.

Надам се, да на овоме нећемо стати… ово су улагања у будућност и за овакве инвестиције морамо имати новца.

Ваљда је следеће… Музеј СВИМ СРПСКИМ ЖРТВАМА!

А у изради је и филм ЈУНАЦИ СА КОШАРА, на који смо одавно чекали.

Приредио, Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја
https://www.srpskaistorija.com/bojanic-poceli-smo-da-se-oslobadjamo-decenijskih-stega-sto-dokazuje-dara-iz-jasenovca-i-spomenik-stefana-nemanje/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 18 минута, Katholikos рече

Ali imaju izbor onda je po zelji srca da nije otisli bi da zive u Srbiju ne ? Kao i ova obitelj ove male sto je osvojila nagradu za najboljeg govornika hrvatskog jezika bio skandal na HRT pa koji ce govorit nego svoj hrvatski jezik mislim ijekavski prije svega nazovite ga i srpskim kako god slican je glupost stoljeca alli ta se obitelj vratila kao i mnog srpske obitelji nakon ulaska Hrvatske u EU imaju ovdje domove posebice ako su na moru zasto bi zivjeli u Srbiji pored svog imanja.

A zašto su proterani? Zašto su Srbi pretrpeli genocid u I,II  ratu i sad proterani '90-ih?

I još nešto: niko ne mrzi Hrvate nego pričamo istinu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Posljednji popis u Hrvatskoj samo 45 000 Srba je izjavilo da je pravoslavno a srpskim jezikom da govori samo 30 000 od 180 tisuca Srba, takodjer skoro 20 tisuća ljudi svojevoljno je na popisu izjavilo da su Hrvati pravoslavne vjere. Čisto da se zna.

To je velika tragedija ali i zasto su izmanipulirani od strane Srbijed da će "krvave horde ustaša da ih opet kolju" Znamo da ne samo da nije bilo mogucno takvo sto 90ih vec da bi i sam Tudjman prvi radije i da odu samo da se ne rade zla i nije bilo logike jer onda tek ne bi bilo neovisne drzave. Srbija ih je iskoristila a Hrvatska protjerala jer je smatrala da nisu lojalni  po meni glupost stoljeca i bespotrebno. No pitanje lojalnosti jest vazno bi li vi voljeli da je Madjar Zoldan Dani čija je matična zemlja ucestvovala u bombardiranju Beograda, okrenio rakete prema Srbima u svojoj zemlji ? Srbi su stoljecima zivjeli sa Hrvatima nikad nisu ulazili u politiku Srbije i uvijek politicki bili u institucijama sa hrvatskim imenom u okviru monarhije takodjer uvijek cak i u Jugoslaviji kasnije u koaliciji sa Hrvatima, zasto je 1991. moralo bit drugcije a za to nije bilo razloga , zasto su 1991. interesi Srbije bili iznad njihove jedine i prave domovine u kojoj zive stoljecima ?

Ne mrzim Srbe mi smo imali vladu gdje je sjedilo pola Srba i meni je to bilo super, ne podrzavam SDSS i HDZ lopove to je necuveno sto rade Hrvatskoj. Kod vas je premijerka Hrvatica i to je sasvim ok. Stvari idu nabolje.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 минута, Katholikos рече

Posljednji popis u Hrvatskoj samo 45 000 Srba je izjavilo da je pravoslavno a srpskim jezikom da govori samo 30 000 od 180 tisuca Srba, takodjer skoro 20 tisuća ljudi svojevoljno je na popisu izjavilo da su Hrvati pravoslavne vjere. Čisto da se zna.

Za svaki slučaj, nikad nisi siguran posle tolikih pokolja...

 

пре 16 минута, Katholikos рече

Znamo da ne samo da nije bilo mogucno takvo sto 90ih vec da bi i sam Tudjman prvi radije i da odu samo da se ne rade zla i nije bilo logike jer onda tek ne bi bilo neovisne drzave.

Bilo je logora i tad, i da niste proterali Srbe ne biste imali državu. Kao što je Tudman rekao na pocetku rata svesti Srbe na 3%, i uz pomoć Amerikanaca i Nemaca to su i uspeli.
I danas je Hrvatska jedinstvena u Evropi po svojim predizbornim kampanjama koje se svode na mržnji prema drugoj naciji.
I sada Hrvati cuvaju granicu prema pravoslavlju, zato služe.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Katholikos рече

Toga ima i u vas logori u Srbiji, prijevoz Albanaca po Srbiji pokopavanje ispod autocesta i sl. Nema nevinih :D

Po tome ste isti Albanci i Hrvati, trubite priču bez dokaza, jer ih nemate...Nemate ni svoju teritoriju ni istoriju, samo istoriju proterivanja i genocida, sluge zapadnjačke.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

КОЛИКА ЈЕ ТИТОВА КРИВИЦА за геноцид у Јасеновцу?

(Одломци из Поговора књиге В. Дедијера – А. Милетића “Против заборава и табуа”, Сарајево, 1991.)

“Концентрациони логор Јасеновац је престао да постоји кад су логораши 22. априла 1945. године извршили пробој. Више од 90% логораша је погинуло у том јуришу. У порушени Јасеновац 2. маја 1945. године ушле су јединице Југословенске армије. Оправдано се поставља питање како је ова фабрика смрти радила тако дуго после ослобођења Београда 20. октобра 1944. године и пола територије Југославије. Кад су јединице ЈА ушле у Јасеновац затекли су поред стравичног призора, разрушене објекте, делове сачуваног оградног зида са стражарницама-осматрачницама, оштећену циглану, зидине електричне централе, столарије, пилане и граника, као и низ других објеката са обореним улазним вратима. Доста од тога било је могуће обновити и поправити, а део конзервисати и очувати, као што је то урадио цивилизовани свет у Европи (Пољска, Немачка) и тако сачувати аутентичност једног злогласног места да послужи као опомена да се Јасеновац више не понови.

Међутим, то такође није одговарало стратегији заборава, политици коју су водили Хебранг, Крајачић, Бакарић и њихови наследици и следбеници који су Јасеновац порушили и сравнили са земљом. Ово „рашчишћавање“ изведено је под стручним надзором једног Словенца по презимену Скропник, а радове су изводили немачки ратни заробљеници. По завршетку „рашчишћавања“ Савез бораца НОР општина Новска и Јасеновац дрвеним таблама су обележили порушене објекте у ужем кругу Циглане. Остали простор, који је припадао углавном српским сељацима (око 100 хектара), исти су обрађивали сијањем разних пољопривредних култура. Међутим, 1954. године власти Хрватске национализовале су им ту земљу и од тада је цела та површина обрасла у коров и врбово шибље тако да је све то личило на једну запуштену баруштину-прашуму од трстике, шаше и шибља висине преко два метра. Но, ипак мање групе народа са подручја Новске, Дубице и Костајнице сваког 4. јула (на Дан борца) окупљале су се на ужем простору некадашње Циглане и одавале пошту убијеним логорашима. Међутим, већ 1961. године кад се том окупљању масовно придружио српски народ Поткозарја, Козаре и околних славонских села, срушена је политика заборава и под тим притиском приступило се достојанственом обележавању бившег концентрационог логора Јасеновац. Једна делегација из Јасеновца, Миле Драгић, Милан Мачкић и Батар, преко Бошка Шиљеговића, Вељка Миладиновића, Јефте Шашића и Ивана Гошњака, примљена је код маршала Јосипа Броза Тита. Сложио се са предлогом да Јасеновац треба достојанствено обележити, али како је он рекао од тога не треба правити „јадиковку“ јер је ту извршена „одмазда непријатеља на устанак народа Југославије“. Из тога произилази да Јосип Броз Тито страдање људи, жена и деце у Јасеновцу није гледао „као некакву засебну жртву“, тј. да је ту извршен геноцид.
Од јула 1961. године почело је достојанствено обележавање овог највећег стратишта на Балкану. Прво је уређен централни део око Циглане, затим се приступило рашчишћавању корова и обележавању где су се налазили некада логорски објекти, али се то на крају свело на подизање једног централног споменика (1966), а 1968. године подигнут је спомен-музеј у којем је постављена неадекватна музејска поставка (исправљена је тек 1988. године).

Према томе, политику заборава срушио је српски народ, а другу табу тему, научно изучавање логора Јасеновац, научни радници и истраживачи; А. Милетић, В. Дедијер, М. Булајић, Д. Лукић, Р Петровић и други са књигама, бројним написима у дневној и ревијалној штампи и прилозима на више округлих столова и научних скупова.

Тако је настало Спомен-подручје Јасеновац. Овако спор и непримеран развој Спомен-подручја Јасеновац диктирала је политика људи у партији и власти, у првом реду СР Хрватске и Босне и Херцеговине, уз сталну консултацију и одобрење врха СКЈ и и власти СФРЈ. Но, не треба испустити ни чињеницу да се за тај проблем нису много интересовале ни партија СР Србије, а ни сами преживели логораши и њихова удружења. Прва званична свечаност одржана је тек 3. јула 1966. године на бившем јасеновачком стратишту, приликом откривања Богдановићевог споменика подигнутог у виду каменог цвета (тулипана, лале), када је одржан први говор, а после је то практиковано сваке године на годишњицу пробоја логораша (око 22. априла).

На овим годишњицама увек су говоре држали републички функционери на власти, партији и друштвено-политичким организацијама (у највише случајева из СР Хрватске). Већина ових говора су политичке природе, врло мало се односи на концентрациони логор Јасеновац, а скоро никако (до 1984. године), или бојажљиво са понеким изузетком, не говоре да је у Јасеновцу извршен геноцид, да су у њему страдали људи, жене и деца само зато што су били Срби, Јевреји и Роми, и ко су били злочинци. Готово сви ови говори , до поменуте године, су продукт политике заборава. Потврду за то имамо 1971. године када је у СР Хрватској ступио на сцену „Маспок“ (хрватски национализам) и када је изостало обележавање годишњице у Јасеновцу (историја се поновила и 1991. године неучествовањем власти Хрватске и партије на власти ХДЗ). Министарство културе Републике Хрватске, односно данашњи режим у тој Републици, одлучио је да затвори Спомен-подручје Јасеновац (односи се на 1991. годину; напомена – И. Б.).

И неизоставно се поставља питање зашто Јосип Броз Тито није посетио Спомен-подручје Јасеновац и одао пошту палим жртвама у Јасеновцу, а обишао је многа друга спомен-обележја. Објашњење се налази у политици људи на власти и партији СР Хрватске (његових блиских сарадника Хебранга, Крајачића, Бакарића и научника и институција Хрватске) који су протурали тезу да то није био концентрациони логор, да у њему није вршен геноцид или врло незнатан, да је број убијених десетоструко увећан, те да је у њему настрадало највише Хрвата и комуниста (антифашиста), а не невиних Срба, Јевреја и Рома, да се не знају ни имена ни презимена уморених (а нису хтели да то утврде до данас) до тезе да су ту страдали четници и четничке фамилије. Дакле, реч је о једној континуираној политици партије на власти у СР Хрватској којој је Тито веровао, или је и сам у то био убеђен (историчари ће то утврдити). Свакако да му историја то неће никада опростити.“

Припремио: И. Брезац 

 Извор: Intermagazin

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, Вилер Текс рече

Када? Волео бих да чујем нешто о томе. 

Званична предсетничке посете није било.

Тито је посетио Јасеновац одмах крајем рата 1945, други пут га је посетио седамдесетих година прошлог века заједно са Едвардом Кардељом, Милошем Минићем и Душаном Драгосавцем

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Katholikos рече

Ali imaju izbor onda je po zelji srca da nije otisli bi da zive u Srbiju ne ? Kao i ova obitelj ove male sto je osvojila nagradu za najboljeg govornika hrvatskog jezika bio skandal na HRT pa koji ce govorit nego svoj hrvatski jezik mislim ijekavski prije svega nazovite ga i srpskim kako god slican je glupost stoljeca alli ta se obitelj vratila kao i mnog srpske obitelji nakon ulaska Hrvatske u EU imaju ovdje domove posebice ako su na moru zasto bi zivjeli u Srbiji pored svog imanja.

Живе сами на селу од социјалне помоћи.

Србине католиче, тужна је та прича. Ал добро, можете радити шта хоћете, ал не можете докле хоћете

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Katholikos рече

Mladi Srbi u Hrvatskoj vecinom su zaposleni i zive vise nego u pola bolje nego njihovi sunarodnici u Srbiji imaju i vrijednija imanja i puno vise mogucnosti treba se sad vidjet i podatak koji je dosao i iz Srbije da je egzodus mladih ljudi hrvatskog podrijetla koji se vracaju u HR zasto ? Pa jednostavno, nakon ulaska u EU imaju priliku obnovit svoja imanja kupit mehanizaciju kreditima sa malim kamatama ili cak donacijama i mladi to koriste osobno znam da ima bogatih obitelji na istoku Hrvatske sa cjelokupnom mehanizacijom, u Liku su se cak mnogi vratili i bave se turizmom koji je buknio na tom podrucju posebice od ulaska u EU dostupan im je novac i nitko se od njih nije odrekao hrvatske putovnice nisu ludi. Sveukupno srednjih godina i mladih zive puno bolje nego Srbi u Srbiji a koji zive tesko medju starima je to ogroman postotak ali i medju Hrvatima i Hrvati po djelovima Slavonije, Korduna i dalje zive tesko. Uglavnom zive bolje.

Ајде сад престани да нам спамујеш тему, да те опет не би удаљио са сајта

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 23 минута, Дејан рече

Званична предсетничке посете није било.

Тито је посетио Јасеновац одмах крајем рата 1945, други пут га је посетио седамдесетих година прошлог века заједно са Едвардом Кардељом, Милошем Минићем и Душаном Драгосавцем

Јасно. А званичне посете је требало тј морало бити. То већ такође довољно говори. 

Иначе, где си сазнао за ове приватне посете? Први пут чујем, можда ми је већ неко рекао уствари али нисам више сигуран.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Вилер Текс рече

Јасно. А званичне посете је требало тј морало бити. То већ такође довољно говори. 

Иначе, где си сазнао за ове приватне посете? Први пут чујем, можда ми је већ неко рекао уствари али нисам више сигуран.

То сведочи овј последњи наведени Душан Драгосавац. У архивама мора бити записа да је тамо био.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...