Саблазни од стране свештених лица - има ли др.одговора осим осуђивања?

[Дијана.]

Свједоци смо немиле појаве да смо често саблажњени преступима и гријесима свештенства, епископа... Неки су заиста страшни преступи (разврат, педофилија, сумње на убиство), и мање страшни али не мање штетни (лицемјерје, немилосрђе, користољубље, среброљубље, прељубе). Многи од нас вјерника су саблажњени, иако не отјерани од цркве, а људи који су слаби у вјери, млаки, или атеисти, лутајући, - они су буквално отјерани од цркве због тога, и то ставља директну одговорност на такве припаднике клира, значи то су лоши пастири који губе и упропаштавају овце и њих је Господ још својим ријечима осудио, прије Суда.

Криза вјере и криза цркве бар код нас у Срба подразумијева ове саблазни,  и јавност потресају често тешки случајеви и тешке се оптужбе стављају на рачун Цркве, да заташкава оно што се не смије никако заташкати, да би сачувала углед Цркве, а мора се погледати истини у очи, да у ово вријеме доступности информација и обликовања јавног мњења путем медија и слободно можемо рећи пропаганде, заиста га је немогуће сачувати на тај начин.

Хајде да поразговарамо о том проблему, али, молим, добронамјерно и одмјерено, да пазимо на своју јавну ријеч и на сваку ријеч сходно заповјести Господњој да ћемо за сваку своју ријеч одговарати на дан Суда. Атеисте који (ако) буду коментарисали молим да буду пристојни, добронамјерни и да уваже наша осјећања, пошто за њих овај критеријум наравно не важи. Занемаримо сада грешке у мисионарењу иначе морално исправних и честитих монаха и епископа, као  што је ова скорашња веома жучна расправа о збиља минорном проблему кад се упореди са овим стварним, огромним проблемима Цркве.

[Тања1]

Једно је непримјерно се понашати услед помрачења ума и под искушењем и гријехом, а друго је покајати се и замолити за опрост. Код нашег народа ако си једном украо жваку у четвртом разреду основне ти си занавек лопов. То је крајност, бацити се на неког ко се покајао, осуђивати, не знајући да ли је истина оно што мисли и говори и зашто, само да би се наслађивао животом другог! Воле људи да забадају нос у туђа посла, да сплеткаре!

Што се 'страшних' преступа тиче они се санкционишу казнама од стране органа и/или Цркве, бескорисно је да на већ санкционисано губимо толико сати читајући или испред телевизора или компјутера препричавајући исто...јер се поквари још других односа, људи вређају једни друге злобно и саркастично и речима којима понизе другог...и тако протутње године и распадају се читаве породице...

["Tamo daleko"]

 

42 minutes ago, Дијана. рече

Свједоци смо немиле појаве да смо често саблажњени преступима и гријесима свештенства, епископа... Неки су заиста страшни преступи (разврат, педофилија, сумње на убиство), и мање страшни али не мање штетни (лицемјерје, немилосрђе, користољубље, среброљубље, прељубе). Многи од нас вјерника су саблажњени, иако не отјерани од цркве, а људи који су слаби у вјери, млаки, или атеисти, лутајући, - они су буквално отјерани од цркве због тога, и то ставља директну одговорност на такве припаднике клира, значи то су лоши пастири који губе и упропаштавају овце и њих је Господ још својим ријечима осудио, прије Суда.

Криза вјере и криза цркве бар код нас у Срба подразумијева ове саблазни,  и јавност потресају често тешки случајеви и тешке се оптужбе стављају на рачун Цркве, да заташкава оно што се не смије никако заташкати, да би сачувала углед Цркве, а мора се погледати истини у очи, да у ово вријеме доступности информација и обликовања јавног мњења путем медија и слободно можемо рећи пропаганде, заиста га је немогуће сачувати на тај начин.

Хајде да поразговарамо о том проблему, али, молим, добронамјерно и одмјерено, да пазимо на своју јавну ријеч и на сваку ријеч сходно заповјести Господњој да ћемо за сваку своју ријеч одговарати на дан Суда. Атеисте који (ако) буду коментарисали молим да буду пристојни, добронамјерни и да уваже наша осјећања, пошто за њих овај критеријум наравно не важи. Занемаримо сада грешке у мисионарењу иначе морално исправних и честитих монаха и епископа, као  што је ова скорашња веома жучна расправа о збиља минорном проблему кад се упореди са овим стварним, огромним проблемима Цркве.

 

Hvala na pozivu za razgovor o problemima koje ste naveli. Jedno je deliti misljenje/stav o tako delikatnim pojavama u Crkvi, a sasvim drugo inicirati produbljenje "problema" , makar I nesvesno, a sve zarad transparentnosti u medjuljudskim odnosima u Zajednici.

Pojam sablazni I odgovore na takva pitanja I dileme treba naci u Jevandjelju. Pri tom, ne treba ispustiti iz vida da je nas klir potekao iz naseg naroda, od nas samih, mi smo ih rodili. prema tome, hajde da umesto razgovora udjemo u svoju klijet I poradimo na sebi najpre, e da bismo u Duhu I svezi Ljubavi cinili, tj. tvorili volju Boziju.

Naravno da nije sporno imati svoje misljenje o greskama I gresima drugih, ali zasto bi "ne osudjuj gresnika vec greh" vazio samo za nas laike, a ne I za celu Crkvu, ciji su svestenici, episkopi, - oci nasi?

Ko ce prvi da baci kamen? ....

Vratimo se na molitvu, pokajanje (licno I kolektivno) I nemojmo se bojati ljudi (pa I nas gresnih), vec bogobojazljivo istimo blagodat Njegovu od koje se zivi, dise I hrabro koraca ka Carstvu Bozijem!

Treba usmeriti svoju energiju, datu nam od Boga na to da svedocimo nasu spasonosnu veru Pravoslavnu najbolje sto mozemo, kako bi licnim primerom ohrabrili nasu decu I nove narastaje da zarone u dubine I visine vaskrsne radosti koju nam je omogucio Hristos, BogoCovek!

U zdravlju bili svi!

 

[александар живаљев]

Добра тема. Нажалост, отврднуо сам током живота, тешко ме је саблазнити. У оном што се у секуларизованој јавности подразумјева под "Црквом" (дакле јерархија), највише ме растужује немар на Њиви Господњој.

[Arsenija]

Postoje razne crkve i razni svestenici ...  Ali sve to nekako sporedno ... 

Ako je neko gresnik , Bogu gresi i Bogu odgovara ... Ne nama ...   

A onda ljudi , imajuci sve to u vidu ...  Zbunjeni su . 

 

[Grizzly Adams]

Како мудро рече мој кум - "ма ко их ...."

[Justin Waters]

1 hour ago, Дијана. рече

Свједоци смо немиле појаве да смо често саблажњени преступима и гријесима свештенства, епископа... Неки су заиста страшни преступи (разврат, педофилија, сумње на убиство), и мање страшни али не мање штетни (лицемјерје, немилосрђе, користољубље, среброљубље, прељубе). Многи од нас вјерника су саблажњени, иако не отјерани од цркве, а људи који су слаби у вјери, млаки, или атеисти, лутајући, - они су буквално отјерани од цркве због тога, и то ставља директну одговорност на такве припаднике клира, значи то су лоши пастири који губе и упропаштавају овце и њих је Господ још својим ријечима осудио, прије Суда.

Криза вјере и криза цркве бар код нас у Срба подразумијева ове саблазни,  и јавност потресају често тешки случајеви и тешке се оптужбе стављају на рачун Цркве, да заташкава оно што се не смије никако заташкати, да би сачувала углед Цркве, а мора се погледати истини у очи, да у ово вријеме доступности информација и обликовања јавног мњења путем медија и слободно можемо рећи пропаганде, заиста га је немогуће сачувати на тај начин.

Хајде да поразговарамо о том проблему, али, молим, добронамјерно и одмјерено, да пазимо на своју јавну ријеч и на сваку ријеч сходно заповјести Господњој да ћемо за сваку своју ријеч одговарати на дан Суда. Атеисте који (ако) буду коментарисали молим да буду пристојни, добронамјерни и да уваже наша осјећања, пошто за њих овај критеријум наравно не важи. Занемаримо сада грешке у мисионарењу иначе морално исправних и честитих монаха и епископа, као  што је ова скорашња веома жучна расправа о збиља минорном проблему кад се упореди са овим стварним, огромним проблемима Цркве.

Na ovo pitanje nema odgovora, niti ce biti rijeseno do sudnjeg dana. Bice rijeseno onog dana kada ljudi prestanu grijesit, a to se nece nikad desitii. Sablaznjivih svestenika i episkopa bilo je oduvijek od samog osnivanja Crkve, ali kako nekad protok informacija nije bio bas narocit i sveopsta informisanost je bila zanemarljiva ljudi su manje znali o ovim problemima nego danas. S toga kod mnogih se stice utisak da je nekad bilo bolje, danas je kao gore dok zapravo nije se puno situacija promjenila. U neku ruku je i dobro sto danas u svijetu masovnih medija i brzog protoka informacija neka desavanja unutar Crkve koje nisu bas za pohvalu dolaze do javnosti, na taj nacin dolazi do pritiska javnosti i onda makar doce do nekog rjesenja, mada nazalost kao u slucaju Kacavende, stvari se zataskaju pod tepih cak i onda kada mnogo toga izadje na vidjelo. 

Pojedinac pri tom mislim na vjerujuce tu ne moze puno uciniti osim da ne ode u krajnost mrznje i gnjeva i da ipak takva desavanja ne povezuju sa kompletnom Crkvom po uzoru na gospodju kojoj se vise nece ici u SPC hramove zbog gasicevog freskopisa. 

[Рапсоди]

2 hours ago, Дијана. рече

Многи од нас вјерника су саблажњени, иако не отјерани од цркве, а људи који су слаби у вјери, млаки, или атеисти, лутајући, - они су буквално отјерани од цркве због тога, и то ставља директну одговорност на такве припаднике клира, значи то су лоши пастири који губе и упропаштавају овце и њих је Господ још својим ријечима осудио, прије Суда.

Човека дубоковерујућег , са исправним и зрелим погледом/ разумом, умом осетом , чиме хоћеш /  на веру,  нико ама баш нико, не може отерати из Цркве . А ти ко фол људи слаби у вери , или ти млаки, лутајући или ти атеисти , не могу се сложити са тобом да су отерани  из цркве  или одбијени од цркве генерално гледајући, само зато што их неки поступци пастира  саблажњавају . Подоста пута ако не скоро увек,   разно разни примери лоших пастира и њихових сагрешења, мањих или већих  су  само изговор да људи не приступе Цркви, да не буду верујући , литургијски. Без обзира колико је православна вера лепа, колико је однос човека и Бога првенствено један радостан сусрет,  без обзира на ове предивне ствари које собом веровање носи, вера  тражи и подвиге/   одрицања / и рад на личном плану. Е то многи не могу да сваре, јер требају  нешта да дају и нечега да се одрекну , а не само да узму . Нимало није лако бити православни хришћанин. 

Ја се крстила у 25. и почела активан литургијски живот све у парохији која јер тада имала  главног  намесника  ни мање ни више  него свештеника који је и пио, пушио  и  коцкао се .  Па ја се не саблазних  таквим поступком нити се одбих од вере ни од цркве. 

Сећам се примера од пре икс година један владика / сјајан владика / саблазнио је  многе вернике зато што  му се десило да у једној ТВ емисији  дође пијан и да можда прича неке небулозе . И сви одмах оплели по њему . Нико да се помоли за њега, а тек да посмисли можда је намерно изигравао јуродивца  из ко зна којих разлога / можда разлог на његовом  духовном усавршавању степеница  на доле којом је морао сићи . Али нееееее,  дошао је пијан и такав се појавио у јавности и готово, рез, крај света, нити ваља нити ће ваљати.

Што рече Живаљев мене ништа више не може саблазнити, чак ни на куб  саблажњиви поступци  / ја бих пре рекла искушења / свештенства. 

Што год бива и што може бити  мени ништа није непознато . / рече , Игуман Стефан - Горски вијенац /    

 Наравно да не треба ћутати,  и црква не ћути и није тачно да не примећује и не санкционише такве примере. Зна се  где се прича и где се просуђује  и иза којих се врата о таквим темама збори. 

Е сад да не будемо лицемери , узмите прост пример на личном плану , рецимо неки неморалан/ саблажњив /  поступак  вашег члана са којим живите , да ли ћете на сва уста  причати о том његовом сагрешењу или ипак покушати да све то сакријете / што не значи да и унутар дома не причате о томе и не покушавате утицати на исправљање дотичног / Ипак су то тешке теме и тешке ствари  поготову неке   велике саблазни које долазе од стране свештенства / рецимо случај Качавенде /   Али ми верујући  већински исподпросечни  православци  немамо право  да лично прозивамо и упиремо прстом па ни на овако драстичне и саблажњиве примере . 

Једно је када св.Николај Жички  са болом и љубављу , изнедри једну Небеску Литургију и притом никога лично не прозове и  кад један Стојан Чекрк прозове и осуди  на врло ружан начин   и кога треба и кога не треба и лично и безлично .Огромна је разлика . 

 

 

 

 

 

[Кратос]

Takvo ponašanje  jasno svedoči da ti ljudi nemaju vere u Boga niti straha Božijeg u sebi,ateizam ili u najmanju ruku agnosticizam i odbacivanje institucinalizovane religije je najblaža reakcija običnog čoveka.

[zuti car]

Aman ljudi , da ima dobre volje ovo bi se lako resilo . Napravi se pravilo sluzbe , sta se moze a sta se ne moze , pa ako prekrsis spakuj mantiju pa idi na drugo mesto . To ti je kao kad kazes , znas lekar je nappravio namerni pprevid ,ali ne sudimo coveku nego delu ,bez obzira sto je pacijent mrtav . Ili autmehancar napravi gresku namernu , stavi los deo , ljudi sednu u auto i poginu , e sad daj da mu oprostimo , jer sta ces , ljudi grese ... Ako si navukao mantiu i znas kakvu to odogovronst nosi onda se tako i ponasaj , ist stvar kao u svakom drugom zanimanju . Nije nas da kod nas zakon goni prstupe na radu ,sem ako nema mrtvih , ali opet...

[Кратос]

Ja bi sveštenika pedofila izuo od batina.

[verum est in beer]

4 minutes ago, Kratos рече

Ja bi sveštenika pedofila izuo od batina.

А педофила цивила не бих?

Једино ме чуди какве стандарде имаш. Други хришћани треба да буду по ПС-у, а ти не треба, него да одређујеш ко какав треба да буде, а примером не показујеш.

Мислим само причамо и размењујемо мишљења. Пошто сам приметио да многи мисле као и ти, свештеник или епископ или неки верник треба да буду анђели, а ови који "контролишу", они могу да буду и мало строжији и опуштенији у животу.

Треба се опустити и пустити љубав Божију да уђе у нас, а када уђе, онда је све много лакше и лепше.

[Arsenija]

8 minutes ago, Kratos рече

Ja bi sveštenika pedofila izuo od batina.

Ja bih ga zakljucala u podrum ... 

[Кратос]

Управо сада, verum est in beer рече

А педофила цивила не бих?

Једино ме чуди какве стандарде имаш. Други хришћани треба да буду по ПС-у, а ти не треба, него да одређујеш ко какав треба да буде, а примером не показујеш.

Мислим само причамо и размењујемо мишљења. Пошто сам приметио да многи мисле као и ти, свештеник или епископ или неки верник треба да буду анђели, а ови који "контролишу", они могу да буду и мало строжији и опуштенији у животу.

Треба се опустити и пустити љубав Божију да уђе у нас, а када уђе, онда је све много лакше и лепше.

I njih isto ali sveštenik zbog svog poziva snosi veći teret.

[verum est in beer]

Ако је свештеник направио нешто, одговорни су његови шефови или народ ако је видео, а ништа није учинио. За владике исти случај.

Свако има свог шефа и тај је одговоран зашто му "радник" није добар.

Исто је и народ крив, зато што овде нема отворености. Да народ каже: оче, смета нам то и то код тебе или ово ипак није лепо да радиш, пошто нас ти ипак представљаш, а ми не желимо некога ко нас ружи..." Исто важи и за владике, нема уопште контакта, а за то су криви и они, али и народ. Треба да будемо отворенији и да отворено и са љубављу причамо.